Thursday, December 31, 2015

Belem: muzej Berardo

Belem: muzej Berardo
Belem: muzej Berardo

Ako se po izlasku iz modernog centra Lisabona, kod Praça da Figueira sedne u tramvaj 15, oko 6 kilometara kasnije stiže se u Belém, centar kulturnog života portugalske prestonice. Jedan od istorijski najvažnijih gradskih kvartova, Belém se ponosi plažom koja je bila poznata u istoriji kao najsigurnije mesto za usidravanje na reci Tejo. Odavde su se, na doku nedaleko od današnjeg manastira Jerónimos, na put svetskih otkrića otisnule sve važnije portugalske ekspedicije: Infante D. Henrique ka Maroku, Bartolomeu Dias ka Rtu Dobre Nade, Fernando Magelan i Vasco da Gama. Ovde se takođe po prvi put usidrila ekspedicija Kristofera Kolumba na povratku u Evropu iz Novog Sveta. Sećanje na slavu tog perioda danas još uvek čuva veličanstveni Belém toranj. 

Moderni Belém je mozaik istorijskih spomenika, vrtova i mnoštva muzeja, sa klubovima i restoranima koji se nižu duž plaže, uključujući Belém Palatu, dom portugalskog predsednika i Manastir Jerónimos. Završen u 16. veku, manastir je arhitektonsko remek delo manuelinskog gotičkog sveta. Crkva manastira je mesto u kom počiva nekoliko kraljeva i značajnih ličnosti portugalske istorije, uključujući i grob Vaska da Game koji je premešten ovde u 19. veku. Na ovom mestu je navodno 08.jula 1497. njegova ekspedicija primila poslednju misu pre nego što će se otisnuti na put Atlantskog okeana, ka Aziji. 

Belem: muzej Berardo
Belem: muzej Berardo

U neposrednoj blizini manastira, praktično preko puta, u izložbenom kompleksu kulturnog centra Belém čuva se jedna od najvećih kolekcija moderne i savremene umetnosti u Portugalu. Muzej Berardo osnovan je 2007. godine odlukom vlade kako bi bio omogućen smeštaj ogromne umetničke zbirke Žoze Berarda, pasioniranog kolekcionara i jednog od najuticajnijih poslovnih ljudi u zemlji. Sa preko 1800 dela čija je ukupna vrednost iznosila oko 316 miliona eura 2006.godine kada je Christie izvršio procenu, kolekcija posebno pokriva modernu i savremenu portugalsku umetnost. Stalna postavka muzeja danas obuhvata sve bitne umetničke pravce od nadrealizma do pop-arta, minimalističke umetnosti do konceptualne umetnosti, uključujući ostvarenja Poloka, Pikasa, Maljevica, Mondriana, Warhola, Massona, Dalija, Krasnera i drugih. 

Belem: muzej Berardo
Belem: muzej Berardo

Pored tri stalne i dve privremene izložbe (Stan Douglas: Interregnum i Ernesto de Sousa: O teu corpo é o meu corpo), muzej je trenutno domaćin izložbe “Četiri varijacije ni o čemu ili pričanje o onome što nema ime” (“Quatro variações à volta de nada ou falar do que não tem nome”), koju priređuje gostujući umetnik iz Kolumbije, Nicolas Paris. Rođen 1977.godine u Bogoti, Paris nam izložbu predstavlja kao proces, seriju umetničkih intervencija u kojima posetilac sam odlučuje šta želi da nauči i gde će iskusiti nove načine postojanja. Izložba je organizovana kao četiri varijacije, kroz četiri koncepta, u četiri sobe, koristeći alat, metod, ideju i sistem kao osnovne strukturalne pravce razmišljanja. Prva soba je organizovana oko odeje “alat”, sa crtežima, edukativnim vežbama, instrumentima, modelima i igrama. Misao je ovde viđena kao vežba, dok različita sredstva treba da pomognu oko organizacije ideja, ne kao jednostavna tehnika reprezentacije, već više kao sistem misli koji omogućava razmenu različitih stavova. Druga soba, “metod”, poigrava se konceptom učionice. Svaka učionica (npr. “učionica za čitanje između redova”, “učionica u kojoj se uči kako reći ne”) predstavlja strukturu u kojoj se umetnikov interes suočava sa iskustvom posmatrača tako što svaki model omogućava otkrivanje veza, kao okidač za razmišljanje o različitim vidovima socijalizacije kroz proces istovremenog učenja i neuspeha. Odavde, izložba fokus pomera ka “ideji” koristeći malu arhitektonsku instalaciju. Predmet ovde sugeriše da je ideja nešto što se uvek iznova gradi i razvija, promenljivo i nikada potpuno dostupno, nešto što moze da raste tokom vremena u razlicitim pravcima, i koje na kraju zapravo počiva u rukama samog gledaoca. U poslednjoj sobi koja tretira “sistem”, obrazovanje se tretira kao konceptualna ustanova - proces koji stimuliše razmisljanje i generiše ideje. Umetnik ovo postiže kroz kombinaciju kratkih filmova kao poetičnih eseja. 

Ovakav koncept izložbe Paris objašnjava kao istraživanje fokusirano više na procesu difuzije nego stvaranja, navodeći kao njegovu svrhu preispitivanje umetnosti kao razmene mišljenja. Ovim poetičnim protivljenjem konvencijama, pravilima i ustaljenim sistemima verovanja, umetnik traga za otkrivanjem novih mogućnosti za posmatranje i doživljavanje prostora. Na taj način, sam muzej se pretvara u sredstvo koje stimuliše interakciju sa posmatračem i promoviše različite forme novih načina saznanja i razumevanja. 

Izložba je otvorena do šestog marta 2016. 

Autor: Nevena Tatović 
Foto: Nevena Tatović

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila