Thursday, October 29, 2015

Joana Prvolesku, dobitnica EUPL-a


Joana Prvulesku - "Život počinje u petak"
Joana Prvulesku - "Život počinje u petak"

Ovogodišnji gost Izdavačke kuće Heliks na Sajmu knjiga je Joana Prvolesku, autorka knjige "Život počinje u petak" za koju je dobila Evropsku nagradu za književnost. Knjiga je izdata u okviru EACEA projekta "Kreativna Evropa" čiji smo dobitnici po treći put.

Joana će biti na štandu Heliksa u petak od 15-17h zajedno sa predstavnicima Ministarstva za kulturu Rumunije.
Pozivamo vas i na promociju knjige koja će se održati istog dana u sali "Branko Ćopić" od 20h (na promociji će govoriti: Joana Prvolesku, Razvan Voncu, Tamara Krstić).

Mapa sajma
Mapa sajma

Projekat „Identiteti: istrajnost potrage za ljudskim vrednostima u evropskoj književnosti“ sačinjava pažljivo odabrana kolekcija od osam romana i jedne zbirke priča koje sa pet evropskih jezika prevodimo na srpski. 
Odabrana dela su izrazito autentična u svojim narativnim domenima i žanrovima i predstavljaju duboke i vredne književne uvide, bez obzira na epohu kojoj pripadaju i, kao takva, sa temom projekta Identiteti: istrajnost potrage za ljudskim vrednostima u evropskoj književnosti komuniciraju na različite načine. Ipak, sva dela predstavljaju književnu analizu suprotnosti: između bogatih i siromašnih, eksploatatora i eksploatisanih, moćnih i potlačenih, sputanih i onih koji sputavaju, između budućih i prošlih vremena. Našavši se u procepu između tih suprotnosti, pod uticajem rata i ljubavi – univerzalnih katalizatora unutrašnjih previranja i preispitivanja sopstvenog identiteta – junaci i junakinje ovih knjiga pokušavaju da redefinišu sebe, a da pritom očuvaju svoju individualnost. Postavljaju pitanja o sopstvenom poreklu (na primer, u rumunskoj knjizi “Život počinje u petak” ili viktorijanskom klasiku “Danijel Deronda” Džordž Eliot), o ličnoj i društvenoj savesti u korporativnom ili rano-industrijskom svetu (“PopCo”, “Severi i jug”), o budućnosti čije temelje je poljuljao rat (zbirka “Galicijske priče” poljskog autora Andžeja Stasjuka ili francuski roman “Oficirska soba” Marka Digena), o nametnutim ulogama u konzervativnom društvu u kome pojedinac mora duboko da potiskuje svoje emocije (kao u delu “Posle razvoda” Gracije Delede, ili u savremenom francuskom romanu “Ljubav sama” Lorans Plazne). Različiti glasovi postavljaju ova pitanja na različitim jezicima, izražavajući ih kroz lokalne prizme i dajući predstavu kako ličnih, tako i grupnih odnosa, tradicija i društvenih okolnosti – ipak, zajedno proizvode sazvučje epoha i regiona Evrope. 
Jedan od glavnih ciljeva EACEA programa “Kreativna Evropa” i, konkretno, potprograma “Kultura” je obogaćivanje, odnosno produbljivanje čitavog evropskog kulturnog prostora putem međunarodne kulturne komunikacije između zemalja članica EU, kandidata za članstvo u EU i drugih zemalja koje Evropska komisija prepoznaje kao “evropske”.
Glavna odlika ovog programa je globalnost, višejezičnost i širi kontekst (zajednički evropski kulturni prostor) kakav nedostaje nacionalnim konkursima za prevode kojima su obuhvaćene tipično samo po dve zemlje. Taj širi kontekst je nešto na šta se Heliks nadovezuje projektom Identiteti i iz čega proističe dodatna vrednost projekta: posle turbulentne prošlosti, Srbija je na putu da postane punopravna članica Evropske unije. Te nove i obećavajuće okolnosti se odražavaju na kulturu. Jedan od glavnih ciljeva kulture, naročito književnosti, jeste istraživanje slojeva ljudskih identiteta i povezivanje ljudi. Zato su i knjige u ovom projektu izabrane ne samo zbog njihovog estetskog kvaliteta, iako su u skladu s najvišim standardima svetske književnosti, već i radi činjenice da srpski čitaoci dele iste vrednosti sa drugim stanovnicima evropskog geografskog prostora.
Knjige obuhvaćene projektom Identiteti odabrane su tako da podržavaju protok evropske književnosti na više nivoa. Svaka za sebe se ubraja među vredna dela evropske literature i zbog svojih jedinstvenih književnih kvaliteta će, ponaosob, biti predstavljene srpskim čitaocima. S druge strane, u širem kontekstu projekta i programa, ova dela zajedno tvore sistem provokativnih ideja koje preispituju ključne aspekte ljudskih društava u različitim fazama moderne evropske istorije.
Projekat čini devet naslova napisanih na pet jezika: engleskom, francuskom, rumunskom, poljskom i italijanskom.

NASLOV
AUTOR
JEZIK
PREVODILAC
Život počinje u petak (Viaţa începe vineri)
Joana Prvulesku
Rumunski
Đura Miočinović
Galicijske priče (Opowieści galicyjskie)
Andžej Stasjuk
Poljski
Biserka Rajčić
Posle razvoda (Dopo il divorzio)
Gracija Deleda
Italijanski
Aleksandar Stefanović
Ljubav sama (L’amour seul)
Lorans Plazne
Francuski
Jelena Stakić
Oficirska soba (La chambre des officiers)
Mark Digen
Francuski
Jelena Stakić
Sever i jug (North and South)
Elizabet Gaskel
Engleski
Aleksandra Dragosavljević
PopCo (PopCo)
Skarlet Tomas
Engleski
Ana Imširović
Kapuljača (Hood)
Ema Donohju
Engleski
Ana Ješić
Danijel Deronda (Daniel Deronda)
Džordž Eliot
Engleski
Dušan Maljković i Ana Ješić


Većina autora je već poznata ovdašnjim čitaocima zahvaljujući postojećim prevodima drugih njihovih dela na srpski (Deleda, Donohju, Dž. Eliot, Gaskel, Stasjuk, Digen, Tomas), dok je za ostale (Lorans Plazne i Joana Prvulesku) ovaj projekat prilika da se prvi put predstave srpskim čitaocima. 

Danijel Deronda (Džordž Eliot; engl. jezik; prvo izdanje 1876)
Klasik evropske književnost iz pera Džordž Eliot, koja spada u najznačajnije pisce viktorijanske epohe. To je poslednji roman ove autorke i predstavlja detaljnu, satiričnu sliku tadašnjeg društva. Roman ima nekoliko važnih tema, među kojima su potraga za identitetom glavnog junaka, potom klasne suprotnosti i, konkretno, pozicija Jevreja u britanskom i evropskom društvu u to vreme, a posebna vrednost su pronicljivo i detaljno predstavljeni likovi iz bogatog miljea viktorijanskog doba.

Život počinje u petak (Joana Prvulesku; rumunski jezik; prvo izdanje 2009)
Ovaj roman je mešavina krimi priče, romanse i fantazije. Radnja se dešava u Bukureštu tokom 13 dana 1897. godine i vrti se oko jednog neznanca kog građani nalaze bez svesti u polju prekrivenog snegom. Ispostavlja se da je tajanstveni stranac posetilac iz budućnosti koji, kako se odvija roman, ulazi u domove raznih ljudi i otvara čitaocu vrata Bukurešta kakav je bio pre sto godina. Filmski detaljno, autorka slika ulice, odeću, enterijere, verno i temeljno dokumentovano, zbog čega je ovaj evropski grad glavni lik ove knjige. Za knjigu Život počinje u petak Joana Prvulesku je nagrađena Evropskom nagradom za književnost 2012. godine. Joana Prvulesku takođe piše poeziju, bavi se i kritikom i esejistikom, a napisala je još jedan roman – Budućnost počinje u ponedeljak.

Ljubav sama (Lorans Plazne; francuski jezik; prvo izdanje 2005)
Autorka ove knjige je doktor književnosti čiji uži fokus je francuska književnost 17. veka. Zato ne iznenađuje što je napisala ovaj roman koji je smešten upravo u taj vremenski period, i to jezikom donekle arhaičnim koji odražava tadašnji stil i posebna je vrednost knjige, ali i izazov za prevodioca. Lorans Plazne pripoveda ljubavnu priču koja je i biografija jedne plemkinje toga doba, Katrin Dalbre. Ispod stega koje joj nameće njena društvena pozicija, junakinja otkriva slobodu kroz ljubav. Lorans Plazne je za ovaj roman dobila Evropsku nagradu za književnost 2012. godine.

Oficirska soba (Mark Digen; francuski jezik; prvo izdanje 1998)
Glavna tema romana Oficirska soba je rat i njegove posledice kroz prizmu nekolicine ratnih invalida Prvog svetskog rata. Glavnom junaku, Adrijanu Furnijeu, metak nemačkog vojnika unakazi lice na samom početku rata. Iako će ga operisati više puta, ne uspeva da povrati svoj lik, ali ni svoju ličnost. Najveći deo romana odvija se u bolnici, u okviru odeljena za maksilofacijalnu hirurgiju, gde ostali unesrećeni, nalik njemu, pokušavaju da nađu kopču s normalnim životom. Digen je za ovaj naslov dobio je prestižnu francusku nagradu za književnost De Mago, kao i nagradu za mlade autore Rožer Nimije. 

Kapuljača (Ema Donohju; engleski jezik; prvo izdanje 1995)
Kapuljača je priča o dubokoj represiji nad homoseksualnošću u konzervativnom društvu katoličke Irske. Na drugom, jednako važnom nivou, intimna je hronika jedne ljubavi, dočarana u prvom licu glavne junakinje, Penelope, koja nagli gubitak voljene dugogodišnje partnerke mora da proživljava nemo, u sebi, jer gotovo niko nije znao za njihovu vezu. Posebnu vrednost ovog romana predstavlja dinamika pripovedanja: smenjuju se scene iz sadašnjice u kojoj Penelopa tokom nekoliko dana mora da obavlja pripreme za sahranu i druge normalne, svakodnevne stvari, i prizori iz prošlosti, odnosno sećanja na njihovu vezu, koja previru u njoj. Autorka, Irkinja Ema Donohju, napisala je veći broj romana, zbirki priča i drama.

PopCo (Skarlet Tomas; engleski jezik; prvo izdanje 2004)
PopCo je roman koji se jednako uspešno čita kao triler, potom kao kritika korporativno-kapitalističko-konzumerističkog društva u kome kompanije ne prezaju od manipulisanja i eksploatacije ljudi u trci za profitom, i, na kraju, kao biografija glavne junakinje, neobične preobraćenice od radnika kompanije iz naslova do pripadnice pokreta NoCo za zaštitu prava životinja i ljudi. Zabavan stil pun matematičkih i drugih zagonetki, sa sajber-pank referencama, zvuči autentično kao glas savesti današnje mlade generacije kojoj je tehnologija jednako bliska koliko i aktivizam. Skarlet Tomas je napisala osam romana od kojih su većina, u osnovi, krimi-priče s postmodernističkim tretmanom. Godine 2008. bila je u užem izboru za nagradu Oranž, jednu od najprestižnijih nagrada za književnost u Velikoj Britaniji.

Sever i jug (Elizabet Gaskel; engleski jezik; prvo izdanje 1855)
Elizabet Gaskel je jedna od najznačajnijih engleskih književnica viktorijanske ere. Njenu književnost odlikuje izrazita socijalna angažovanost, te u svojim knjigama često detaljno prikazuje siromašne slojeve engleskog društva toga vremena koje izlaže kritici. U romanu Sever i jug dočarava kontrast između siromašnog ruralnog juga i industrijskog severa, kao i boljke društvene svesti tokom često bezobzirnog procesa industrijalizacije. Ljubavnu priču između Margaret Hejl, devojke koja je primorana da se sa idiličnog juga preseli u tmurni industrijski grad, i Džona Torntona, vlasnika fabrike, Elizabet Gaskel koristi da kroz lična preispitivanja toga para predstavi moralne izazove modernizacije i da pozove na socijalnu pravdu. Zanimljivo je da je ovaj naslov doživeo nekoliko uspešnih ekranizacija.

Posle razvoda (Gracija Deleda; italijanski jezik; prvo izdanje 1902)
Deleda se u romanu Posle razvoda bavi zabranjenom ljubavi mladog para koje su surove društvene i životne okolnosti pre toga primorale na razvod. Roman sadrži kritiku strogog, izrazito tradicionalnog i striktno moralnog društva italijanskog juga. I u ovom romanu je, kao u gotovo svim delima Gracije Delede, jedan od glavnih junaka njena rodna Sicilija koju Deleda živopisno i detaljno opisuje kao i prelepu i surovu pozornicu za lične tragedije njenih stanovnika. Gracija Deleda dobitnica je Nobelove nagrade za književnost 1926.

Galicijske priče (Andžej Stasjuk; poljski jezik; prvo izdanje 1995)
Galicijske priče su zbirka kratkih priča koja bi se mogla nazvati i mozaikom pesama u prozi. Reč je o poetičnom portretu izmišljenog sela u Galiciji, oblasti na jugoistoku Poljske. Stasjuk je kroz petnaest priča koje zalaze i u domen fantastičnog, dao sliku čudnog sveta postkomunističke Poljske čiji stanovnici ne uspevaju da se nose sa realnošću slobodnije, više materijalističke Istočne Evrope posle pada gvozdene zavese. Zbog specifičnog poetičnog stila kojim je oslikan ogoljen književni krajolik u kome su mrtvi u stalnom kontaktu sa živima, gde prošlost prodire u sadašnjost, zbirka je prilično zahtevna za prevod, te je prevodilački zadatak poveren nagrađivanoj prevoditeljki Biserki Rajčić, koja je već objavljivala prevode segmenata Galicijskih priča. Andžej Stasjuk je jedan od najpoznatijih poljskih savremenih pisaca. Stasjuk je i putopisac i esejist, a jedna od preovlađujućih tema u njegovim tekstovima je realnost Istočne Evrope i odnos tog regiona sa Zapadom. Stasjuk je dobitnik nagrade Nike, najprestižnije poljske nagrade za književnost.



0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila