Monday, April 28, 2014

Razgovor o umetničko-teorijskom delovanju "Grupe 143"

Radikalno mišljenje Grupe 143
Radikalno mišljenje Grupe 143

Muzej savremene umetnosti u Beogradu poziva vas na razgovor o umetničko-teorijskom delovanju Grupe 143 u sredu, 30. aprila u 18 časova u Galeriji-lеgаtu Мilicе Zоrić i Rоdоlјubа Čоlаkоvićа. Pored članova Grupe 143, dr Miška Šuvakovića i dr Jovana Čekića, u razgovoru učestvuju i autor knjige o ovoj umetničkoj grupi dr Dietmar Unterkofler i kustos Muzeja savremene umetnosti dr Dejan Sretenović

Izložba “Grupa 143 – Radikalno mišljenje” otvorena je u petak, 25. aprila u Legatu Čolaković, a trajaće do 12. maja, svakog dana od 12 do 20 časova, osim utorkom. Kustosi izložbe, koja je nedavno predstavljena u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, su dr Dietmar Unterkofler i Dragomir Ugren (MSUV).

Grupa 143 je osnovana 14.03.1975. godine u Beogradu i predstavlja poslednji strogo konceptualno orjentisani umetnički kolektiv u bivšoj Jugoslaviji. Ime je izvedeno iz datuma osnivanja. Početni projekat Grupe 143 bio je da se mladim umetnicima, istoričarima umetnosti i izvesnim aktivnim saučesnicima programa SKC-a ponudi zajednička platforma za razvijanje njihovih umetničko-teorijskih kompetencija.

Tokom pet godina postojanja u Grupi 143 su delovali: Biljana Tomić (1975-1980), Miško Šuvaković (1975-1980), Neša Paripović (1978-1980), Jovan Čekić (1975-1979), Paja Stanković (1975-1980), Maja Savić (1975-1980), Mirko Diliberović (1978-1980), Vladimir Nikolić (1977-1980), Dejan Dizdar (1975-1976), Nada Seferović (1975), Bojana Burić (1975), Stipe Dumić (1975), Momčilo Rajin (1975), Ivan Marošević (1975) i Slobodan Šajin (1975). 

Radovi ove grupe odnose se na skelet, temeljnu strukturu „sistema umetnosti“ i predstavljaju studije slučaja (case studies) i metarefleksije u vezi s njim. Mediji koje pri tome koriste su dijagram, strukturalistička fotografija i film, performans, knijiga kao umetničko delo, kao i edukativni lecture performances i seminar. Cilj je, pri tom, da se dostigne nulta tačka ekspresivnosti, da se umetnost i misao modernizma jednom za svagda ostave iza sebe i da se postigne promena paradigmi u umetnosti.

Dakle, ukoliko se Grupa 143 danas, više od 30 godina nakon njenog raspada, učini predmetom kritičke refleksije onda su posebno zanimljiva pitanja koja u eri post(post)moderne ponovo dospevaju u središte interesovanja:
- Kako se menja umetnost, ako se menjaju uslovi njene produkcije?
- Kakve to posledice ima po društvene odnose?
- Kako je moguća materijalna vrsta umetničke produkcije?

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila