Friday, December 11, 2015

Arh. Brašovan - ciklus predavanja "Velikani arhitekture"




Predavanje "Arhitekta Dragiša Brašovan (1887-1965) – Pet decenija posle"
Ponedeljak, 14.12. u 19.30 sati, Mala sala Kolarčeve zadužbine
Dr Aleksandar Kadijević, redovni profesor Univerziteta u Beogradu

Dragiša Brašovan rođen je u Vršcu 25. maja 1887. u učiteljskoj porodici, gde završava osnovnu i srednju školu. U nameri da njihov sin dobije najviše akademsko obrazovanje, roditelji ga 1907. godine šalju u Budimpeštu, gde upisuje arhitektonski odsek Tehničkog fakulteta. Po završetku fakulteta počinje da radi u budimpeštanskom birou „Teri i Poganj“, gde radi kao crtač i pomoćnik pri projektovanju. Od 1921. deluje u Beogradu, gde gradi u stilu bliskom akademizmu. U ovom stilu se očitava i Brašovanov nesumnjivi doprinos oblikovanju palate „Ruski car“, koja se pripisuje Petru Popoviću. U tom periodu istražuje srpskovizantijski stil na projektu za zgradu Ministarstva šuma i ruda. Ovaj projekat se nakon izgradnje temelja obustavlja i nove planove za fasadu izradjuje ruski akademičar Nikola Krasnov. Brašovan gleda unapred. On vidi da srpsko-vizantijski stil nije zanimljiv za savremenu Evropu, te se okreće savremenim shvatanjima arhitekture. Nekoliko objekata nastalo je u ovom Brašovanovom prelaznom periodu između 1927. i 1929. godine, a svakako je najpoznatiji Vila Đorđa Genčića, u Krunskoj ulici. 
Može se reći da mu je je veliko međunarodno priznanje i reputaciju u domaćoj sredini donelo izvođenje Jugoslovenskog paviljona na izložbi u Barseloni 1929. godine. To je vreme kada Brašovan pristupa grupi arhitekata modernog pravca, koja ga je odmah prihvatila kao svog predstavnika i doajena. Oko 1934. gradi zgradu Penzionog fonda Beočinske fabrike cementa, u Ulici braće Jugovića u Beogradu. Elementi likovnog izraza beogradskog arhitektonskog modernizma prisutni su u celini na ovoj gradjevini. 
Tri su velika Brašovanova objekta temelji njegovog ukupnog opusa: zgrada Ratnog vojnog vazduhoplovstva u Zemunu, zgrada Banovine u Novom Sadu i zgrada Državne štamparije u Beogradu (BIGZ). Ako se pak uđe u detaljnu analizu, lako se primećuje da je objekat Ratnog vazduhoplovstva najbliži onome što smo nazivali osnovama beogradskog arhitektonskog modernizma, mada svakako postoje i evidentne veze sa simbolizmom i Brašovanovim shvatanjem ekspresionizma. U istom smislu, Banovina u Novom Sadu spoj je modernih formi sa još ponešto akademičnim konceptom unutrašnjih dvorišta, dok je zgrada Štamparije bliska konceptu strukturalizma, uprkos tome što strukturalisti obično vide svoj ideal u jedinstvu modula i celine od čega je projekat Štamparije sasvim daleko. 
U periodu posle Drugog svetskog rata Brašovan je najpre bitno doprineo rekonstrukciji Starog dvora, (danas Skupštine grada Beograda), projektovanjem fasade prema Narodnoj skupštini. Posle 1948. pokušao je da sledi parole o arhitekturi, „socijalističkoj po sadržini i nacionalnoj po formi“, izgradivši više radničkih naselja u Zvorniku, Tuzli, Jagodini. Stambeni blokovi na čijim se fasadama mešaju motivi balkanskog folklorizma i romantičnog osećaja za upotrebu prirodnih materijala, ostali su do danas najbolji, mada ne i jedini primeri nacionalne varijante socijalističkog realizma. Brašovanovi monumentalni javni objekti iz pedesetih i šezdesetih godina, kao što su zgrada novosadske Pošte i telekomunikacija i zgrada Robne kuće na centralnom gradskom trgu u Čačku, uklapaju se u tada vladajući monumentalizam. U projektu zgrade Robne kuće u Čačku, Brašovan iznosi svoje celokupno shvatanje posleratne arhitekture, ističe svoju završnu poruku, svoju formulu. Dragiša Brašovan je umro 6. oktobra 1965. godine u Beogradu. Bio je član SANU i počasni član RIBA. 


Prof. dr Aleksandar Kadijević, redovni je profesor Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Diplomirao je na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu 1987. god. Za primarnu oblast naučnog rada odabrao je istoriju srpske i evropske arhitekture novijeg doba. Magistarski rad Život i delo arhitekte Momira Korunovića (1883-1969) odbranio 1991, a doktorski rad Jedan vek nacionalnog stila u srpskoj arhitekturi (sredina XIX – sredina XX veka) odbranio na matičnom odeljenju 1995. god. kod akademika Vojislava Koraća i prof. dr Marice Šuput. Od 1989. do 2006. biran u sva univerzitetska zvanja od asistenta-pripravnika do redovnog profesora na predmetu Istorija arhitekture. 
Od 1988. do juna 2006. god, u zemlji i inostranstvu (SAD, Rusiji, Ukrajini, Nemačkoj, Rumuniji, Holandiji, Grčkoj, Sloveniji) objavio 166 radova, uključujući osam knjiga (četiri samostalne i četiri u koautorstvu). Učesnik 30 naučnih skupova međunarodnog i nacionalnog značaja. Za štampu priredio posthumnu monografiju dr Divne Đurić-Zamolo o srpskim ženama arhitektima i Konzervatorski izveštaj arhitekte Momira Korunovića o delatnosti na Kosovu i Metohiji od 1912. do 1962.god. Po pozivu predavao na School of Art History of St Andrews University (Scotland) u decembru 2000.god.. Predavao i na Arhitektonskom fakultetu i Alternativnoj akademskoj mreži u Beogradu. Sarađivao i na Fakultetu umetnosti u Prištini. Od decembra 2004.g.rukovodilac naučnih projekata ,,Ideje srpske umetnosti dvadesetog veka“ (u Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije) i ,,Umetnička topografija gradova“ u Matici srpskoj. Saradnik ,,Srpskog biografskog rečnika“ Matice srpske i član međunarodnog naučnog projekta ,,Tempus“. Decembra 2005.god.izabran za rukovodioca naučnog projekta ,,Programske osnove srpske umetnosti dvadesetog veka“ u Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije. Godine 2006. izabran za urednika Zbornika za likovne umetnosti Matice srpske i Sekretara Odeljenja za likovne umetnosti iste ustanove.Učestvovao na više studijskih boravaka u Evropi. Održao više predavanja u kulturnim ustanovama u Srbiji (Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Urbanističkom zavodu, Muzeju primenjene umetnosti, Biblioteci grada i Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, Muzeju revolucije u Novom Sadu, Domu kulture u Apatinu, Narodnom muzeju u Leskovcu, Urbanističkoj direkciji u Nišu i dr.) 
Dobitnik nagrada za naučnu publicistiku: ,,Pavle Vasić“ (1997), ,,Inicijal“ (1997), godišnje nagrade ,,ULUPUDS-a“ (2000), Salona arhitekture u Novom Sadu (2000), Velike nagrade ,,ULUPUDS-a“ za 2003, Vrhovnog saveta Krima (za 2003.g.), Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije za rad na projektu ,,Ideje srpske umetnosti dvadesetog veka“ (2004.g.). Član redakcija časopisa ,,Nasleđe“, ,,Novopazarski zbornik“, ,,Mileševski zapisi“ i ,,Istorija umetnosti“. Predsednik upravnog odbora Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu. Recenzent više od dvadeset naučnih monografija i mentor kandidatima na magistarskim i doktorskim studijama na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Član komisija za ocenu i odbranu na različitim odeljenjima Filozofskog fakulteta i katedrama Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Od 2003.god. mentor i ispitivač na ispitu za istoričara umetnosti-konzervatora u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture. 
Objavljene knjige:
Graditeljstvo Leskovca i okoline između dva svetska rata, Leskovac 1996 (koautor S.Marković)
Momir Korunović, Beograd 1996.
Jedan vek traženja nacionalnog stila u srpskoj arhitekturi (sredina XIX – sredina XX veka), Beograd 1997.
Mihajlo Mitrović. Projekti, graditeljski život, ideje, Beograd 1999.
Milan Minić – arhitekt i slikar, Prijepolje 2003 (koautor S.Marković).
Arhitektor vыsočaйše dvora. N.P.Krasnov, Simferopolь 2003 (koautori: N.N.Kalinin, M.A.Zemlяničenko).
L’Ambasciata d’ Italia a Belgrado e gli edifici Italiani in Serbia e Montenegro, Belgrado 2005 (koautori: D.Borghese, D.Acović).
Arhitektor vыsočaйše dvora. N.P.Krasnov, Simferopolь 2005 (koautori: N.N.Kalinin, M.A.Zemlяničenko, drugo izdanje).
Estetika arhitekture akademizma (XIX-XX vek), Beograd 2005. (Nagrada "Ranko Radović)
Jedan vek traženja nacionalnog stila u srpskoj arhitekturi (sredina XIX- HX veka), Beograd 2007 (drugo dopunjeno izdanje).
Arhitektura i duh vremena, Beograd 2010.
Pored navedenih knjiga objavljeno je 240 radova u časopisima i zbornicima sa naučnih skupova.

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila