Tuesday, December 15, 2015

Decembar u galerijama Kulturnog centra Beograda

Ewa Borysewicz
Ewa Borysewicz

U četvrtak 17. decembra u 19:00 časova Kulturni centar Beograda u svojim galerijskim prostorima otvara tri nove izložbe koje će biti otvorene za publiku do četvrtka 31. decembra. Radno vreme galerija je svakog dana od 12:00 do 20:00 sati, osim nedeljom.

U galeriji Artget predstavljamo novu seriju fotografija SAFARI Milice Mrvić . U pitanju je najnoviji ciklus kolor fotografija velikog formata inspirisan životinjama, i upotrebom njihovih šara u modi. Sve svoje talente umetnica je implementirala i u ovoj seriji, gde na pronicljiv način istražuje psihološku pozadinu ljudske potrebe za imitiranjem određenih životinjskih vrsta. Po pravilu su to divlje životinje: leopardi, tigrovi, gepardi... divlje mačke koje izazivaju strah, a strah je u ljudskoj psihi povezan s uzbuđenjem što sve zajedno kreira snažan erotski naboj. Dakle „ljudske” divlje mačke, suprotno od pravih, žele da privuku pažnju okoline i ukažu na svoju posebnost i važnost. Tu su i mnogo pitomije ali ništa manje prepoznatljive životinje poput zebre, žirafe, flaminga, koje ukazuju na pitomu prirodu ljudskih replikanata ali ništa manju potrebu za isticanjem u urbanom okruženju.
(Iz teksta mr Ivane Tomanović Milica Mrvić / Lovac na ljude) „Šta oni koji ih nose žele da nam poruče, a šta mi iz toga čitamo? Šta nas nagoni da se zaogrnemo u kožu egzotičnih i često opasnih životinjskih vrsta? poistovetimo sa snagom i pozitivnim osobinama koje se tim životinjama pripisuju?“ – pita se Milica Mrvić kroz ove precizno osmišljene i realizovane inscenacije životinjskog sveta u fotografskom studiju.

U Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda predstavljamo izložbu Bojana Bema GODIŠNJA DOBA. Bојаn Bеm u nајnоviјеm ciklusu fоtоgrаfiја оstаје vеrаn izbоru mоtivа spоrtskih tеrеnа i prizоrimа koje je radio tokom prоtеklih gоdinа u mеdiјu crtеžа, slici, kоlаžu, pоslеdnjih gоdinа i vidеu. Nајnоviјi fоtоgrаfski rаdоvi prеdstаvlјајu istrаživаnjе nоvih mоgućnоsti mаnipulаciје slikоm, grаničnih оdnоsа аrtificiјеlnоg i аutеntičnоg, slikаnih slikа i snimlјеnih slikа, i u tоm smislu јеdnu nоvu pоziciјu umеtnikа u оdnоsu nа sаvrеmеnе umеtničkе prаksе. I kao što Oto Tolnaj navodi u uvodnom tekstu u katalogu: “I onda je nastupio stari-novi bemovski postupak. Digitalizovane slike podvrgavaju se novoj obradi. Posve podrobnoj. I upravo tada započinje i sa pročišćavanjem sivila unutrašnjih prostora. Kao da ih načisto briše gumicom. Izbeljuje. I iznova, sada već od sveopšteg sivila, od mišijeg i pacovskog sivila, preko čehovljevski sive (o kojoj govori Nabokov i, recimo, Handke), do metafizičke beline. Do bemovski nevinog sveta.”

U galeriji Podroom gostuje Poljska škola animacije – sledeća generacija. Autori projekta su Katažuna Surmač i Boguslav Zmudžinjski. U pitanju su projekcije radova najmlađe generacije autora animiranog filma u Poljskoj. Program „Poljska škola animacije – sledeća generacija“, posvećen Poljskoj školi animacije, posmatra se kao kulturni i filmski fenomen, a ne kao obrazovni sistem. Program obuhvata najznačajnija ostvarenja izabranih autora, iako filmovi nisu nužno njihovi najnoviji radovi. Projekcije su podeljene u dva dela a prema prvim javnim prikazivanjima filmova režisera iz poslednje dve decenije. Dakle, oni se mogu nazvati jednom generacijom. Ovo je tim pre opravdano jer je, nakon 2000. godine, posle dugog teškog perioda u poljskoj kinematografiji (1990-te) – kad su samo retki uspevali da debituju a da ne promene profesiju – situacija počela da se menja, da bi se na kraju potpuno stabilizovala 2005. godine, kad je osnovan Poljski filmski institut. Rezultat toga je bio da su se filmovi režisera koji su dugo čekali na izlazak u javnost pojavili zajedno sa filmovima autora koji su tek diplomirali. Dakle, cela generacija je debitovala gotovo istovremeno. Program koji predstavljamo verno prikazuje tu situaciju. Uvršteni su i radovi najmlađe generacije umetnika, koji su na pragu svoje profesionalne i umetničke karijere. Ovi filmovi uspešno prenose principe Poljske škole animacije: psihologizam, eksperimentalni duh, traženje ličnog filmskog jezika, vizuelnog kao i muzičkog i zvučnog izraza. Međutim, to ne proističe iz poriva da se stvara u jednom određenom trendu, nego iz svesti o rezultatima prethodnih generacija poljskih režisera, svesti o internacionalnim kontekstima i umetničkoj slobodi.

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila