Saturday, September 05, 2015

Izložba "Aleksandar Joksimović", iz zbirke Muzeja primenjene umetnosti

Izložba "Aleksandar Joksimović", iz zbirke Muzeja primenjene umetnosti
Izložba "Aleksandar Joksimović", iz zbirke Muzeja primenjene umetnosti
9. septembar – 30. oktobar 2015.

Svečano otvaranje izložbe: sreda, 9. septembar u 20:00, MPU

Izložbu će otvoriti Kornelije Kovač, kompozitor

Autorka kataloga i izložbe: Bojana Popović, muzejska savetnica MPU

Dizajn kataloga: Danijela Paracki

Digitalna intearaktiva prezentacija zbirke: Dejan Nikolić

Prijatelj izložbe: Programski arhiv TV Beograd

O izložbi

Aleksandar Joksimović (1933), legenda srpske i jugoslovenske mode, poklonio je Muzeju primenjene umetnosti skice (234), knjigu uzoraka, slajdove (17) i fotografije modela i revija (301), nagrade koje je dobio (33), isečke iz štampe (529), kao i tri svoja portreta. Čineći posebnu i celovitu muzejsku zbirku, oni dokumentuju Joksimovićev opus. Značaj ove zbirke je utoliko veći jer primerci izvedenih Joksimovićevih modela nisu sačuvani u firmama za koje je radio, a samo nekoliko nalazimo u fundusima srpskih muzeja.

Na izložbi je prikazan izbor od sto i osam Joksimovićevih skica i fotografija modela i revija nastalih u periodu od 1967 do 1997. godine. Posetiocima stoji na raspolaganju i interaktivna baza u kojoj mogu da pogledaju, razvrstane po kolekcijama, sve skice i fotografije koje je Joksimović poklonio Muzeju primnenjene umetnosti. Zahvaljujući saradnji sa Programskim arhivom RTS, na izložbi su predstavljeni i snimci Joksimovićevih revija i intervjua.


O Aleksandru Joksimoviću

Aleksandar Joksimović je završio Školu za primenjenu umetnost u Novom Sadu, a zatim prešao u Beograd, s namerom se posveti tapiseriji. Bez entuzijazma, on se 1959. zaposlio kao referent za radnu odeću u Zavodu za unapređenje domaćinstva. Kreiranje školskih i radnih uniformi donelo mu i prva priznanja. Tada su do Beograda retko stizale modne novosti, a proizvodnja i tržište su, sve do osamdesetih godina 20. veka bili pod kontrolom državnih organa. Profesija modnog dizajnera još nije utrla sebi put, iako su konfekcijska preduzeća počela da zapošljavaju stručnjake koje je obrazovala Akademija primenjenih umetnosti. Među njima su se isticale Mira Čohadžić, Anđelka Slijepčević i Božana Jovanović, koje su najviše i uticale na Joksimovićevo modno formiranje.

U sredinama, poput socijalističke Jugoslavije, koje su iz političko-ideoloških razloga isticale svoju „drugost“ u odnosu na Zapad, moda safolklornim obeležjima je bila jedno od sredstava za razlikovanje. Zavod za unapređenje domaćinstva 1963. je osnovao Nacionalni salon, čiji je program modernizacije tradicije uticao i na Aleksandra Joksimovića da se posveti proučavanju narodnog stvaralaštva. Kolekcija kojom je1965. obeležen početak rada Nacionalnog salona postigla je veliki uspeh zahvaljujući svojoj autentičnosti i skladnoj meri u objedinjavanjusavremenog i tradicionalnog. Inostrani poznavaoci jugoslovenskih prilika, takođe, su uočili Joksimovićev dar kojim se izdvojio iz sredine gde je „imitacija bila pravilo u modi“. Naredne godine u Parizu, Joksimović je po pozivu uredništva francuskog modnog magazina Elle,predstavio modele koje je nosila jugoslovenska predstavnica na izboru za mis sveta, Nikica Marinović, London 1966. U Odeljenju za izvozCentrotekstila Joksimović je radio od 1964, a nakon ovog velikog nastupa Centrotekstil je počeo da prikazuje njegove kolekcije u inostranstvu.

Svoju prvu kolekciju visoke mode, Simonidu, Aleksandar Joksimović predsatvio je 1967. Bio je to događaj od velikog zanačaja za jugoslovensku modu, koji je ukazao i da je vreme ideološke krutosti prošlo. Jugoslovenska varijanta visoke mode donela je svom tvorcu, Aleksandru Joksimoviću, veliki uspeh i ogroman publicitet, do tada nezamisliv u jednoj socijalističkoj zemlji. Kolekciju su prihvatile i kopirale, kod svojih krojačica, i pripadnice mlađih generacija i proizvođači konfekcije. U Joksimoviću su mladi oba pola dobili svog modnog gurua i postali deo opšte modne revolucije šezdesetih godina 20. veka, a država ličnost koja je svojim talentom, znanjem i stvaralačkom enegrijom mogla da od mode stvori novo polje međunarodnog potvrđivanja.

Prokleta Jerina, poslednja Joksimovićeva kolekcija visoke mode, premijerno je predstavljena 1969. u Parizu na izložbi jugoslovenske industrije i umetnosti. Iznenađenje i oduševljenje sjajnim prijemom i dobrim ocenama kolekcije zahtevne francuske modne javnosti,manekenka Tamara Bakić iskazala je rečima: „Bio je to možda san.“

Prokleta Jerina privukla je i inostrane porudžbine i time omogućila Joksimoviću da postane prvorazredni modni dizajner. Namenjene izvozu, njegove luksuzne tematske pretaporte (prêt-à-porter) kolekcije (Vela Nigrinova, Emina, Ptice, Ana Karenjina, Formula 1, Ramona, Mozaik,Marija Tanase i Teorema) donosile su veliku zaradu proizvođaču, a njemu su omogućile afirmaciju sopstvenih ideja i kontinuitet u radu, što je bila jedinstvena pojava u jugoslovenskom modnom sistemu.

U domaćim prodavnicama, modeli Aleksanda Joksimovića bili su prisutni od 1965, kada su se u Nacionalnom salonu izrađivali po meri kupca. Za potrebe prodajne mreže Centrotekstila od 1969. dizajnirao je modele u butik serijama, od sto komada i s popularnim cenama, Joksimovićev rad se sve više usmerava ka domaćem tržištu od 1975. Naredne godine je u Knez Mihailovoj ulici otvoren dugoočekivaniCentrotekstilov butik, popularno nazivan Prostor Joksimović po ugledu na čuveni Prostor Pjer Karden. Joksimovićevi modeli nikada nisu dobili etiketu sa njegovim imenom.

Aleksandar Joksimović je prestao da radi tematske kolekcije 1978. i posvetio se saradnji sa mnogobrojnim fabrikama različitog konfekcijskog asortimana. Osamdesetih godina 20. veka, on se intenzivno bavio dizajniranjem pletenih komada odeće sa etno uticajima, koji su bili traženi na svetskom modnom tržištu. Zahvaljujući tome, zadruga Radinost iz Kraljeva pokrenula je 1986. novu robnu marku,Janhari, prepoznatljivu po geometrijskim motivima, nadahnutim ornamentikom sa pirotskih ćilima i drugih folklornih ostvarenja, koje jeJoksimović sa strašću proučavao i modernizovao od početka svoje karijere.

Joksimović je napustio Centrotextil 1987. i u zvanju slobodnog umetnika nastavio svoju karijeru. Uvođenjem međunarodnih sankicija Srbiji 1992, okončan je i uspeh Janharija na inostranom tržištu, a političko-ekonomska situacija u zemlji onemogućila je i Joksimovića da istim tempom nastavi svoj rad. Usledile su godine nenaklonjene i stvaralaštvu i modnoj industriji i Joksimović je 1995. otišao u penziju. Povremeno i dalje stvara, i svoju poslednju kolekciju, Život je ljubav, ostario je, uz asistenciju Slavice Petrović, za firmu Mona 2002. godine.

Posebno priznanje Republike Srbije za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, Aleksandar Joksimović, je dobio 2007. godine. 

Prateći program

Stručna vođenja, radionice i ciklus predavanja sredom u 18 sati.

Raspored predavanja:

23. septembar: Modni dizajner u socijalizmu: priča o Aleksandru Joksimoviću
dr Danijela Velimirović, docentkinja Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

30. septembar: Aleksandar Joksimović i evropska modna scena

Vanja Kosanić, teoretičarka umetnosti

7. oktobar: Vreme „proklete Jerine“ – inspiracija Aleksandra Joksimovića

Mila Gajić, viša kustoskinja Muzeja primenjene umetnosti

14. oktobar: Aleksandar Joksimović i srpski modni žurnalizam

dr Neda Todorović, profesorka novinarstva na Fakultetu političkih nauka

21. oktobar: U fokusu. Modna fotografija šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka

mr Andrijana Ristić, viša bibliotekarka Muzeja primenjene umetnosti

28. oktobar: Rock & Rollka. Muzika i moda šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka Dejan Cukić, muzičar

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila