Thursday, November 12, 2015

Izložba Nadežda Petrović

Autoportret
Autoportret
Izložba Nadežda Petrović"

Povodom 100 godina od prava na večan pomen

Izbor slika iz Narodnog muzeja u Beogradu

Velika galerija Doma vojske Srbije

19. novembar - 24. decembar 2015.

Narodni muzej u Beogradu i Medija centar „Odbrana“ odaju počast Nadeždi Petrović povodom 100 godina od njene smrti. Izložba ove značajne umetnice, čiji je autor Ljubica Miljković, otvara se u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, 19. novembra u 13 sati.

Sedamdeset tri slike iz Narodnog muzeja u Beogradu, što je četvrtina opusa rodonačelnice moderne u Srbiji, odlično upućuju u sva njena stvaralačka razdoblja od 1898. do 1913, istovremeneo i u tokove secesije, simbolizma, ekspresionizma, impresionizma i fovizma kod nas i u svetu.

Nadežda Petrović nije samo slikala, izlagala i pratila zbivanja na evropskoj likovnoj sceni nego se trudila da svestranom delatnošću doprinese napretku čovečanstva. Bila je slikar, učiteljica crtanja u Višoj ženskoj školi, pokretač likovnih manifestacija, likovni kritičar, autor pozorišne drame, jedna od osnivača i prvi sekretar Kola srpskih sestara (1903), član Društva srpskih umetnika Lada (1904-1906) i Srpskog umetničkog udruženja (1907). Organizovala je rad (1905) i izložbu (1907) Jugoslovenske umetničke kolonije – prve te vrste kod nas. Kao sekretar Odbora za organizaciju umetničkih poslova Srbije i jugoslovenstva (1913), učestvovala je u osmišljavanju programa zahvaljujući kojem su osnovani Umetničko odeljenje Ministarstva prosvete (1919), Muzej savremene umetnosti i Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić (1928), Akademija likovnih umetnosti (1937) i Galerija fresaka (1952). Bavila se likovnom kritikom i, prva među Srpkinjama, fotografijom. Burni istorijski događaji sprečili su je da otvori svoju školu slikanja. Redovno je pratila preglede savremene umetnosti u Nemačkoj, Austriji i Bijenale u Veneciji. Posetila je više puta Italiju i boravila u Rimu (1907) i Parizu (1910-1912). Izlagala je samostalno u Beogradu (1900) i Ljubljani (1910). Učestvovala je na Prvoj jugoslovenskoj umetničkoj izložbi (1904), Prvoj izložbi Lade (1906) i Prvoj izložbi Srpskog umetničkog udruženja u Beogradu (1908), Izložbi Društva Medulić Nejunačkom vremenu uprkos u Zagrebu (1910), Jesenjem salonu (1910. i 1912), izložbi u Ruskom umetničkom i književnom društvu (1910) i Salonu Internacionalne unije (1911) u Parizu, izložbama u Šantijiu (1911) i Lionu (1911), Svetskoj izložbi u Rimu (1911) i Četvrtoj jugoslovenskoj umetničkoj izložbi u Beogradu (1912).

Pored svestranih obaveza povezanih sa umetnošću, Nadežda se posvetila i aktivnostima humaniste. Nosila je pomoć narodima pod turskom okupacijom i predvodila proteste protiv aneksije Bosne i Hercegovine (1908). O pravima Srba i ostalih porobljenih slovenskih naroda govorila je na skupovima kod nas i, zahvaljujući znanju francuskog, nemačkog i ruskog, u inostranstvu. Jedna je od osnivača pariske Lige za nacionalna prava potlačenih naroda. Bila je dobrovoljna bolničarka u Balkanskim ratovima (1912-1913) i Prvom svetskom ratu. Umrla je od tifusa u vojnoj bolnici u Valjevu, 3. aprila 1915. godine. Dostigla je vrhove u svemu čemu se iskreno i strastveno predavala. Zaista je, kao što su ocenile Niške novine, „stekla pravo na večan pomen među nama i [...] dala primer za ugledanje.“

Izložba će biti ootvorena od 19. novembra do 24. decembra 2015. godine.


0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila