Tuesday, December 22, 2015

Promocija knjige "Posle razvoda"

"Posle razvoda"
"Posle razvoda"

Promocija knjige "Posle razvoda", autora Gracija Deleda, u sredu, 23. decembra u Biblioteci grada Beograda (Rimska dvorana).

Na promociji će govoriti:
- Snežana Milinković, profesor italijanske književnosti, šef katedre za italijanistiku Univerziteta u Beogradu
- Tamara Krstić, novinar i književni kritičar
- Katarina Ješić, urednik u Izdavačkoj kući Heliks

U okviru projekta „Identiteti: istrajnost u potrazi za ljudskim vrednostima u evropskoj književnosti“, Izdavačka kuća Heliks objavila je roman Posle razvoda, italijanske autorke i dobitnice Nobelove nagrade za književnost, Gracije Delede.

Smeštena u Sardiniju, na sam početak dvadesetog veka, radnja romana Posle razvoda tematizuje krucijalno pitanje o slobodi žene i njenim pravima. Podvrgnuta nametnutoj ulozi u konzervativnom društvu, mlada Đovana je osuđena na doživotnu samoću, budući da je njen muž Kostantino nepravedno poslat da služi tridesetogodišnju kaznu zatvora. Kritikujući lažni tradicionalizam i moralizam, Deleda se poziva na novi zakon o razvodu i svoju junakinju vodi kroz intrigantne epizode do novog braka. Osuda društva, njena ljubav prema prvom mužu, težak život u siromaštvu i nova prilika za Đovanu, grade bogat zaplet romana Posle razvoda.

Napisan vrhunskim stilom, sa svom lepotom deskripcije i dubinom psiholoških portreta seljana Sardinije, roman Gracije Delede se nadovezuje na klasični realizam devetnaestog veka i nagoveštava moderna strujanja u umetnosti romana.

Gracija Deleda je prva Italijanka koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost, 1926. godine.

Projekat izdavačke kuće Heliks podržan je od strane EACEA programa „Kreativna Evropa“.

Gotovo pola veka pre pojave ideje o „ženskom pismu“ i deceniju pre afirmacije velike Virdžinije Vulf, u istoriju književnosti, na mala vrata, ušla je italijanska dobitnica Nobelove nagrade, Gracija Deleda. U romanu Posle razvoda (Heliks, 2015), prvobitno objavljenom 1902. godine, Deleda je anticipirala mnoštvo veoma važnih tema kojima su se polovinom dvadesetog veka bavili mnogi književnici i filozofi. Radnja ovog romana naizgled je jednostavna i lako se može prepričati, međutim, ispod površine pripovesti nalaze se sitni signali koji Deledu pozicioniraju kao pripadnicu klasične književnosti, podjednako značajnu kao što su, recimo, Emil Zola ili Henri Džejms. 

Deledino umetničko stvaralaštvo proističe prevashodno iz doživljaja njenog rodnog kraja, Sardinije, i njenih specifičnih stanovnika. Njena književnost mahom tematizuje fenomene koji su nastajali u ruralnim sredinama, te se autorka i idejno i estetski oslanja na ambijentalne osobenosti kolektivnog i individualnog na Sardiniji. Ona vizionarski opisuje život, običaje, krajolik i tradiciju, oslanja se na geografske karakteristike ostrva i mentalitet tamošnjih stanovnika. Mnogi njeni likovi su izopšteni iz društva, marginalizovani i borave u izolaciji, a osnovna nota koja ih obeležava je fatalizam. 

Tako, glavni muški lik u romanu Posle razvoda, Kostantino Leda, biva nepravedno osuđen za ubistvo svog okrutnog strica i odlazi u zatvor na dvadeset sedam godina. Kratko ocrtavši suđenje i Kostantinovo izopštenje, autorka se usredsređuje na osnovni problem koji roman tematizuje: kakva je sudbina žene u takvoj poziciji, na početku dvadesetog veka? 

Junakinja Đovana Era ostaje bez prihoda, poput udovice, sama sa majkom koju prema sardinijskim običajima ostali likovi romana nazivaju „tetka“ Bakizija. Anatemisana i nepoželjna, Đovana pomišlja na samoubistvo, pada u ludilo i histeriju. Tetka Bakizija igra ulogu katalizatora i razumskog stožera u romanu. Svi akteri ove tragedije, seljani sa Sardinije, oslikani su detaljno i postepeno tokom hronološkog pripovedanja o nizu događaja, te ih tako čitalac i upoznaje. Najpre neodređeni i površni, sa nekoliko kratkih osnovnih crtica o karakteru, junaci bivaju izvrsno uobličeni putem realističnog, gotovo naturalističkog stila, po ugledu na velike pisce devetnaestog veka. Kako bi čitaoca što više uvukla u pripovest, Deleda koristi romaneskne trikove direktnog obraćanja: „Jednog popodneva sve naše ličnosti bile su na misi...“, „Dosta, ostavimo se setnih misli...“ Funkcija čitaoca promenjena je u odnosu na romane iz prethodnog perioda. Ovde je čitalac neposredni saradnik u stvaranju pripovesti, zato se Deleda i oslanja na mnoštvo poznatih, lokalnih ili globalnih problema. 

Među svim tematizovanim problemima ključan je svakako – šta može da uradi žena koja je osuđena na samoću? Na početku, prvih godina nakon Kostantinovog odlaska, Đovana od sramote ne izlazi iz kuće, depresivna je i histerična. Ali, kako se naglašeno smenjuju godišnja doba u romanu, tako se i Đovanin lik razvija i nada se pojavljuje za ženu u muškom svetu – usvojen je zakon prema kojem žena čiji je muž osuđen na više od deset godina robije ima pravo da se razvede i preuda. Oko ideje o tom zakonu započinje prava drama ove pripovesti, svi likovi bivaju uvučeni u priču i zastupaju suprotstavljena stanovišta: Bronte Dejas, koji želi da oženi siromašnu Đovanu, njegova majka Martina, škrta bogatašica kojoj ne bi smetalo da ima „sluškinju koja ne zahteva mnogo“, Đakobe Dejas, koji ima ulogu provodadžije a zapravo je ubica, sveštenik Elijas i stari ribar Izidoro, koji su zagovornici suprotnog tabora i veruju da će Kostantino brzo biti oslobođen optužbe te da Đovana treba da ga čeka. Tako, postavivši sve aktere na scenu, Deleda gradi gotovo dramske zaplete i smenjuje poglavlja o Kostantinovom boravku u zatvoru sa onima o zbivanjima u selu i Đovaninoj unutrašnjoj borbi. 

Deledin stil karakterišu snažni lirski pasaži i kontradikcija psiholoških portreta. Jaka veza koju gradi između likova i predela ukazuje na njen osećaj za sredinu u kojoj je odrastala. Lokalne boje i folklor obeležavaju njeno stvaralaštvo donekle kao tradicionalističko, ali tematika koja je okupirala svrstava je među autorke koje su obeležile početak dvadesetog veka. 

Deleda je uspela da prikaže sardinijsku dušu i društvo koje teško prihvata promene modernog doba. Praznoverja i uskogrudost društva oslikani su do tančina posredstvom priče o jednoj nesrećnoj sudbini koja je arhetipski primer adaptacije na predstojeći život, progresivnog čoveka novoga veka.

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila