Nemačka

Nemačka - Božićni vašar (fotografije)

Nirnberg

Nemačka - Božićni vašar (fotografije) - drugi deo

Friday, May 31, 2013

Premijera predstave "Let iznad kukavičjeg gnezda"

Premijera predstave "Let iznad kukavičjeg gnezda"
Premijera predstave "Let iznad kukavičjeg gnezda"
Američki kutak Beograd ima čast da vas pozove na premijeru predstave "Let iznad kukavičjeg gnezda"u koju će povodom desetogodisnjice Američkog kutka izvesti Dramski studio Devete gimnazije "Mihailo Petrović Alas" na Velikoj sceni Doma omladine Beograda. 

"Let iznad kukavičjeg gnezda"
Dom omladine Beograda // Velika sala 
Nedelja, 2. jun u 20.00 časova 

Organizatori: Američki kutak Beograd, Dom omladine Beograda i Deveta gimnazija "Mihailo Petrović Alas"
Predstava je na srpskom jeziku
Ulaz je slobodan! Besplatne karte možete preuzeti u prostorijama Američkog kutka.

O predstavi: 

Postoji li jasna granica između razuma i ludila? Da li je dosta stega laznog morala i da li je pojedinac koji je proglašen ludim, zapravo, najnormalniji u mnoštvu društvene izopačenosti, a da upravo on, svojim ludilom, šalje poruku da je takva izopačenost neizdrživa?
"Let iznad kukavicjeg gnezda" kao umetnički bum dvadesetog veka, pokušava da nametne ova pitanja kao alarmantna u društvu koje gubi sve dotadašnje vrednosti. Upravo ove poruke, sa stanovišta našeg vremena , postaju još alarmantnije kao eho sveopšteg društvenog kraha, bez nade u oporavak. Baš zato ova priča daje mogućnost kolektivnog buđenja, koje će, barem na tren, nametnuti pitanje svakom pojedincu: Gde plovi ovaj brod?

O Dramskom studiju Devete gimnazije: 

Dramski studio Devete gimnazije postoji već pet godina i organizuje dečje predstave u okviru novogodišnjih praznika, kao i drame koje se izvode uglavnom u prolećnoj sezoni. Studio vodi profesorka književnosti Dragana Petrović, a osnovna zamisao je da mladi na ovom mestu iskažu svoju kreativnost i svoj talenat, kako na polju glume, režije, kostimografije, scenografije ili šminke, tako i u organizovanju kulturne manifestacije kakva je pozorišna predstava.
Studio Devete gimnazije nastupao je na scenama pozorišta u Kragujevcu, Doma kulture u Novom Beogradu, a uz pomoć Američkog kutka i Doma omladine predstavе “Obična priča” i “Lepotica i zver” izvedene su na Velikoj sceni ovog kulturnog centra. 

American Corner Belgrade
WORKING HOURS
Monday, Tuesday, Thursday, Friday 12 noon - 8 PM
Wednesday 10AM - 6PM
Saturday 10 AM - 2 PM

LP Duo i Rambo Amadeus u Parobrodu

LP Duo i Rambo Amadeus u Parobrodu
LP Duo i Rambo Amadeus u Parobrodu
Pozivamo vas na koncert LP Duo koji čine pijanisti Sonja Lončar i Andrija Pavlović, nakon uspešnih koncerata u Cirihu, Kopenhagenu, Helsinkiju, Amsterdamu i Roštoku, u sredu 3. juna od 20 časova nastupaju u UK Parobrod (Kapetan Mišina 6a). Koncert će obeležiti svetska premijera kompozicije Ramba Amadeusa „Seconda Molta“ (Puno sekundi u malo sekundi) pisane tokom 2013 za LP Duo.


Evo šta sam autor kaže o delu:
“Ovaj komad je nastao mimo uobičajene kompozicijske procedure. Radi se o zapisu koji odslikava i prenosi unutarnju psihodinamiku autorovog emocionalnog stanja, rastrzanog između permanentnih napada euforije i depresije. Komad je lišen svakog žanrovskog manirizma, pa se slobodno moze reći da je ova kompozicija zapravo autorova autoterapija. Na koji način će ovo djelo komunicirati sa auditorijumom, sa nestrpljenjem očekujemo.“

Takođe, Sonja i Andrija će izvesti i dela Stravinskog (Petruška), Džona Adamsa i Kim Helwega, sa njihovog poslednjeg CD-a koji je izašao u Danskoj prošle godine.

Nakon ovog koncerta, LP Duo tokom juna očekuju nastupi u Kopenhagenu i ponovo u Beogradu gde će održati koncert na otvorenom ispred UK Parobrod, povodom obeležavanja svetskog dana muzike 21 juna.

LP Duo je jedan od najuspešnijih kamernih ansambala u ovom delu Evrope. Osnovali su ga pijanisti Sonja Lončar i Andrija Pavlović 2004. godine. Oni su završili osnovne studije klavira i postdiplomske studije klavirskog dua na FMU u Beogradu, a zatim master i Konzertexamen studije klavirskog dua na Visokoj Školi za Muziku i Pozorište u Roštoku u klasi Prof. Hans-Petera i Folkera Štencla.

Dobitnici su više od 30 nagrada na Internacionalnim takmičenjima i održali su veliki broj koncerata širom Evrope i u Americi. Laureati su takmičenja u Rimu i Krakovu, dobitnici nagrada Grada Beograda i Udruženja muzičkih umetnika Srbije za najbolje mlade umetnike kao i „Bruno Fraj Štiftung“ nagrade za najbolje mlade umetnike koju dodeljuje Landesakademija Osenhausen iz Nemačke. U 2008-oj godini, proglašeni su jednim od 8 najboljih dua na najvećem svetskom takmičenju klavirskih dua u Majamiju, Florida.



Ulaz za ovaj događaj je slobodan!

Ekoist kreativna mreža i Eko-musketari iz OŠ „Drinka Pavlović" organizuju donatorsku priredbu

Ekoist kreativna mreža i Eko-musketari iz OŠ „Drinka Pavlović" organizuju donatorsku priredbu
Ekoist kreativna mreža i Eko-musketari iz OŠ „Drinka Pavlović" organizuju donatorsku priredbu
Povodom inicijative ,,Zelene škole’’, Ekoist kreativna mreža i Eko-musketari iz OŠ „Drinka Pavlović" organizuju donatorsku priredbu u subotu, 01. juna 2013. u Kulturnom centru „Rex”, Jevrejska 16 sa početkom u 15 časova.

Beograd, 24.05.2013. - Tokom donatorske priredbe održaće se ekološka dečija predstava „Na vrh jele, u dnu bora” na kojoj će Eko-musketari, uz podršku Ekoist kreativne mreže, pokazati kako se kroz sinergiju kreativnosti i mašte postižu sjajni rezultati. Stihovima iz Ekološkog bukvara, napisanih perom Dobrice Erića, Eko-musketari će dočarati kako zagađeni grad Đubrograd uz malo optimizma, zajedničkog truda i zalaganja njegovih stanovnika najzad postaje Zelengrad budućnosti.

Glavni cilj priredbe je prikupljanje finansijskih sredstava za realizaciju inicijative „Zelene škole”. Inicijativa „Zelene škole” zasnovana je na holističkom pristupu rešavanja školskih prostora koji promoviše nove edukativne metode nastave i principe održivosti, primenom zelene akupunkture i inovacija u urbanim sredinama, kao i kreativnog učenja o održivom razvoju. Sva prikupljena sredstva će biti uložena u izgradnju edukativne vertikalne bašte i učionice na otvorenom u dvorištu OŠ „Drinka Pavlović” u Beogradu.

Inicijativa ,,Zelene škole’’ je zvanično podržana od strane Sekreterijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Fakulteta za primenjenu ekologiju ,,Futura’’, Beogradskog Festivala Cveća, firmi Vitaverde, Kuerk, Miladinović i mnogih drugih.

Događaju će prisustvovati brojni saradnici, prijatelji i partneri, predstavnici ambasada, civilnog, javnog i privatnog sektora, kao i učenici, roditelji i nastavnici osnovnih i srednjih škola.

Zbog ograničenog prostora u Kulturnom centru REX, potrebno je rezervisati mesto na ecoist.kreativna.mreza@gmail.com ili telefonom, na broj 011/ 263 63 81.

Za više informacija, pogledajte sajt organizacije Ecoist : http://www.ecoist.rs/

8. Beogradska nedelja dizajna


8. Beogradska nedelja dizajna
8. Beogradska nedelja dizajna
Osma Beogradska nedelja dizajna (Belgrade Design Week), najvažniji kreativni festival u regionu, biće održana od 2. do 9. juna u Muzeju savremene umetnosti, a njen glavni deo, globalna kreativna, biznis i edukativna konferencija od 6. do 8. juna. Ovogodišnja tema festivala je “Inovacija na kvadrat”. Osnivač i selektor Beogradske nedelje dizajna Jovan Jelovac je sa predstavnicima ambasada, komercijalnih partnera i muzeja predstavio program predstojeće Nedelje dizajna i detaljnije objasnio uzajamnu saradnju na konferencji za novinare u prostorijama Turističke organizacije Srbije.

Najveći svetski umovi iz celog spektra kreativnih industrija - brendinga, dizajna, arhitekture, izdavaštva oglašavanja, mode, novih medija, filma, preduzetništva i kulture - objasniće način kreiranja nove, inovativne vrednosti u današnjem svetu koji se svakodnevno menja tokom trodnevne konferencije u muzeju. Posetioci će imati priliku da upoznaju, između ostalih, dizajnera Fiata 500 L, svetski poznate marketinške agencije AKQA, Wolf Olins, TBWA, novu skandinavsku arhitektonsku zvezdu Johanesa Norlandera.

- Podržavamo BDW već pet godina zato što uspeva da dovede krem nemačke kreativne industrije. Posebno me raduje simbioza inovacija, kreativnosti i privrednog razvoja u radu ovogodišnjeg nemačkog predstavnika Klemensa Vajshara, što je osnova svakog društva. To je i glavni razlog naše podrške festivalu, smatra Marko Čadež, portparol Ambasade Nemačke u Beogradu.

Ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji Laurent Stokvis je pozdravio napore organizatora da dovedu uspešnog mladog kreativca iz Holandije Dana Rosegarda, poznatog po novom interaktivnom konceptu puteva i istakao značaj kreativnih industrija u njegovoj zemlji.

U okviru konferencije biće predstavljen budući razvoj srpske prestonice kroz panel pod pokroviteljstvom Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, gde će se istaći prednosti projekata kao što su: Beko kompleks kod Kalemegdana grčke kompanije Lamda development, koji je uradio studio Zaha Hadid, novi most na Adi kompanije Porr, nagrađeni projekat “Oblak” arhitekte Sou Fudžimota, nova zgrada Beogradske filharmonije među nekoliko ostalih izuzetnih projekata.

- Simbolično je što ćemo Beko projekat predstaviti baš u Muzeju savremene umetnosti. Igrom slučaja smo se povezali sa organizatorima festivala. Oni shvataju značaj izgradnje građevine najpoznatijeg svetskog arhitektonskog studija Zaha Hadid u Beogradu i znaju koliko će to pomoći gradu u ekonomskom smislu, kaže Boris Tancabelić, direktor kancelarije grčke kompanije Lamda development u Beogradu.

Izvršni direktor Muzeja savremene umetnosti Slobodan Nakarada izneo više detalja o ovom spomeniku kulture od nacionalnog značaja koji ne radi već šest godina i privremeno otvara vrata samo za pet dana Dizajnparka, ekskluzivnih izložbi Beogradske nedelje dizajna koje će svečano biti otvorene 4. juna u 17 h. Osim besplatnih izložbi koje će posetioci moći da obiđu do 9. juna od 10 do 20 h, dobiće priliku da upoznaju srpsku kreativnu industriju kroz predstavljanja radova domaćih dizajnera u sto izloga od Slavije do Kalemegdana i u tržnom centru Ušće u okviru projekta “100% Future Serbia”. Beogradska nedelje dizajna projektom “100% Future Serbia” pruža podršku domaćem dizajnu.

- Samsung je početkom 21. veka uspeo da ostvari lidersku poziciju zahvaljujući upravo dizajnu. Na BDW konferencji ćemo pričati o tome da dizajn ne predstavlja samo izgled, nego pomaže da se ostvari svakodnevni život. Uspeli smo da promenimo način odnosa prema dizajnu: iz dizajn buy u dizajn for. U našoj kompaniji se 30.000 ljudi bavi dizajnom, izjavio je Saša Marjanović, direktor marketinga kompanije Samsung Adriatic.

- Beogradska nedelja dizajna je prvi put ostvarila balans što se tiče podrške. Sa jedne strane smo dobili podršku Ministarstva finansija, a sa druge kompanije Samsung. Kao važan partner se pojavljuje Telekom, kao što je to slučaj u drugim zemljama na njihovim nedeljama dizajna, a takođe i ambasade, izjavio je Jovan Jelovac.

Posebno značajna će biti ceremonija kojom će se zatvoriti osma BDW konferencija - svečana dodela ovogodišnjih Evropskih nagrada za dizajn (EDA), koja će biti upriličena u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 8. juna zahvaljujući saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije.

- Podržavamo Beogradsku nedelju dizajna zbog kvaliteta. Ona je čak iznad svega sličnog što postoji u svetu s obzirom na resurse kojima raspolaže. Uspeli smo da dovedemo Evropsku nagradu za dizajn u Beograd zahvaljujući saradnji sa njima i pobedimo u trci Barselonu i Beč. Dokazali smo da možemo da budemo centar zahvaljujući BDW-u, zaključio je Miloš Milovanović, CEO Turističke organizacije Srbije.

Dani Praga u Beogradu

 
Dani Praga u Beogradu
Dani Praga u Beogradu
Dani Praga u Beogradu
06. - 20. jun 2013.

Ulaz je slobodan na svim programskim dešavanjima!

PROGRAM:

U četvrtak, 06. juna, sa početkom u 19h, u Kući Đure Jakšića, u Skadarliji, biće otvorena izložba fotografija „Muzički Prag“, autora Jirži Všetečka.

Izložba predstavlja prvo dešavanje i početak programa kojim se otvara manifestacija "Dani Praga u Beogradu".

Izložbu fotografija „Muzički Prag“ posetioci će biti u mogućnosti da vide od 06 - 20. juna 2013.

Renomirani češki fotograf Jirži Všetečka već decenijama na svojim radovima beleži sve promene Praga, nudi svež pogled na njegove znamenitosti, otkriva njegova skrivena lica. Baveći se ovom neiscrpnom temom ostvario je niz prestižnih izložbi po svetskim metropolama, ilustrovao mnogobrojne publikacije a u Beograd dolazi sa izborom svojih najboljih radova. Jedinstvena prilika da upoznate Prag kako ga malo ko poznaje.

Jirži Všetečka je član Udruženja profesionalnih fotografa Češke Republike, rođen je 12. decembra 1937. godine u Pragu. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Pragu, ČVUT (1960).

Od 1969. do 1990. godine bio je profesor na Katedri za fotografiju na čuvenoj praškoj filmskoj akademiji FAMU. 1977. je imenovan za docenta na odseku umetničke fotografije. U periodu od 1964. do 1990. bio je član Udruženja likovnih umetnika, a od 2000–2001. predsednik Udruženja čeških fotografa. Fotografijom se bavi od 1958. godine sa fokusom na fotografiju kao dokument jednog vremena. Sarađivao je sa mnogim prestižnim časopisima, Češkom televizijom, Čehoslovačkim filmom, Češkom filharmonijom. Kao autor 18 crno–belih publikacija, bio je nagrađivan od strane nekadašnjeg čehoslovačkog Ministarstva kulture na takmičenjima za najlepše knjige godine – Praški šetač (Pressfoto, 1978), Objektivom računara (SNTL, 1981), Praga musicopolis Europae (Supraphon, 1984), Opšte popravljanje slikom (NADAS, 1987). Takođe je od strane izdavačke kuće Panorama dobio nagradu godine za knjigu o Pragu Kraljevski put (1988). Od 1993. počinje da se bavi i kolor fotografijom za potrebe izdavačke kuće U raju i njenih publikacija o Pragu (Prag, majka svih gradova, Prag i secesija). 2005. je izdao monografiju Praga gde je predstavio crno-bele i kolor fotografije pod nazivom Praški šetač.

Realizovao je samostalne izložbe u Pragu 1962, 1968, 1971, 1987, u Parizu – UNESCO 1988, Avgust 1968 – studio MAT 1988. 2002. godine postavljena je celokupna izložba Praški šetač u Terezianskom krilu Stare kraljevske palate na Praškom zamku. Nakon te izložbe, postavka postaje i putujuća izložba, te je bila izložena u SAD-u, Francuskoj, Nemačkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Moldaviji i u Mađarskoj. Učestvovao je na međunarodnim izložbama kako u Češkoj tako i u inostranstvu – Mađarska, Poljska, Jugoslavija, EXPO ’67 u Montrealu, Brazil, Italija, Nju Jork, putujuće izložbe Czech Press Photo 1995, 1996. 1992. godine je nagrađen medaljom Jana Amosa Komenskog od strane Čehoslovačke komisije pri UNESCO-u za putujuću izložbu Opšte popravljanje slikom, koja je koncipirana na osnovu dela J. A. Komenskog (Opšti savetovanje o popravljanju ljudskih stvari). Izložbu je organizovalo Ministarstvo inostranih poslova ČSR u glavnim gradovima Evrope. Od 1991. je član saveta fondacije PANGEA.
Od 1960. predaje na Mašinskom fakultetu ČVUT u Pragu. Od 1972. se, u saradnji sa katedrama, zalagao za modernizaciju obrazovnog sistema (Hiblova spomen-medalja za doprinos razvoju Mašinskog fakulteta ČVUT u Pragu). U periodu od 1991. do 2001. godine bio je šef AVTC pri rektoratu ČVUT, a kao režiseru video programa je od strane žirija međunarodnih festivala Techfilm, Academia film Olomouc, Ekofilm i Ministarstvo obrazovanja, omladine i sporta ČR nagrađen za sledeće video programe: Perspektiva, Hiperbolički paraboloid, Geometrija krovova, Neka bude svetlo, Talasi oko nas, Solarna energija, X zraci, Centar za podršku visokoškolskog studija slabovidih učenika, Rudolfov potkop, Vaclavski trg, Svetlo i senke.

Više informacija o ovom autoru možete pronaći na: http://www.prazskychodec.info/cz/


7. juna od 20:30h VEČE FILMSKE MUZIKE: ČEŠKI NARODNI SIMFONIJSKI ORKESTAR Gosti: EMIR KUSTURICA AND THE NO SMOKING ORCHESTRA i VRELO
Plato ispred Skupštine Grada Beograda

Poseban poklon za sve Beograđane koji su raspoloženi da u promenadi prođu pored Skupštine grada i uživaju u odličnom koncertu: u muzičkom programu će se predstaviti proslavljeni Češki narodni simfonijski orkestar sa selekcijom najpoznatijih tema iz filmova. Koncertna svetkovina na otvorenom će posebno biti ulepšana gostovanjem naše poznate etno grupe Vrelo, koja će sa ovim orkestrom interpretirati kompoziciju „Kosa“ iz istoimenom filma Miloša Formana. Ovo izuzetno veče će se nastaviti uz specijalno učešće našeg najpoznatijeg „praškog đaka“, Emira Kusturice i sastava The No Smoking Orchestra koji će sa gostima iz Češke izvesti nekoliko numera iz opere „Dom za vešanje“.


Češko muzičko nasleđe se uglavnom vezuje za svetski poznate i značajne kompozitore kao što su Antonin Dvoržak i Bedržik Smetana koji zauzimaju centralna mesta u muzici romantizma. Uz kompozitore, značajnu ulogu u češkom muzičkom nasleđu igraju i institucije, od kojih neke slave i više vekova svog postojanja. " Statovske divadlo" (sada deo institucije "Narodno pozorište") je izgrađeno u XVIII veku, i do sada je služilo kao mesto izvođena hiljade dela. Poznato je i po tome što je na sceni ovog pozorišta Mocartov "Don Điovani" bio svetski premijerno izveden 1787.

Orkestar "Češke filharmonije", "Praški simfonijski orkestar" i "Praški radijski simfonijski orkestar" su od svog osnivanja važila za jedne od najuglednijih grupa svoje vrste.

Godine, 1993. Jan Hasenöhrl dolazi na ideju da ujedini muzičare ovih triju orkestra i tako nastaje" Češki narodni simfonijski orkestar" koji prvi put nastupa novembra iste godine pod dirigentskom palicom Vladimira Valka. Tokom dvadeset godina postojanja, ČNSF je uspeo da postane jedan od najznačajnijih orkestra kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Iza sebe broji 36 snimljenih diskova, 8 DVD-a i preko 30.000 prodatih diskova. Nosilac je i "Gustav Maler" nagrade zbog negovanja dela ovog velikog kompozitora, ostvaren je ugovor sa prestižnom britanskom izdavačkom kućom "IMG Artists London", kao i ugovor sa "Tokyo Victor Entertainment".

Od 2005. ČNSF organizuje "Praške promenade", usvajajući koncept britanske tradicije izvođenja muzičkih festivala na otvorenom "BBC Proms" na kojima je nekoliko puta gostovao sadašnji dirigent Libor Pešek. "Praške promenade" svake godine ugoste neke od najuglednijih umetnika sadašnjice. Među njima su Enio Marikone, Džejms Morison, Paul Frimen, Andrea Bočeli, Sting, Vanesa Mae, Paul Pots, kao i Kemala Gekića koji važi za jednog od najznačajnijih i najkontroverznijih svetskih pijanista.

Treba dodati i činjenicu da se jedinstvenost ovog orkestra ogleda u tome što ČNSF u svoj program učvršćuje razne muzičke žanrove: od klasične preko savremene muzike, filmske partiture, džez koncerte i mjuzikle.

Emir Kusturica je jedan od najpoznatijih reditelja sa prostora bivše Jugoslavije. Međutim, nije dovoljno nazvati ga samo rediteljem. On je i glumac, producent, pisac, muzičar, arhitekta, predavač, jednom rečju: stvaralac. Kako sam kaže, ključ je u radoznalosti, i u potrebi da se iskaže na razne načine.

"Rođen sam sa mogućnošću da radim mnoge stvari, i to sam dokazao. Kako naučnici kažu, mi dobijemo 23 hromozoma od majke i 23 od oca, i pitanje je šta se dobija mešanjem tih hromozoma. Šta se desi da bi se neko rodio kao fudbaler, naučnik, model? To je ono što je predivno, jer život je uvek čudo. Dovoljno je verovati"

Svoje prvo filmsko iskustvo duguje Hajrudinu Krvavcu koji ga je 1972. godine angažovao da glumi u filmu "Valter brani Sarejevo". Šest godina nakon toga, Emir snima svoj prvi film "Gerenika" koji odnosi prvu nagradu na Festivalu studentskog filma u Karlovim Varima, što Emiru otvara put ka studijama režije na prestižnom fakultetu u Pragu, FAMU-u.

U toku studija režira i dva kratka filma, "Jedan deo istine" i "Jesen", a nakon završetka studija, Emir se vraća u rodno Sarajevo gde započinje profesionalnu karijeru na "Televiziji Sarajevo". Njegov prvi film "Nevjeste dolaze" je izazvao dosta kontraverzi, i ubrzo je bio zabranjen zbog načina na koji se bavio seksualnim temama; Sledeći televizijski film, "Bife Titanik" osvaja nagradu za režiju na nacionalnom Televizijskom festivalu, dok mu "Sećaš li se Doli Bel" donosi prva internacionalna priznanja - Srebnog lava na Filmskom festivalu u Veneciji, 1981. Svoj sledeći film, "Otac na službenom putu" radi u saradnji sa Abdulahom Sidranom, i ovaj film biva nagrađen Zlatnom palmom na Filmskom festivalu u Kanu i iste godine biva nominovan za Oskara.

U toku snimanja "Doma za vešanje", Kusturica prihvata ponudu češkog reditelja Miloša Formana da ga zameni na profesorskom mestu na "Univerzitetu Kolumbija", u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovde Emir dolazi do scenarija po kojem je potom nastao film "Arizona Dream", snimljen u glavnim ulogama sa Džonijem Depom, Fej Danavejom i Džerijem Luisom. Ovaj film biva nagrađen Srebrnim medvedom na Filmskom festivalu u Berlinu. Sledeće ostvarenje, film "Underground" donosi Kusturici drugu Zlatnu palmu, dok za "Crna mačka, beli mačor" dobija Srebrnog lava za režiju. Sledi film "Super 8 Stories", dokumentarni film o bendu Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra.

2004. godine Emir završava rad na filmu "Život je čudo", što je do tada bio najskuplji film srpske produkcije. Za potrebe snimanja, na brdu Mećavnik, Emir gradi Drvengrad. Iako je isprva služio kao studio, bioskop postaje etno selo poznato širom sveta pod nazivom Kustendorf.
Kao takvo, dobija zvanje najboljeg arhitetonskog ostvarenja u Evropi od strane žirija briselske Fondacije za arhitekturu "Filip Rotije". Od 2008. u Kustendorfu se svakog januara održava muzički i filmski festival koji za cilj ima promovisanje ostvarenja mladih autora. Za ovih par godina Kustendorf su posetili neki od najznačajnijih ljudi savremene filmske industrije kao što su Nikita Mihalkov, Džim Džarmuš, Džoni Dep, čuveni profesor FAMU-a Otakar Vavra, Erik Pope, Filip Remunda, Jan Hrebejk, Izabel Ubert, Lejla Hatami, Brajan Feri, Nik Mejson i Dejvid Gilmor, Odri Tatu, Monika Beluči i ostali.

Emir priprema film "Ljubav i rat" koji će se snimati u Trebinju, a glavnu žensku ulogu će igrati upravo Monika Beluči. Kusturica će se glumiti monaha, ali to nije jedini projekat kojim se on bavi.

Andrićgrad je u fazi izgradnje: projekat koji će oživeti ulice i predele iz romana poznatog nobelovca. Završetak izgradnje je planiran za 2014. godinu a na otvaranju će se premijerno izvoditi Kusturičina opera "Na Drini ćuprija" koja će biti urađena u saradnji sa venecijskim pozorištem "La Feniće-Veridijana". Ovo nije prva opera koji Emir režira; "Vreme Cigana", pank opera režirana 2007. godine premijerno je izvedena u "Operi Bastilje" u Parizu.

2010. izlazi iz štampe Kusturičina autobiografija "Smrt je neprovjerena glasina", koja doživljava veliki uspeh što dokazuje i činjenica da je na području bivše Jugoslavije prodana u preko 100.000 primeraka, i to da je prevedena na italijanski, nemački, francuski i češki jezik. Naziv knjige u češkom izdanju je "Kde jsem v tom příběhu já".

Pored svih ovih projekata, počevši od 1999. Kusturica širom sveta aktivno nastupa sa svojom grupom "Emir Kusturica and The No Smoking Orchestra".


8-10. juna REVIJA FILMOVA JIRŽIJA MENCLA Dom omladine Beograda / Velika sala

Mini retrospektiva Jiržija Mencla, jednog od najznačajnijih čeških i svetskih reditelja, oskarovca, rodonačelnika „češkog filmskog čuda“ i umetnika koji je izvršio veliki uticaj na generaciju naših najpoznatijih reditelja, takozvanih „čeških đaka“.

Jirži Mencel

"Dobra komedija bi uvek trebalo da priča o ozbiljnim stvarima. Ako pokušate da pričate o takvim stvarima na ozbiljan način, ispašćete smešni. To je rasprostranjeni kontrast: ako želite da usmerite nečiju pažnju na stvari koje su crne, morate ih staviti na belu pozadinu", J. Mencel

Jirži Mencel, jedan od najznačajnijih čeških autora današnjice, svojim je filmovima zadužio kako češku tako i svetsku kinomatografiju. U anale filmske istorije ulazi sa 28. godina režirajući film "Strogo kontrolisani vozovi", koji 1966. godine biva nagrađen Oskarom za najbolji film na stranom jeziku. Zanimljiv je podatak da je u istoj kategoriji je te godine bio nominovan i film Aleksandra Saše Petrovića "Skupljači perija".

Jirži završava prestižnu filmsku akademiju FAMU u Pragu 1962. u klasi čuvenog profesora Otakara Vavre i, pored Miloša Formana, Jana Njemeca, Vjere Hitilove, Jaromila Jireša postaje jedan od nosećih ljudi čehoslovenskog novog talasa (pokreta koji je zbog svojih osobenosti i vrednosti nazvan i "čudom češkog filma"). U godinama koje slede režira 16 novih filmova, od kojih većina dobija status kultnih dela. 1985. u saradnji sa scenaristom i glumcem Zdenkom Svjerakom realizuje i film "Malo moje selo" koji 1986. biva nagrađen specijalnom nagradom žirija na Montrealskom Filmskom Festivalu, dok 1987. na Filmskom Festivalu u Parizu odnosi i nagradu za najboljeg glumca. Ova nagrada je pripala Mađaru Janošu Banu za ulogu Otika Rakosnika, a iste godine "Malo moje selo" biva nominovan i za Oskara.

Godine 1990, posle promene režima i pada Berlinskog zida, film "Ševe na koncu" (koji je inicijalno bio zabranjen 1969. od strane komunističkog režima), dobija Zlatnog Medveda na Berlinskom Filmskom Festivalu. "Život i priključenija vojnika Ivana Čonkina" (1994) doživljava veliki uspeh, dok osam godina kasnije Jirži biva pozvan da učestvuje u izradi omnibusa "Deset minuta stariji" koji okuplja najslavnije režisere sadašnjice kao što su Vim Venders, Džim Džarmuš, Verner Hercog, Bernardo Bertoluči, Žan Luk Godar.

"Služio sam na dvoru engleskog kralja" iz 2006. godine, baziran na istoimenoj knjizi Bohumila Hrabala, doživljava veliku internacionalnu popularnost što Mencela ponovo dovodi u žižu evropske kulturne javnosti. Najnoviji film, "Ženskaroš" biće premijerno prikazan juna ove godine.

Iako se alternativno okrenuo filmu (isprva je želeo da bude pozorišni režiser, ali "zbog nedostatka talenta" nije položio prijemni), Mencel, ostavivši neizbrisiv trag na stranicama istorija filmske umetnosti, biva nagrađen i Francuskim Orderom Chevealier des Arts et des Letters kao i Akira Kurosava nagradom za životno delo na filmskom festivalu u San Francisku. Od '70 godina se posvećuje svojoj prvoj ljubavi-pozorištu. Aktivno režira predstave "Dramskom klubu", "Pozorištu na balustradi", "Vinohradskom pozorištu", dok kao gostujući režiser dobija priliku da postavi svoja dela na nekoliko vodećih scena današnjice, između ostalog i u Francuskom teatru.

2007. godine režira Šekspirevu komediju "Vesele žene vindzorske" u Narodnom pozorištu u Beogradu, a dve godine kasnije se ponovo vraća u Srbiju sa Prokofjevom operom "Zaljubljen u tri narandže"

Pored režije, Mencel je poznat i po svojim filmskim ulogama (glumio je u oko pedesetak filmova i serija), i po svom spisateljskom angažovanju (napisao je dva feljatona: "Ne znam" i "Ne znam po drugi put"). Za sebe kaže da, pored toga što je genije, skromnost je njegova jedina mana.
8. jun u 19:00 Film: Služio sam Engleskog kralja / (Obsluhoval jsem anglického krále, 2006, 120min)
Gorko smešna storija o životu u luksuznom hotelu, sentimentalan, topao i nežan film, ostvarenje koje je vratilo Jirži Mencla u žižu interesovanja kritike i publike.

9. jun u 19:00 Film: Strogo kontrolisani vozovi / (Ostre sledované vlaky, 1966, 93Min)
Tokom nemačke okupacije, mladić kreće očevim stopama i počinje da radi na železnici. Tu doživljava i prvu ljubav... Film koji je proslavio Jirži Mencla i promovisao Češki novi talas. Dobitnik Oskara i Zlatnog globusa kao najbolji strani film.

9. jun u 21:00 Film: Hirovito leto / (Rozmarné léto, 1968, 74min)

Jedan od najlepših filmova slavnog reditelja. Učmalu atmosferu gradića remeti iz korena dolazak cirkusa i dosadna kiša koja preti da upropasti divno leto... Dobitnik nagrade na festivalu u Karlovim Varima.

10. jun u 19:00 Film: Ševe na žici / (Skrivánci na niti, 1990, 94min)
Blistava komedija iz 1969 godine, zabranjena od komunističkih vlasti i prikazana tek 1990 godine kada je film osvojio Zlatnog medveda na Berlinskom festivalu.

10. jun u 21:00 Film: Zločin u devojačkoj školi / (Zločin v dívčí škole, 1965, 107min)
Retko viđen omnibus film koji je nastao na osnovu više detektivksih priča. Film koji najavljuje čitavu generaciju poznatih čeških reditelja.

Beograd i Prag su decenijama unazad bili središta kulturnog i političkog života regiona u kome se nalaze. Pored bogate istorije, ova dva grada imaju još jednu zajedničku osobinu: duh koji je donosio revolucionarne kulturne promene i pokrete kako u Srbiji-na Balkanu, tako i u Češkoj-centralnoj Evropi.

Festival "Dani Praga u Beogradu", kroz pripremljeni kulturno-umetnički program, slavi prijateljstvo između ova dva grada.

Kroz reviju filmova jednog od najznačajnijih reditelja današnjice, Jiržija Mencela, susrešćete se sa čehoslovenskim novim talasom (poznatom i kao "čudo češke kinematografije"), koji je kao takav, jedan od najznačajnijih pokreta u svetskoj istoriji filma. Pored toga, Dom omladine Beograda će vas, kroz projekciju pet filmova ovog oskarovca, dočekati jedinstvenim duhom češkog naroda, od 8. do 10. juna, 2013. godine.

Skadarlija je po svojoj strukturi i boemskim kafanama oduvek podsećala na praške Staromjestke namjesti. Ako se desi da u periodu od 6. do 20. juna prošetate do Kuće Đure Jakšića, odškrinućete vrata izložbe fotografija "Muzički Prag" poznatog češkog fotografa Jiržija Všetečke koje će Vam preneti atmosferu glavnoga grada Bohemije, ali i Češke Republike.

Poznato je da je muzika medijum koji prevazilazi sve jezičke, religijske, materijalne barijere. Za vas smo pripremili nastup Češkog Narodnog Simfonijskog Orkestra, koji je za dvadeset godina svog postojanja postao jedan od najznačajnijih sastava ove vrste, kako u Češkoj tako i u inostranstvu. Gosti na ovom koncertu će biti eminentni Emir Kusturica sa svojim bendom "Emir Kusturica i The No Smoking Orchestra", kao i grupa "Vrelo", koja je 2007. godine bila izabrana kao "The Next Big Thing", takmičenja u organizaiciji BBC-a.

Organizatori festivala "Dani Praga u Beogradu" su grad Prag i grad Beograd, kroz podršku praškog udruženja Južnih Slovena, "Luka Praha" i Doma omladine Beograda, koji su ujedno i partneri u realizaciji ovog projekta. Festival su pomogli i turistička agencija "Calypso Tours" iz Beograda, Kuća Đure Jakšića, Turistička organizacija Beograda, kao i pivara "Staropramen" – druga po veličini češka pivara, nastala još davne 1869. godine.

Medijski partneri ovog festivala su Studio B i Radio Beograd.

Thursday, May 30, 2013

Reinterpretacija renesansnog slikarstva i umetnost Nazarena

Reinterpretacija renesansnog slikarstva i umetnost Nazarena
Reinterpretacija renesansnog slikarstva i umetnost Nazarena
U okviru izložbe: Humanizam i renesansa u centralnim Apeninima. Paralele (23. april – 19. jun 2013. godine)

Petak, 31. maj 2013, 18.00 časova
NOVI SAD, Galerija Matice srpske, Trg galerija 1

Predavanje na temu:
Reinterpretacija renesansnog slikarstva i umetnost Nazarena:
SLIKARSTVO AKSENTIJA MARODIĆA U MANASTIRU KOVILJ


Predavač:
IGOR BOROZAN, Odeljenje za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.


U Beču je 1809. godine osnovano slikarsko udruženje pod nazivom Bratstvo svetog Luke čiji su članovi postavili sebi za cilj izučavanje dela renesansnog slikarstva koje su uzimali kao apsolutne modele. S vremenom je naziv promenjen u Udruženje Nazarena (po Isusu Nazarećaninu). Vodeća ličnost slikarskog udruženja, Johan Fridrih Overbek, video je u umetnosti rane rensanse zvezdu vodilju i odgovarajuću sredinu za razvijanje slikarstva u svojoj epohi. Overbek i njegove kolege nastanili su se u Italiji vođeni željom da reprodukuju što je vernije moguće kulturnu klimu svojih slavnih prethodnika i lepotu njihovih dela. Po povratku u germanske zemlje otpočeli su sa plodnom slikarskom i pedagoškom aktivnošću. Iako su menjali predloške tokom vremena, Nazareni su nesumnjivo nastavili da vrše uticaj na evropsko slikarstvo celog XIX veka. Na takvim poukama se formirao srpski slikar Aksentije Marodić koji je pohađao Likovnu akademiju u Beču od 1862. do 1866. godine. Pošto je završio studije slikarstva, Marodić je dugo putovao po Italiji da bi stupio u direktni kontakt sa renesansnim majstorima.
Pošto je stekao odlična teorijska i praktična saznanja, Marodić 1870. počinje da oslikava ikonostas crkve manastira Kovilj. Upotrebljavajući razne biblijske predloške i pokušavajući da podražava renesansni patos stvorio je jednu od najznačajnijih slikarskih kompozicija u duhu poetike Nazarena. Središnje delo te kompozicije predstavlja kopija Rafaelove Sikstinske Madone. 



U organizaciji:
Matica srpska i Patto Territoriale Appennino Centrale
U saradnji sa:
Italijanski institut za kulturu u Beogradu

Dodeljene nagrade u okviru književnih susreta

Dodeljene nagrade u okviru književnih susreta
Dodeljene nagrade u okviru književnih susreta
BEOGRAD – 30. maj 2013.

Francuski institut, Knez Mihailova 31

MOLIJEROVI DANI
Dodeljene nagrade Branko Jelić 

Drugog dana književnih susreta posvećenih savremenoj francuskoj književnosti, dodeljene su po peti put nagrade Branko Jelić za prevođenje sa francuskog na srpski jezik.

U kategoriji „Zreli doprinosi“, žiri kojem je predsedavao Živojin Kara-Pešić nagradio je Radomana Kordića za prevod dela „Lakan“ Pol-Lorana Asuna, u izdanju Karposa iz Loznice (2012).

U kategoriji „Mladi prevodioci“ nagrađena je Gorana Prodanović, koja je prevela knjigu „Nepodnošljivi roman“ Žan-Pjera Morela, koju je objavila Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 2013.

Treći prevodilac je dobio specijalnu nagradu a u pitanju je Bojan Savić Ostojić za delo „Boje naših sećanja“ Mišela Paturoa u izdanju Karposa iz Loznice (2012).


Podsećamo da za pete Molijerove dane gosti Pol Konstan (Poverenje za poverenje, dobitnik Gonkurove nagrade 1998, prevela Branka Novaković, Plato, 1999), Sorž Šalandon (Povratak u Kilibegz, prevela Jelena Stakić, Geopoetika, 2013) i David Foenkinos (Delikatnost; Erotski potencijal moje žene, prevela Gordana Breberina, Laguna, 2011; 2012). 

Na programu su čitanje odlomaka dela, okrugli stolovi, filmovi, debate. Kao i svake godine, ovi Molijerovi dani su prilika da se mladi akademski građani ljubitelji književnosti odluče za drugu Gonkurovu nagradu studenata Srbije. 

Ulaz je slobodan. Simultani prevod je obezbeđen.

********************************************************



Poslednji dan Molijerovih dana je 

Četvrtak 30. maj

Francuski institut, Knez Mihailova 31, Beograd


17h30
Proglašenje Gonkurove nagrade studenata 2013.
Učestvuje Pol Konstant, članica Akademije Gonkur 


18h
Uručenje Gonkurove nagrade studentata 2012. Soržu Šalandonu


18h30
Susret sa Soržom Šalandonom
Čitanje odlomaka: Nebojša Dugalić i autor
Učestvuju Vladislav Bajac i Jelena Stakić


********************************************************

Sorj Chalandon
Sorž Šalandon je pisac i novinar. Dobitnik je Nagrade Mediči za roman Obećanje (2006) i Velike nagrade za roman Francuske akademije (2011) za Povratak u Kilibegz. Ovaj roman dobio je Gonkurovu nagradu studenata Srbije (2012), na srpski prevela Jelena Stakić, objavila Geopoetika 2013. godine.


Paule Constant
Pol Konstan je pisac, članica Akademije Gonkur, univerzitetski profesor, predsednica „Centra za pisce juga – Žan Žiono“ u Eks-an-Provansu. Živela je najviše van Francuske, u Africi, Aziji i Južnoj Americi, a danas živi u Eks-an-Provansu. Dobitnica je Gonkurove nagrade za roman Poverenje za poverenje (na srpski prevela Branka Novaković, Plato, 1999). Za delo White Spirit (1989) dobila je Veliku nagradu za roman Francuske akademije. Ukupno je napisala 11 romana od kojih je zadnji C’est fort, la France (2013). Januara 2013. godine postala je član Akademije Gonkur.

UZ PODRŠKU:
Akademije Gonkur, izdavača Laguna i Geopoetika, Jugoslovenske kinoteke, katedre za francuski jezik u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Letnji pozorišni studio Plavog pozorišta

Letnji pozorišni studio Plavog pozorišta
Letnji pozorišni studio Plavog pozorišta
LETNJI POZORIŠNI STUDIO
Beograd, 8. jul – 23. avgust 2013.


Program:

· RADIONICA FIZIČKOG I VOKALNOG TRENINGA

8-19.07.2013.

Radionica fokusira isključivo principe glumačkog treninga kao osnovnog sredstva glumčevog svakodnevnog rada na sebi. Kroz trening se glumac konfrontira sa svojim mentalno-fizičko-voljnim opstrukcijama istovremeno upoznajući sopstvene neotkrivene kapacitete. Na taj način tening predstavlja polaznu osnovu kreacije.

Segment fizičkog treninga obuhvata učenje osnovnih elemenata čijim savladavanjem se telo oslobađa u prostoru i njihovo povezivanje u kontinuirani improvizovani tok vođen specifičnim glumačkim zadacima. Segment vokalnog treninga obuhvata rad na disanju, oslobađanju vokala kroz fizičku akciju i kreiranju zajedničkog zvučnog ambijenta kao polazišta improvizacije.

Rad će se odvijati svakoga dana osim vikendom od 10:00 do 12:00h
Radionicu vodi glumica Maša Jelić.


· Radionica IGRA POSTOJANJA – scenski život izvođača

8-19.07.2013.

Radionica ima za cilj da polaznike upozna sa idejnim i jezičkim osnovama rada Plavog pozorišta i antropološkog pozorišta uopšte. Rad će biti posvećen vežbanju inicijative i mentalne intencije, istraživanju odnosa učesnika prema muzici, pevanju i plesu, kao i kreiranju fizičkih i vokalnih akcija. Polaznici će imati priliku da kroz princip prelaženja sopstvenih granica probude scensku prisutnost i kreativnost u sebi. Tako će iskusiti jedno nesvakidašnje stanje u kojem izvođač, zajedno sa svojim partnerima na sceni i publikom, počinje da igra.

Rad će se odvijati svakoga dana osim vikendom od 18:00 do 20:00h
Radionicu vodi glumica Jelena Martinović.




· Internacionalni program za pozorišne umetnike

DVE OTVORENE NEDELJE PLAVOG POZORIŠTA

21.07-03.08.2013.

Radionice koje će biti održane u toku progama su:

PLES SEĆANJA, od 21. do 27.07.2013. Radionicu vodi glumica Maša Jelć.

Rad se sastoji iz upoznavanja polaznika sa osnovnim principima glumačkog rada u laboratorijskom pozorištu:

dnevni rad glumca – trening vokalnih i fizičkih veština i potencijala, razvoj inicijative i aktivnog prisustva, jačanje intencije, oslobađanje i aktiviranje energije, prevazilaženje ličnih barijera;

rad sa muzikom, songom, tekstom, rekvizitom i muzičkim instrumentima;

principi odabira tematskog okvira rada – elaboracija ličnih razloga; rad na glumačkim improvizacijama i kreiranju glumačkih materijala čiji će tematski okvir biti definisan tokom radionice; team building vežbe.

Rad će se odvijati od ponedeljka do petka, od 11:00 do 17:00, a poseban program je planiran za nedelju, 21.07. i za subotu, 27.07.



OD SEBE KA TEATRU, od 29.07. do 03.08.2013. Radionicu vodi reditelj Nenad Čolić.

Polaznici će biti upoznati sa ideološkim principima rada kroz nz vežbi čiji je cilj istraživanje dodirne tačke između pozorišta i rituala, otkrivanje pozorišta kao mesta ličnog razvoja i mesta jludskog iskustva, istraživanje insdividualnih arhetipa kao preduslova kreacije. Rad otkriva mogućnosti dubljih nivoa komunikacije u pozorištu, naglašavajući rad na oslobođenju individualne egzistencije unutar specifičnih uslova pozorišta kao kolektivnog prostora, otkrivajući ekstatičke kapacitete ljudskog bića i prevazilažeći lične opstrukcije, kao što su strahovi, stid ili predrasude, koje opterećuju ljudsku komunikaciju čak i u svakodnevnom životu.

Kao dodatak praktičnim vežbama, rad će se takođe sastojati iz predavanja, diskusija, video prezentacija predstava Plavog pozorišta, predstava savremenog pozorišta i dokumentarnih filmova.

Rad će se odvijati od ponedeljka do petka, od 11:00 do 18:00, a poseban program je planiran za subotu, 03.08.



· Radionica SVET PERFORMERA

12-23.08.2013.

Radionica je se bavi radom na vodjenju tela i glasa kroz niz jednostavnih vežbi čiji je cilj stvaranje fizičkih i vokalnih akcija/radnji.

Polaznici se uče kako da dobijene rezultate oneobiče i stave u funkciju scenskog izraza unutar jedne određene forme plesa. Sve ovo sastavljeno u fiksiranu sekvencu stvara bazu scenskog prisustva i delovanja.

Radionica je namenjena glumcima i muzičarima koji rade ili koji bi želeli da rade u pozorištu kao i svim mladim ljudima zainteresovanim za savremeno pozorište kroz metodologiju Plavog pozorišta. 

Rad će se odvijati svakog dana osim vikendom od 18:00 do 20:00.

Radionicu vodi glumac i muzičar Marko Potkonjak.



Program se održava u prostoru Plavog pozorišta u zgradi BIGZ-a u Beogradu.
Radionice su otvorenog tipa.
Informacije i prijave: dubravkaplavo@sbb.rs, plavopozoriste@hotmail.com, 064 489 5334.

POP UP knjižara u Kulturnom centru Beograda

POP UP knjižara u Kulturnom centru Beograda
POP UP knjižara u Kulturnom centru Beograda
Kulturni centar Beograda ponovo ima zadovoljstvo da Vas pozove u Pop up knjižaru! Aktuelno četvrto po redu “izdanje” Pop up knjižara biće otvoreno za posetioce od 2 – 17. juna, svakoga dana od 9 do 21 sat, nedeljom od 10 do 21 sat.

Pop-up knjižara je jedinstven knjižarsko-kulturni projekat koji su inicirali izdavačka kuća Geopoetika i KCB. Pop up knjižara je i mnogo više od knjižare. To je kulturna misija koja okuplja neke od najuglednijih izdavača koji svojim dugogodišnjim radom doprinose održavanju visokog nivoa u izdavaštvu i kulturi uopšte, a nemaju sopstvene knjižare. 

Prostor knjižare ovoga puta dele: Arhipelag, Clio, Geopoetika, Gradac, Paidea, Lom, Rende, Akademska knjiga, Odiseja, Kreativni centar, Red Box, Kulturni centar Beograda.

U knjižari će biti izložena i izdanja Kulturnog centra Beograda, koje je naša kuća nasledila od prethodne dugogodišnje knjižare koja je radila u ovim prostorima. Ovde se može kupiti najveći broj izdanja “Stubova kulture”,kao i nova i starija izdanja KCB-a.

I ovoga puta posetioce očekuju popusti i brojne pogodnosti pri kupovini knjiga.

Forum mladih Makedonaca organizuje izbor za najbolju fotografiju Makedonije

Forum mladih Makedonaca organizuje izbor za najbolju fotografiju Makedonije
Forum mladih Makedonaca organizuje izbor za najbolju fotografiju Makedonije
Forum mladih Makedonaca organizuje izbor za najbolju fotografiju Makedonije, koja ističe njene motive i prepoznatljivost.

Na konkurs mogu da se prijave mladi od 16 do 35 godina, koji zive u Srbiji, sa najviše dve takve fotografije.

Fotografije treba poslati na e-mail: forummladihmakedonaca@gmail.com

Uslovi konkursa: rezolucija fotografije 300 dpi; maksimalna veličina 5 MB; format JPG.
Uz svaku fotografiju neophodno je da stoji ime autora, naziv fotografije, kao i mesto i vreme kada je snimljena.

Konkurs je otvoren od 28.05. do 12.06. 2013.

Posle zatvaranja konkursa, fotografije će biti postavljene na facebook stranici "Makedonija u mojim očima/Македонија во моите очи", na kojoj će posetioci imati prilike da glasaju "like"-om. Fotografija sa najviše glasova/"like"-ova biće proglašena za najbolju, a za njenog vlasnika obezbeđena je nagrada - vikend u Hotelu "Montana" u Kruševu, rodnom mestu Tošeta Proeskog i gradu-simbolu Ilindenskog ustanka. Obezbeđene su vredne nagrade i za druga dva mesta.

Koncert dve violine u Centru za kulturu Rakovica


Koncert dve violine u Centru za kulturu Rakovica
Koncert dve violine u Centru za kulturu Rakovica
Nedelja, 2. jun 2013. u 20 časova

Centar za kulturu Rakovica
 Koncert Marije Misite, violina i Madlena Stokića-Vasiljevića, violina

Madlen Stokić Vasiljević je rođena u Beogradu gde je diplomirala i magistrirala na FMU u klasi profesora Dejana Mihailovića.

Kao solista nastupala je sa simfonijskim orkestrima RTS, Vojske Srbije S. Binički kao i kamernim orkestrima Muzičke omladine, Majstori gudači, BGO Dušan Skovran i Kraljevski gudači Sv. Đorđa. Ostvarila je brojne resitale sa delima za violinu i klavir sa mr. Istrom Pečvari a neka dela domaćih kompozitora je premijerno izvela (Vinjete za violinu i kamerni orkestar Dejana Despića).

Kao solista učestvovala je na festivalima Mali BEMUS, LEMEK i Viške večeri, a kao kamerni muzičar BITEF, BELEF, BEMUS, Ohridsko leto. Bila je dugogodišnji stalni član BGO Dušan Skovran, sa kojim je učestvovala na koncertima i turnejama širom Evrope i Azije. Nastupala je i kao koncertmajstor Kamernog orkestra Majstori Gudači i Kraljevski gudači Sv. Đorđa. U saradnji sa pijanistkinjom Majom Mihić snimila je CD sa delima Lj. Marić i V. Mokranjca, koji je prezentovan u neformalnom delu programa Venecijanskog bijenala. U okviru dua sa violinistkinjom Marija Misitom održala je koncerte u Sali KNU, Galeriji KNU, Sali Fakulteta umetnosti u Nišu, Sinagogi u Nišu, Kući Kralja Petra i salama muzičkih škola „Mokranjac“ i „Stanković“. Trenutno je angažovana kao docent na FMU u Beogradu.

Marija Misita je srednju muzičku školu „Dr.Vojislav Vučković“ završila u klasi prof. Biljane Jakšić-Nikolić. Studije violine upisuje kod profesora Aleksandra Pavlovića na FMU u Beogradu, u čijoj klasi je diplomirala i magistrirala.

U periodu 2001-2002. bila je na usavršavanju u Salcburgu (Univerzitet „Mozarteum“), u klasi prof. Lukasa Hagena.

Kao solista natupala je sa Simfonijskim orkestrom Vojske Srbije, Niškim simfonijskim orkestrom, kamernim orkestrom „Gudači Sv. Đorđa“, BGO „Dušan Skovran“, kamernim orkestrom Muzičke omladine i orkestrom MŠ „Stanković“.

Učesnik je festivala „Mokranjčevi dani“ u Negotinu, Budva-grad teatar, Bemus, Nimus i Festival orgulja.

Dugi niz godina član je najuglednijih kamernih orkestara, BGO „Dušan Skovran“, a zatim „Gudači Sv. Đorđa“ i „Kamerata Serbika“.

Tokom 2000-2004. svirala je u okviru kamernog orkestra „Salzburg chamber soloists“. U okviru dua sa violinistkinjom Madlen Stokić Vasiljević održala je koncerte u Sali KNU, Galeriji KNU, Sali Fakulteta umetnosti u Nišu, Sinagogi u Nišu, Kući Kralja Petra i salama muzičkih škola „Mokranjac“ i „Stanković“. Trenutno je angažovana kao docent na Gudačkoj katedri FMU u Beogradu.
 

P R O G R A M

Tatjana Milošević - “Dva lica” za dve violine (2012.)

Aleksandar Vujić - Partita za dve violine (2011.)

Andantino

Menuet, Allegro moderato

Dejan Despić - “Vinjete” za dve violine op. 43g (2011.)

Fanfara

Alla Marcia

Con brio

Capriccio

La Valse

Caccia

Giuoco

Duo Pastorale

Furioso

Scherzino

Svetislav Božić - "Pod hrastom jesen"(2011.), fantazija za dve violine

Ivan Brkljačić - Šest i po za dve violine (2012.)

1. Iskren

2. Topao, ali ironičan

3. Usiljen

4. Širok i vedar

5. Tužan, pomalo kiseo

6. Srdačan, ali uzdržan

6 ½. Onaj mali koji katkad fali

Promocija petog broja časopisa "Interkulturalnost" i predavanje dr Dragana Kujundžića

Promocija petog broja časopisa "Interkulturalnost" i predavanje dr Dragana Kujundžića
Promocija petog broja časopisa "Interkulturalnost" i predavanje dr Dragana Kujundžića
Povodom izlaska iz štampe petog broja časopisa Interkulturalnost, u Zavodu za kulturu Vojvodine u ponedeljak, 3. juna 2013. u 13 sati biće održano predavanje dr Dragana Kujundžića, profesora na Univerzitetu na Floridi (Gejnzvil, Sad) Novi Sad, Dunav i interkulturalnost Evrope kao i projekciju njegovog autorskog filma Zamrznuto sećanje, tečno pamćenje – Novi Sad, Dunav, Racija 1942-2012.

Dragan Kujundžić je rođen u Novom Sadu, 1959. godine. Na Filološkom fakultetu u Beogradu je 1986. godine diplomirao na Odseku za Uporednu književnost sa teorijom književnosti. Posle-dipomske studije pohađao je na Univerzitetu Južne Kalifornije u Los Anđelesu (SAD) gde je 1994. godine doktorirao iz oblasti slavistike i teorije književnosti.

Bio je profesor i šef Odseka za Ruske studije na Univerzitetu u Memfisu, profesor i direktor Ruskih studija i direktor Međunarodnog centra za pisanje i prevođenje na Univerzitetu države Kalifornija u Irvajnu, i šef Katedre za slavistiku i germanistiku na Univerzitetu države Florida, gde i danas radi kao redovni profesor za jevrejske studije, germanistiku i slavistiku, i filmske i medijske studije.

Tokom studija u Beogradu, bio je urednik kulturne rubrike beogradskog lista Student. Objavio je knjige Kritičke vežbe (Novi Sad, Matica srpska, 1983), Povratak istorije (Univerzitet države Njujork, 1997, na engleskom), i Uspaljeni jezik, (Ad marginem, Moskva, 2003, na ruskom jeziku). Urednik je dva toma zbornika o Bahtinu (na ruskom, Književni institut Maksima Gorkog, Moskva, 1990, 1992), kao i mnogobrojnih temata i specijalnih časopisnih izdanja («Dekonstrukcija, jedna vesela nauka», Letopis Matice srpske, 1985. godine, «Ister, Hajdeger, i Jevreji», Art Margins, 2007, «Ko ili Šta--Žak Derida?» Diskurs, 2008, «tRase: rasa, kritička teorija i dekonstrukcija» u Moskvi (Novoe literaturnoe obozrenie, 2011, i u Novom Sadu, Interkulturalnost, 2012). Autor je velikog broja naučnih radova iz oblasti teorije filma, filozofije i teorije književnosti, koji su prevedeni na petnaest jezika i objavljeni između ostalog u Francuskoj, Poljskoj, Češkoj, Kanadi, Italiji, Austriji, Nemačkoj. Predavao je po pozivu na svim vodećim privatnim i državnim univerzitetima u SAD, Engleskoj, Rusiji, i širom Evrope. Konferencije posvećene njegovim knjigama, esejima i filmskim projektima održane su u Tartuu (Estonija), Lankasteru (Engleska) i Dablinu (Irska). 2011. godine snimio je dokumentarni film Prvo jedrenje: J. Hilis Miller. Autor je filmskog projekta Zamrznuto sećanje, tečno pamćenje – Novi Sad, Dunav, Racija 1942-2012.

Rimska Akvileja i njen region, evropsko raskršće naroda, kultura i religija

Rimska Akvileja i njen region, evropsko raskršće naroda, kultura i religija
Rimska Akvileja i njen region, evropsko raskršće naroda, kultura i religija
Četvrtak, 30. maj 2013, 20.00 h
Radio televizija Srbije/RTS/ 2. program, emisija “Metropolis”

Italijanski institut za kulturu u Beogradu realizovao je sa Drugim kanalom Radio televizije Srbije (RTS 2) emisiju o rimskoj Akvileji i njenom regionu i cuvenim mestima vezanim za Konstantina. Ovaj program bice emitovan u “Metropolis”- u u okviru proslave Milanskog edikta, koji je car Konstantina Velikog doneo 313.n.e. s ciljem da se potvrdi sloboda veroispovesti i zaustave progoni hrišcana”.
Sira Miori, direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu i koordinator podrucja Zapadnog Balkana, ucestvuje u ovoj emisiji koja ce biti emitovana na italijanskom jeziku sa titlovima na srpskom. U okviru ove emisije bice prikazana cetiri dokumentarca, u realizaciji Autonomne regije Furlanija -Julijska krajina i u režiji Ðorda Gregorija, koja ilustruju trgovacki, kulturni i umetnicki znacaj ovog grada, cetvrtog u rimskoj Italiji a devetog u Carstvu u doba Konstantina Velikog.
Od svog osnivanja 181. p.n.e. do razaranja od strane Atilinih Huna 452 n.e. Akvileja je bila aktivni centar trgovackih razmena sa narodima Istre i Ilirije. Zahvaljujuci prosperitetu ona se transformisala u važnu prestonicu, pravo raskršce kultura, jezika i raznih naroda, koje su u svim periodima rimske drzave, od republike do carstva, ujedinjavali civilizacija i zakoni Rima.
Akvileja je nastala kao isturen vojni položaj radi odbrane istocnih granica Rima. Njen strategijski znacaj potvrduje prisustvo generala i imperatora u raznim fazama vojne istorije Rima, od Julija Cezara do Marka Aurelija i Konstantina Velikog koji ju je osvojio 312, tokom razmirica sa Maksencijem za primat u Carstvu.
Svedocanstva o kulturnom i umetnickom bogatstvu Akvileje mogu se videti u njenom Nacionalnom arheološkom muzeju, jednom od najznacajnijih u Italiji, koji ce biti predstavljen u prvom od cetiri filma na programu. Odeljenje Muzeja u kojem su smešteni dragulji protagonista je drugog filma: proizvodnja paste i dragog kamenja sa Orijenta i njihova komercijalna distribucija u celom tada poznatom rimskom svetu bila je jedna od glavnih delatnosti grada. Dragulji i pasta za gravirano staklo, sakupljeni tokom decenija iskopavanja, omogucavaju da se rekonstruiše kosmopolitsko društvo Akvileje, sa svojim rafiniranim ukusom i raznim religioznim i politickim verovanjima, ciji tragovi ostaju u ovom blagu lokalnog zanatstva.
Akvileja je inace cinila deo teritorije koja je i pre formiranja grada bila otvorena za trgovinu i veze sa raznim narodima, kako se vidi u filmu o Lacus Timavi, tacki susretanja Veneta sa plemenom Histri, mestu koje se osim toga vezuje za mitove i kultove poreklom iz helenskog sveta.
Cetvrti film je usredsreden na figuru Kromacija, biskupa Akvileje od 388. do 408. n.e. Njegovo pastirsko delovanje odvijalo se u gradu na podrucju gde je hrišcanstvo – koje je Konstantinov ili Milanski edikt 313. n.e. ucinio legitimnim – uspevalo da živi zajedno sa još uvek vrlo raširenim kultovima orijentalnog porekla, sa paganskim mitovima i religioznim tradicijama antickog Rima.
Aktivnost širenja hrišcanstva koji je obavljao Kromacije bila je namenjena narodima bliskih germanskih i balkanskih zemalja. Na taj nacin otpocelo je formiranje jedne nove kulture koja je bila plod susretanja razlicitih geografskih podrucja u stalnom medusobnom kontaktu.
Dakle, Akvileja sa svojim umetnickim blagom koje predstavlja integralni deo zajednicke evropske i italijanske baštine i sa svojom jedinstvenom otvorenošcu za interkulturalne odnose, predstavlja primer ujedinjavanja raznih evropskih naroda koji nam pruža rimska antika, u znaku poštovanja lingvistickih, kulturnih i religioznih razlicitosti.


Nacionalni arheoloski muzej u Akvileji
OBLIK PAMCENJA (Italija, Furlanija Julijska krajina)
regia di Giorgio Gregorio

trajanje: 45’; boja; lingua: italiano / sottotitoli in serbo

Nacionalni arheoloski muzej u Akvileji jedan je od najznacajnijih u Italiji. Zauzima vazno mesto u muzejskoj panorami Italije, jer posetioci mogu da pristupe ne samo izlozbenim salama, vec i depoima, gde su sakupljeni i poredjani po vrstama materijali koje su neprestana iskopavanja iznosila na svetlo dana. To je ogromno arheolosko blago cije istrazivanje jos nije dovrseno.


UMETNOST DRAGULJA U RIMSKOJ AKVILEJI
SFINGA, PRINC I BOGOVI(Italija, Furlanija-Julijska krajina)
regia di Giorgio Gregorio

durata: 30’; colore; lingua: italiano / sottotitoli in serbo

Arheoloska iskopavanja vodjena u oblasti Akvileje iznela su na svetlo dana impozantnu kolicinu dragulja i paste u graviranom staklu. U Akvileju je naime stizao sirovi materijal poreklom sa Orijenta, koji je obradjivan a zatim prodavan sirom teritorije Rimskog carstva. Slike gravirane na draguljima omogucavaju da se rekonstruise politicka, socijalna i kulturna slika grada. Umetnost graviranja dragog kamenja je praktikovana i posle kraja Carstva a dragulji iz Akvileje su se rasirili i u novim rimsko-varvarskim kraljevinama pocevsi od V veka n.e.


LACVS TIMAVI (Italija, Furlanija - Julijska krajina)
regia di Giorgio Gregorio

durata: 47’; colore; lingua: italiano / sottotitoli in serbo

Na krajnjoj severnoj granici Jadrana nalazio se nekada na rubovima venecijanske lagune takozvani Caput Adriae. Vec od drugog milenijuma pre Hrista ova zona, u koju su se slivali pomorski i suvozemni putevi karavana sa Orijenta, bila je u kontaktu sa pretklasicnim kulturama Egeja, sa kultovima i mitovima trojanskih heroja koji su prelazili ovo more. Razni putevi su se susretali u regionu Lacus Timavi, ogledalu voda zatvorenom sistemom priobalnih venaca i ostrva, gde je more dodirivalo zemlju i gde je ponovo izranjao Timavo, reka misterioznog podzemnog toka. U ovoj zoni, gde se susrecu i trguju drevni Veneti i pleme Histri, ljudska naselja se smenjuju od preistorijske ere do VI veka n.e, kada se posle klimatskih poremecaja Lacus Timavi transformise u pustaru.


KROMACIJE IZ AKVILEJE NA RASKRSCU NARODA I RELIGIJA (Italia, Friuli Venezia Giulia)
regia di Giorgio Gregorio

durata: 40’; colore; lingua: italiano / sottotitoli in serbo

Kromacije, biskup Akvileje od 388. do 408. Ziveo je u periodu ostrih politickih, religioznih i socijalnih tenzija tokom kojih je Rimska imperija morala da brani svoje istocne granice.
Pod Kromacijevim episkopatom Crkva iz Akvileje je preduzela intenzivnu aktivnost pokrstavanja koja se odnosila pre svega na regione Centralne Evrope podunavskih regiona.Upravo pocevsi od Kromacija, biskupi iz Akvileje, koji od VI n.e. preuzimaju titulu patrijarha, stvaraju najprostraniju provinciju hriscanskog Zapada formirajuci jednu novu kulturu koja se radja iz susreta neolatinske civilizacije sa nemackim i slovenskim svetom.

U organizaciji:
Italijanski institut za kulturu u Beogradu i Radio televizija Srbije/RTS 2, Metropolis

U saradnji sa:
Regione Autonoma Friuli Venezia Giulia

Završen mandat Milana Lučića na mestu direktora DOB-a

Završen mandat Milana Lučića na mestu direktora DOB-a
Završen mandat Milana Lučića na mestu direktora DOB-a
Juče je u DOB-u održana press konferencija povodom završetka mandata direktora ove kuće, Milana Lučića, koji odlazi na funkciju vršioca dužnosti direktora Filmskog centra Srbije, u trajanju mandata od godinu dana, a na ovu poziciju imenovalo ga je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Lučić je sa uspehom je u dva mandata obavljao dužnost direktora i sa timom svojih saradnika udahnuo je novi život ovom kulturnom centu. Kao direktor Doma omladine Beograda učestvovao je u osmišljavanju i realizaciji više od 10.000 različitih događaja.

Ovo su samo neki od važnih momenata za Dom omladine tokom poslednjih 9 godina:

- Dom omladine Beograda tokom Lučićevog mandata ostvario je zapaženu međunarodnu saradnju i postao važan partner u saradnji sa srodnim institucijama kulture u regionu i svetu.

- Kao član IETM mreže, koji ima predstavnika u odboru ove međunarodne organizacije, Dom omladine je 2005. godine organizovao 28. GODIŠNJU KONFERENCIJU IETM-a (Informal European Theatre Meetings), kojoj je prisustvovalo preko 600 umetnika, kulturnih radnika i mendažera kulture iz celog sveta.

- Milan Lučić je inicirao projekat „GRAD GOST“, koji Dom omladine u saradnji sa međunarodnim partnerima sa uspehom realizuje od 2005. godine. Ovaj projekat ima za cilj predstavljanje kulturne i umetničke ponude Beograda u gradovima Evopre i uzvratne posete tih gradova Beogradu, kao i povezivanje i podsticanje naših i inostranih umetnika da realizuju zajedničke projekte, uz podršku DOB-a. Do sada su realizovana sledeća gostovanja:

2005: Beograd- Ljubljana Express 08–11. 09. 2005.

2006: Kosmopolitska slika Beograda u Amsterdamu, GRAD BUDUĆNOSTI, LJUDI I IZAZOVA, A rough guide to Belgrade, Amsterdam, 13 – 15. decembar 2006

2007: BELGRADE BOOGIE Bergen, Norveška, 02–04. decembar 2007 // Grad gost: MOJ GRAD BEOGRAD / MY CITY BELGRADE, Budimpešta, Mađarska, 27–29. decembar 2007.

2008: A Rough Guide to Amsterdam od 28. do 30. novembra 2008. Festival nove kulture Amsterdama u Beogradu

2009: Grad gost Dablin u Beogradu // Grad gost Berlin u Beogradu / BERLIN DISTRICT//20 godina od pada zida

2010: Grad gost: Cirih u Beogradu, 07–12. novembar 2010. // Grad gost: Beograd u Ljubljani, 25-28. novembar 2010.

2011: GRAD GOST: Beograd u Cirihu, 15. januar 2011.

- Tokom 2011. i 2012. godine realizovan je međunarodni projekat u saradnji sa Evropskim saksofonskim orkestrom – radionica za mlade džez saksofoniste iz Srbije i nastup na Beogradskom Jazz Festivalu 2012. godine.

- U oktobru 2012. godine počelo je učešće Doma omladine u projektu SOFT CONTROL. SOFT CONTROL okuplja partnere iz Slovenije, Portugala, Letonije, Češke Republike, Španije, Hrvatske i Srbije, kako iz oblasti kulture i umetnosti, multimedije, nauke i tehnologije, tako i brojne naučne institucije. Projekat se realizuje uz podršku Evropske komisije, a kao deo programa Kultura 2007-2013.

- 17. oktobra 2006. godine zamenica gradonačelnika Radmila Hrustanović i američki ambasador Majkl Polt otvorili Američki kutak u Domu omladine. Ovaj projekat rezultat je saradnje Grada Beograda, Doma omladine i Biblioteke grada Beograda sa Ambasadom Sjedinjenih Američkih Država.

- U januaru 2007. godine Domu omladine, glasovima građana Beograda, pripala je donacija Američkog naroda u iznosu od milion dolara, namenjena rekonstrukciji ovog kulturnog centra, prvoj posle osnivanja 1964. godine. U celosti, u projektu obnove Doma omladine Beograda učestvovali su, kao partneri, Grad Beograd i Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu. U rekonstrukciju je ukupno uloženo oko 308 miliona dinara i 1,2 miliona dolara donacije američkog naroda. Rekonstruisani su sala „Amerikana“ (nekadašnji „Pogon“), Velika sala, Klub, Galerija, svi holovi, fasada, terasa, zamenjeni su liftovi i agregati, sređene su instalacije, klimatizacija i ventilacija. Dom omladine Beograda dobio je i sopstvenu opremu za zvuk i svetlo.

- Tokom trajanja rekonstrukcije prostora, ovaj kulturni centar ni u jednom trenutku nije prekidao svoju produkciju. Otvaranje Sale Amerikana rekonstruisane sredstvima američkog naroda desilo se 10. decembra 2009. godine, a otvorili su je otpravnica poslova ambasade SAD Dženifer Braš, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i direktor Doma omladine Milan Lučić. Dom omladine Beograda 25. februara 2011. godine otvorio je i ostale rekonstruisane prostorije za svoje posetioce.

- 9. maja 2010. potpisano je pismo o namerama za POČETAK RADA INFO CENTRA EVROPSKE UNIJE U DOMU OMLADINE BEOGRADA. Informacion centar Evropske unije u DOB-u 19. maja 2011. otvorili su predsednik EU Žoze Manuel BAROZO i tadašnji premijer Cvetković.

- Tokom Lučićevog mandata Dom omladine obnovio je sopstvenu koncertnu produkciju. Organizovani su brojni koncerti stranih i domaćih muzičara, a posebna pažnja je posvećena predstavljanju mladih muzičara, kojima je pružena mogućnost da održe solo koncerte u profesionalnim uslovima, na velikoj koncertnoj sceni.

- Beogradski jazz festival, koji se održavao u produkciji DOB-a od 1971. do 1991. godine, posle pauze od 15 godina sa uspehom je obnovljen 2005. godine. Značaj i uspeh ovog poduhvata potvrdila i je Skupština Grada Beograda, odlukom da 2007. godine BJF uvrsti u Manifestacije od posebnog značaja za Beograd.

- Bioskop Doma omladine ponovo je postao ključno mesto za promociju domaćeg i umetničkog filma, beležeći stalni porast posećenosti čak i u godinama krize. Dom omladine postao je dom festivalima kao što su FEST, Festival autorskog filma, Festival kratkog i dokumentarnog filma, Slobodna zona i BELDOCS.

- Debatni program ponovo je postao jedan od ključnih programskih segmenata ovog kulturnog centra, baveći se aktuelnim temama od politike, ekonomije, društva, preko umetnosti, kulture, do nauke, medicine, religije i etike.

- Milan Lučić učestvovao je 2011. godine u pokretanju LIMIT Live Art Festivala u Domu omladine, koji je posvećen izvođačkim umetnostima i savremenom pozorišnom izrazu i performansu.

- U januaru 2013. godine u saradnji sa mladim i kreativnim ljudima Beograda, pokrenut je projekat „MISIJA BEOGRAD – Raspust za DŽ u Domu omladine“, koji je tokom deset dana učenicima na raspustu ponudio više desetina besplatnih programa zabavnog, edukativnog i radioničkog karaktera.

- Dom omladine Beograda postao je partner brojnim manifestacijama: SHARE konferencija, RESONATE festival, DANCING CITY festival, MERLINKA festival queer filma, Noć muzeja...


UKUPAN BROJ REALIZOVANIH PROGRAMA U 2012: 1.662

BROJ POSETILACA DOMA OMLADINE u 2012: preko 200.000

- 112 koncerata i 19 pratećih programa 28. Beogradskog džez festivala
- 710 filmskih projekcija (kroz tematske cikluse i 12 festivala)
- 82 scenska programa
- 200 posebnih programa (konferencija, festivala, prezentacija...)
- 63 izložbe
- 192 tribine
- 284 radionice

Milan Lučić rođen je 1970. godine u Beogradu, a na poziciji direktora Doma omladine Beograda nalazi se od juna 2004. Tokom osnovnog obrazovanja pohađao je američke i francuske škole u Africi. Završio je Prvu beogradsku gimnaziju 1988. godine. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti na odseku za dramaturgiju u junu 1996. godine. Osim klasičnog obrazovanja pohađao je i različite kurseve kao što su program Kultura Nova Evropske kulturne fondacije (Menadžmenta organizacija u kulturi) i program Courants du Monde u Parizu i Tuluzu namenjen proučavanju francuske kulturne politike u organizaciji Ministarstva inostranih poslova te zemlje. Na poziv Stejt departmenta, 2007. godine pohađao je program Građansko obrazovanje i razvoj liderstva u Vašingtonu, Pitsburgu, Kanzas Sitiju i Sijetlu.

Svoju profesionalnu karijeru započeo je 1996. godine kao saradnik festivala BITEF i do 1999. obavljao je čitav niz najrazličitijih funkcija u organizaciji festivala. Paralelno sa ovim angažmanom radio je i u Beogradskom dramskom pozorištu, a bio je i dramaturg plesne trupe Sonje Vukićević. Posle 1999. godine postaje programski direktor CENPI-ja, Centra za novo pozorište i igru, i do 2004. kreira i realizuje veliki broj različitih pozorišnih ali i filmskih, debatnih, izdavačkih i aktivističkih programa.

Od 2001. do 2009. godine biran je tri puta na po tri godine na mesto člana upravnog odbora IETM-a, najveće evropske mreže za izvođačke umetnosti, a od 2007. godine do kraja mandata i na mesto člana daily boarda (izvršnog odbora) iste mreže. Od 2006. godine član je upravnog odbora Filmske enciklopedije. Takođe, od 2005. do 2006. godine bio je predsednik upravnog odbora BELEF-a. Jedan je od inicijatora projekta Balkan Express, a 2003. godine postaje saradnik norveške mreže Nettverk for scenekunst.

Milan Lučić je stipendista DeVos Instituta u Kenedi Centru za izvođačke umetnosti u Vašingtonu, SAD.

Odlično govori engleski i francuski jezik (aktivno znanje jezika).

„Artikulisanje“ rok muzike i drugih umetnosti u Paraćinu

„Artikulisanje“ rok muzike i drugih umetnosti u Paraćinu
Add „Artikulisanje“ rok muzike i drugih umetnosti u Paraćinu caption
Na Festivalu umetnosti „Artikulisanje 2013“ u Paraćinu, u petak 31. maja 2013. godine, u okviru muzičkog dela festivala koji populariše autorsku rok muziku i izvođače nastupiće „Zontag“ iz Novog Sada i „Plišani Mališan“ iz Gornjeg Milanovca. 

Nakon 18 godina postojanja benda „Zontag“, pod čijim imenom uživo nastupa Vladimir Nedeljković u akustičnoj varijanti pesama, prvi put će imati priliku da svoje dugogodišnje muzičko stvaralaštvo predstavi Paraćincima i svima koji se odluče da posete ovaj jednovečernji festival. To će biti prilika da pored dosadašnjeg rada predstavi i svoja dva prošlogodišnja muzička EP izdanja „Zontag Februar 2012.“ i „Zontag 21.12.2012.“. 

I indie rock bend „Plišani Mališan“, koji svoju muziku obogaćuje noise i garage punk elementima po uzoru na bendove Sonic Youth, Dinosaur Jr, Nirvana, Stone Roses, Yo La Tengo, i druge, nastupiće na „Artikulisanju 2013“ predstavljajući svoj autorski materijal od koga bi uskoro trebalo da bude objavljen prvi album ovog benda. 

Podršku „Zontagu“ i „Plišanom Mališanu“ u muzičkom delu festivala pružiće paraćinski pank bend „Žbunt“ i nekolicina paraćinskih muzičara u kombinovanom sastavu. 

Pored muzičkog dela, na festivalu će biti književnosti u vidu stvaralaštva članova organizatora festivala Književno-umetničke asocijacije „Artija“, stand up komedije Miodraga Stošića iz Beograda i Lorda od Bede, iliti Miroslava Đorđevića iz Bačkog Maglića, i crtačkog umeća karikaturiste i ilustratora Gorana Ćeličanina iz Varvarina kroz karikature i portrete prisutnih gostiju. 

Festival umetnosti „Artikulisanje“ održava se jednom godišnje u samo jednoj večeri i ovo je druga godina njegovog postojanja. Cilj festivala je okupljanje lokalnih kreativnih autora i predstavljanje neafirmisanih i manje afirmisanih autora iz drugih sredina predstavljajući alternativu uobičajenim kulturnim dešavanjima u Paraćinu i okolini. 

Festival je podržala Opština Paraćin putem projekta prijavljenog na konkurs za projekte iz kulture. 

Detaljnije o festivalu i svim učesnicima festivala: http://kua.artija.net/festival-umetnosti-artikulisanje-2013/

7. Književni kafe u Goethe-Institutu


7. Književni kafe u Goethe-Institutu
7. Književni kafe u Goethe-Institutu
Diskusija na srpskom jeziku/Ulaz slobodan!
30.05.2013. godine u 20.00 časova
Goethe-Institut, Knez Mihailova 50 (čitaonica)

Već tradicionalno Goethe-Institut u Beogradu organizuje Književni kafe u svojim prostorijama i poziva sve da u prijatnoj atmosferi i opuštenom razgovoru diskutuju o prozi, poeziji, drami i dečjoj književnosti, o sajmovima knjiga i književnim nagradama u Nemačkoj, kao i o izdavačima, književnoj kritici i drugim temama. 

Književni prevodioci vode razgovore o zanimljivim autorima, kao i o novim izdanjima koja bi voleli da prevode. 
Renomirani prevodilac Nikola B. Cvetković govoriće o svom bogatom iskustvu u prevodjenju poezije i proze na primerima dela pesnika i romanopisaca: Eriha Frida, Zigfrida Unzelda i Roberta Valzera itd. 
Glumica Danica Ristovski čitaće stihove i odlomke iz prevedih romana. 

Književni kafe, kao nova manifestacija, već je izazvala pozitivne reakcije i pridobila posvećenu i stalnu publiku.

Više o Goethe institutu na http://www.goethe.de/belgrad .

Promocija Vodiča za smanjenje socijalne isključenosti korisnica i korisnika psihijatrijskih usluga

Promocija Vodiča za smanjenje socijalne isključenosti korisnica i korisnika psihijatrijskih usluga
Promocija Vodiča za smanjenje socijalne isključenosti korisnica i korisnika psihijatrijskih usluga

PROSTOR Vas poziva promociju Vodiča za smanjenje socijalne isključenosti korisnica i korisnika psihijatrijskih usluga, u okviru Sajma organizacija civilnog društva, koji organizuje Agencija za evropske integracije i saradnju sa udruženjima. Promocija će se održati u četvrtak 30. maja od 11 do 12 časova u Kući ljudskih prava, u ulici Kneza Miloša broj 4 u Beogradu.

Faze u nastanku Vodiča za smanjenje socijalne isključenosti korisnica i korisnika psihijatrijskih usluga, aktivnosti udruženja i ključne rezultate dosadašnjih projekata predstaviće Mina Aleksić, koordinatorka i voditeljka radionica iz Art terapije i Marijana Šuleić, urednica Vodiča i istraživačica u udruženju Prostor.

Nakon predstavljanja Vodiča, biće otvorena Živa biblioteka na kojoj će učestvovati članovi/ce udruženja "DUŠA". U ovoj biblioteci, knjige su ljudi koji će podeliti svoja iskustva i odgovarati na pitanja zainteresovanih. Cilj organizovanja Žive biblioteke je stvaranje prostora za konstruktivni dijalog između ljudi koji u uobičajenim, svakodnevnim oklonostima ne bi imali priliku da se sretnu i međusobno razgovaraju.

Ujedno Vas pozivnamo da posetite i naš štand 30. i 31. maja, na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, gde će biti predstavljeni radovi nastali na radonicama i promotivni materijal.

"DUŠA" je udruženje osnovаno 2009. godine u Beogrаdu. Udruženje okupljа osobe koje imаju rаzličite vrste mentаlnih problema. Otvoreno je zа sve ljude dobre volje koji su zаinteresovаni zа oblаst mentalnog zdravlja. "DUŠA" aktivno učestvuje u oporаvku i unаpređenju socijаlnog stаtusа korisnicа i korisnikа psihijаtrijskih uslugа, borbi zа zаštitu ljudskih prаvа, rаvnoprаvno uključivаnje u društvo, osvešćivаnje i obrаzovаnje šire zаjednice rаdi prevаzilаženjа stigme, diskriminаcije i izlolаcije korisnicа i korisnikа psihijаtrijskih uslugа.

PROSTOR je uduženje osnovano u Beogradu 2008. godine. Od 2010. PROSTOR realizuje prevashodno projekte posvećene korisnicama/ima psihijatrijskih usluga kroz saradnju sa dve značajne institucije - Specijalnom psihijatrijskom bolnicom “Dr Slavoljub Bakalović” iz Vršca i Centrom za parcijalnu hospitalizaciju mentalnih poremećaja „Prof. dr Dimitrije Milovanović“, Kliničkog centra Srbije. U svom radu praktikuje primenu Art terapijskih metoda u smislu socijalne akcije. Na taj način, daje prioritet marginalizovanim grupama čiji se glas ne čuje, postavlja izazov destruktivnim ideologijama i mitovima koji nas okružuju, pokušava da umanji razlike i neravnopravnost koja postoji u društvu, prihvatajući činjenicu da politička neutralnost i terapeutska pasivnost služe opšte prisutnoj nepravdi i represiji.

U poslednje dve godine PROSTOR je realizovao četiri projekta posvećena korisnicama/ima psihijatrijskih usluga (ReMind 01/02/03/04) i sarađivao sa različitim organizacijama i institucijama u zemlji i inostranstvu: Compagnie Artizanat (Pariz-Beograd), udruženja korisnica i korisnika psihijatrijskih usluga “Duša” i “Videa”, NVO ApsArt, NVO Labris, Smart Kolektiv, NVO Vega, NVO OPA, NVO Astra (Anti Trafficking Action), NVO CiM (Centar za integraciju mladih), International Theatre Collective, The Elphantband, Prague, udruženje Metanoia, Sarajevo. Značajna saradnja ostvarena je sa profesorima Arhitektonskog fakulteta i Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
Više informacija možete pronaći na: www.prostor.org.rs

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila