Sunday, November 08, 2015

Hronika Slobodne zone

11. Slobodna zona
11. Slobodna zona


Neobičan i duhovit film Ja, Erl i devojka koja umire, beogradsku premijeru će imati danas u okviru filmskog festivalaangažovanog dokumentarnog i igranog filma Slobodna Zona, u Domu omladine sa početkom u 20 časova. Ja, Erl i devojka koja umire, Alfonsa Gomez-Rehona je smešno-ozbiljna priča o tome kako preboleti male i velike stvari u životu, preživeti srednju školu i postati čovek.

Danas nas na programu Slobodne Zone očekuju filmovi Taxi, čije su sve beogradske projekcije rasprodate i pre samog početka festivala, Kratka kožica, Kako prići slonu i Glumica, nakon kojeg slede i treći Noćni razgovori. Gošća selektorka,Olja Bećković ugostiće glumice Jelenu Đokić, Daru Džokić, Branku Šelić i Milicu Mihajlović, sa kojima će diskutovati o izazovima njihove profesije, koje se sve “uloge“ postavljaju pred glumicu, a koje se nikada ne prihvataju.

Drugi dan festivala Slobodna Zona obeležile su pune sale projekcija filmova Klub, The Residents-Teorija opskurnonsti,Mustang i Gayby Baby, koji je bio i uvod u druge Noćne razgovore.

Gošće Ivana Milenkovića bili su filozofkinja Jelisaveta Blagojević, sociološkinja Marija Radoman i novinarka Tamara Skrozza. Nakon projekcije filma Gayby Baby autorke Maje Njuel, gosti su sa publikom razgovarali o odrastanju dece u porodicama istopolnih roditelja.Film Gayby Baby otvara teme savremenog društva: seksualne orijentacije, rodne uloge, tradicionalni i moderni koncept roditeljstva.

Film Gayby Baby otvara teme savremenog društva: seksualne orijentacije, rodne uloge, tradicionalni i moderni koncept roditeljstva. Priča prati četvoro dece iz Australije koji odrastaju u porodici istopolnih roditelja i uspeva da nam prenese atmosferu u njihovim domovima i način na koji se pozicioniraju u lokalnom okruženju.

Tema homoseksualizma i istopolnih brakova jedan je od najprisutnijih tabua u srpskom društvu. To je razlog zbog kojeg su gosti Noćnih razgovora pozvali publiku da film promisli kroz termine aktivizma i prevazilaženja tradicionalnih stereotipa. Jelisaveta Blagojević otvorila je diskusiju drugih Noćnih razgovora osvrtom na važnost prilike koju Slobodna Zona pruža publici da gleda angažovane filmove posvećene LGBT temama. Iako su se učesnici Noćnih razgovora složili da će se bolji filmovi snimati kada tema istopolnog roditeljstva prestane da bude senzacija, film Gayby Baby ipak daje prostora za razbijanje društvenog tabua, kazala je novinarka Tamara Skrozza. 

“Deca imaju veće probleme sa spoljnim svetom, nego sa sopstvenom porodicom”, primetila je Skrozza. 

Sociološkinja Marija Radoman istakla je da ovaj film redefiniše ideju biološkog roditeljstva i da su deca ta koja bi trebalo da odlučuju koje su granice normalnosti. Pozivajući se na citat iz filma, Marija Radoman rekla je da porodicu čine oni koji su nas odgajali. 

Odrastanje se u svakoj porodici odvija različito, bez obzira da li je reč o heterogenim ili homogenim zajednicama. Ono što može da se izdvoji kao distinktivno, jeste da su deca istopolnih roditelja često tolerantnija prema različitim tipovima seksualnosti, objasnila je Radoman. 

U poslednjih deset godina u našem društvu stepen homofobije opada, ipak pitanje istopolnog roditeljstva važan je test nivoa tolerancije.

Jedan od ovogodišnjih festivalskih favorita, vizuelno veoma prožimajuć film Dugme od sedefa, rasprodat je u Dvorani Kulturnog centra, dok je za projekciju u Domu omladine danas od 20 
časova ostao još veoma mali broj karata.

Film koji je obeležio drugi dan fesitvala je The Residents – Teorija opskurnosti u Domu omladine. Raskošan dokumentarni portret jedne od najmisterioznijih grupa u istoriji muzike – činjenica da niko ne zna ko su članovi benda i kako izgledaju baca u senku 50 albuma i 24 multimedijalna projekta koje su do sada objavili. Prepoznatljivi su po ekstravagantnim nastupima i bizarnim kostimima, velike očne jabučice, cilindri i smokinzi su glavna njihova obeležja.

Za projekcije filmova Mustang i Gayby Baby u Dvorani Kulturnog centra Beograda uveliko se traži karta više, a od 23 časa vodiće se drugi Noćni razgovori Srećno dete? na temu dece koja žive u istopolnim zajednicama. Gosti suJelisaveta Blagojević, Marija Radoman i novinarka Tamara Skrozza.

Nakon uspešnog otvaranja, prvi dan festivala protekao je u znaku rasprodatih premijera filma Džafara Panahija Taxi u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i filma Ples sa Marijom, nakon kojeg je reditelj Ivan Gergolet dobio gromoglasan aplauz od publike. Novosadska i niška publika imaće priliku da ovaj film pogleda danas u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, odnosno u Niškom kulturnom centru.

Petak su obeležili i prvi Noćni razgovori pod naslovom Kartografija bekstva koji su vođeni nakon projekcije filma Oni osećaju da vatra gori. Gosti razgovora su bili Jovan Čekić, filozof i profesor i članovi umetničke grupe Škart, Dragan Protić i Đorđe Balmazović.

Film Oni osećaju da vatra gori bavi se aktuelnim društvenim problemima; temom migrantske krize, težnjom za normalnim životom i žrtvom koju milioni migranata iz Afrike i Bliskog Istoga podnose ne bi li stigli do Evrope. Na putu gde su mnogi životi već izgubljeni, a poruke dobrodošlice izmakle. Gosti Noćnih razgovora uključeni su u aktuelne tokove cirkulisanja migranata na Balkanu, te su na osnovu sopstevnog iskustva govorili o susretima sa migrantima u Srbiji. 

Moderator Noćnih razgovora Ivan Milenković otvorio je diskusiju podsetivši na podnešene žrtve migranta u australijskom logoru Vumera, time naglasivši grozotu kojom su tretirani, a na taj način se i dalje tretiraju izbeglice. Đorđe Balmazović, jedan od kreatora izložbe Granica je zatvorena u Muzeju afričke umetnosti, nadovezao se na to deleći sa publikom priče migranata sa terenskog istraživanja u Bogovađi. Produkt rada sa migrantima on tumači kao potre buza ostavljanjem svedočanstva o zločinu.“Najvažnije je da se ostavi neki trag, jer bez traga zločin kao da se nije ni desio, svedočanstva su važna”, istakao je Balmazović. 

“Cilj našeg rada jeste pružanje podrške onima koji su na put pošli ili će tek poći, jer su u pitanju neverovatno hrabri ljudi, revolucionari koji tragaju za solidarnošću“, nastavio je Dragan Protić iz kolektiva Škart. 

Solidarnost nastaje kada se izmestimo iz pozicije privilegovanog humanitarizma, iz pozicije koja uglavnom nije ugrožena i ne postavlja pitanje kako je do problema došlo. Jovan Čekić je naglasio važnost razumevanja šireg političkog konteksta koji je u vezi sa izmeštanjem političke moći. Izbeglice se trenutno nalaze na marginama prosperitetne Evrope koja ih je svojom politikom do istih dovela. Oni su u konstantnom begu zbog nepodnošljivog rasizma i straha za sopstveni život, složili su se gosti Noćnih razgovora. 

Čekić je na kraju konstatovao da su izbeglice samo simptom jednog većeg problema i pozvao da razmotrimo šta je njegova srž. Ukazao je da nas svako postavljeno pitanje vraća na početak: „Šta se zapravo dogodilo?“. 

Vidimo se u Slobodnoj Zoni!

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila