Saturday, December 19, 2015

Dva predavanja u okviru Tribine IFDT-a

Predavanja Stefana Slavkovića i Nikole Đurkovića
Predavanja Stefana Slavkovića i Nikole Đurkovića
Sreda 23. decembar 2015. 
Sala na I spratu Instituta za filozofiju i društvenu teoriju

u 12.00

Stefan Slavković
Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Svetska književnost u globalizovanom svetu 

Svaki dosadašnji porast interesovanja za svetsku književnost proistekao je iz želje da se promene društvenoistorijskih paradigmi sagledaju u području kulturne produkcije i njene međunarodne razmene. Ovaj proces je počeo s Geteovom formulacijom Weltliteratur 1827, koja je bila uslovljena razvojem građanske klase i potrebe za poistovećenjem nacionalne književnosti i nacionalnog identiteta. Marksovo tumačenje svetske književnosti bilo je uslovljeno nastankom proletarijata, dok se zaokret ka formalno-estetskom aspektu komparatistike sredinom 20. veka pojavio u kontekstu hladnoratovskih previranja i posledičnih pokušaja depolitizacije ove discipline. Globalizacija je pred komparatistiku postavila prepreke bez istorijskog presedana koje zahtevaju prevrednovanje njene metodologije, predmeta i dometa. Šta uopšte svetska književnost može da postigne u svetu koji se neprestano širi i produbljuje? Franko Moreti predlaže da komparatistika napusti svoj tradicionalni metod, close reading, i posveti se čitanju interpretacija dela. Praćenjem kako nacionalne književnosti utiču jedna na drugu ćemo otkriti kako su zemlje periferije i poluperiferije kulturno zavisne od zemalja jezgra. Gajatri Čakravorti Spivak smatra da je komparatistika održiva samo ako se pridržava tradicionalne metodologije, ali pod uslovom da se fokus „pažljivog čitanja” preusmeri s kanona na dela postkolonijalne književnosti. Paskal Kazanova podseća da je nacionalne književnosti neophodno sagledati kao prevashodno političke činjenice kako bi i komparatistika kao disciplina nadnacionalnog proučavanja književnosti očuvala humanistički legitimitet.

u 14.30

Nikola Đurković
Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Relevantnost akademske filozofije za savremeno društvo
U ovom predavanju analizira se relevantnost savremene akademske filozofije u odnosu na savremeno društvo. Prvo se pojam savremenog društva određuje u vrlo opštim kategorijama. Zatim se analizira kako fokusiranost na usko polje istraživanja i tehnički žargon utiču na relevantnost savremene akademske filozofije. Posle toga se ispituje kako potreba filozofije da traga za večno validnim odgovorima može biti štetna za društvo. U svetlu toga se ispituje i „unutrašnji“ filozofski problem da li filozofije uopšte može postići takve rezultate. Na kraju se skicira drugačiji pristup u akademskoj filozofiji koji izbegava iznete prigovore.

Stefan Slavković je doktorand na Filološkom fakultetu u Beogradu i novinar u nedeljniku NIN i magazinu Liceulice. Autor je stručnih članaka i dobitnik nagrade „Danilo Kiš“ za najbolji master rad iz opšte književnosti i teorije književnosti. Predavanje je umnogome zasnovano na ovom radu.

Nikola Đurković rođen je u Beogradu 4.10.1990. Osnovne studije završio je 2014. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odeljenju za filozofiju. Master studije završio je 2015. na CEU u Budimpešti. Iste godine je upisao doktorske studije iz filozofije na Univerzitetu u Beogradu. Njegova filozofska interesovanja obuhvataju pre svega metafilozofiju, pragmatizam, Vitgenštajna i Rortija. Zastupa rortijevsku tezu da je filozofija koja traga za večito ispravnim rešenjima nezavisnim od društvenih okvira pogrešno zasnovan projekat. Od nedavno se bavi i filozofijom religije, gde nastoji doći do novih rešenja primenom pragmatističkih metoda.




0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila