Nemačka

Nemačka - Božićni vašar (fotografije)

Nirnberg

Nemačka - Božićni vašar (fotografije) - drugi deo

Wednesday, September 30, 2015

JobFair 15 - sajam poslova i stručnih praksi

JobFair 15
JobFair 15

JobFair15 kreira budućnost studenata!

Kako pronaći stručnu praksu ili zaposlenje tokom i nakon završetka studija? Nažalost, studenti u većini slučajeva odgovor pronalaze odlaskom u inostranstvo. Kako bi doprineli smanjenju nezaposlenosti mladih u našoj zemlji i umanjili „odliv mozgova”, studenti volonteri jedanaesti put zaredom, 2. i 3. novembra, organizuju sajam poslova za studente i diplomce tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih fakulteta „JobFair15 ─ Kreiraj svoju budućnost!" u Zgradi tehničkih fakulteta.
Studentske organizacije BEST Beograd i Istek LK Beograd pokrenule su projekat sa namerom da svojim kolegama predstave mogućnost zaposlenja i razvoja karijere u kompanijama koje uspešno posluju u našoj zemlji. 

JobFair 15 - sajam poslova i stručnih praksi
JobFair 15 - sajam poslova i stručnih praksi

Godinama unazad Sajam predstavlja sponu između obrazovnog sistema, kompanija kao poslodavaca i studenata. Studenti sa svih univerziteta u zemlji će imati priliku da se na jednom mestu predstave poslodavcima, upoznaju sa načinom rada brojnih kompanija i saznaju više o tome koja znanja i veštine je potrebno da poseduju kako bi se zaposlili. Praksu i šansu za zaposlenje i ove godine nude kompanije Microsoft Development Centar Serbia, ALTI, Asseco, RT-RK i mnoge druge. Edukativni deo Sajma, kao i proteklih godina, obuhvata tribine, predavanja i Open Space Technology koncept radionica. U okviru programa radionica predstavnici kompanija će zajedno sa učesnicima diskutovati o rešavanju trenutnih tehnoloških problema u zemlji. Interesovanje koje su studenti širom Srbije pokazali za JobFair doprinelo je jačanju nacionalnog karaktera Sajma. 

Organizatori već godinama uviđaju važnost ekološkog aspekta bavljenja tehnologijom. Zajedno sa zelenim pokroviteljima, kompanijama Telenor i EMS, Sajam će i ove godine doprineti širenju ekološke svesti među mladim ljudima.

JobFair godinama unazad podržavaju Ministarstvo omladine i sporta, svi tehnički fakulteti Univerziteta u Beogradu i Univerziteti Republike Srbije.

Zvaničan sajt Sajma www.jobfair.rs

Zvanična Facebook stranica www.facebook.com/jobfairrs

Otvaranje izložbe "Jedan dan života" Ljubinke Šibe Fimić

Otvaranje izložbe "Jedan dan života" Ljubinke Šibe Fimić
Otvaranje izložbe "Jedan dan života" Ljubinke Šibe Fimić

Centar lepih umetnosti Jovana Kolundžije
Ustanova kulture od nacionalnog značaja

U subotu, 3. oktobra 2015. godine (19 časova), Guarnerius

Posetioci našeg centra će imati jedinstvenu priliku da pogledaju izložbu pastela inspirisana istinitom pričom i čuvenim filmom »Jedan dan života«

Autorka o postavci – »JEDAN DAN ŽIVOTA« – a to znači život, muziku, pesmu, film, fotografiju, scenografiju, emociju, što je dovoljan razlog da se posvetim ovoj temi na pitanja mnogih. U ovom sadržaju bavila sam se scenskim okvirima, kako bi na moj način bila ubedljivija u dočaravanju likova i emocija koje oni nose. Ovaj film je u davnim vremenima, 50-tih godina prikazivan na našim prostorima i prvi je film koji sam ja kao 8-godišnje dete gledala, a priča se poistovećuje sa pričom u mojoj porodici, odnosno pogibijom moga oca, te tako noseći u podsvesti te slike, posle 6 decenija sam rešila da moju emociju pretočim u slike. Taj film mi je otvorio impuls ka umetnosti, koji se od tada sve do danas razvio u stvaralaštvo – slikarstvo kojim se ponosim. Kako je slikarstvo moj azil gde često bežim od stvarnosti, uvek činim to da pokažem trag vremena, okruženjai emocija kroz koje prolazim. I nadam se da ovom izložbom neću povrediti vredna sećanja na film..

Ulaz je slobodan!

Prijatelj sezone Guarneriusa: Kompanija Dunav osiguranje

Ljubinka Šiba Fimić je rođena 1944. u Novom Selu, kod Vrnjačke Banje. Prva Ljubinkina izložba je bila 1987. godine, a do danas je bilo više od 50 samostalnih izložbi u Srbiji, Poljskoj, Rusiji, Kubi, Kini, Nemačkoj i na Kipru. Izdvaja projekte – izložbu „Put za Havanu“, posvećena revolucionarima Če Gevari i Fidelu Kastru, koja je posle Beograda predstavljena i u Havani, u kojoj se i danas nalazi. Autorka je tim povodom bila i gošća porodice Ernesta Če Gevare. Veliki uspeh je doživela izložba slika „Kina“, koja je predstavljena u gradu Vuhanu (provincija Hubej, Kina) i koju je do sada videlo više od 40.000 posetilaca, a ostala je deo trajne postavke ovog muzeja. Izložba „Dozivanje iz Angole“ je promovisana upravo u Guarneriusu, u okviru obeležavanja dana kulture Angole, a obisla je sve zemlje sa portugalskog govornog područja. Izložba posvećena Putinu, istovremeno je bila i dar predsedniku Putinu, koji se, dirnut ovim gestom, autorki i licno zahvalio. U medijskim okvirima, o Šibi Fimić se piše kao o „neobičnoj autorki, sa prepoznatljivom igrom boja“, a njen stil je definisan kao „impresionizam koji dodiruje najdugotrajniji oblik stvaralaštva- realizam.“ Šiba Fimić piše i poeziju, a njene zbirke pesama su prevedene na četiri jezika.

Izložbu će otvoriti - Njegova Ekselencija gospodin Hose Evaristo Ramon Šilotla Ramirez, ambasador Meksika i direktor Jugoslovenske Kinoteke Radoslav Zelenović

13. Beogradski festival igre

13. Beogradski festival igre
13. Beogradski festival igre

13. Beogradski festival igre održaće se od 19. marta do 10. aprila, naredne godine. Blagajne Pozorišta na Terazijama, Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Opere Madlenianum, počinju sa prodajom ulaznica za predstave koje će se igrati na ovim beogradskim scenama, od četvrtka 1. oktobra. Ulaznice za pojedine predstave prodavaće se sve do 31. decembra po pretprodajnim, odnosno nižim cenama. 

La Veronal
La Veronal

21. marta u teatru na Terazijama, gledaćemo trupu La Veronal iz Barselone, sa komadom “Sijena”, vrstom uznemirujućeg eseja o ljudskom telu, ispričanog u prostoru galerije renesansnih majsora jednog naizgled običnog toskanskog muzeja.

Complexions
Complexions

29. marta na istoj sceni, uživaćemo u savršenim igračima njujorške trupe Complexions, i atraktivnim postavkama Dvajta Rodena i Dezmonda Ričardsona. Iako ih baletska publika prepoznaje kao partnere Dijane Višnjeve i najatraktivnije igrače sa scene Metropoliten Opere, ovi koreografi su najširem broju gledalaca poznati po magičnim numerama iz velikog broja američkih filmova, televizijskih i muzičkih spotova ili nastupa Madone, Prinsa, Lenija Kravica, Patrika Svejzija…

Danska Kompanija Kristjana Ingimarsona, sa spektakularnom predstavom “Tres!!!”, verovatno je jedan od onih događaja fizičkog teatra koji će festivalska, ali i neka nova publika, dugo prepričavati. Komad čudnog naziva, zapravo nagoveštava energičan i neverovatan udar za sva čula, i na programu je dve večeri, 3. i 4. aprila.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu, očekuje nas izraelska predstava u koreografiji Icika Galilija, nastala u koprodukciji Suzan Delal centra i Opere iz Tel Aviva, kao i dva festivala igre - beogradskog i amsterdamskog. Svetska premijera ovog komada je zakazana je u Tel Avivu, a međunarodna u Beogradu.

U Operi Madlenianum, planirano je zatvaranje 13. Beogradskog festivala igre, 10. aprila, uz priliku da se upoznamo sa Baletom iz Lucerna i novim postavkama Kajetana Sota i Andonisa Fonjadakisa.

Karte za 13. Beogradski festival igre mogu se kupiti i na blagajni Sava Centra (Holandski plesni teatar, Forsajt kompanija, Kompanija Dimistrisa Papajoanua, Kilijanove produkcije), i Beogradskog dramskog pozorišta (Kompanija Juvala Pika, Plesni teatar Tao, 420PEOPLE, Balet Rima). On-line prodaja je organizovana na sajtu Eventima, a cene ulaznica kreću se od 500 do 2.500 dinara.

Beogradski festival igre se i naredne godine održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije, u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji i ambasadama zemalja ucesnica. Kompanija Vip mobile biće glavni partner manifestacije, i to devetu godinu za redom. Realizaciju programa omogućavaju Societe Generale banka, Fondacija Hemofarm, Nivea, DDOR Novi Sad, Hotel Hyatt Regency Beograd, i mnogi drugi.

Dan otvorenih vrata za osnovce i srednjoškolce!

Dan otvorenih vrata
Dan otvorenih vrata

U subotu, 3. oktobra otvorićemo vrata osnovcima i srednjoškolcima u svet kompjuterske grafike, animacije i filma.Pridružite nam se  između 12 i 17 časova, na našem Danu otvorenih vrata, i iskoristite priliku da saznate više o svetu kompjuterske grafike, animacije i filma. Na zabavan i kreativan način predstavićemo vam popularne programe Photoshop, After Effects, 3DS Max i Maya, a uz mentorstvo naših predavača imaćete priliku da probate da uradite nešto i sami u ovim programima. Naši prijatelji iz Kulturnog Centra Baraka održaće za vas radionicu filmske i pozorišne glume, animacije i novih medija.
Dođite da se družimo, nešto naučimo, ali i zabavimo!
Broj slobodnih mesta se brzo smanjuje, zato požurite sa prijavama na: school@craterstudio.com
Knićaninova 3, Beograd
011/2620-597

Brazilski kolektiv A Parede u Novoj Iskri - Bricolage lab

Brazilski kolektiv A Parede
Brazilski kolektiv A Parede

U okviru eksperimentalnog dizajn kampa Bricolage Lab, u petak 2. oktobra u Novoj Iskri biće održano predavanje A Parede, brazilskog kolektiva baziranog u Berlinu koji se bavi istraživanjima u polju dizajna, sa fokusom na spekulativni i kritički dizajn, kao i istraživanja zvuka i roda.

Nova Iskra ima zadovoljstvo da predstavi prvo u nizu predavanja u okviru Bricolage Lab programa, eksperimentalnog dizajn kampa koji se tokom oktobra odvija u Beogradu. Programom je predviđeno istraživanje širih istorijskih, društvenih i internacionalnih perspektiva, pa ćemo s tim ciljem ugostiti predavače i mentore različitih profila iz Italije, Brazila, Velike Britanije, Bugarske i Švedske. Prvo gostovanje predstaviće brazilski kolektiv A Parede iz Berlina koji se bavi istraživanjima u polju dizajna kroz projekte posvećene kritičkom dizajnu, studijama roda i istraživanju zvuka. 

Luiza Prado
Luiza Prado

Kolektiv A Parede čine brazilski dizajneri novih medija Pedro Oliveira i Luiza Prado, koji žive i rade u Berlinu. Osnovne studije su završili u Brazilu, a usavršavanje u polju digitalnih medija nastavili na fakultetu Hochschule für Künste u Bremenu, a danas su kandidati za doktorske studije na UDK u Berlinu. U okviru svog kolektiva, Pedro i Luiza se bave poljem dizajna kroz autorske i istraživačke projekte, radionice i predavanja koji kao svoje polazište uzimaju kritičku teoriju. Ovakav pristup dizajnu koristi “dizajn fikcije” i spekulativne perspektive dizajna, sa težnjom da se ospore pretpostavke i shvatanja o ulogama objekata koje koristimo u svakodnevnom životu .

Pedro Oliviera
Pedro Oliviera

U svom predavanju naslovljenom Whose Gadgets? On the Distribution of Futures, Pedro i Luiza će govoriti o ulozi dizajnera kao saradnika u kreiranju budućnosti, koja je često povezana sa određenim aspektima nejednakosti i diskrminacije. Kroz rad i istraživanje u okviru svog kolektiva A Parede, predstaviće rad dizajnera u novom dobu koji teže rekonstrukciji svetova dizajniranjem objekata za budućnost uz upliv niza socijalnih, kulturnih, političkih i ekonomskih uticaja. 

Bricolage Lab je zamišljen kao pokretna učionica koja će se odigravati u Beogradu od 28. septembra do 23. oktobra. Radionice i predavanja će se uglavnom održavati na području Savamale, u prostorima Nove Iskre, KM8, Praksa makerspace, Španske kuće i Kulturforuma na Dorćolu. Ovaj koncept takođe podrazumeva situacioni i kontekstualni terenski rad, kao i radionice u urbanom društvenom okruženju.

Predavanje Whose Gadgets? On the Distribution of Futures brazilskog kolektiva A Parede biće održano u Novoj Iskri u petak 02. oktobra u 17.30 h. Ulaz je slobodan, a predavanje će biti održano na engleskom jeziku.

Izložba slika "Apstrakcija mogućeg"


Izlozba slika "Apstrakcija moguceg"
Izložba slika "Apstrakcija mogućeg"
Izložba slika "Apstrakcija mogućeg" Tatjane Dimitrijević biće svečano otvorena u četvrtak, 1. oktobra u 19 sati u Galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (Rige od Fere 4, Beograd) i može se pogledati naredne dve nedelje. Radno vreme Galerije: radnim danima od 10 do 16 časova.

"Slikarstvo Tatjane Dimitrijević je slikarstvo najsmelijih obrta, neočekivanih odnosa, zrelo, osećajno i detinje bezazleno. Crpeći snagu iz bajkovite mašte, uspomena, nostalgije i tla ova umetnička praksa ima elemente renesansne neponovljivosti u kojoj su združeni monumentalnost, melanholija, bes i strast, umetnost koja miri Frančesku i Poloka – grubošću tesanja najfinijih poruka ljudskog srca kao i uzbudljivosti i dramatičnosti izraza – što ne sputava autorovu lirsku prirodu", objašnjava u katalogu izložbe Ljubiša Dimitrijević.

Tatjana Dimitrijević (1965, Sombor) diplomirala je 1988. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek slikarstvo u klasi prof. Dušana Todorovića. Izlagala na sedam samostalnih i više kolektivnih izložbi. Zaposlena je kao urednica likovnih programa u galeriji Kulturnog centra Sombor. Već niz godina se bavi likovnom pedagogijom.

www.zaprokul.org.rs

Razgovor sa Goranom Radovanovićem o kandidaturi za Oskara

Razgovor sa Goranom Radovanovicem o kandidaturi za Oskara
Razgovor sa Goranom Radovanovićem o kandidaturi za Oskara
Nakon projekcije filma “Enklava” u petak, 2. oktobra, u 19 sati u Domu kulture Studentski grad, publici će se obratiti Goran Radovanović, reditelj kandidata Srbije za nagradu Oskar za najbolji strani film 2015. To će biti jedinstvena prilika da se posetioci upoznaju sa strategijom kojom će se Radovanović rukovoditi u kampanji u američkoj Akademiji. Pored toga reditelj će evocirati živopisne uspomene sa njegove turneje po enklavama na Kosovu, kao i po zemljama regiona. On dolazi na ovaj razgovor direktno sa festivala u Haifi u Izraelu gde će pored projekcije filma u takmičarskom programu, “Enklava” biti prikazana pred palestinsko izraelskom publikom sa misijom pomirenja.

Glavna tema filma “Enklava” je život Srba u malim izolovanim zajednicama – enklavama na Kosovu i Metohiji. Ove zajednice su jedine takve u Evropi, a pripadnici policije Ujedinjenih nacija i Evropske unije neophodni su da bi očuvali ove teritorije. Primorani na život bez slobode, ograničeni skučenim prostorom, Srbi koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji egzistiraju u veoma teškim, getoiziranim uslovima. Glavni glumci, pored Nebojše Glogovca, Anice Dobre, Nenada Jezdića i Miodraga Krivokapića, su i četiri dečaka sa Kosova i Metohije.

www.dksg.rs

Izložba crteža Lazara Mijanovića

Izlozba crteza Lazara Mijanovica
Izložba crteža Lazara Mijanovića
Izložba crteža Lazara Mijanovića biže otvorena u petak, 02.10., u 19h, galeriji "Štab", Crnogorska 10 (Savamala).

Ova izložba otvara projekat "Zona komfora" u kome, prema rečima Kolektiva Savamala "učestvuje svako ko prisustvuje".

Lazar Mijanović diplomirao je na odseku grafika i knjiga, na Fakultetu primenjenih umetnosti, u klasi Rastka Ćirića. Učestvovao je na mnogobrojnim grupnim izložbama, kao i na ovogodišnjem Devet festivalu u Ciglani.

Izložba Jana Bačura u Kovačici

Izlozba Jana Bacura u Kovacici
Izložba Jana Bačura u Kovačici
Izložba slika "Moj zavičaj, moja Padina, moj Banat", Jana Bačura, nosioca tradicionalnih znanja slovačkog naivnog slikarstva u Srbiji, biće otvorena u subotu 3. oktobra 2015. godine u 11 časova u galeriji Babka u Kovačici (Masarikova 65).

54. samostalnu izložbu Jana Bačura organizuju Fondacija Babka iz Kovačice, Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa i Matica srpska iz Novog Sada.

Izložbu će otvoriti dr Miodrag Maticki, potpredsednik Matice srpske, i Pavel Balaž, potpredsednik Matice slovačke.

Jan Bačur je „nosilac tradicionalnih znanja“, što se prema definiciji Uneska odnosi na: „osobe koje u visokom stepenu poseduju veštine i tehnike nužne za produkciju posebnih aspekta kulturnog života ljudi i naroda i kontinuiranog postojanja materijalnog kulturnog nasleđa“.

www.banatskikulturnicentar.blogspot.com

Izložba crteža Vladimira Veličkovića

Izložba crteža Vladimira Veličkovića
Izložba crteža Vladimira Veličkovića

Četvrtak, 01. - 17. 10. 2015. u 19.00 časova
Galerija Art 55, Niš

Crteži Vladimira Veličkovića iz privatne kolekcije porodice Banićević. Izložbe će otvoriti profesor Slobodan Radojković


Prepoznavši etički i estetski potencijal umetnosti Vladimira Veličkovića, Bosiljka i Dušan Banićević, mladi par iz Beograda, započeli su misiju pasioniranog kolekcioniranja crteža ovog autora. Njihova izuzetna zbirka danas ima dvadesetak njegovih crteža koji obuhvataju nekoliko stvaralačkih faza jedne od najmarkantnijih ličnosti savremene domaće i svetske umetničke scene.

Prof. dr Davor Džalto

"Crtež – to je jednostavno linija koja je krenula u šetnju". 
Paul Klee

"Crtati znači okružiti ideju linijom".
Henri Matisse

Citirati kratke, jezgrovite misli poznatih imena kulturne istorije uvek nosi sa sobom značajan rizik. Naizgled sažete “velike mudrosti” u praksi obično nisu ništa drugo do uopštene fraze, veoma zgodne formule za najrazličitije oblike ideoloških konstrukcija. One često na vulgaran način simplifikuju realnost koju pokušavaju da opišu, realnost koja je uvek kompleksnija i paradoksalnija od lapidarnih iskaza. Pa ipak, gore navedeni citati Pola Klea (Paul Klee) i Anrija Matisa (Henri Matisse), dva veoma uticajna i osobena crtača, mogu poslužiti kao polazna tačka za razmišljanje o crtežima Vladimira Veličkovića. Na koji način?

Svojim duhovitim aforizmom Kle kao da opisuje neke od ključnih karakteristika sopstvene umetničke metodologije – utisak bezbrižnosti ali i prepoznatljivu preciznost crteža. Ova druga karakteristika – preciznost – velikim delom opisuje i liniju Vladimira Veličkovića. Zapravo preciznost, disciplinovanost i sigurnost linije jesu verovatno najuočljivije formalne odlike Veličkovićevog crteža. Međutim, ova preciznost nije u funkciji svaranja utiska bezbrižnosti, naivnosti ili lakoće, naročito ne “lakoće postojanja” koja je kao motiv često bila prisutna kod uticajnih predstavnika “klasične” slikarske moderne (u vidu, recimo, “radosti življenja”). Veličkovićeve linije konstruišu crtež, uobličavaju određenu ideju, neretko proizvodeći uznemirujući efekat.

Ovde je od pomoći drugi, Matisov citat, koji iako krajnje uopšen ipak pomera akcent sa formalne uloge linije (da definiše oblik i prostor) ka idejnom. U tom smislu on jeste doslovno primenjiv na Veličkovićevo stvaralaštvo – linija postavlja i određuje ideju. Veličkovićeva linija nije tek linija koja je krenula u (neobaveznu) šetnju, već linija koja daje izraz ideji, ne gubeći pri tome svoja karakteristična svojstva. A ta svojstva su, pored već pomenute preciznosti, i naglašena ekspresivnost. Veličkovićeva linija je zanimljiva, dinamična i bogata. Ona može biti jedva vidljiva, sasvim svedena i ujednačena, ili pak veoma nemirna, puna, i intenzivna. Ali bez obzira na veliku raznovrsnost, dinamičnost i ekspresivnost likovnih sredstava koje prepoznajemo na skoro svim Veličkovićevim crtežima, utisak koji stičemo je utisak jedne duboko zasnovane organizovanosti, sistematičnosti i refleksivnosti crtačke (takođe i slikarske) površine. Zbog toga, umesto da ide “u šetnju”, Veličkovićeva linija pokušava da učini nešto veoma zahtevno – da premosti čulni doživljaj, naglašene vizuelne i taktilne fenomene (bogatstvo teksture), i ideju. Čini mi se da tu leži težina, tenzija i dinamičnost jedne umetničke koncepcije, koja svoj izraz pronalazi u liniji i njenim, već opisanim, svojstvima.

Crtež - Vladimir Veličković
Crtež - Vladimir Veličković

Tako je karakter Veličkovićevih crteža određen pokušajem da se premoste, sa jedne strane, uzbuđenje i zadovoljstvo koje osećamo kada pratimo dešavanja na površini papira (ili platna) i, sa druge strane, često uznemirujuće motive. 

Uznemirujuće ideje i prizori – to je opis koji se često može čuti u vezi sa Veličkovićevim radom. Tom uznemirenju, napetosti, neretko i morbidnosti prizora, pridružuje se i veoma velika dinamičnost Veličkovićevih crteža ali i svojevrsna agresivnost i destrukcija koji postaju elementi stvaralačke metodologije. Ove dve poslednje karakteristike su od značaja kako za formalni tako i za idejni segment Veličkovićevih crteža. Površina crteža (ili slike) je poligon koji Veličković koristi na veoma dinamičan način, neretko “napadajući” samu dvodimenzionalnost radne površine, podvrgavajući je cepanju, grebanju, lepljenju, deformaciji, drugim rečima stvaralačkom procesu koji naglašava njenu strukturu, materijalnost, čineći je gotovo trodimenzionalnom realnošću; tako slikarska (crtačka) površina postaje aktivan učesnik u nastanku umetničkog dela, ne prosto pasivna pozadina na kojoj se odvija stvaralački proces. 

Upravo zbog ovih odlika je Veličkovićevo stvaralaštvo već ocenjeno, čini mi se s pravom, kao egzistencijalističko u svom usmerenju. Tom svojom odlikom se njegovi radovi nadovezuju na slične tendencije u okviru umetnosti dvadesetog veka u kojima su likovna sredstva, počev od linije, preko teksture i same slikarske materije, do fizičkih dimenzija umetničkog dela, izražavale nešto od egzistencijalne zapitanosti i anksioznosti. Naravno da stvaranje osećaja uznemirenja, napetosti ili sumornosti radi njih samih nije bila ni namera niti rezultat ovih tendencija, kao što to nije slučaj ni u Veličkovićevom stvaralaštvu. Pre bi se moglo reći da je uznemirenje ili anksioznost svojevrsna metodologija koja shvata ozbiljnost egzistencijalnih pitanja sa kojima se suočavamo, kao i mesta stvaralačkog procesa unutar postojanja kom smo izloženi. Tako uznemirenje, sumornost, nekad i patetičnost (=snaga) prizora postaju sredstva izraza jednog suštinski humanog pa i optimističnog pogleda na svet. Uzimajući ozbiljno tragediju postojanja kao i tragičnost stvaralačkog akta, postajemo sposobni da se sa tom tragičnošću uhvatimo u koštac i da pokušamo da stvaramo jednu drugačiju egzistenciju. 

Indikativan je, u tom smislu, motiv gavrana, koga često srećemo u Veličkovićevim radovima. Gavrani su svesno korišćeni kao, po Veličkovićevim sopstvenim rečima, “personifikacija zla” i kao simbol “crnih oblaka.” Gavrani su “varljivi, nasilni, zlosutni i nagoveštavaju neka crna vremena.” Pa ipak, svesno ili ne, simbolika gavrana prevazilazi jedan, takoreći, egzistencijalni pesimizam koji posmatrači često povezuju sa Veličkovićevim slikarstvom. Ne odustajući od hvatanja u koštac sa tragičnošću i već naglašenom ozbiljnošću egzistencijalnih tema, zarad naivnog i krajne površnog optimizma, toliko čestog u savremenoj (pop) kulturi, korišćenje simbola gavrana može implicirati jedan drugačiji optimizam do kog se stiže proživljenom egzistencijalnom zabrinutošću. Gavran tu postaje zgodna metafora, s obzirom na njegovo dualno značenje, kao simbol tame, oblaka i egzistencijalnog pesimizma, ali i kao simbol iskonske mudrosti (Ananda gavran), onoga koji je svedok stvaranja sveta, koji ne beži od tragičnosti postojanja, raspadanja i smrti, ali koji istovremeno shvata i njihov smisao. 

Naravno, ono što Veličkovićev rad jasno odvaja od većine egzistencijalističkoj filosofiji sklonih umetničkih tendencija sredine i druge polovine dvadesetog veka, jeste njegova sklonost ka figuraciji i već opisana preciznost i stabilna konstrukcija crteža. Figuracija u kontekstu Veličkovićevog rada nije prosto nenaplaćeni dug tradiciji akademskog slikarstva, niti je zgodan izgovor za povratak različitim tradicijama kao načinu utemeljenja sopstvenog izraza, što je kao metodologiju legitimisala postmoderna. Pre mi se čini da je ova figuracija, zajedno sa drugim izražajnim elementima (poput linije), nešto što Veličkoviću pruža slobodu izraza, mogućnost za uobličavanje umetničkih ideja. Najbolja ilustracija ove poetike su pravo njegovi crteži, koji često kombinuju figuraciju i apstraktne formalne elemente (dijagrame, šeme, paralelne, gotovo matematički prezine linije i sl.). Ovo doprinosi kompleksnosti likovnog jezika dajući, s jedne strane, realističnost (supstancu, ontološki realizam) apstraktnim formama i oslobađajući, sa druge strane, figurativne forme mimetičkog determinizma (dajući im, drugim rečima, određeni apstraktni kvalitet). 

Pažljivom posmatraču ne može promaći ni naglašen pokret na Veličkovićevim crtežima i slikama, koji produbljuje ali i usmerava egzistencijalnu dramu. Počev od pokreta kao čisto formalnog svojstva kompozicija, moguće je govoriti i o pokretu kao naglašenom egzistencijalnom motivu. Ja taj motiv razumem kao realizam konkretne egzistencije i realizam stvaralačkog procesa kojim ta konkretna egzistencija manifestuje svoje “ja”. To je pokret koji odbija pasivno prihvatanje fatuma i koji se zalaže za jedan egistencijalni pokret napred. Taj pokret je možda i izraz nade da će ipak, da se poslužim jednom Veličkovićevom metaforom, na kraju “gavrani odleteti”. 

Povod za razmišljanje o ovim i mnogim drugim odlikama Veličkovićevog stvaralaštva pruža izvanredna serija crteža iz kolekcije Banićević. Ova kolekcija je reprezentativna na više načina. 

Pre svega, sam akt savremenog umetničkog kolekcionarstva u Srbiji, koji (za promenu) nije motivisan kupovinom prestiža ili legitimisanjem već stečenih finansijskih ili drugih poluga moći, je vredan pažnje i interesovanja kulturne javnosti. Kolekcija je nastala kao izraz potrebe za sakupljanjem, koja je opet bazirana na izgrađenom umetničkom ukusu kolekcionara i estetskom zadovoljstvu koje pronalaze u umetničkim delima. Ovo zadovoljstvo za njih nije tek neki dodatak, ukras ili višnja na torti buržoaskog komfora (što je često bio i jeste slučaj u praksi sakupljanja umetničkih dela), već sastavni deo životnog i radnog ambijenta, potreba za jednim drugačijim kvalitetom života. Porodica Banićević nas svojom sakupljačkom strašću podseća da nije neophodno biti vlasnik luksuznih nekretnina ili vrtoglavo visokih iznosa na bankovnim računima da bi neko krenuo u sakupljanje umetnosti i uživanje u istoj. Oni nas takođe podsećaju na mesto koje je estetsko igralo i dalje igra u mnogim kulturama, zadržavajući određenu vezu sa etičkim. Ako se estetizacija postojanja shvati na ozbiljan način (i pored svih ideoloških zamki koje vrebaju prilikom upotrebe ovog koncepta ali i samog praktikovanja estetskog doživljaja), onda ista počinje da ima veze sa etičnošću postojanja, sa načinom na koji se naš život i postupci manifestuju u konkretnom, privatnom i društvenom okruženju. Ovim svojim karakteristikama, kolekcija Banićević postaje reprezentativna kao jedan od mogućih modela savremenog privatnog kolekcionarstva u Srbiji.

Drugi reprezentativni karakter kolekcije se ogleda u njenom značaju u kontekstu Veličkovićevog stvaralačkog opusa. Ova kolekcija predstavlja najveću kolekciju Veličkovićevih crteža koja je do sada formirana. Iako je nastanak kolekcije vezan za spontano sakupljanje crteža, koji su u istu pristigli sa različitih strana, kolekcija je postala reprezentativna u smislu pregleda Veličkovićevog stvaralaštva tokom nekoliko decenija. Od 1962, kada datira najstariji crtež iz ove zbirke, do najskorijeg iz 1998, posmatrač može pratiti različite faze, razvoj i promene tehnike i sadržaja Veličkovićeve umetnosti. 

Kolekcija je takođe reprezentativna i u smislu postojanosti kvaliteta radova. Ovo je čini naročito vrednom, imajući u vidu da je reč o radovima verovatno najznačajnijeg savremenog srpskog umetnika, i jednog od najznačajnijih evropskih slikara, koji ostaje veran tradicionalnim umetničkim medijima i figurativnom slikarstvu. 

Konačno, kolekcija Banićević je kolekcija crteža, a to znači onog osnovnog, tradicionalnog medija likovnih umetnosti koji ima poseban značaj za Vladimira Veličkovića i njegov ukupan opus. Po sopstvenim rečima, Veličković bi, možda, mogao da prestane da slika ali ne i da crta. Nadam se, kao i mnogobrojni poštovaoci njegove umetnosti, da će još dugo praktikovati i jednu i drugu umetničku aktivnost, obogaćujući svojim radovima domaće i međunarodne kolekcije.

Biogafija:

Rođen 11. avgusta 1935. u Beogradu. Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1960. godine, nakon čega se okreće slikarstvu. Saradnik majstorske radionice Krsta Hegedušića u Zagrebu 1962-1963. Izlaže od 1951. a prvu samostalnu izložbu priređuje u Salonu Muzeja Savremene Umetnosti u Beogradu 1963. Na Bijenalu mladih u Parizu 1965. dobija nagradu za slikarstvo,nakon čega se trajno seli u Pariz gde nastavlja da živi i radi sve do danas. Prvu samostalnu izložbu u Parizu priredio 1967. u galeriji Dragon. Profesor na Ecole nationale superieure des Beaux-Arts de Paris 1983.-2000. Član srpske Akademije nauka i umetnosti. Član Academie des Beaux-Arts – Institute de France. Član Makedonske kademije nauka i umetnosti. Nosilac ordena Legije časti. Nosilac najvišeg francuskog odlikovanja u oblasti kulture I umetnosti Commandaeur de l’ordre des Arts et des Lettres. Osnivač Fonda za crtež Vladimir Veličković iz koga se nagrađuju mladi umetnici iz Srbije.

Nastup benda "Barcelona Gipsy Klezmer Orchestra"

Barcelona Gipsy Klezmer Orchestra
Barcelona Gipsy Klezmer Orchestra

Subota, 10. oktobar 2015, Centar za kulturu "Božidarac", Vračar

Nakon redovne letnje pauze, Vračar Rocks! festival ponovo otvara svoja vrata!

Šarolik muzički program namenjen najširoj publici, a pre svega ljubiteljima živih svirki, i u novoj sezoni odigravaće se na starom mestu - u srcu Vračara, u Centru za kulturu ,,Božidarac".
Pre zvaničnog otvaranja sezone zakazanog za 17. oktobar, organizatori Vračar Rocks-a organizuju nesvakidašnje zagrevanje za novu sezonu! 

U subotu, 10. oktobra, u Božidarcu će nastupiti BARCELONA GIPSY KLEZMER ORCHESTRA (BGKO) - bend koji je energičnim i emotivnimnastupima već osvojio publiku širom Evrope! 
BGKO je internacionalni sastav iz Barselone koji izvodi tradicionalnu romsku i klezmer muziku istočne Evrope u specifičnom stilu, sa izraženim autorskim pečatom. 

BGKO je čini šest muzičara iz različitih zemalja (Francuska, Italija, Srbija, Indija, Grčka i Španija), u nesvakidašnjoj formaciji: vokal, klarinet, kontrabas, harmonika, gitara, udaraljke
Njihov stil je inspirisan klezmerom, jazz manouch-om, romskom muzikom, kroz istraživanje zaboravljenih stilova i neobičnih ritmova. Poseban uticaj na stvaralaštvo Barcelona Gipsy Klezmer Orchestra imala je inspirativna i veoma bogata scena Barselone u kojoj su se i sastali. Hrabro se poigravaju sa južnoameričkim melodijama, tradicionalnom katalonskom muzikom i mediteranskim stilovima, pa sve do blues-a i jazz-a. 

Po objavljivanju svog prvog albuma Imbarca 2014. godine, BGKO je nastupao po Italiji, Grčkoj, Malti, Francuskoj, Srbiji, Sloveniji, Nemačkoj i Španiji, u prestižnim koncertnim dvoranama i vrlo brzo su postali jedan od najaktivnijih i najatraktivnijih world music sastava. 

U prvoj polovini ove godine pohodili su Andoru, Italiju, Nemašku, Češku, Slovačku, Francusku, Holandiju, Austriju, a u Srbiju stižu 10. oktobra, kada će nastupiti u CZK Božidarac. .

Zanimljivo je da je BGKO interpretacijom kompozicije ,,Đelem Đelem" ostalo fascinirano skoro dva miliona YouTube pratilaca!

​​Ulaznice po ceni od 500 dinara dostupne su u Felix Shop-u (TC Sremska, I sprat).

Više informacija o ovom i narednim koncertima možete pronaći na Facebook strani festivala- www.facebook.com/vracar.rocks
ili na android aplikaciji Vračar Rocks festivala https://play.google.com/store/apps/details?id=rs.wm.appbuilder.app971

Otvaranje izložbe “Vienna/Serbia RAW – Naše nove komšije”

Izložba “Vienna/Serbia RAW – Naše nove komšije”
Izložba “Vienna/Serbia RAW – Naše nove komšije”
03.-13. oktobar 2015.
Trg Nikole Pašića, Beograd
Otvaranje: 02. oktobar, 17:30 časova

Izložba “Vienna/Serbia RAW – Naše nove komšije” rezultat je fotografskih i video radionica koje su se održale između maja i juna 2015. godine sa migrantima u dva grada Srbije (Subotica i Beograd) i Beču. 

Radionice su bile bazirane na umetničkoj praksi fotografskog kolektiva “Belgrade Raw” iz Srbije u saradnji sa organizacijom iz Beča BLOCKFREI. U radu na radionicama učestvovao je i Srđan Keča, istaknuti reditelj dokumentarinih filmova mlađe generacije.

Učesnici su tokom projekta imali prilike da razmene svoja iskustva sa ostalima kao i da rade sa već postojećim fotografskim materijalom ili da naprave novi u kojem se bave svojom prošlošću kao i svojim trenutnim okruženjem. 
Osim pomenutih aktivnosti, kolektiv Belgrade Raw istovremeno je istraživao i reakcije okoline u kojoj se izbeglice nalaze, određujući ovaj aspekt kao odlučujući za određivanje njihove pozicije u novom društvu.
Projekat koristi dokumentarnu fotografiju u kontekstu bavljenja jednom od najrelevantnijih političko-društvenih tema današnjice – temom izbeglica – koja je zajednička za obe zemlje, Srbiju i Austriju, kako bi podstakla veću vidljivost i podizanje svesti o njihovom postojanju u našim sredinama, kultura iz kojih dolaze i nose sa sobom kao i svakodnevnim problemima sa kojima se suočavaju.

Izložba u Beogradu biće održana u javnom prostoru I prikazaće video fotografije koje su nastale tokom trajanja radionica.

U novembru 2015. izložba će biti pokazana u Beču u javnom prostoru.

Projekat su podržali ERSTE Fondacija, Kancelarija Austrijske savezne vlade kao i 10. bečki okrug.

Izložba je deo programa međunarodnog Transevropa Festivala, koji se održava u Beogradu od 1. do 5. oktobra. 

U atmosferi izrazito dinamične fotografske i umetničke produkcije delovanje kolektiva Belgrade Raw, kojeg čini 10 članova, predstavlja nesvakidašnju pojavu. Nastao je gotovo slučajno, bez nekih velikih očekivanja i pretenzija. Oformila ga je generacija mlađih autora povezana identičnim stavovima prema fotografskom mediju, a pre svega u cilju svakodnevnog, subjektivnog beleženja Beograda, grada u kojem je rođena, živi i radi.

Kolektiv Belgrade Raw je do sada izlagao na nekoliko važnih izložbi i manifestacija među kojima su “Donumenta’’ u Regenzburgu 2011. godine i u Salonu muzeja savremene umetnosti (Srbija, Beograd) u okviru izložbe ’’Fotodokumenti 02’’ 2012.


Blockfrei je udruženje osnovano 2013. godine u Beču sa namerom da odgovori na potrebe dijaspore sa prostora bivše Jugoslavije, da se na adekvatan način predstave i pozicioniraju u austrijskom društvu, a posebno u Beču gde čine nezanemariv činilac austrijskog društva, pa tako i u polju umetnosti i kulture. BLOCKFREI nastoji da omogući što veću vidljivost savremene kulturno-umetničke produkcije sa ovih prostora, kao i umetnika i kulturnih radnika sa pomenutim emigrantskim poreklom koji žive u Austriji. Misija organizacije je da doprinese međusobnoj povezanosti ovih umetničkih zajednica, kao i da potpomogne njihovo umrežavanje s austijskim institucijama i širom austrijskom publikom, pozicionirajući ih kao integralan deo ovdašnje bogate internacionalne i multikulturalne umetničke scene.

Predstava "Rahelina kutija: Ispovest jedne glumice u tri lica"


"Rahelina kutija: Ispovest jedne glumice u tri lica"
"Rahelina kutija: Ispovest jedne glumice u tri lica"

Vlada Petrić i Nikola Jelovac 
režija: Nikola Jelovac
10. oktobar u 20.30h, JDP, Scena Studio

U predstavi igraju Nada Šargin, Mirjana Karanović i Branka Petrić

Rahela Ferari, rođena u Zemunu, glumačku karijeru započela je u Narodnom pozorištu Dunavske banovine, potom u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, Narodnom pozorištu u Beogradu i Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde je ostvarila stošezdeset uloga, dok je na filmu, televiziji i radiju odigrala preko dve stotine. Smatra se jednom od najznačajnijih jugoslovenskih glumica sa izuzetnim smislom za interpretiranje karakternih likova u koje je unosila humanu notu sa specifičnim osećanjem za humor. Počela je kao statiskinja u Novosadskom pozorištu, o čemu je tadašnji prvak drame, Stanoje Dušanović, u zborniku Jevrejskog istorijskog muzeja, napisao: „Rožika Frajnd bila je mlada vaspitačica, odnosno dadilja u jednoj bogatoj jevrejskoj kući u Senti, a u pozorište je došla slučajno. Njen brat od tetke, Lajoš Lajner, rekviziter Novosadskog pozorišta, uveo je Rožiku iz hladnog foajea u glumački salon da se ogreje. Tu se dvadesetogodišnja Rožika – današnja Rahela – doživotno zagrejala za glumačku umetnost.“ 

Nada Šargin, Mirjana Karanović i Branka Petrić
Nada Šargin, Mirjana Karanović i Branka Petrić

Vlada Petrić (1928) - profesor, teoretičar umetnosti, filma, pozorišta i televizije. Prvi doktor filmskih nauka na Njujorškom Univerzitetu (1973). Predavao je na FDU u Beogradu (1950-1969) i na Harvard University (1972-1997) u Americi, gde kao profesor teorije i estetike filma nosi zvanje “the founding curator of the Harvard Film Archive”. Režirao je nekoliko igranih TV filmova i pozorišnih predstava. Gostovao je kao istaknuti estetičar na mnogim univerzitetima širom sveta. Autor je značajnih knjiga iz filmske umetnosti, akademskih udžbenika i teorije, estetike, istorije filma i pozorišta, kao i eseja i članaka. Dobitnik je više značajnih nagrada, među kojima se izdvaja prestižna nagrada “Antologijskog filmskog arhiva” iz Njujorka (2010).
Nikola Jelovac (1984) – reditelj, scenarista, fotograf. Autor je umetničkih fotografija koje su publikovane u zemlji i inostranstvu. Režirao je kratki igrani film ”Dnevnik svetlopisca”. Kao debitant režira predstavu “Rahelina kutija”.
Kino-Teatar
Udruženje "Kino-Teatar" je dobrovoljna, nevladina organizacija čiji je cilj ostvarivanje projekata u oblasti savremene umetnosti i kulture, kroz produkciju kinematografskih i pozorišnih projekata, praktično-teorijsko ostvarivanje i istraživanje u oblasti umetnosti i kulture, kao i zalaganje za umetnosti. .

[…]Rahelina kutija sazdana je od dokumentarne građe o našoj velikoj glumici Raheli Ferari koja je fašističku okupaciju provela u Beogradu tokom Drugog svetskog rata (1941-1945). U dramaturškom pogledu, u tekstu se strateški i temeljno zamagljuju i ukidaju granice između fiction i faction, dokumentarne građe i njene scenske obrade. Posredi je dramaturškorediteljski koncept višeglasne ispovesti: tri glumice interpretiraju Rahelu u različitim periodima, na osnovu memoarskih zapisa sačuvanih na ceduljama u nekoj borhesovskoj kutiji – potpuno je originalan, autorski postupak. [...]Rahelina kutija ističe se i po tome što doprinosi ispitivanju jedne od najvećih filozofskih, umetničkih, socijalnih i političkih tema XX veka – holokausta – ili, šire, kulturološki gledano, istraživanju "politike sećanja"... Ako Rahelinu kutiju posmatramo kao kinesku kutiju (ili ruske matroške), onda se u poslednjoj, najmanjoj kutiji – onoj koja je osnova cele dramaturške konstrukcije – prepoznaje univerzalno egzistencijalno pitanje koje prevazilazi konkretni istorijski kontekst (nacistička okupacija i holokaust), kao i pojedinačnu životno-profesionalnu sudbinu umetnika (nemogućnost stvaralačkog samoostvarenja) – postavlja se pitanje: kako biti čovek u neljudskim okolnostima?” Ivan Medenica, pozorišni teoretičar, profesor FDU Tragikomedija Rahelina kutija predsatvlja životnu priču jedne od najpoznatijih i najpopularnijih srpskih glumica (jevrejskog porekla) Rahele Ferari, tokom njene šezdesetogodišnje karijere u pozorištu, na filmu i televiziji. [...]U nekonvencionalnoj dramskoj formi – koristeći tri lika koja predstavljaju Rahelu u različitim periodima njenog života, Vlada Petrić i Nikola Jelovac otkrivaju “tajnu njenog života“, kao i patnje koje je podnela tokom nacističke okupacije. [...]Svaka kultura koja drži do sebe treba stalno da se vraća umetnicima koji su tu kulturu stvarali, bili njen značajan deo, a čije postojanje svedoči o epohi u kojoj je trebalo sačuvati ne samo život nego i obraz. Zajedno sa mnogim drugim umetnicima koji su bili proganjani od strane fašista, Rahela Ferari zaslužuje da je se sećamo, pogotovo na način koji ovaploćuje njeno umetničko biće. Rahelina kutija i njeno scensko izvođenje predstavlja omaž ovoj velikoj glumici, kao i onima koji su joj pomogli da preživi Holokaust. Filip David, književnik, profesor dramaturgije FDU
Rahelina Kutija slobađa glumicine uspomene na zlodela fašističkih okupatora tokom Drugog svetskog rata. Istovremeno, kutija slavi zanos prema umetnosti (posebno glumi) koju nijedan okupator nije u stanju da uništi. Ona svedoči i o genezi teatra na našim prostorima podsećajući na sva značajna imena poput prvakinja Žanke Stokić, Olge Ilić, ili Mate Miloševića, Versagina i Rakitina, i mnogih drugih, koji su dali nemerljiv doprinos oblikovanju jugoslovenske pozorišne scene. Neobična struktura ove drame takođe nas upoznaje sa osnovama glumačke igre, otkrivajući tajny fenomena nezaboravnih Rahelinih epizodnih uloga ("rahelizam"), oslanjajući se na Sistem Stanislavskog, kao i na temelje ne samo evropske moderne glume, nego i američke, istovremeno ističući Rahelinu neizmernu posvećenost glumačkom pozivu. Razotkrivjući širine i topline Raheline persone njeni ratni zapisi istovremeno izazivaju tugu i smeh, vešto kročeći podeli ka toj liniji između dva sveta, kako sama Ferarijeva parafrazira sopstvenu životnu sudbinu putem metafore života glumca krcatog ambivalencijom, što je preduslov svakog dramskog sukoba, odnosno autentičnog života. Značajno je da Kutija ne govori isključivo verbalnim sredstvima, nego koristi moderan estetski pristup u kreiranju predstave korišćenjem arhivskog video materijala. Budući da živimo u vremenu potisnutih pravih vrednosti – naročito u umetnosti – Rahelina kutija je, iako mali, neosporno dragocen, protiv tas sveprisutnom jeftinom komercijalizmu današnjoj umetnosti, i kao takav predstavlja opomenu da su preostali retki svedoci jednog, drugčijeg vremena u vrednosnom smislu i punoj stvaralačkoj snazi. Dejan Nikolaj Kraljačić, vandredni profesor scenarija,katedra za dramaturgiju, Pozorišna Akademija u Novom Sadu

Na pitanje jednog novinara kako uspeva da privuče pažnju publike čim stupi na scenu, Rahela je – u svom maniru – odgovorila:
„Kada bih to spoznala, sigurno više ne bih mogla tako da delujem na pozornici, koja je moj drugi – ponekad značajniji život – sa velikim slovom Ž! Zbog toga ne pokušavam to da odgonetam, jer ovako samu sebe lakše podnosim…

Više informacija o predstavi možete naći na sajtu Jugoslovenskog dramskog pozorišta: http://jdp.rs/predstave/rahelina-kutija/.

Izložba "Podgrmečke vodenice" - Milovan Antonić

Izložba "Podgrmečke vodenice" - Milovan Antonić
Izložba "Podgrmečke vodenice" - Milovan Antonić

Četvrtak, 1. oktobar 2015, u 18 časova
Manakova kuća, Gavrila Principa 5, Beograd

Autor izložbe: Milovan Antonić, novinar i publicista

Tuesday, September 29, 2015

Srpski tim izlaže na bijenalu u Frakfurtu

Srpski tim izlaze na bijenalu u Frakfurtu
Srpski tim izlaže na bijenalu u Frakfurtu
Reditelj Igor Simić i tim“Demagog studija” će izlagati na Bijenalu u Frankfurtu koji se održava od 7. do 11. oktobra. Na Bijenalu će premijerno biti prikazan Simićev kratki film “Naši čuvari [mali omaž]”, kao i dve video igre koje je kreirao zajedno sa timom kompanije “Demagog studio”.

Ovo Bijenale se fokusira na pokretne slike: film i video igre, kao i virtuelnu realnost. Po pozivu, na Bijenalu su među gostima kultni muzičar, muzički producent (Dejvid Bouvi, U2, Toking heds) i umetnik Brajan Eno, umetnica Lori Anderson, Vilijam Kentridž, scenarista serije Simpsonovi Majk Reis, fotograf i reditelj Anton Korbijn, irski umetnik Džon Džerard i mnogi drugi.

Igor Simić je završio Kolumbija univerzitet u Njujorku, paralelno studirajući filmsku režiju i filozofiju. Njegovi kratki filmovi i video radovi su prikazani i nagrađeni na filmskim i umetničkim festivalima širom sveta. Najzapaženiji rad je “Mislilac u supermarketu“ koji je nagrađen u Kelnu i prikazivan od Edinburga do Moskve. Simić je izabran za Berlinale Talents 2013. Kolumnista je lista Politika.

“Demagog studio“ je kompanija koju su osnovali Igor Simić i tri prijatelja, Ivan Stanković, Miloš Milojević i Miloš Mihajlović. Do sada su objavili dve besplatne igre koje su imale više desetina hiljada skidanja. Njihova poslednja igra je nagrađena na Mikser festivalu i prikazana na festivalu video igara u Beču.

Prezentacija i promocija podzemnog Beograda

Prezentacija i promocija podzemnog Beograda
Prezentacija i promocija podzemnog Beograda
NVO Vega u okviru kampanje “Zajedno za srećnije detinjstvo”, predstavlja istraživački projekat UNDERГРАД, jedan od prvih koraka ka organizovanoj i sistematičnoj naučnoj evidenciji i zaštiti, medijskoj promociji i praktičnoj revitalizaciji ovih prostora kako bi dobili nov kontekst i novu namenu u kulturnom životu grada. 

Projekat već nekoliko godinа sprovodi Centаr zа urbаni rаzvoj iz Beograda kroz sаrаdnju timа аrheologа, istoričаrа, аrhitekаtа, medijskih profesionаlаcа i vizuelnih umetnikа. 

Različiti prostori kao što su tuneli, lagumi, podrumi, magacini i bunkeri – nastali u rasponu od аntičkog preko srednjovekovnog do turskog i sаvremenog industrijskog dobа i svetskih ratova 20. veka – predstavljaju značajno istorijsko nasleđe glavnog grada Srbije. Većina ovih objekata danas je zapuštena i zaboravljena, daleko od očiju javnosti. 

U okviru prezentacije, autori i saradnici projekta UNDERГРАД podeliće sa gostima zanimljive priče iz istorije Beograda kao i zabavne anegdote iz istraživanja, a takođe će prikazati posetiocima mini-izložbu fotografija i prirediti projekciju kratkog filma "Potraga se nastavlja".

Događaj se organizuje u sklopu projekta „Zajedno za srećnije detinjstvo“, u okviru kog su pokrenuti programi za decu i roditelje sa ciljem osnaživanja porodice i njenog kreativnog potencijala, resocijalizacija roditelja i pedagoško savetovalište u saradnji sa Centrom za rani razvoj http://www.roditelj.org/centar-za-rani-razvoj/ .

Projekat „Zajedno za srećnije detinjstvo“podrzali su USAID i Trag fondacija. NVO Vega je centar čiji su programi posvećeni kreiranju kvalitetnog okruženja za rast i razvoj dece i mladih. Više informacija o nama možete videti na www.vega.org.rs i www.kobayagi.rs.

Koncert "Beč - Beorad - Beč"

Koncert "Bec - Beorad - Bec"
Koncert "Beč - Beorad - Beč"
Koncert "Beč - Beograd - Beč" održaće se 30.09. u 20h u Svečnoj sali Skupštine grada.

Program koncerta pod nazivom “Beč – Beograd – Beč” sastavljen je od dela austrijskih i srpskih kompozitora, sa malim izuzecima. Istovremeno, ovako sastavljen repertoar odraz je edukacije pijanistkinje Jovane Misaljević koja je započela obrazovanje u Srbiji, a završila studije u Austriji u Lincu. Kao gošća koncerta nastupiće sopran Sanja Kličković.

Beogradska promocija knjige "Pre nego što crvima kažem zdravo"

Beogradska promocija knjige "Pre nego sto crvima kažem zdravo"
Beogradska promocija knjige "Pre nego što crvima kažem zdravo"
Promociju knjige „Pre nego što crvima kažem zdravo“, autora Srđana Dragojevića, će se održati u ponedeljak, 5. oktobra u Velikoj sali SKC-a sa početkom od 18 sati.

Knjiga „Pre nego što crvima kažem zdravo“ je knjiga nerealizovanih filmskih scenarija: „Nebesa“ (po motivima pripovedaka Marsela Emea), „Bilo jednom na Istoku“ (po motivima romana Džulijana Barnsa „The Porcupine“) i „Škartovi“ (završni deo trilogije „Devedesete“, zajedno sa „Lepa sela lepo gore“ i „Rane“).

O knjizi „Pre nego što crvima kažem zdravo“ Srđana Dragojevića na beogradskoj promociji će pored autora govoriti Dimitrije Vojnov, dramaturg i filmski kritičar, Dragoslav Bokan, roditelj i pisac, Miki Manojlović, glumac, Goran Jevtić, glumac, i Miloš Samolov, glumac.

Srđan Dragojević, rođen je u SFRJ. Po obrazovanju je klinički psiholog i reditelj. Snimio je filmove „Mi nismo anđeli“ (1992), „Dva sata kvalitetnog TV programa“ (1994), „Lepa sela lepo gore“ (1996), „Rane“ (1998), „Mi nismo anđeli 2“ (2005), „Sveti Georgije ubiva aždahu“ (2009), „Parada“ (2011), „Atomski zdesna“ (2014). Objavio je knjigu „Rane & dve priče za novu deceniju“ (2010). Osim toga, izdao je i tri zbirke pesama, a za „Knjigu akcione poezije“ 1986. dobio je nagradu „Branko Radičević“. Živi u Beogradu.

Film "Ejmi" otvara 11. "Slobodnu Zonu"

Film "Ejmi" otvara 11. "Slobodnu Zonu"
Film "Ejmi" otvara 11. "Slobodnu Zonu"
Jedanaesti filmski festival Slobodna Zona biće otvoren u četvrtak 5. novembra u 20 sati u beogradskom Sava Centru. Festival će otvoriti dokumentarni film o kojem se dugo pričalo, EJMI Asifa Kapadije. 

Ovogodišnje izdanje festivala održaće se od 5. do 10. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu u sedam bioskopskih sala. Karte za film Ejmi moći će da se kupe počev od 5. oktobra na biletarnicama Sava Centra i Eventima. Cena karte biće 500 dinara.

"Ejmi će vas naljutiti, biće vam neprijatno, skretaćete pogled, možda i plakati – zato što je to film o nama i vremenu u kome živimo. Vremenu u kome je sve ogoljeno i javno, jeftino i na prodaju, u kome je (u) medijima sve dozvoljeno osim istine i pravih emocija", navodi se u saopštenju organizatora.

Trejler za film možete pogledati OVDE.

Tema "Fuzije" na ciklusu tribina o istorija džeza

Fuzija
Fuzija

Ciklus tribina ISTORIJA DŽEZA//Tema: FUZIJA
Sreda, 30. septembar 2015. u 19:00
DOB//Tribinska sala
Govori: Mićun Ristić, muzički teoretičar

Dom omladine Beograda nastavlja ekskluzivnu seriju predavanja “Istorija džeza”, kao uvod u programe 31. Beogradskog džez festivala, koji će biti održan od 28. oktobra do 1. novembra!

Godine 1967. Majls Dejvis je izdao ploču Filles de Kilimanjaro, a na njoj poslednju stvar, Miss Mabry, nosi električni klavir. Bio je to nagoveštaj Majlsovog radikalnog zaokreta ka roku. Iste godine, na Human Be In festivalu u San Francisku, bit pesnici koji su delili binu sa esid rok grupama, obnarodovali su da postoji i Amerika drugačija od „zvanične“, one koje podržava rat u Vijetnamu i vrednosti potrošačkog društva.

U Montereju je već nekoliko desetina hiljada mladih slavilo bučnu muziku i vlastiti životni stil. Izgledalo je da su ovi ljudi u tešnjoj vezi sa savremenim svetom (koji se sve više „elektrifikovao“) nego ljubitelji tradicionalnog džeza. Svakako ih je bilo više, pa su cinici zaključili – trubač je namirisao novo tržište. Ključ Majlsovog preumljenja je možda na drugom mestu, a otkrivaju ga stihovi iz poznatog narodnjaka „Ne, bez žena sreće nema“. Miss (Betty) Mabry ubrzo je postala gospođa Dejvis. Ako prihvatimo narodnjačku poetiku, ona je svog supruga izvukla iz italijanskih odela i obukla u psihodelične anterije, upoznala ga sa Hendriksom i Slajom Stounom, ugurala ga u novo doba. E to je sila koju bi trebalo objasniti, ali će se predavač uzdržati, i držati priče o reprezentativnim predstavnicima fuzije: Weather Report, Return to Forever, Mahavishnu Orchestra, Jaco Pastorius...

O ciklusu tribina ISTORIJA DŽEZA:
Dom omladine Beograda pokrenuo je ekskluzivnu seriju predavanja “Istorija džeza”, kao uvod u programe Beogradskog džez festivala!

Istorija džeza, kao najstarije forme popularne muzike, bogata je i raznovrsna kao i istorija 20. i 21. veka u kojima se razvijao, granao i dosezao nove granice. U ovom ciklusu predavanja, Mićun Ristić, muzički teoretičar, hronološki nas vodi na put kroz epohu koju su obeležili ritmovi i melodije džeza, upoznajući nas, uz raznovrsne audio ilustracije, sa svim glavnim akterima i stilovima džez muzike. Sjajna prilika da se osvrnemo na prošlost, sadašnjost i moguću budućnost ove popularne muzike!

Pripremite se za 31. Beogradski džez festival, koji će biti održan od 28. oktobra do 1. novembra 2015. godine u Domu omladine Beograda, kao i za sve ostale Beogradske džez festival koji dolaze. Saznajte sve o tome odakle džez potiče, koji žanrovi džeza postoje, na koji način se sviraju i šta sve to znači!

Razumite umetnost džeza i nađite svoj odgovor na ključno pitanje: zašto ljudi sviraju džez već duže od jednog veka!

Dani bugarskog filma u DOB-u

Dani bugarskog filma
Dani bugarskog filma

DANI BUGARSKOG FILMA 2015.
Od 02. do 04. oktobra 2015.
Velika sala Doma omladine Beograda

Organizacija: Ambasada Republike Bugarske u Beogradu i Dom omladine Beograda. Cena ulaznice: 100 dinara. Ulaz na svečano otvaranje je besplatan! 

Bugarska kinematografija obeležava 100 godina, a produkcija bugarskog filma nikad nije bila tako raznovrsna. Sedam filmova, igranih i dokumentarnih, nagrađivanih na velikim svetskim festivalima, predstavljaju izbor onog najboljeg iz prethodnih nekoliko godina što dolazi od našeg suseda, sa kojim delimo toliko mnogo sličnog iskustva, o kome znamo toliko malo.

PROGRAM:

Petak, 2. oktobar 
18:30 – Svečano otvaranje - BESPLATAN ULAZ!
19:00 Film: SUD, 2014. 115 min.
Reditelj: Stefan Komandarev
Mitja sa sinom živi u siromašnom predelu bugarsko-tursko-grčke granice. Izgubio je sve što mu je nekad nešto značilo – suprugu, posao i poverenje sina. Da bi spasio bar odnos sa sopstvenim detetom, Mitja mora da plati za greh koji je počinio pre 25 godina. Film je bugarski kandidat za Oskara, a zapaženu ulogu ostvario je i Miki Manojlović.

21.30 Film: IZA KADRA, 2010. 107 min.
Reditelj: Svetoslav Ovčarov 
Film je zasnovan na istinitoj priči. Filmskom snimatelju Antonu, jednom od najboljih u poslu, porodica se raspada zbog bolesti deteta. Žena odvodi dete u Nemačku na lečenje, iza gvozdene zavese, a Anton ostaje da snima film za partijskog reditelja i postaje predmet stalnog interesovanja Državne bezbednosti. Privatno i profesionalno, Anton se nalazi pred iskušenjem njegovog života. 


Subota, 3. oktobar 
17:00 Film: BALKANSKA MELODIJA, 2012. 92 min.
Reditelj: Štefan Švitert 
Bračni par Selije iz Švajcarske 70-ih godina prošlog veka prolazi iza Gvozdene zavese, u potrazi za egzotičnom balkanskom muzikom. Njihov rad omogućio je proboj mnogih istočnoevropskih muzičara – ženski hor “Misterija bugarskih glasova” osvaja Gremi. Prateći njihov rad i razgovarajući sa svedocima tog poduhvata, film postaje muzičko putovanje kroz komunizam.

19:00 Film: JOŠ NEŠTO O LJUBAVI, 2011. 93 min.
Reditelj: Magdalena Ralčeva 
Ova istinita priča nas vodi u 1945. godinu. Mladi i uspešni doktor Ivan interniran je u Varnu. Tamo upoznaje jermenskog fotografa Dirkana, miljenika čitavog grada. Kroz njihovo druženje, Ivan otkriva pravo prijateljstvo i radost života. Ali, Dirkan doživljava tešku nesreću i prognoze su loše. Iznenada u bolnici se pojavljuje prelepa žena, koja insistira da se uda za Dirkana, bez obzira na njegovo stanje…

21:30 Film: PATIKE, 2011. 111 min.
Reditelji: Valeri Jordanov i Ivan Vladimirov
Šest mladih ljudi odlučuje se da zauvek napusti svoj agresivni grad. Odlaze od problema u porodici, u ljubavi, poslu, najdalje gde mogu, do čiste i netaknute plaže. Morski zaliv ih okuplja, zbližava i vraća nadu u život. Ali, da li je istinsko bekstvo od sebe samog uopšte moguće?



Nedelja, 4. oktobar 
18:00 Film: ISTOČNE PREDSTAVE, 2009. 89 min.
Reditelj: Kamen Kalev
Georgi i Ico, dva brata, nalaze se na suprotnim stranama rasnog sukoba u Sofiji. Georgi je član neonacističke bande, a Ico spasava tursku porodicu od prebijanja. Dok se od Georgija očekuje da se dokaže u svom novom društvu, Ico se zaljubljuje u tursku devojku koju je spasio. Jedini način da braća shvate šta u stvari žele od svojih života je da pronađu put jedan ka drugome.

20:00 Film: STAKLENA REKA, 2010. 95 min.
Reditelj: Stanimir Trifonov
Nakon smrti oca, mlada Francuskinja Elen, dolazi u malo bugarsko selo, u potrazi korenima rodonačelnika njene porodice i čuvenim bogumilom Robertom. Sve što je on ostavio za sobom je nerazumljiva gomila znakova i slova u obliku crteža. Elen je odlučna da te znake dešifruje. Upoznaje avanturistu Viktora, koji traga za Svetom knjigom Bogumila. Ono što će zajedno otkriti, promeniće njih i svet zauvek.

Predavanje Teodore Ćosić u Novoj Iskri

Predavanje Teodore Ćosić u Novoj Iskri
Predavanje Teodore Ćosić u Novoj Iskri

Ovog četvrtka, 01. oktobra u 17:30h, u Novoj Iskri održaće se predavanje "Executive Search" Teodore Ćosić, konsultantkinje i partnerke u firmi Moja Kariera, čije je predavanje je namenjeno mladim ljudima koji se nalaze na početku svojih karijere i koji bi želeli da naprave prve korake ka profesionalnom razvitku i napretku.

U okviru svoje misije da mladim kreativcima različitih profila koji su na početku svojih profesionalnih karijera pruži punu podršku kroz svoje edukativne programe, Nova Iskra predstavlja predavanje Teodore Ćosić, konsultantkinje i partnerke u firmi Moja Kariera. 

Moja Kariera (www.mojakariera.rs) je slovenačka agencija koja je lider u pružanju usluga kadrovskog savetovanja i regrutovanja visokostručnih kadrova, osnovana 2000. godine. Nakon samo nekoliko godina postojanja, danas je to je jedna od vodećih headhunting firmi u Sloveniji i uspešno sarađuje sa preko 300 kompanija iz različitih industrija. Usled povećanog obima poslovnih aktivnosti, 2015. godine osnovano je predstavništvo u Srbiji.

Predavanje Executive Search - priča o izboru najboljih namenjeno je mladim ljudima koji se nalaze na početku svoje karijere i koji bi želeli da naprave prve korake ka profesionalnom razvitku i napretku. Predavanje će se baviti metodama koje mladi profesionalcimi mogu da koriste kako bi došli do zaposlenja, upoznaju poslodavce i njihove potrebe kao i da nauče kako da se predstave. Govoriće se o prednostima i manama prelaska iz frilensovanja u korporativni domen, i obratno. Tokom predavanja će biti identifikovane odlike koje definišu talente i kadrove kakve kompanije žele u svom timu, koje veštine vredi dodatno razvijati zarad lakšeg zaposlenja i karijernog napretka, a na kraju predavanja posetioci će moći da čuju iskustva i savete specijalnog gosta predavanja, koji zbog prirode svog posla često prolazi kroz proces regrutacije. Poslednji deo predavanja i njegovo izlaganje će se odvijati na engleskom jeziku.

Teodora Ćosić je konsultantkinja i partnerka u firmi Moja Kariera. Bavi se poslovnim savetovanjem i regrutacijom stručnih kadrova za menadžerske i specijalizovane pozicije. Prethodno je radila kao menadžerka za razvoj poslovanja u internacionalnim konsultantskim kompanijama koje se bave implementacijom međunarodnih projekata finansiranih od strane Evropske unije, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i drugih sličnih finansijskih institucija. Pripremala je projektne predloge iz različitih oblasti, pretežno u jugoistočnoj Evropi, zatim i Africi, Aziji i Bliskom Istoku, a istovremeno je regrutovala stručnjake koji su radili na njihovoj implementaciji.

Ulaz je slobodan.

Šesti međunarodni festival amaterskog filma "MikroFAF"

6. MikroFAF
6. MikroFAF

Pozivamo vas da šesti put podržimo amatersku filmsku scenu i oživimo Mikropolis - grad koji je otvoren za sve učesnike, ljubitelje filma, slučajne prolaznike, tragaoce, zalutale goste...

Takmičarski program će se održati 2. i 3. oktobra od 19:00h do 22:30h u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21). 

Nakon projekcija, festival se nastavlja u klubu „Petak” (Lomina14).

U ovom izdanju MikroFAF-a 43 filma će se takmičiti u tri kategorije:
1. Mikropolis nagrada za najbolji kratki URADI SAM film, bez tematskog ograničenja. Nagrada je namenjena filmovima nastalim bez budžeta, bez angažovanja profesionalnih filmskih radnika i korišćenjem sopstvenih sredstava.

2. Mikropolis nagrada za najbolji nezavisni kratki film - koji ne odgovara uradi sam kriterijumima, na kojem su angažovani profesionalni filmski radnici, a obezbeđena su sredstva iz raznih izvora osim autorovih.

3. Beyond fragments nagrada - namenjena najboljem angažovanom filmu koji se, u najširem smislu, bavi mnogobrojnim alternativnim stavovima, idejama, pokretima i praksama koje bi mogle da doprinesu stvaranju pravičnijeg društva. Od novih alata za alternativne ekonomije, pitanja mobilnosti i migracija, novih formi politika, do pitanja javnog dobra...

Žiri, tradicionalno, čine svestrane, strastvene i stručne osobe:
Sofija Živković
Novinar Danasa, književni kritičar i dipl. filolog. Objavila mnoštvo tekstova u književnoj periodici. Autor knjige „Sobe” (Prva knjiga, Matica srpska), koautor publikacije „Mapa Savamale 1914”. Dva njena nova rukopisa ušla su u izdavački plan za iduću godinu. Bila u najužem izboru za NIN-ovu književnu stipendiju za roman. Član NUNS-a i radne grupe Balkanskog književnog društva. Amator starine i gradske kulture.

Dušan i Dušan
Dušan Šaponja i Dušan Čavić su od 1994. novinari i autori radio i TV emisija. Emisije TV serijala „Ciklotron” i „Marka Žvaka” emitovane na TV B92 su više puta nagrađivane u zemlji i inostranstvu. Godine 2008. njihov film „PRC” proglašen je za najbolji kratki film na festivalu dokumentarnog filma Kratkofil u Banjaluci. Šaponja i Čavić su svoje znanje usavršavali i na Discovery masterschool-u 2009. i to kao jedini polaznici van teritorije EU. Osvajaju nagrade za najbolji projekat sa trejlerom filma „Biba Struja” na festivalima ZagrebDox i IDFA 2010. godine. Prvi celovečernji dokumentarni film „Biba Struja” završavaju 2012. Čavić je glumac, Šaponja apsolvent tehnologije alkohola. Komplementarni su, iako jedan navija za Crvenu Zvezdu a drugi za Partizan. Vole jagnjetinu.

Dragan Dimčić
Docent na FDU, bavi se montažom i pomalo teorijom. Pravi video instalacije, piše o alternativnim formama filma i predaje gde god ga pozovu. Preveo knjigu „Izabrani dublovi - filmski montažeri o filmskoj montaži” (FDU, Beograd 2014). Glavna vrlina mu je znatiželja, kao i svakom Titovom pioniru. Kinoklubaš u duši, a u snovima levo krilo Mančester Junajteda.

Dobro došli!

6. MikroFAF
6. MikroFAF

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila