Friday, November 13, 2015

Pozorišni festival BRAAAMS u DOB-u

Braaams
Braaams

Pozorišni festival BRAAAMS
22. & 23. novembra 2015.
Dom omladine Beograda

BRAAAMS: Beogradska revija atipičnih autohtonih alternativnih malih scena

"Muzika je moralni zakon. Ona daje dušu univerzumu, krila umu, let mašti i šarm životu i svemu ostalom." Platon

Ulaz na sve predstave je besplatan – plaća se na izlazu! Ulaznice za predstave mogu se preuzeti od 20. do 23. novemba u Glavnom holu Doma omladine Beograda, od 17:00 – 21:00! Obavezno je imati ulaznicu, a na izlazu se ostavlja novac u kutije predviđene za to, od 5 do 500 dinara, koliko ko smatra da predstava zaslužuje. Cilj ovog projekta je da utvrdimo koliko cenimo teatar.

Pojavom medija koji u komunikaciji koriste fabrikovane dokumentarne postupke, teatar, čija je priroda odnos in vivo, ovde i sada - teško da ima nešto novo da ponudi. Rijaliti programi, vlogovi i druge vrste ličnih ispovesti preko društvenih mreža i novih medija, pored pet minuta slave, sa današnjim generacijama rađaju novi duh vremena. U eri elektronske komunikacije, muzika je, zahvaljujući živim nastupima, ostala jedna od retkih autentičnih/autohtonih umetnosti. Odnos sa posmatračem je jedinstven, bez obzira na prateće elemente zastrašujući mastodonske industrije zabave. U spoju sa pozorištem, i muzika i pozorište dobijaju onaj model, značenje i značaj koji je ono imalo na samom svom nastanku. 

Većina nas rođenih u prethodnom veku ima predstavu o Domu omladine Beograda kao o važnom mestu za kako domaću, tako i stranu muzičku scenu. Ovogodišnji festival Braaams u Domu omladine Beograda upravo spaja te dve, odavno, razdvojene umetnosti. Predstave sa muzikom, predstave o muzici, zvuk kao sredstvo estetske i poetičke vrednosti postaviće još jedno provizorno pitanje: koliko cenite kulturu? U vilajetu u kome je istovremeno prisutna transparentna licitacija prostote i varvarska estradizacija afirmisanja kulture, slabo ko da može da ima ideju o ceni i vrednosti. Festival Braaams nudi šansu za uspostavljanje odnosa cene i vrednosti – ulaz na sve predstave je besplatan, na izlazu se plaća između 5 i 500 dinara, koliko ko proceni da predstava vredi. 

Realnost raspolućena između novih tendencija i prevaziđenih postulata, između naših i njihovih vrednosti, sve ono što u svakodnevici trešti, drnda, sve što vrišti, zvrnda lakše se podnosi ako se razume da sve muzika je oko nas. Pitanje je da li iko zapravo ima predstavu o muzici - onoj muzici koja je predstava jedne društvene stvarnosti generacijama čija je muzika danas u Srbiji mainstream. I kako bi rekao Konfučije: "Ako neko želi da zna da li se carstvom dobro vlada, da li je u njemu moral dobar ili loš, odgovor će dati kvalitet njegove muzike." Jer, muzika je put do sreće, muzika je oko nas…
Maša Vujošević


PROGRAM: 
Klub Doma omladine Beograda - nedelja, 22. novembar, 16:00, 17:00, 18:00
Predstava: INNER LIGHTS (Unutrašnja svetla)
Produkcija PATOS Smederevo
Režija: Vladislav Nešić
Dizajn zvuka: Ljuban Ninković
Hor: Equilibrium
Igraju: Ada Vera Petković, Dragan Dželetović, Dunja Petković, Filip Bančov, Ivana Jovanović, Ivana Radulović, Ivona Mitić, Kaća Zdravković, Katarina Pendić, Marija Stevanović, Nevena Gačić, Pavle Šakić i Vukosava Lazić
Trajanje: 35 minuta

Iz nas će možda jednom isijati unutrašnje svetlo, a tada nam druga svetla neće biti potrebna.
J.V. Gete


PREDSTAVA KOJU NIKO NEĆE VIDETI!
Pozorište se kao medij u velikoj meri oslanja na sva naša čula. Gledalac putem različitih čula prima poruke sa scene, dok izvođači nastoje da premoste jaz imeđu imaginarnog sveta teatra i onog realnog koji se nalazi na ‘’sigurnoj’’ distanci, među sedištima publike. U predstavi ‘’Unutrašnja svetla’’ posmatrač postaje deo scene i aktivan je učesnik svega što se odvija na njoj. Publika ove predstave koristi sva ostala čula, osim jednog, najvažnijeg za pozorište: čula vida. Kroz predstavu se ovaj hendikep pretvara u prednost, a publika predstavu posmatra kroz sva ostala čula. Kroz rad sa slepim osobama Vladislav Nešić je došao do materijala koji je pretvorio u eksperimentalno putovanje na sceni.

Omladinsko pozorište PATOS (Pokretni aleternativni teatar omladine Smedereva) osnovano je 1986. godine. PATOS u svom repertoaru ima i klasična dela, ali inicijalno svaka predstava nosi eksperiment i malu pozorišnu revoluciju. Okuplja mlade pozorišne praktičare (profesionalne glumce, studente umetnosti, ali i tinejdžere) oko istraživačkih i eksperimentalnih pozorišnih projekata, koje često realizuje u saradnji ili partnerstvu s profesionalnim pozorištima i umetničkim udruženjima i grupama u zemlji i inostranstvu.



Amerikana – nedelja, 22. novembar, 19:00 i 21:30
Predstava: DREAM OF LIFE
Režija: IVICA BULjAN/ SENKA BULIĆ
Tekst: Jelena Svilar i Morana Foretić
Izvođači: Senka Bulić, Stipe Kostanić
Muzičari: Neven Svilar, Mario Kovačević, Petar Aleraj
Scenografija: Tomislav Ćurković
Kostim: Oliver Jularić
Dizajn svetla: Nikša Mrkonjić

Predstava/performans o životu Peti Smit rezultat je istraživanja na dugoj liniji odnosa umetnik-društvo. Peti nije samo prvoborac pankerske revolucije, simbol drugačijeg r’n’r-ola – ona je simbol borbe za čistu umetnost. Od Remboa, Vitmana do Džima Morisona ona ovaploćuje sestru blisku po osećaju, erudiciji i snazi. Šta bi danas značilo iznedriti njen prevratnički opus? Voleti sadašnjost, revoluciju, snagu. Bežimo od konvencionalnosti u poeziju, smelost, jednako pesnički, muzički, onirički!

Pojava Peti Smit na njujorškoj umetničkoj i muzičkoj sceni početkom 70-ih godina prošlog veka bila je toliko silovita, njen uspon toliko brz i neočekivan, a uticaj toliko snažan da je iz današnje perspektive teško na pravi način proceniti njenu ulogu. S obzirom na inflaciju ljudi bez kojih bi teško bilo zamisliti neki pokret odnosno stilsko razdoblje, nećemo devalvirati ulogu Peti Smit bajkama o standardima koje je ova rok ikona postavila bendovima i muzici koja bez nje nikada ne bi videla svetlo dana. Umesto toga, treba tek reći: u baroknoj fazi rok muzike početka 70-ih, kada se nakon petnaestak godina eksperimenata i uspona rok izduvao a top liste se napunile teatralnim maniristima, pojava Peti Smit bila je tako čista i surova u svojoj direktnosti da je poprimila dramatične konture. Još i ovo: drama poetske iskrenosti među teatralnim dinosaurusima bila je ono što će je izdići iz stotine rok ikona, koje su danas beznačajne. Strast Peti Smit, vera u sebe i sopstvenu umetnost, u ispravnost svog puta odbijalo je mnoge od ove samouverene i talentovane kompilatorke, ali baš je to ono ključno u njenom delu. Upravo je ikonoklazam odvajao od profietičke laži i svega onoga što su drugi učitavali u njen lik i delo. Autobiografskom knjigom Tek deca izbrisala je poslednje stereotipe o mesijanskoj ulozi pesnika i umetnika u društvu kojem do pesnika i umetnika nije stalo.

Predstava nastala iz teksta Jelene Svilar i Morane Foretić prati genezu umetnika, rast kreacije iz duha vremena. Galerija likova izmenjuje se kao fascinantan ringišpil, kaleidoskopski umetnički svet u kojem se susreću Robert Mepltorp, Sem Šepard, Endi Vorhol, Jimi Hendriks, Dženis Džoplin… umetnici – tek deca. Oni možda nisu važni, ali ono što je izraslo iz njih jeste. A to je ekspresija, nastup, muzika kao misija i kao sredstvo komunikacije sa publikom. ‘’Kroz nastup ulazim u takvo stanje u kojem se moj mozak čini oslobođenim, odlazi i leti dok kapljice cerebrospinalnog likvora ostavljaju trag poput rose. Mozak je onda prosviran zracima svetla, te se nadima sve više i više do veličine Impajr stejt bildinga, i ako mogu da razvijem komunikaciju s publikom, s grupom ljudi, dok je moj mozak toliko ogroman i prijemčiv, zamislite samo energiju i inteligenciju i sve stvari koje mogu tada preuzeti od njih.’’


Amerikana - ponedeljak, 23. novembar, 18:00
Milena Depolo
Predstava Loša kopija života
Režija: Boško Đorđević
Igraju: Marko Vasiljević, Mia Radovanović, Danilo Milanović, Dejan Šarković, Dimitrije Aranđelović, Tanja Pjevac, Ervin Hadžimurtezić, Jelena Galović, Jana Milosavljević, Tanja Pjevac, Milorad Kapor
Plesači: Bogdan Dimitrijević, Ivana Buzanski, Jovana Čerović, Jovana Pajović, Minja Kefer, Nikola Davidović, Teodora Stošić
Tekst: Milena Depolo
Muzika: Sky Wikluh
Scenografija: Zoran Čalija
Kostim: Adrijana Simović
Koregrafija: Svetozar Krstić, Nebojša Gromilić, Neda Popović
Produkcija: KC Novi Sad
Izvršna produkcija: Digital&entertainment festivals

Ovaj multimedijalni performans koji uvlači publiku u neverovatnu fuziju muzike, plesa, pokreta i slika stavlja repera iz Novog Sada Mc Garija u obor sumorne svakodnevice, u kome pokušava da se probije u svetu hip-hopa i održi vezu sa devojkom koja odlazi u Beč. Svakodnevnica nekad nije toliko sumorna dok joj se ne pogleda u oči - kada u borbi sa olako usvojenim sistemom vrednosti pognemo glavu u znak predaje, na scenu stupa mlada generacija koja je spremna da ide “glavom kroz zid” samo da bi promenila današnjicu koju sa gorčinom naziva loša kopija života. Prvi rep mjuzikl na našim prostorima govori upravo o njima, generaciji koja u sebi nosi bunt i novu energiju nošenu snažnim bitovima rep muzike, energiju svojstvenu onima koji ne pristaju na kompromise već od života traže ono što zaslužuju. Emocije izražavaju kroz brutalno iskrenu i agresivnu hip-hop muziku koja služi za iskazivanje mišljenja i izbacivanje potisnutog besa. Muzika je prikazana u predstavi u vidu pravih hip-hop nastupa, tako da publika ima utisak da se nalazi na rep koncertu. Iako je priča smeštena u lokalne okvire, mogla bi da se odnosi na bilo koje mlade ljude u bilo kom delu Evrope. Traženje sebe, nemaština, neizvesnost su svakodnevica odrastanja svakog tinejdžera danas.Posebno snažan ton ovom mjuziklu dale su kompozicije iza kojih stoji Skajl Vikler, koje su zaokružile ovaj nesvakidašnji način transformacije klasičnog mjuzikla u nešto sasvim novo.


Velika sala - ponedeljak, 23. novembar, 20:00
Pozorište ‘'Bora Stanković'' u Vranju
Predstava NARODNA DRAMA po tekstu Olge Dimitrijević
Režija: SNEŽANA TRIŠIĆ
Scenograf: Miroslav Ilić
Kostimograf: Ema Bogdanović
Igraju:
Anka - Milica Trifunović
Branka - Tamara Stošić
Milan - Bojan Jovanović
Miloš - Saša Stojković
Dragan - Dragan Živković
Majka - Radmila Đorđević
Muzičar - Marko Mitrović
Tehnička ekipa:
Šef tehnike: Miroslav Ilić
Dekorateri: Miroslav Ilić, Milan Stojčić, Dragan Đorđević
Svetlo: Nenad Kostić
Garderoba: Vesna Mladenović, Jovanka Mihajlović
Rekvizita: Jovanka Mihajlović

‘’Narodna drama’’ je drama u kojoj je ljubav smeštena u jednu od blatnjavih srpskih varošica, gde je zakasnela tranzicija izvitoperila pastoralnost sela u šićardžijsku lokalnu politiku sitnih preduzetnika i mufljuza. Društvo koje poskakuje u dvočetvrtinskom taktu Cecinih, Šabanovih, Čolićevih pesama, kao kolektivno arhetipsko političko mišljenje – desno i levo vodi junake ove drame kroz svrsishodno nesnalaženje u tarantinovskoj dramaturgiji, gde vežbaju svoju ljudskost tako što proveravaju da li još mogu govoriti. Oni, takvi kakvi jesu, sebi postavljaju sitne zadatke i prave spiskove da bi se spasli od brodoloma pamćenja. U tišini i folk muzici, kao protivteži reči, oni su i dalje bića govora, ali je njihov govor pod senkom tihe prisutnosti sila koje ih određuju i prevazilaze. Otuda im jedino preostaje da se usredsrede na pesmu, jer kroz nju smeju da progovore, na besomučno opijanje u naizgled jednostavnoj filozofiji očuvanja golog života i produženja vrste koje jednostavno nosi reka i zaumni svet života i smrti i jasno stavljanja do znanja da su ništa drugo do materijal za pozorišnu predstavu. ‘'Narodna drama'' razobličava postulate patrijahalne sredine u prostorno-vremenskom kontinuumu sadašnje srpske tranzicije, društvene, političke i ekonomske, predočava uslove rasula porodice i dezintegracije ličnosti, propituje žensko pitanje od uloge supruge, preko majke do ćerke, sa svim posledicama koje još jedna, kao i svaka druga emancipacija sobom nosi, suprotstavlja periferiju i centar, i pored svega daleko više je od uobičajene predstave zbog odabranog zapleta i odabrane forme.

Probali smo da volimo – pevali smo. Probali smo da ubijamo – pevali smo. Probali smo da pevamo – umrli smo. Narodna drama pokreće ključne probleme autoritarnosti i nejednakopravnosti u srpskom društvu. Sudbine se odigravaju kao po nekom nasleđenom ‘s kolena na koleno’ prenošenom scenariju dobro poznatih sevdalinki. Kada se takav melodramski zaplet mitologizuje, mitomanizuje i proširi na tragediju širih razmera o herojstvu, nemoći, ropstvu i slobodi žene i njene ljubavi, videćemo da li je moguća pobuna protiv sudbine u kafanskoj pesmi zapisane?


Amerikana – ponedeljak, 23. novembar, 21:30
Projekcija eksperimentalnog filma
Semjuel Beket
Čekajući GOD-a

Predstava postavljena i igrana na sceni POGON-a Doma omladine Beograda 2005. godine.
Režija: Sonja Savić
Igraju:
ESTRAGON - TAMARA MALENOV
VLADIMIR - JELENA J. SINGER
POCO - ANA NESIMEUNOVSKA
LAKI - SLOBODAN SIMIĆ
BOY/DEČAK - SONjA SAVIĆ
Kolektivna koreografija pod vođstvom Sonje Savić
Glasovi:
Estragon – Aleksandra Ilić
Vladimir – Jelena J. Singer
Poco, Laki, Boy/Dečak – Sonja Savić
Kompozitor: Vladimir Radonjić
Kostim: VesnaAvramović
Scena: Vladimir Perić
Snimatelj matrice: Aleksandar Mihailov
Montažer matrice: Branislav Godić
Film snimio: Predrag Bambić
Film izmontirao: Petar Jakonić
Proizvodnja filma: Montaža, film i video, Beograd 2006.

''Eksperimentalni film “Čekajući GOD-a” je posveta Samuelu Beketu i njegovom grandioznom dramaturškom delu. Film je kombinacija snimljenog pozorišta, step drame, comedie dell’ arte, burleske i video arta.

U filmu su korišćena iskustva koja su ostvarena u istoimenoj multimediji, izvedenoj na sceni POGON Doma omladine Beograda.

Eksperiment se sastoji u kombinaciji snimljene step drame, alternativnih scenskih iskustava od burleske Hollywood-a do off off izraza Broadway-a i video rada korišćenog tokom predstave, a sve kombinovane kroz nelinearne kompjuterske sisteme. Ritmički je čitav komad sabijen, bez ikakvih skraćivanja Beketovog teksta, u 75 minuta ritmičkih i kinestetičkih senzacija.

Uz korišćenje mizanscena uigranog do plesa, sa korenima u music hall-u, comedie dell’ arte i burleske sa početka 20. veka tekst Beketa prepevan je mizanscenski u alternativni beogradski žargon 21. veka.

Uz korišćenje filmskih izražajnih sredstava, plana, pokreta kamere kao i odabirom objektiva, uspeli smo da snimimo i raskadriramo step dramu, u vrlo modernom furioznom ritmu a zahvaljujući uigranosti čitave ekipe plesača-glumaca.

Prevrednovanje vrednosti i ritmova života su nužnost kod nas, a ova glumačka matrica savršeno dokazuje u svoj svojoj furioznosti promenu percepcije u novim uslovima civilizacije. Sintagma “Bolje i brže ćemo, ako ćemo sporije” ovim radom dokazuje da samo istrajnost ponavljanja i usavršavanja celine dovodi do uštede u vremenu i iskazuje suštinu cyber mladosti koja je uveliko promenila percepciju dubinske oštrine prvog i zadnjeg plana jednako jasno u mizanscenu. Zahvaljujući filmskim izražajnim sredstvima oštrimo bogatstvo gesta, reči, simbola u multimediji i pokretu.

Kompilacija stogodišnjeg scenskog iskustva uz savremene tehnološke mogućnosti omogućava nam da stvorimo jedno neobično i katarzično tumačenje GODO-a za današnju publiku.”

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila