Monday, December 21, 2015

Premijera monoopere "Ljudski glas" u Bitef tatru

"Ljudski glas"
"Ljudski glas"

PREMIJERA: 22. decembar u 20h, Bitef teatar
REPRIZA: 24. decembar u 20h, Bitef teatar

Opera Fransisa Pulanka po istoimenoj monooperi Žana Koktoa
LJUDSKI GLAS
Režija: Sofija Perović
Učestvuju: Vesna Aćimović (sopran); Milica Ilić (klavir)

Remek-delo muzičkog i scenskog modernizma 20. veka, monoopera Ljudski glas (La Voix humaine), biće premijerno izvedena u Bitef teatru. Oko stvaranja ovog dela, koje se bavi danas možda više nego ikada aktuelnim pitanjima – kao što su savremena sredstva komunikacije, usamljenost i otuđenost među ljudima, udružila su se dva genija francuske i evropske avangarde: Žan Kokto i Fransis Pulank. Osnovna tema koju delo tretira jeste ljubavna patnja prouzrokavana i podstaknuta telefonom kao komunikacijskim sredstvom koje stvara privid prisustva glasom, ali istovremeno fizičko odsustvo voljene osobe čini još bolnijim. U doba u kom živimo i u kom je zavisnost od telefona prepoznata kao psihološki problem, a strah od gubitka mobilnog telefona dobio i zvanično ime (nomofobija), dok je stvarnih razgovora sve manje, ovo zahtevno muzičko i scensko delo vraća nas u doba kada je sve počelo.


LJUDSKI GLAS 
Remek-delo muzičkog i scenskog modernizma 20. veka, monoopera Ljudski glas (La Voix humaine), biće premijerno izvedena u Bitef teatru. Oko stvaranja ovog dela, koje se bavi danas možda više nego ikada aktuelnim pitanjima – kao što su savremena sredstva komunikacije, usamljenost i otuđenost među ljudima, udružila su se dva genija francuske i evropske avangarde: Žan Kokto i Fransis Pulank. Osnovna tema koju delo tretira jeste ljubavna patnja prouzrokavana i podstaknuta telefonom kao komunikacijskim sredstvom koje stvara privid prisustva glasom, ali istovremeno fizičko odsustvo voljene osobe čini još bolnijim. U doba u kom živimo i u kom je zavisnost od telefona prepoznata kao psihološki problem, a strah od gubitka mobilnog telefona dobio i zvanično ime (nomofobija), dok je stvarnih razgovora sve manje, ovo zahtevno muzičko i scensko delo vraća nas u doba kada je sve počelo. 

Monoopera u jednom činu Ljudski glas Fransisa Pulanka, koju ćemo izvesti u verziji za sopran i klavir, smatra se originalnom i modernom čak 45 godina nakon premijere u pariskoj Operi Komik (6. februara 1959). Ovo jedinstveno delo, opera napisana za samo jedan glas na specifičnom Pulankovom muzičkom jeziku, zaslužuje pažnju beogradske publike. Opera je zasnovana na istoimenoj monodrami Žana Koktoa iz 1928, koja je premijerno izvedena 1930. godine. Koktoova monodrama i Pulankova opera napisane su u formi telefonskog razgovora ostavljene žene sa svojim bivšim ljubavnikom, dakle dijaloga od kog je publici predstavljen samo jedan glas. Još 1928, vizionar Kokto je pored velikih prednosti koje savremena tehnologija donosi čovečanstvu, prepoznao i opasnosti koje uz nju obavezno idu, pa je ovom monodramom, osim patnje napuštene i omalovažene žene, prikazao i psihološku torturu koju je telefon kao novi izum modernog doba uneo u ljudske živote. Danas, 87 godina kasnije, kada je život bez telefona postao nezamisliv, a oblici zavisnosti od njega i ostalih savremenih sredstava komunikacije dostigli vrhunac, pravi je trenutak da se ova opera postavi na scenu. Ovu operu nije potrebno dodatno približavati savremenoj publici jer su pitanja koja ona postavlja i dalje aktuelna, jedino što se promenilo jeste model telefona. 

U prvom planu ove neuobičajene opere su psihološka stanja kroz koja prolazi glavna junakinja nakon raskida ljubavne veze. Preovlađuje osećanje usamljenosti i otuđenosti od sveta (potencirano nepostojanjem imena junakinje), a česte smetnje i prekidi veze upućuju na problem i nedostatak komunikacije u savremenom svetu. Pitanje koje je Kokto postavio, aktuelno je i danas: Da li su savremena komunikacijska sredstva, umesto da povežu ljude, doprinela njihovoj otuđenosti i, umesto da ih zbliže, produbila jaz među njima? 

Žan Kokto, jedan od najsvestranijih umetnika 20. veka (pesnik, scenarista, sineasta, slikar, scenograf, reditelj i pisac originalnog i jedinstvenog izraza), režirao je i radio scenografiju za premijeru opere Ljudski glas. Ovom postavkom želim da odam omaž njegovim brojnim talentima i interesovanjima kroz savremeni interdisciplinarni pristup. 
Sofija Perović


Vesna Aćimović (devojačko Popović) rođena je u Somboru 1978. godine. Završila je Srednju muzičku školu „Isidor Bajić” u Novom Sadu, odsek solo pevanje u klasi prof. mr Milica Stojadinović. 

Solističkim koncertom 2002. godine diplomirala je najvišom ocenom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek solo pevanje u klasi prof. mr Vere Kovač Vitkai. 

Sa ulogom Mizete iz opere La Bohemi, G. Pucinni 01.04.2008. magistrirala je u klasi prof. mr Milice Stojadinović na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Tokom školovanja osvajala je brojna priznanja i nagrade.
–2001. god. kao odabrani predstavnik Akademije umetnosti pohađa Internacionalnu školu Prag-Wien-Budapest u klasi Primadone Sone Ghazarian u Badenu (Beč), gde uspešno peva na koncertima širom Austrije.
Iste 2001. godina izabrana je kao jedna od dva predstavnika svoje zemlje na susretu mladih talenata sveta (Pjong Jang, J.Koreja).
–2002. god. finalista je Internacionalnog takmičenja mladih operskih pevača u Mariboru (Slovenija), pod pokroviteljstvom Primadone Ondine Otte.
–2003/04. vokalno se usavršavala u okviru Operskog studija SNP-a kod istaknutog soliste prvaka Beogradske opere, baritona Nikole Mitića.
Višegodišnji je stipendista Fonda za unapređenje vokalne umetnosti mladih „Melanija Bugarinović”.
–2014. god. bila je aktivni učesnik Opere masterclass maestra Marcela Bedonija (Marcello Bedoni) i dobitnik je stipendije koja omogućava pohađanje Operaelite masterclass širom Evrope (Nemačka, Francuska, Poljska).

Od aprila 2001. god. honorarni je saradnik-solista Opere Srpskog narodnog pozorišta, u kome je ostvarila više zapaženih uloga, od kojih izdvaja:

OPERE:
– uloga Dvorske dame, opera Magbet – G. Verdi
– uloga Đanete, opera Ljubavni Napitak – G. Donizzetti
– uloga Berte, opera Seviljski berberin – G. Rossini
– uloga Mizete, opera La Bohemi – G. Puccini
– uloga Louise, opera Die opernprobe – A. Lortzing
– uloga Nannchen, opera Die opernprobe – A. Lortzing
– uloga Fatime, opera Abu Hassan – Carl Maria von Weber
– Monodrama La voix humaine – Francis Poulenc

OPERETE:
– uloga Ane, Vojvoda od Rajhštata – P. Stojanović
– uloga Jozefe, Vojvoda od Rajhštata – P. Stojanović
– uloga Adele, Slepi miš – J. Štraus
– uloga Jelke, Jabuka – J. Štraus
– uloga Galatee, Lepa Galatea – Frank fon Supe

Bavi se vokalnom pedagogijom od 2002. god. kao profesor solo pevanja u Srednjoj muzičkoj školi „Isidor Bajić” u Novom Sadu. Potvda o uspešnosti dosadašnjeg rada su osvojene nagrade njenih učenika na mnogim takmičenjima.

Za sobom ima ostvareni veći broj koncertnih nastupa u zemlji i inostranstvu (Mađarska, Nemačka, Austrija, Slovenija, Crna Gora i Srbija).

Od 2006. godine stalni je član Kamernog muzičkog društva, koje je osnovao prvak SNP-a, Miodrag Milanović.

Od januara 2007. god. stekla je zvanje Instruktora ABRSM (Associated board of the Royal schools of music) za Jugoistočnu Evropu. 

Snimala je za RTV Beograd, RTV Novi Sad i mnoge druge manje radio i TV stanice. Učestvovala je na: SOMUSU 2012; festivalu „Mermer i zvuci” 2012. god; NOLEF 01; NOLEF 02 itd. 2014. god učestvuje u premijernom izvođenju Ciklusa pesama „Putovanja i razgovori” Stanislave Gajić, koji je pisan za sopran, tenor, flautu i gudački kvartet.

Od marta 2007. godine dobila je zvanje stručnog saradnika, odsek solo pevanje u klasi prof. mr Milice Stojadinović na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Izdala je kompakt disk CD pod nazivom Slovenska muzika, sniman uživo 26.01.2009. god. u Narodnom pozorištu Sombor uz klavirsku pratnju pijaniste Maje Grujić (dela slovenskih autora). Izdavač je Kulturni centar „Laza Kostić” Sombor.

16. decembra 2009. god dobila je nagradu od Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine, mentorstvo učenika, koji je postigao vrhunske rezultate na takmičenju u oblasti umetnosti.

Od avgusta 2010. godine dobila je zvanje nastavnika veština, za oblast muzičke umetnosti, za stručno umetničku oblast Solo pevanje, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. 

Od 2015. god. dobila je zvanje docent, za oblast muzičke umetnosti, za stručno umetničku oblast Solo pevanje, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila