Thursday, December 31, 2015

Promocija knjige "Istorija prirode"

Istorija prirode
Istorija prirode
PLINIJE STARIJI, Gaj Plinije Sekund (Gaius Plinius Secundus, 23–79. g.), jedan od najcitiranijih autora u istoriji, ima izuzetno značajno mesto u tradiciji i rasprostiranju kulture Zapada. Istorija prirode, inače jedino njegovo sačuvano delo, kao sveobuhvatni izveštaj o stanju naučnog znanja u Rimu u prvom veku, ima jedinstvenu vrednost za našu ocenu nauke i tehnologije ranog razdoblja carstva.

Ovo izdanje, sa preko hiljadu fusnota, objašnjenja, komentara i dopuna, predstavlja prvi izbor iz Plinijevog dela (iz svih 37 knjiga) koje se pojavljuje na srpskom jeziku i namenjeno je, kako stručnjacima iz oblasti istorije prirodnih nauka, istorije društva, antropolozima, arheolozima, sociolozima, etnolozima, tako i ostalim radoznalim ljudima – a radoznalost, kao preduslov za razumevanje sveta oko nas, jeste osobina koja možda najpreciznije definiše i samog autora Istorije prirode.

* * *

U želji da našim čitaocima predstavimo jedan širi izbor tekstova iz Plinijevog dela Historiae Naturalis, opredelili smo se da za osnovu ove knjige uzmemo „Pingvinovo” izdanje Pliny the Elder – Natural History: A Selection, objavljeno u poznatoj biblioteci “Penguin Classics”, koje, kao prevodilac s latinskog, autor brojnih fusnota i autor izbora, potpisuje prof. Džon Hili (John Healy).

Oko ovog izdanja okupili smo redakciju, sastavljenu uglavnom od dugogodišnjih prijatelja kuće, koji su prihvatili da volonterski, u jednom eksperimentu „zajedničkog čitanja”, pomognu čitaocu ovog štiva da se lakše snađe u veličanstvenom Plinijevom „inventaru” znanja, dometa nauke i umetnosti njegovog doba. Pored obilja fusnota prof. Hilija, dodali smo bar još toliko napomena i komentara naše redakcije, pa se tako broj intervencija penje do ukupno oko hiljadu objašnjenja, komentara i dopuna, što će, bez sumnje, bitno olakšati snalaženje u bogatoj Plinijevoj faktografiji.

Takođe, iz drugih prevoda Plinija, na pojedinim mestima smo dodali još neke delove, prevedene, šta s latinskog, šta s engleskog jezika, koji se nisu nalazili u Hilijevom izboru. Prilikom prevođenja, od naročite pomoći bilo je izdanje Džona Bostoka i Henrija Tomasa Rajlija iz 1855. godine (J. Bostock and H. T. Riley, 1855), kao i prevod H. Rakama, V. H. S. Džonsa i D. E. Ajholca (H. Rackham, W. H. S. Jones and D. E. Eichholz, Harvard/Heineman, 1949–1954), oba dostupna u digitalnom obliku, uz naporedni tekst na latinskom.

Ovo izdanje je, dakle, namenjeno, kako stručnjacima iz oblasti istorije prirodnih nauka, istorije društva, antropolozima, arheolozima, sociolozima, tako i ostalim radoznalim ljudima – a radoznalost, kao preduslov za razumevanje sveta oko nas, jeste osobina koja možda najpreciznije definiše i samog autora Istorije prirode.

* * *

PLINIJE STARIJI, Gaj Plinije Sekund (Gaius Plinius Secundus, 23–79. g.) ima izuzetno značajno mesto u tradiciji i rasprostiranju kulture Zapada. Rođen u današnjem Komu, počeo je karijeru u vojsci u Germaniji, a kasnije je bio upravitelj (prokurator) u Galiji, Africi i Španiji (70–75). Po povratku u Rim posvetio je svoju darovitost pisanju. Poznato je njegovih sedam dela, ali je preživela samo Istorija prirode. Ovaj sveobuhvatni izveštaj o stanju naučnog znanja u Rimu u prvom veku ima jedinstvenu vrednost za našu ocenu nauke i tehnologije ranog razdoblja carstva. Istorija prirode otkriva i ličnost i karakter pisca, kao važan dodatak onome što znamo iz Pisama njegovog sestrića, Plinija Mlađeg. Dok je rukovodio flotom Rima u Mizenumu, ironijom sudbine, naučna radoznalost je dovela do njegove smrti. Predugo je bio na licu mesta, posmatrajući erupciju Vezuva, i umro od posledica trovanja 24. avgusta 79. godine.

DžON HILI je bio stipendista koledža Triniti, univerziteta Kembridž, a kasnije predavač klasičnih jezika i klasične arheologije na univerzitetu Mančestera (1953–1961), lektor za grčki u Bedford koledžu u Londonu (1961–1966), profesor klasičnih nauka u koledžu Rojal Holovej u Londonu (1963–1985), a posle spajanja ova dva koledža 1985. godine, prvi šef katedre za zajednički Odsek klasičnih nauka. Profesor Hili je 1983. godine bio jedan od organizatora kolokvijuma o Pliniju Starijem i nauci Rima, održanom u Kraljevskom institutu. Objavio je veliki broj članaka u časopisima za umetnost, nauku i klasičnu nauku.

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila