Saturday, October 31, 2015

Premijera: "Na veslu priča ne sme da stane"

Na veslu priča ne sme da stane
Na veslu priča ne sme da stane
Na veslu priča ne sme da stane

Sabirni intervju sa akterima druge sezone serijala premijerno na RTS2 3. novembra 2015. u 9:49 i 15:30 * Mišljenje kritičara o seriji „Na veslu priča“

U poslednjoj 10. epizodi druge premijerne sezone TV serije „Na veslu priča“ pod naslovom „Ne sme da stane“ u produkciji Udruženja „Šta hoćeš“ svi akteri ove sezone serijala sučeljavaju svoja mišljenja o stanju životne sredine i književnog stvaralaštva.

Misleći čovek, još stvaralac, mora da ima mišljenje ili osećaj o svemu. O svetu i prirodi. O stanju stvari. O mestu čoveka. Nije fah idiot. Samo što ga niko ne pita. A identitet naroda na kraju je zasnovan pre svega na kulturnoj zaostavštini. Ne postojimo bez epskih i lirskih narodnih pesama, bajki, basni... Na taj način će sutra neko vrednovati i pamtiti i naše vreme. Zato priča ne sme da stane, kao ni reka.

Veslajući beogradskim tokom reke Save devet eminentnih pisaca različitih generacija, aktera ove sezone serije, raspravljaju o ekologiji i literarnom stvaralštvu: profesori Beogradskog univerziteta Mihajlo Pantić i Mileta Prodanović, dva već legendarna, a potpuno stilom različita, prozna autora; scenaristkinja, prevodioc i majstor kratke prozne forme Ivana Dimić; pesnikinja, romanopisac i scenaristkinja Vladislava Vojnović, koja je prošle godine dobila Sremčevu nagradu za roman „Kozje uši“; prošlogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za roman prvenac „Tai“ Goran Gocić; urbani kit Dušan Nedeljković, čiji je novi roman „Rođeni zli“ mesecima u vrhu domaće liste bestselera; dobitnica Pekićeve nagrade za mlade talente, scenaristkinja i novinarka Ana Vučković; kontroverzni provokator, urednik, književnik i lingvista Pavle Ćosić; i Ana Zlatanović, stend ap komičarka i autorka, pod alijasom Kaja Vidić, urnebesnog urbanog ženskog romana „Pet dana do Božića, i tad neko umre“.

Profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Milena Dragićević-Šešić, oštri kritičar tržišnog shvatanja kulture i teoretičar multimedije i marketinga kulture, na pitanje o važnosti serije „Na veslu priča“ u aktuelnom trenutku i o njenoj tržišnoj vrednosti, imala je sledeće mišljenje: „Ova serija je višestruko važna, zato što književnosti ima sve manje u javnom životu. Ona donosi divne kratke priče, od kojih su neke vezane za reku, neke nisu, neke su lične priče, neke su prave priče o nekim važnim životnim pitanjima, odrastanju... Važno je da se upravo emituju na nečemu što je javni servis tako da budu dostupne jednom širokom krugu ljudi, da se ponovo probudi interesovanje za slušanje priča. Jer naša kultura je usmena kultura i mi smo svi odrastali na pričama koje su nam roditelji ili bake i deke čitali, pričali, prepričavali, i mi sami volimo da pričamo priče. Shodno tome, „Na veslu priča“ ima ogromnu tržišnu vrednost, samo što se kod nas ona kao meri rejtingom. Međutim, tržišna vrednost treba da se meri objektivnom vrednošću nečega što je javno dobro, koliku to vrednost ima za sredinu. Pored ekološkog aspekta, ova serija je važna pre svega iz kulturoloških razloga. U našem školskom sistemu gotovo da nema učenja pripovedanja, a bezmalo da nema profesije danas koja bi mogla da zanemari sposobnost ili veštinu pričanja priča.“

Po rečima Gojka Božovića, književnika, urednika „Arhipelaga“ i popredsednika Srpskog Pen centra, osnovni značaj serije jeste revitalizacija javnog glasa savremene srpske književnosti: „Danas se mnogo brblja, a jako se malo priča. „Na veslu priča“ beleži jedan neponovljiv trenutak u kome pisci različitih generacija, suočeni sa nekim trenutkom svoga iskustva, požele da ispričaju priču na vodi, u dodiru sa vodom, a voda je osnovni element i svaki susret sa vodom ima ponešto mitsko u sebi. Ovaj TV serija jeste i antologija priča i trenutni presek sasvim različitih poetika i različitih glasova savremene književnosti. On jeste, naravno, i posveta reci i ekologiji. Moglo bi se kazati da ono što nam je dato, priroda, i nije toliko loše koliko je problematično ono što sami stvaramo ili ono što smo propustili da stvorimo. Čini mi se da je uloga ovoga serijala upravo u tome što nam pokazuje koliko je književnost vitalna i koliko njen glas danas ima šta da nam kaže važno.“

Miodrag Zupanc, reditelj i urednik, komentarisao je mesto ovakve vrste programa u kurentnoj televizijskoj ponudi: „Reč rejting je nešto što prati razne budalaštine i bljuzgotine na televiziji. Rekao bih da serijal „Na veslu priča“ to ubedljivo pokazuje, da kvalitet uvek ima svoju standardnu publiku i broj gledalaca, jer prvu sezonu ove serije je gledalo u proseku 50.000 gledalaca. Ljudi su željni takvih emisija. Pogledajte samo naslovne strane novina i prajmtajm svih televizija – tu se pojavljuju neki potpuno nebitni ljudi i postaju važni potpuno nevažni ljudi. Važni i vredni ljudi su u senci. Mislim da je serija „Na veslu priča“ postigla veliki uspeh i da se mora nastaviti, da bi viđali one za nas važne ljude. Interesantan je autorski postupak, strpati čoveka u čamac i ne puštati ga dok ga ne iscedite... Radi se o nekoj vrsti dramaturgije prostora. Ovaj naš program bukvalno ulazi u borbu za duše i za održavanje duha Srbije.“

Druga sezona serije „Na veslu priča“ reprizno se emituje na RTS Satelitu svake srede u 12:50 i 2:50.

Video najava „Na veslu priča ne sme da stane“: https://www.youtube.com/watch?v=pRmgk5eZFr4

Reportaža sa beogradske promocije serije „Na veslu priča“ - https://www.youtube.com/watch?v=SVcnYRz-tzg

Reditelj, producent, autor originalnog koncepta: Rastko Šejić; kompozitor, montažer tona: Vladimir Lešić; kamera: Časlav Petrović (DP), Marko Ristić; montažer: Milan Pejnović; dizajner: Zoran Mujbegović; menadžer produkcije: Slobodan Vidić; spiker: Aleksandar Novaković; čamdžije: Ljubomir Miljević, Srđan Rusić, Jovo Čanak; intro animacija: Kosta Milovanović, Miroslav Spajić

Projekat podržala: Gradska uprava grada Beograda - Sekretarijat za zaštitu životne sredine

Podrška: 350.org i Climate Action Network Europe

Produkcija: Udruženje „Šta hoćeš“ © 2015 - wdoyouw.org

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila