Thursday, April 24, 2014

Izložba umetničke grupe C4 "Crno-beli svet" u Inex galeriji

"Crno-beli svet"
"Crno-beli svet"
Izložbe umetničke grupe C4 pod nazivom ''Crno-beli svet''.
Otvaranje je zakazano za 26.04. u 20h u Inex galeriji, Višnjička 76, Beograd
Izložba otvorena je do 08.05. 

Ovom izložbom, grupa C4 predstavlja radove čija je prva zajednička crta svedenost likovnih elemenata, postignuta izbacivanjem boje i svođenjem prizora na valerske vrednosti. Koristeći tuš, olovku, crnu ili belu uljanu i akrilnu boju, umetnici kroz svojevrsnu dihotomiju obrađuju prizore raznih socijalnih i društvenih fenomena iz svakodnevnog života, kao i prošlih vremena koja su i dalje aktuelna . Tim monohromatskim prizorima, ponekad stvorenim pomoć dokumentarnih isečaka iz novina i vesti, a ponekad inspirisanih politikom, morbidnim fotografijama ili pak mračnim prizorima iz mašte i snova, umetnici daju i jedan kritički pogled na stvarnost, mešajući prizore patnji sa dozom crnog humora i komike. Svedenost likovnih elemanata pomaže da se obrađivani raznovrsni fenomeni iščitavaju lakše, i da njihov uticaj bude snažniji.

Grupa C4 je osnovana 2012-e godine, i do sada je održala tri grupne izložbe. Zvanično je regsitrovana u martu 2014-e. Uz svoje redovne članove (Marko Stajić, Aleksandar V. Branković, Miloš Đorđević, Vuk Vučković, Milan Nenezić, Aleksandar Todorović) na ovoj izložbi izlažu radove i dvojica gostujućih umetnika, Ivan Jovanović i Darko Stojkov. 

Otvaranje izložbe je zakazano u subotu 26-og aprila, u galeriji Inex, Višnjička 76, Beograd, sa početkom u 20h. Nakon otvaranja, biće održan i afterparti, na kome će Super Wilan puštati svoju autorsku elektronsku muziku.


Crno-beli svet
Ukoliko pokušamo da iscrtamo i iščitamo višeslojnu prirodu stvarnosti u kojoj smo temporalno zamočeni a uklješteni složenom strukturom odnosa koji vladaju unutar nje, koliko god se podešavali na tu frekvenciju/vibraciju dinamičnog, sve u pokušaju da je sagledamo, ne možemo se otrgnuti utisku da izmiče našoj sintezi, neprestano i iznova produbljujući antinomije. Umreženi u lanac nužnosti ne uspevamo izbeći učešće u društveno političkim odnosima i subjektivno uranjanje u taj disperzivni prostor društvenih dešavanja koja prožimaju svaki segment našeg postojanja i trajanja, utiskujući svoj žig u naš autonomni doživljaj sveta. Monolitnu realnost svakodnevno agresivno rekonstruišu veštački proizvedene senzacije, vršeći intervencije na optici koja eksluzivno pripada svakom pojedinačno, sa sopstvenim metrikama i didaskalijama. Stvarajući jedan hibridno utopistički privid, tako intezivan da ne uočavamo da je po sredi osobena sofisticirana manipulacija. Redudantno kao korozija nagriza segment po segment onih najesencijalnijih tekovina, bez kojih naše civilizacijsko postojanje ne bi moglo nikada biti kontinuirani progres. Zatečeni u takvoj slici sveta, razapetoj u celokupnoj svojoj pojavnosti, uspinjemo se svom snagom da iskoračimo iz vidokruga obesmišljenih i opijajućih vizualnih disonanci sa neutaživom potrebom da bilo kako i na tren samo pročistimo vidik. Iz svojih perspektiva i vidjenja, specifičnim dubinama svojih iskaza i predstava, umetnici grupe C4 prezentovanim monohromnim inskripcijama, promišljeno isključuju tu našu podešenost za simultanu akumulaciju i izgone nas iz obrasca maksimalnog nadražaja. Minimiziranjem i svedenošću na dve boje, crnu i belu, uočljivo nas pozivaju na uzemljenje, na razini očevidnog, vraćaju na esencijalno. Matiranim predstavama kao da se izražava , reafirmiše sveobuhvatna dihotomija. Kao da se crnom želi suspendovati spoljašnja realnost a ujedno njenom sveprisutnošću, naglasi potencijal prikazanog i potencijal mogućeg. Njena interpunkcija evocira da sve potiče iz crnih dubina, a da sve njene mogućnosti ne mogu biti spoznate. Njena inherentnost sa belom proširuju se u iskustvo spoznaje da medjusobnim kontrastiranjem jedna drugu definišu paralelno egzististirajući u okviru umetničkih ideja i njihovih struktura. Vidljivo se manifestuje u okviru koncepta, da kontekst jedne sažeto projektovane svedenosti na dve boje, kao zajedničkog polazišta ove izložbe, nedvojbeno stoji u korelaciji sa jednim opšte prisutnim kolektivnim osećanjem, da u hiperprezasićenoj vizualnoj kakofoniji i perceptivno ugušenoj svakodnevici ova izložba poziva na pauzu, pre ponovnog udara lavine senzacija otelotvorenih uz pomoć najrazličitijih medija. Kroz crno-belu prizmu, raznovrsnim kritičkim gledištima i narativima uvučeni smo u mod, predstavu dokumentarnog prizvuka, koja uspešno rasklapa misao o suštastvenoj važnosti neprestanog prosudjivanja stvarnosti. U porukama koju je svaki od umetnika dostavio u etalonu svoje vizije još i više se konstituišu i projiciraju dimenzije jednog svesnog sagledavanja stvarnosti kroz svu njenu kopleksnost. 
Autor teksta: 
Dragana D. Milić

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila