Thursday, October 22, 2015

Izložba crteža Vladimira Lalića

Vladimir Lalić
Vladimir Lalić

Galerija Art 55, Niš. Izložba će biti otvorena u četvrtak, 22.10.2015. u 19.00 i trajaće do 03.11.2015, a otvoriće je istoričarka umetnosti Radmila Kostić.

Biografija:
Rođen 1983. godine u Beogradu. Diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu 2008. Iste godine upisuje specializaciju na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na odseku grafika koju završava 2010. Od 2008 do 2012. radi kao stručno lice-demonstrator na FPU na odseku grafika. Član ULUS-a od 1.1.2009. Priredio 14 samostalnih izložbi u Srbiji i inostranstvu. Učestvovao na preko 40 grupnih državnih i internacionalnih izložbi. Dobitnik je tromesečnog rezidencionalnog boravka u Cité internationale des arts u Parizu. Dobitnik 3 nagrade za vizuelno stvaralaštvo među kojima je i prva nagrada za crtež iz Fondacije Vladimira Veličkovića. Radovi su mu delovi kolekcije Nacionalnog muzeja i Moderne galerije u Smederevu I Galerije Haos u Beogradu. Negovi radovi se nalaze i u privatnim kolekcijama u Beogradu, Bejrutu i Parizu. Trenutno živi i radi u Beogradu.

2013. Prvonagrađeni laureat fonda za crtež Vladimir Veličković – Beograd, Srbija

"Vertigo II"
"Vertigo II"

„Introspekcija“ - crteži

Linija u crtežima Vladimira Lalića ima onu funkciju koju kapilar ima u ljudskom organizmu. Gusti splet kapilarnih linija sugeriše na trenutke jezovitu, a na trenutke grotesknu predstavu, bolje reći unutrašnju dramu čoveka našeg doba. Dabome, nije teško primetiti kako se na Lalićevim crtežima odvijaju naročiti časovi anatomije, kažem „naročiti” zato što na njima ruka koja hita za linijom, ne želi da pokaže, onako kako su to činili stari majstori, savršenstvo i lepotu funkcionisanja ljudskog tela, već da, suprotno tome – ukazivanjem na potpunu dekompoziciju i ustanovljenu freneziju unutrašnjih organa koji čine da izvesno vreme ostanemo u životu – posredno otkrije, bolje bi bilo reći: – dijagnostikuje, nimalo veselo stanje današnjeg homo erectusa.

Mihajlo Pantić, pisac – „Iznutra i dublje“ – Galerija Haos, Beograd, januar, 2014.

“Deformiterra” se bavi, za razliku od prethodnih ciklusa, više deformacijama lika i odnosa prema okolini, sugerijajući tautologiju između mentalnog i zagađenja prirode. U prvom sloju čitanja dela, moguće je osetiti jako prisustvo umetnikovog Ega, no daljim involviranjem ovaj se utisak rastače, da bi se svi mi naposletku, ukoliko imamo dovoljno hrabrosti, suočili sa procesom “vivisekcije” sopstvenog tkiva, kao da smo budni u lokalnoj anesteziji, osećajući da umetnikovo pero poput hirurškog noža ulazi u tamne vilajete naše podsvesti, oslobađajući strahove, čvorove emocija, seksualnog nagona, tenzija ispod ljušture puti.

Mirjana Bajić, istoričarka i teoretičarka umetnosti – iz kataloga za izložbu “Deformiterra” – Galerija Zečević - oktobar 2014.

Emocionalne mutacije su kao ožiljci na licu, raznešene pogledom u trenu formatirane u fizionomskim varijetetima Vladimira Lalića. Složenost ljudskog bila, u jednom gestualnom stavu, razvija bujicu osećanja ilustrovanih junaka, čija životna priča staje u minucioznom figuralnom istraživanju. 

Vladana Kosić, istoričarka i teoretičarka umetnosti – iz kataloga za izložbu „Laureati nagrade za crtež za 2013.“ – Galerija Haos, Beograd, decembar, 2014. 

Razlaganjem ljudskog karaktera na činbeničke simulakrume umetnik zastupa stanovište da se jedino samospoznajom može dostići unutrašnja celovitost. Interesantno je njegovo poređenje čoveka sa knjigom koju bi svako želeo da napiše prema sopstvenim percepcijama, ali niko ne želi da je zaista, u celosti pročita. Zbog toga je Vladimir Lalić namerio da pred našim očima tu knjigu, ili bolje reći - enciklopediju, strpljivo prelista, jer neprijatnost koju stvara suočavanje sa sobom nije ni izbliza toliko nepodnošljiva kao konformističko tavorenje u ulozi koji bi nam dodelili drugi.

Ana Bambić Kostov, istoričarka umetnosti, iz kataloga za izložbu „Iznutra i dublje“ – Galerija Haos, Beograd – decembar 2013.

„U mojim crtežima se bavim patologijom simbioze čovekovog tela i predela u kom on bivstvuje. Emocionalne dubinske rane isplivavaju na površinu kože formirajući novi karakter lica, vidljive spoljnjem svetu, u vidu potkožne maske. Kroz deformitet spoznajemo svoj entitet, a mi tumaramo zemljom sa neodsečenim pupčanim vrpcama pokušavajući da spoznamo sebe kroz meso i kost, tražeći surogat materinstvu. To lutanje savremenog čoveka je paradigma u mojoj umetnosti. Svi crteži iz ove serije su jedna vrsta emotivnog auto-portreta. Crtež je za mene život iznutra, tj. isključiva subjektivnost. ”

Vladimir Lalić – 2014.

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila