Nemačka

Nemačka - Božićni vašar (fotografije)

Nirnberg

Nemačka - Božićni vašar (fotografije) - drugi deo

Saturday, October 31, 2015

Dragana Pajković Dodig - dobitnica nagrade na Međunarodnom bijenalu akvarela (SIWB)

"Ulice ove" - Dragana Pajković Dodig
"Ulice ove" - Dragana Pajković Dodig

Šenžen Međunarodno bijenale Akvarela ( SIWB ) sa osamnaestogodisnjom tradicijom je najveća i najprestižnija izložba akvarela na svetu. slikarka Dragana Pajković Dodig je na ovom bijenalu, jedina iz Srbije, prošla sa svojim radom i osvojila nagradu na ovoj, najvećoj svetskoj izložbi akvarela. Uspeh je i Sam odabir za učešće od strane međunarodnog žirija u najuži izbor od hiljada radova pristiglih na konkurs iz 72 zemlje i Kine, Rad `ULICE OVE` (These streets) našao je mesto među nagrađenim svetskim akvarelistima, Honorable Mention Award of Shenzhen International Watercolor Biennial 2015-2016 – sto je veliki uspeh, kako za nju, još više za kulturu naše zemlje. Međunarodni uspesi su ono što promoviše našu kulturu i motiviše naše umetnike. Angažovanjem ambasade Republike Srbije u Narodnoj Republici Kini, Ministarstva kulture republike Srbije, učešće medija bi bilo od velikog značaja u praćenju ove manifestacije koja će pored Bijenala u Šenženu, u vidu `traveling exhibition` obići i šest kineskih gradova za godinu dana koliko će i trajati promocija, što nagrađenog rada, što naše umetnice, tako i naše kulture u svetu.


Dragana Pajković Dodig

Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, diplomirala 1998. godine, slikarstvo, u klasi profesora Radomira Reljića, član ULUS-a od 1999. godine. Učesnik preko 20 kolonija, više od 80 grupnih izložbi grafika, slika, akvarela, multimedijalnih radova, performansa, 16 puta samostalno izlagala u zemlji i inostranstvu (Kanada, Nemačka, Tunis, Turska..) Preko 20 samostalnih i grupnih izlaganja u oblasti primenjene umetnosti i dizajna. Više puta nagrađivana. Samostalni umetnik, živi i radi u Beogradu.

Trenutno se radovi nalaze na četiri izložbe, Međunarodno Shenzhen Biennial 2015-2016, China; Bijenale slikarstva, Baja, Mađarska; 59. Oktobarski salon Šabac; Izložba akvarela, Šabac; a dva su nagrađena - Počasna nagrada Bijenala u Šenženu za akvarel, Kina; II nagrada za kliritni crtež, 59. Oktobarski salon, Šabac; 

O autoru:

kontakt telefoni: +381(0)0600770097; +381(0)63 777 33 11; 
www.artmajeur.com/draganadodig 
e-mail: draganadodig@gmail.com 

(1968, Beograd) Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, diplomirala 1998. godine, slikarstvo, u klasi profesora Radomira Reljića, član ULUS-a od 1999. godine. Učesnik preko 20 kolonija, više od 80 grupnih izložbi grafika, slika, akvarela, multimedijalnih radova, performansa, 14 puta samostalno izlagala u zemlji i inostranstvu (Republika srpska, Nemačka, Crna gora, Tunis, Kanada..) Preko 20 samostalnih i grupnih izlaganja u oblasti primenjene umetnosti i dizajna. Više puta nagrađivana. Samostalni umetnik, živi i radi u Beogradu. 

samostalne izložbe (izbor): 
2015. Galerija Kulturnog centra Meander, Pejzažni Akt, Apatin; 2014. Galerija BLOK, Devet velova, Novi Beograd; Galerija NOVA, Izložba Žene, Beograd; 2013. Očuđenje, Galerija ULUS, Beograd; Performans i izložba slika Kome treba..ko voli…ko želi.., UK Palilula, Beograd; Tri grada, Salon pArt96, Münster, Nemačka; 2012. TRI GRADA, Republički zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd; 2010. Ran off to Drag in Art - Otrčah po umetnost, UBSM, Beograd; 2009. DAR, multimedijalna izložba, Magacin u Kraljevića Marka, Beograd; 2004-05. Projekat, DIGITALNO MORE-DIGITAL NO MORE, izložba slika i video rad; 2002. Umjetnička galerija Velimir A. Leković, NASTANJENOST SVETLOST I PRIVIDI, Bar; 2001. Klub umjetnika, izložba slika, PUKOTINE; Banja Luka; 2000. Galerija PALETA, KCB, izložba slika i akvarela, PUTEVI, PROLAZI, TRAGOVI, Beograd; 1999. Bioskop REKS-u, video rad PRIHETICHNOST, izložba instalacije u prostoru; Beograd; 

nagrade i otkupi(izbor): 
2015. Počasna nagrada Bijenala u Šenženu za akvarel, Kina; II nagrada za kliritni crtež, 59. Oktobarski salon, Šabac; 

2012. III nagrada za slikarstvo, 30x30, Kulturni centar Zrenjanin; 2010. III nagrada za slikarstvo, VIII izložba Žene slikari, Majdanpek; 2001.Otkup Ministarstva za kulturu, ”Umetnici za umetnike”, Paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd; 1999. Zlatna medalja ”Beograd”, Festival kratkometražnog i dokumentarnog filma, Beograd; 

grupne izložbe (izbor) 
2015. Međunarodno Shenzhen Biennial 2015-2016, China; Bijenale slikarstva, Baja, Mađarska; 59. Oktobarski salon Šabac; Izložba akvarela, Šabac; IV međunarodno bijenale akvarela malog formata, SKC Novi Beograd; 2014. Zavičajni muzej grada Rovinja, Hrvatska; III Bijenale akvarela, Galeriaj A, Beograd; 12. bijenale minijature, Gornji Milanovac; Kusadasi, INTERNATIONAL CULTUR,ART DIALOGUES ASSOCIATION Turska; Kusadasi, IBRAMAKI, RESIM CALISTAY, Turska; Godina Kortasar 2014, Institut Servantes, Beograd; 58. Oktobarski salon, Šabac; Radovi na papiru i objekti VI, Prodajna galerija Beograd; 2013. Most-Spona-Dar, Kuća kralja Petra, projekat sa nemačkom asocijacijom, u okviru manifestacija Dani evropske kulture, Bijenale slikarstva Cap-Sante, Quebec, predstavnik Srbije; Performans O PONIŠTAVANJU I OSTATKU, Paviljon Cvijeta Zuzorić, Festival Procvetavanje; Trijenale proširenih medija, Cvijeta Zuzorić; Prolećna izložba, Cvijeta Zuzorić, Beograd; Akvareli malog formata, SKC Novi Beograd; 2012. Petite things, Istanbul, Ankara, Turska; 11. Međunarodni bijenale umetnosti minijature, Gornji Milanovac; 1998. Chicago Intercom Festival kratkometražnog filma, video rad ,,Prihetichnost”, SAD; The 34th Chicago International Film Festival – Chicago, video rad ,,Prihetichnost”, SAD;

Tekst izjava uz rad nagrađen na bijenalu u Šenženu
Olovkom kojom su rađene konture je pisano delo Ive Andrića `The Bridge on the Drina` za koju je dobio Nobelovu nagradu i to je jedini razlog zašto je upotrebljena, inače bi sve rešila mrljom.

Naročito
ne izgovaram
u naivnim šaputanjima
neke reči
jer
istina
ponekad grubo zveči
a glas nam se
ozbiljnima
učini kao dečji
i lažem
da sam vlasnik
nekih emocija
dobrog raspoloženja
i
ambicija
prema svetu kome namigujem
držim osobe u nadi
kao ispod vela
da će me poljubiti u obraz
ili
dodirnuti neki deo tela
stvarno…

autor Dragana Pajković Dodig


E-play predstavio novi spot i najavio koncerte

E-play
E-play

Beogradska grupa E-aPlay je sinoć u Mikser House-u premijerno predstavila novi spot za pesmu „Možda neko“ sa aktuelnog albuma „Obični ljudi“, a pored novog videa, bend je najavio i predstojeće koncerte u Nišu, Beogradu i Novom Sadu.

Alternativni beogradski bend E-Play sinoć je u Mikser House-u predstavio rezultate tromesečnog rada na novom video spotu za pesmu „Možda neko“ sa aktuelnog albuma „Obični ljudi“. Crno - beli video sniman u Titelu i Beogradu, setnim vojvođanskim monohromnim pejzažima kojima kontriraju kadrovi gradske vreve savršeno prati atmosferu muzike i teksta. Za realizaciju spota zaslužni su Vojkan Gostiljac (režija i kamera), Milan Radojčić (kamera) i Luka Trajković (asistent kamere).

Maja Cvetković, Goran Ljuboja Trut i Kika Jovanović su se zahvalili celoj ekipi koja je tri meseca vredno radila na ekranizaciji numere „Možda neko“ i pozvali publiku na koncerte koji će se u narednom periodu održati u Nišu (13. novembar), beogradskom klubu Gan (27. novembar) i u Novom Sadu (28. novembar).

O grupi E-Play:
Sastav E-play iza sebe ima četiri studijska albuma, veliku listu samostalnih i festivalskih nastupa (od Main stage-a na Exit festivalu, preko koncerta u Parizu za “dan muzike” pa do koncerta u Bolonji povodom “Dana Beograda”), učestvovao je i na više kompilacija (kompilacija muzike iz filma Munje, kompilacija posvecena Milanu Mladenoviću..,). Bend E-play je krajem 2013. objavio album “Obični ljudi” sa koga su se ubrzo izdvojili hitovi “Divan Dan”, “Ljubica” i "Možda neko". Tokom prošle godine pesma “Divan Dan” osvaja prvo mesto na mnogim domaćim listama, a u isto vreme dobija i “Megafon” nagradu za najbollji singl godine.

E – Play, „Možda neko“: https://youtu.be/87aVYCXm_AA

Mikser je multidisciplinarna platforma koja podstiče razvoj kreativne ekonomije zemlje i regiona, i uspostavlja dijalog između savremenih globalnih tendencija i domaće i regionalne prakse.
Organizacija MIKSER pokrenula je MIKSER FESTIVAL najveću regionalnu smotru kreativnosti i inovacija i osnovala MIKSER HOUSE – Balkanski dizajn centar, permanentni multifunkcionalni prostor za kulturne, edukativne i komercijalne aktivnosti, smešten u inspirativnom zdanju nekadašnje industrijske garaže. Zahvaljujići sinergiji oba Mikserova projekta locirana u Savamali, ovaj zapušteni kvart prolazi kroz proces urbane transformacije u progresivni kulturni distrikt.

Sopot na novosadskom Pozitivnom koncertu

Pozitivan koncert
Pozitivan koncert

Četvrto izdanje novosadskog Pozitivnog koncerta biće održano 4. decembra u klubu “The Quarter” koji će uz prvo potvrđeno ime, banjalučki bend Sopot, biti pretvoren u energetsko more.

Nakon prošlogodišnjeg učešća na tri najveća novosadska događaja: Exit festivala, Festivala uličnih svirača i Koncerta godine, Sopot je pridobio armiju novih fanova. U decembru se vraća da nakon skoro godinu dana podseti novosadsku publiku na svoje vrlo popularne pesme poput “Energetsko more”, “Beskonačnost”, “Jesmo kako nismo”, “Izvor”, “Kosmos”, “Era informacije” i mnoge druge uz koje se neumorno skače jer energija koju šalju sa bine je zarazna i nepredvidiva.
Sopot je osnovao Petar Topalović 2006. godine i do sada su izdali tri albuma: “DuBalkan”, “Equilibrium” i “Sopotnik”. Aktivni su u celom regionu, ali put ih je neretko vodio i mnogo dalje od svoje matične zemlje te su se predstavili i publici u Francuskoj, Norveškoj, Švedskoj, Holandiji, Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj…

Sopot - foto Dalibor Danilović
Sopot - foto Dalibor Danilović

Potpuno posvećeni umetnosti i eksperimentisanju, Sopot je imao izlete i u stvaranju muzike za predstave i film tako da potpisuju odjavnu špicu filma "Zduhač, zvani avantura" koju su komponovali zajedno sa Nikolom Pejakovićem Koljom i muziku za predstave "Radnička hronika" i "Balon od kamena" Narodnog pozorišta Republike Srpske.
Sopot će na Pozitivnom koncertu svirati zahvaljujući saradnji koja je ostvarena sa Udruženjem građana "Afrodizijak" iz Banja Luke.

Više informacija o ostalim izvođačima i pratećem programu biće objavljeno uskoro.

Pozitivan koncert održava se u sklopu kampanje obeležavanja Svetskog dana borbe protiv SIDE u organizaciji Udruženja “Prevent” uz podršku Gradske uprave za sport i omladinu Grada Novog Sada i Gradske uprave za zdravstvo Grada Novog Sada.

Kao i prethodnih godina, ulaz će biti besplatan.



Facebook stranica benda Sopot: https://www.facebook.com/SOPOTproject/

Sajt benda Sopot: http://www.sopotproject.com/


Otvaranje 12. Međunarodnog festivala "Čembalo, živa umetnost"

Otvaranje 12. Međunarodnog festivala "Čembalo, živa umetnost"
Otvaranje 12. Međunarodnog festivala "Čembalo, živa umetnost"

Ars Vivendi Clavicembalum - Čembalo, živa umetnost
Subota, 31. oktobar 
Velika dvorana Kolarčeve zadužbine,Studentski trg 5

11.00 Svečano otvaranje
Mala škola bontona - kako se sluša (barokni) koncert
Ansambl Beogradski barok
Karolina Beter, blok i traverso flauta
Katarina Aleksić, barokna violina
Katarina Popović, barokna violina
Rastko Popović, barokna viola
Srđan Stanić, viola da gamba
Jovana Topalov, čembalo
Miloš Milovanović, voditelj programa

Draga deco, pozivamo vas da kroz muziku i igru saznamo kako zvuče stari instrumenti čembalo, blok flauta, barokne violine, viola i viola da gamba… Pridružite nam se ove subote na putovanju vremeplovom u doba baroka, da naučimo kako se sluša jedan barokni koncert. Kroz najlepše melodije kompozitora Baha, Ramoa, Pahelbela, Šmelcera i Vivaldija vodiće nas ansambl Beogradski barok i Miloš Milovanović.
Kako bi istakli značaj edukacije, odlučili smo da Festival ove godine svečano otvorimo upravo u saradnji sa Centrom za muziku Kolarčeve zadužbine u okviru njihovog ciklusa Mala škola bontona – kako se sluša koncert.

Ulaznice su u prodaji po ceni od 100 dinara na blagajni Kolarčeve zadužbine.
Broj mesta je ograničen, a prednost imaju deca!

"Severna Kapija" - Danijel Jovanović

"Severna kapija" - Danijel Jovanović
"Severna kapija" - Danijel Jovanović

Severna kapija je priča koja prati Suzanu, trinaestogodišnju devojčicu sa sela koja dobija stipendiju za jednu od najelitnijih srednjih škola u Evropi. Srećna zbog ukazane prilike i tužna što se po prvi put odvaja od kuće, devojčica kreće u nepoznato. 
Brzo će otkriti da Severna kapija, smeštena na izolovanom planinskom predelu, nije obična škola i da krije mnoge tajne zakopane duboko u prošlosti. Kada misteriozne pojave počnu da progone junakinju i njene drugove, čitava priča dobija sasvim drugi ton. Rastrzana između gomile školskih obaveza, nekolicine neprijatnih profesora, surove nadzornice i neobjašnjivih snova koji je gotovo svake noći opsedaju, Suzana pronalazi ulaz u paralelni svet. 
Rizikujući svoje živote, suočavajući se sa najstrašnijim stvorenjima iz starih slovenskih priča, zapostavljajući školsko gradivo i trpeći surove kazne, devojčica i njeni drugovi čine sve kako bi otkrili šta se to u prošlosti dogodilo. 
Na tom putu oni upoznaju sebe, svoje vrline i mane, testiraju svoje mogućnosti i jednostavno odrastaju. Suzana, vođena neverovatnom igrom koju joj je sudbina pripremila, otkriva mnogo više nego što je ikada mogla i da pretpostavi. 
Deca će saznati da priče iz davnina nisu samo legende i da bića kao što su veštica, mora, drekavac ili lesnik zaista postoje. Međutim, pre svega, ovo je priča o prijateljstvu, o periodu odrastanja, porodičnoj ljubavi i životu koji često ume da bude surov. 
Komičan i zivopisan, na trenutke mračan, ovaj roman pun je nepredvidivih obrtaja. Da biste predvideli rasplet ove priče, morate biti pravi mali detektiv. 

Danijel Jovanović
Danijel Jovanović

Danijel Jovanović rođen je 25. novembra 1987. godine u Svilajncu. Završio je Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu na odseku za Španski jezik i hispanske književnosti uz zapažene rezultate. Nakon toga seli se za Beograd gde završava master studije na Filološkom fakultetu tokom kojih je radio na velikom broju istraživačkih radova i to upravo na temu dečije psihologije, pedagogije i kritičke analize diskursa.
Danijel je dobitnik prve nagrade na takmičenju koje je organizovala Španska ambasada u Beogradu u kategoriji za najbolji prevod. 
Roman Severna kapija: Duhovi prošlosti objavljen je u aprilu ove godine i odmah pobrao brojne pohvale čitalačke publike. Prvi je od četiri planirana nastavaka u serijalu o misterijama elitne škole na kome Danijel predano radi. Pomenuti roman ušao je u uži izbor za nagradu Mali Nemo, kao i konkursa za Najbolji neobjavljeni roman izdavačke kuće Arte. Gotovo ceo tiraž prodat je za svega par meseci što ovu knjigu čini jednom od prodavanijih izdanja Presinga. Drugo izdanje pripremljeno je za ovogodišnji sajam knjiga. 
Mitologija prožeta magijom i fantastičnim događajima štivo je kome se uvek vraća i koje je centar njegovog interesovanja. Piše za decu i mlade i to je ciljna grupa koju najbolje razume. Danijel pripada najnovijem talasu modernog gotskog romana kroz koji na neverovatno jedinstven način ističe srpska verovanja i tradiciju. 
Trenutno živi i radi u Beogradu.

Audio izdanje knjige Mala kutija - premijerno na 60. Beogradskom sajmu knjiga

Mala kutija Audio izdanje
Mala kutija Audio izdanje
Audio izdanje knjige Mala kutija

Audio izdanje antologije najkraćih srpskih priča XX veka Mala kutija, koju je priredio Mihajlo Pantić, upravo je objavljeno i premijerno je izloženo na štandu Arhipelaga na 60. Beogradskom sajmu knjiga.

Izdavači ove reprezentativne i jedinstvene audio knjige su Fondacija za podršku licima sa znatno smanjenom funkcijom i bez funkcije vida – Fibi i Izdavačka kuća Arhipelag.

Pre dve godine dana Arhipelag je pokrenuo ediciju elektronskog izdavaštva. Ove godine je, zajedno sa Fibi fondacijom, objavio svoju prvu audio knjigu, antologiju Mala kutija. U ovom jedinstvenom projektu, namenjenom slabovidim osobama i osobama sa oštećenim funkcijama vida, ali i svim čitaocima koji su zainteresovani za program audio izdavaštva, sto antologijskih kratkih priča srpske književnosti XX veka čita 44 poznatih domaćih glumaca.

Zahvaljujući ovom izdanju, urađenom po najvišim standardima audio izdavaštva, Mala kutija je postala zvučni trezor moderne srpske kratke priče.

Promovišući audio izdavaštvo na srpskom jeziku i predstavljajući profesionalne standarde ovog izdavaštva, Arhipelag i Fibi fondacija odlučili su da ovo izdanje Male kutije bude neprofitni projekat.

Mala kutija predstavlja oblike i modele sažetog pripovedanja na srpskom jeziku, pokazujući koliko je kratka priča vitalna i značajna forma u istoriji srpske književnosti. Gotovo svi veliki srpski pripovedači u XX veku negovali su i kratku priču. Otuda se Mala kutija pokazuje kao neiscrpan izvor čitalačkog zadovoljstva i kao sažet put kroz istoriju srpske književnosti XX veka. Među piscima Male kutije nalaze se i Stevan Sremac, Branislav Nušić, Radoje Domanović, Bora Stanković, Isidora Sekulić, Petar Kočić, Stanislav Vinaver, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Dragiša Vasić, Vladan Desnica, Mihailo Lalić, Aleksandar Tišma, Stevan Raičković, Danilo Kiš, Jovan Hristić, Ljubomir Simović, Živojin Pavlović, Vida Ognjenović, David Albahari, Radoslav Petković, Vladislav Bajac, Dragan Velikić, Vladimir Pištalo, Goran Petrović, Vladan Matijević, Veselin Marković, Srđan V. Tešin... 

Priče u audio knjizi Mala kutija čitali su glumci Aleksandar Srećković Kubura, Ana Sofrenović, Anita Mančić, Aljoša Vučković, Andrej Šepetkovski, Bane Vidaković, Bojan Žirović, Branislav Lečić, Branislav Platiša, Branka Pujić, Dara Džokić, Dejan Lutkić, Dragan Bjelogrlić, Dragan Vujić Vujke, Dušica Popović Ševarlić, Duško Premović, Feđa Stojanović, Gorica Popović, Ivana Mihić, Ivana Žigon, Iva Štrljić, Ivan Bekjarev, Katarina Žutić, Kalina Kovačević, Katarina Vićentijević, Lepomir Ivković, Lazar Ristovski, Milica Milša Isaković, Milutin Mima Karadžić, Milan Mihajlović Caci, Milorad Mandić, Marko Živić, Mićko Ljubičić, Nataša Ninković, Nikola Đuričko, Nebojša Ljubišić, Predrag Miki Manojlović, Radoslav Milenković, Rada Đuričin, Sergej Trifunović, Slavoljub Novaković, Slobodan Ćustić, Srđan Karanović, Svetozar Cvetković, Tihomir Stanić, Vera Čukić, Vesna Čipčić, Vojin Ćetković i Zlata Numanagić. Predgovor Mihajla Pantića pročitao je TV voditelj Aleksandar Gajšek.

Mala kutija je doživela dva štampana izdanja, a objavljena je i u prevodu na nekoliko jezika. 

Pre nekoliko godina Mala kutija je objavljena i na Brajevom pismu.


Premijera: "Na veslu priča ne sme da stane"

Na veslu priča ne sme da stane
Na veslu priča ne sme da stane
Na veslu priča ne sme da stane

Sabirni intervju sa akterima druge sezone serijala premijerno na RTS2 3. novembra 2015. u 9:49 i 15:30 * Mišljenje kritičara o seriji „Na veslu priča“

U poslednjoj 10. epizodi druge premijerne sezone TV serije „Na veslu priča“ pod naslovom „Ne sme da stane“ u produkciji Udruženja „Šta hoćeš“ svi akteri ove sezone serijala sučeljavaju svoja mišljenja o stanju životne sredine i književnog stvaralaštva.

Misleći čovek, još stvaralac, mora da ima mišljenje ili osećaj o svemu. O svetu i prirodi. O stanju stvari. O mestu čoveka. Nije fah idiot. Samo što ga niko ne pita. A identitet naroda na kraju je zasnovan pre svega na kulturnoj zaostavštini. Ne postojimo bez epskih i lirskih narodnih pesama, bajki, basni... Na taj način će sutra neko vrednovati i pamtiti i naše vreme. Zato priča ne sme da stane, kao ni reka.

Veslajući beogradskim tokom reke Save devet eminentnih pisaca različitih generacija, aktera ove sezone serije, raspravljaju o ekologiji i literarnom stvaralštvu: profesori Beogradskog univerziteta Mihajlo Pantić i Mileta Prodanović, dva već legendarna, a potpuno stilom različita, prozna autora; scenaristkinja, prevodioc i majstor kratke prozne forme Ivana Dimić; pesnikinja, romanopisac i scenaristkinja Vladislava Vojnović, koja je prošle godine dobila Sremčevu nagradu za roman „Kozje uši“; prošlogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za roman prvenac „Tai“ Goran Gocić; urbani kit Dušan Nedeljković, čiji je novi roman „Rođeni zli“ mesecima u vrhu domaće liste bestselera; dobitnica Pekićeve nagrade za mlade talente, scenaristkinja i novinarka Ana Vučković; kontroverzni provokator, urednik, književnik i lingvista Pavle Ćosić; i Ana Zlatanović, stend ap komičarka i autorka, pod alijasom Kaja Vidić, urnebesnog urbanog ženskog romana „Pet dana do Božića, i tad neko umre“.

Profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Milena Dragićević-Šešić, oštri kritičar tržišnog shvatanja kulture i teoretičar multimedije i marketinga kulture, na pitanje o važnosti serije „Na veslu priča“ u aktuelnom trenutku i o njenoj tržišnoj vrednosti, imala je sledeće mišljenje: „Ova serija je višestruko važna, zato što književnosti ima sve manje u javnom životu. Ona donosi divne kratke priče, od kojih su neke vezane za reku, neke nisu, neke su lične priče, neke su prave priče o nekim važnim životnim pitanjima, odrastanju... Važno je da se upravo emituju na nečemu što je javni servis tako da budu dostupne jednom širokom krugu ljudi, da se ponovo probudi interesovanje za slušanje priča. Jer naša kultura je usmena kultura i mi smo svi odrastali na pričama koje su nam roditelji ili bake i deke čitali, pričali, prepričavali, i mi sami volimo da pričamo priče. Shodno tome, „Na veslu priča“ ima ogromnu tržišnu vrednost, samo što se kod nas ona kao meri rejtingom. Međutim, tržišna vrednost treba da se meri objektivnom vrednošću nečega što je javno dobro, koliku to vrednost ima za sredinu. Pored ekološkog aspekta, ova serija je važna pre svega iz kulturoloških razloga. U našem školskom sistemu gotovo da nema učenja pripovedanja, a bezmalo da nema profesije danas koja bi mogla da zanemari sposobnost ili veštinu pričanja priča.“

Po rečima Gojka Božovića, književnika, urednika „Arhipelaga“ i popredsednika Srpskog Pen centra, osnovni značaj serije jeste revitalizacija javnog glasa savremene srpske književnosti: „Danas se mnogo brblja, a jako se malo priča. „Na veslu priča“ beleži jedan neponovljiv trenutak u kome pisci različitih generacija, suočeni sa nekim trenutkom svoga iskustva, požele da ispričaju priču na vodi, u dodiru sa vodom, a voda je osnovni element i svaki susret sa vodom ima ponešto mitsko u sebi. Ovaj TV serija jeste i antologija priča i trenutni presek sasvim različitih poetika i različitih glasova savremene književnosti. On jeste, naravno, i posveta reci i ekologiji. Moglo bi se kazati da ono što nam je dato, priroda, i nije toliko loše koliko je problematično ono što sami stvaramo ili ono što smo propustili da stvorimo. Čini mi se da je uloga ovoga serijala upravo u tome što nam pokazuje koliko je književnost vitalna i koliko njen glas danas ima šta da nam kaže važno.“

Miodrag Zupanc, reditelj i urednik, komentarisao je mesto ovakve vrste programa u kurentnoj televizijskoj ponudi: „Reč rejting je nešto što prati razne budalaštine i bljuzgotine na televiziji. Rekao bih da serijal „Na veslu priča“ to ubedljivo pokazuje, da kvalitet uvek ima svoju standardnu publiku i broj gledalaca, jer prvu sezonu ove serije je gledalo u proseku 50.000 gledalaca. Ljudi su željni takvih emisija. Pogledajte samo naslovne strane novina i prajmtajm svih televizija – tu se pojavljuju neki potpuno nebitni ljudi i postaju važni potpuno nevažni ljudi. Važni i vredni ljudi su u senci. Mislim da je serija „Na veslu priča“ postigla veliki uspeh i da se mora nastaviti, da bi viđali one za nas važne ljude. Interesantan je autorski postupak, strpati čoveka u čamac i ne puštati ga dok ga ne iscedite... Radi se o nekoj vrsti dramaturgije prostora. Ovaj naš program bukvalno ulazi u borbu za duše i za održavanje duha Srbije.“

Druga sezona serije „Na veslu priča“ reprizno se emituje na RTS Satelitu svake srede u 12:50 i 2:50.

Video najava „Na veslu priča ne sme da stane“: https://www.youtube.com/watch?v=pRmgk5eZFr4

Reportaža sa beogradske promocije serije „Na veslu priča“ - https://www.youtube.com/watch?v=SVcnYRz-tzg

Reditelj, producent, autor originalnog koncepta: Rastko Šejić; kompozitor, montažer tona: Vladimir Lešić; kamera: Časlav Petrović (DP), Marko Ristić; montažer: Milan Pejnović; dizajner: Zoran Mujbegović; menadžer produkcije: Slobodan Vidić; spiker: Aleksandar Novaković; čamdžije: Ljubomir Miljević, Srđan Rusić, Jovo Čanak; intro animacija: Kosta Milovanović, Miroslav Spajić

Projekat podržala: Gradska uprava grada Beograda - Sekretarijat za zaštitu životne sredine

Podrška: 350.org i Climate Action Network Europe

Produkcija: Udruženje „Šta hoćeš“ © 2015 - wdoyouw.org

Friday, October 30, 2015

Intervju: Lia Pale - Bili Holidej kao neiscrpna inspiracija

Intervju: Lia Pale
Intervju: Lia Pale
Nova zvezda evropske džez scene, austrijska pevačica Lia Pale, nastupa večeras od 23 časa, u sali Amerikana Doma omladine Beograda, na programu 31. Beogradskog džez festivala. Ova talentovana i mlada vokalna solistkinja će beogradskoj publici predstaviti aktuelni album "My poet’s love", koji je inspirisan pesmama Hajnea i Rilkea. Tim povodom prenosimo intervju sa Liom - o aktuelnom albumu, predstojećem koncertu i njenoj muzičkoj inspiraciji. 

Objavili ste drugi album ,,My poet’s love” u februaru ove godine. Šta se promenilo od Vašeg prethodnog izdanja? Smatrate li da ste sazreli u muzičkom smislu?

Lia Pale: Snimak je kao muzička fotografija, koja predstavlja jedan trenutak u vašem stvaralaštvu i na neki način vas navodi da se osećate kao da gledate u stare fotografije kada slušate snimak. Vraća vas u taj trenutak, sećate ga se, ali ste svesni da je to prošlost i nakon njega samo nastavljate dalje da se razvijate i menjate u muzičkom smislu.

Budući da ste Vaš novi album nazvali “My poet’s love“, možete li nam reći na koji su Vas način Rilke i Hajne inspirisali za ovo izdanje?

Lia Pale: Poznati ciklus pesama “Dichterliebe – a poet’s love“ Roberta Šumana, sa Hajneovim pesničkim opusom, nas je insprisao da napravimo sopstvenu muzičku interpretaciju ovih pesama. U to vreme sam počela da čitam Rilkeova pisma mladom pesniku Hajneu i u potpunosti se zaljubila, tako da smo odlučili da pesme ova dva pesnika, uz pomoć Matijasa Ruega, pretočimo u muziku. Rilke i Hajne se dosta razlikuju, što je bilo veoma fascinantno za mene. Hajneova jedinstvena ironija i Rilkeova mistična produbljenost su ono što me je najviše inspirisalo.

Kako biste opisali Vaš pristup muzici i šta je ono što Vas najviše inspiriše?

Lia Pale: Inspirišu me posvećenost, strast prema detaljima i hrabrost muzičara da pokažu svoju ranjivost kako bi bili kreativni.

Koji džez muzičari su imali najveći uticaj na Vaš muzički stil?

Lia Pale: Bili Holidej je imala, i još uvek ima, veliki uticaj na mene. Zavisna sam od snage emocija koje ona prenosi i njenih jedinstvenih fraza. Ali tu su i Net King Kol, Majls Dejvis, Kount Bejsi, Elington i mnogi drugi.

Šta ste čuli o Beogradskom džez festivalu i džez sceni u Srbiji?

Lia Pale: Ne mogu da dočekam da vidim Beograd, jer mi je mnogo njih reklo da su ljudi tamo divni, ali i da je atmosfera u ovom gradu posebna. Veoma sam uzbuđena što ću videti i doživeti Beograd.

Šta očekujete od Vašeg koncerta u Beogradu i kakav ste repertoar odabrali da se predstavite srpskoj publici?

Lia Pale: Juče smo imali dugu i intenzivnu probu, na kojoj smo pripremili set-listu za ovaj koncert. Mada, nikad se ne zna, uvek bi trebalo biti spontan. Trenutno pokušavam da se oslobodim svih očekivanja, kako bih mogla da se iznenadim.

Koncert Nade Kolundžije u "Mikser Hausu"

Koncert Nade Kolundzije u "Mikser Hausu"
Koncert Nade Kolundžije u "Mikser Hausu"
Pijanistkinja Nada Kolundžija, obeležiće 40 godina svoje pijanističke karijere, koncertom pod nazivom 40 godina sa crnim i belim dirkama, na otvaranju festivala BUNT, u nedelju, 1. novembra, u 20:30 časova, u Mikser Hausu.

Kolundžija će izvesti interesantan program kompozicija za klavir, klavir igračku, muzičku kutiju i klavir i traku, što je njen izbor iz obimnog repertoara koji je gradila godinama. Tu će se, između ostalih, naći kompozicije Perta, Gurdžijeva, Jakoba TV-a, Batagova i domaćih autora.
 
Koncert su podržali SOKOJ i grad Beograd.

Putujuća izložba "Spektri" širom Srbije

Putujuca izlozba "Spektri" sirom Srbije
Putujuća izložba "Spektri" širom Srbije
Za kraj 2015. godine, zvanične Međunarodne godine svetlosti, Centar za promociju nauke spremio je veliku izložbu pod nazivom „Spektri“. Izložba kreće iz dva grada, Valjeva i Obrenovca, u utorak, 3. novembra. 

“Spektri” pokrivaju šest oblasti koje čine elektromagnetno zračenje: radio-talase, zahvaljujući kojima komuniciramo još od kraja 19. veka, mikro-talase, kojima možemo da zagrevamo hranu, infracrveno zračenje, koje koriste termalne kamere, vidljivi deo spektra na koje reaguje ljudsko oko, ultraljubičasto zračenje koje može služiti i za sterilizaciju, i X i gama-zračenje visokih energija.

Svaka od oblasti je izložba za sebe, a predstavljena je određenom bojom i sastoji se od nekoliko interaktivnih eksponata, na kojima posetioci sami mogu da isprobaju i testiraju osobine elektromagnetnih talasa. 

Ova izložba će pružiti odgovore na mnoga pitanja o svetlosti i spektrima elektromagnetnog zračenja, a posetici će, između ostalog, među eksponatima biti u prilici da vide kako se proverava autentičnost novčanica pomoću ultraljubičastog zračenja, kako nas vidi infracrvena kamera, kako funkcionišu radio antene i šta bismo mogli da vidimo kada bi svetlost sadržala samo jednu boju. 

Izložba traje do 14. novembra. Nakon Obrenovca i Valjeva, „Spektri“ kreću na put širom Srbije, a ovu godinu zaokružuju u Beogradu, na velikoj manifestaciji u decembru.

Sajam knjiga: Školski dan na štandu "Lagune"

Sajam knjiga: skolski dan na standu "Lagune"
Sajam knjiga: Školski dan na štandu "Lagune"
Četvrtak je tradicionalno školski dan na Sajmu knjiga. Mada su mnoge škole iz Srbije organizovano dolazile i prethodnih dana, gužvu je u četvrtak, 29. oktobra, bilo teško izbeći. Izuzetna poseta đaka obeležila je i ovogodišnji školski dan, koji je otvorio ministar prosvete i obrazovanja Srđan Verbić uz poruku đacima da im čitanje pomaže da postanu ljudi, a odraslima da ostanu ljudi i da postanu bolji.

Đaci na Sajam knjiga uglavnom dolaze s bibliotekarima. Neki od njih kažu da bi u slučaju da škola ne organizuje dolazak sajam posetili sa roditeljima. Ponuda izdanja za decu izuzetno je bogata, a moć pisane reči toliko velika da uspostavlja nove vrednosti. Izdavačka kuća Laguna je program na svom štandu prilagodila đacima i profesorima koji su se družili sa Ljubivojem Ršumovićem, Srđanom Dragojevićem, Markom Šelićem Marčelom, Urošem Petrovićem, Dušanom Nedeljkovićem, Markom Vidojkovićem i Ivanom Kuzmanović.
U petak će na štandu Lagune svoje knjige potpisivati dr Svetlana Zdravković, Bob Živković, Marko Aleksić, Luka Mičeta, General Blagoje Grahovac, Branko Rosić, Filip David, Svetislav Basara, Miljenko Jergović i dr Nele Karajlić.

Prijatelj Lagune na ovogodišnjem Sajmu knjiga je Banca Intesa.

Svetlana Zaharova nastupila u Beogradu

26.10.2015. - U ''prepunom'' Sava centru, pred više od 4.000 ljudi, u baletu "Bajadera" Ludviga Minkusa, u okviru 47. BEMUS-a, nastupila je u naslovnoj ulozi Svetlana Zaharova, primabalerina Boljšog teatra i zvezda Milanske skale. Pored Baleta i Orkestra Narodnog pozorišta iz Beograda (dirigovao Aleksej Bogorad), nastupili su u glavnim ulogama i Mihail Lobuhin i Ana Tihomirova.

fotografije: Sanja Jovović
Svetlana Zaharova

Svetlana Zaharova i Mihail Lobuhin




Ana Tihomirova i Mihail Lobuhin

Ana Tihomirova i Mihail Lobuhin

Ana Tihomirova i Mihail Lobuhin

Ana Tihomirova

Svetlana Zaharova

Svetlana Zaharova

Svetlana Zaharova


Balerine Narodnog pozorišta iz Beograda

Balerine Narodnog pozorišta iz Beograda

Svetlana Zaharova i Mihail Lobuhin

Svetlana Zaharova i Mihail Lobuhin

Svetlana Zaharova

Aleksej Bogorad, Svetlana Zaharova i Mihail Lobuhin

Svetlana Zaharova

Thursday, October 29, 2015

Otvaranje izložbe "Umetnici saputnici"

Otvaranje izložbe "Umetnici saputnici"
Otvaranje izložbe "Umetnici saputnici"
Izložba "Umetnici saputnici", biće otvorena u ponedeljak, 2. novembra 2015, u 19 časova u Kući Kralja Petra. U pitanju je izložba umetnika generacije 1993- 1998. Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Grupa umetnika izlaže treći put zajedno, a drugi put se predstavlja u Kući kralja Petra I na Senjaku.

Na izložbi učestvuje 74 izlagača, 71 profesionalni umetnik (32 umetnika generacije FLU i 39 gostiju) i tri specijalna gosta.

Izložba će biti otvorena do 15. novembra 2015.

www.kucakraljapetra.rs

Finalistkinja londonskog "X Faktora" nastupa u "Savanovi"

Finalistkinja londonskog "X Faktora" nastupa u "Savanovi"
Finalistkinja londonskog "X Faktora" nastupa u "Savanovi"
Martina Vrbos započeće seriju svojih nastupa u petak, 30.10.2015., u Savanovi od 21h.

Nakon francuskog zabavljača Kely Star & French Connection, sa svojim ekscentričnim nastupom sviranja violine i saksofona na šanku restorana, početak novembra u Savanovi obeležiće Martina Vrbos, soul pevačica sa neverovatnim vokalom, koja se nedavno preselila u Beograd.

http://www.profilerteam.rs/

Dodeljene nagrade pobednicima konkursa "Biodiverzitet"

Dodeljene nagrade pobednicima konkursa "Biodiverzitet"
Dodeljene nagrade pobednicima konkursa "Biodiverzitet"
Fotografija Jelene Ivanović iz Srbije pod nazivom „West in East People”, nastala u Atlanti (SAD), proglašena je za najbolju u kategoriji “Ljudi”na foto konkursu Biodiverzitet, koji je vrednim nagradama podržala kompanija Canon

Pobedničke fotografije, zajedno sa ukupno 25 najboljih radova, izložene su u galeriji “Macola” u Drvengradu na Mokroj Gori, danas, u okviru III Svetskog kongresa Biodiverzitet.

Foto konkurs „Biodiverzitet“ trajao je mesec dana, do 15. oktobra, u organizaciji Zavoda za zaštitu prirode Srbije, a uz podršku društva National Geographic. Istovremeno, Canon je kao vodeći svetski proizvođač rešenja za obradu slike stao uz foto konkurs kako bi svoje bogato iskustvo na polju fotografije i foto opreme preneo svim učesnicima, i omogućio im da dobiju Canon opremu kojom će moći još bolje da istaknu svoju kreativnost.

Konkurs za učestvovanje na 6. artOmat-u

6. artOmat
6. artOmat
artOmat poziva sve kreativce da se prijave na natječaj za sudjelovanje na izložbeno-prodajnom programu 6. artOmat-a, koji će se održati u Domu hrvatskih likovnih umjetnika, Trg žrtava fašizma 16, Zagreb, od 16. do 23. prosinca 2015. godine.

Od samih početaka artOmat afirmira različite kategorije kreativnog izražavanja te valorizira izuzetnu kreativnost, likovni izričaj, umjetničke vještine, dizajnerska originalna te inovativna rješenja, koja rezultiraju statistički rijetkim, individualiziranim i originalnim proizvodima. Kao kreativna platforma, artOmat se strukturira kao dijalog, koji spaja različite kreativce i širu javnost, istovremeno afirmirajući personalni odnos između autora s jedne i publike s druge strane.

Povezujući različite dionike kreativne scene, artOmat afirmira heterogene aspekte kreativnog izražavanja kroz izložbeno-prodajni program na kojem se predstavlja preko 70 izlagača iz Hrvatske i šire regije.

Natječaj je otvoren od 13. do 31. listopada 2015., a postupak prijave i ostale odrednice natječaja detaljno su objašnjene OVDJE.

Natječaj prati i animirani film studija U Šumi: https://youtu.be/wvwAL-bqSgc







18. Pančevački Jazz Festival - drugo veče festivala

Get The Blessing
Get The Blessing

The Bad Plus i Get the Blessing - Drugo veče 18. Pančevačkog Jazz Festivala
Veče savremenog džeza i omaž legendardnom saksofonisti Ornetu Kolmenu

Druge večeri 18. Pančevačkog Jazz Festivala, 6. novembra u 20.30 u Dvorani Kulturnog centra, nastupiće sastav The Bad Plus, jedan od najuspešnijih i kreativno najuzbudljivijih bendova sadašnjice, okrenut mladoj publici sa prepoznatljivim atraktivnim repertoarom i vrhunskom džez kompetencijom. Reč je o drugoplasiranom džez sastav na svetu na prošlogodišnjim listama kritičara Daunbita (iza kvarteta Vejna Šortera), koji iznova dokazuje da je podjednako omiljen i od publike i od novinara.
Nakon benda The Bad Plus, nastupiće britanski džez sastav Get the Blessing, koji u Pančevu promoviše “Astronautilus”, svoj peti album, posvećen njihovom najvećem uzoru i inspiraciji, legendardnom saksofonisti Ornetu Kolmenu, koji je preminuo pre nekoliko meseci.

Pančevački Jazz Festival ove godine slavi osamnaesti rođendan predstavljajući ekskluzivni i raznolik program u duhu motoa manifestacije – "Sve boje džeza". Početkom narednog meseca, od 5. do 8. novembra, Kulturni centar Pančeva biće domaćin vrhunskim internacionalnim džez muzičarima različitih generacija, umetničkih izraza i senzibiliteta, u brižljivom izboru umetničkog direktora festivala Vojislava Pantića, specijalno za program rođendanskog izdanja. 

Festival se održava u organizaciji Kulturnog centra Pančeva, uz podršku Grada Pančeva, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Kompanije NIS (projekat "Budućnost na delu"), Ambasade Sjedinjenih Američkih Država, Italijanskog instituta za Kulturu u Beogradu, Erste Banke i Passage Group. 

The Bad Plus
The Bad Plus


Više o sastavu The Bad Plus:
Oduvek poznat kao muzika koja evoluira, džez je i u 21. veku iznedrio svoje nove heroje koji poštuju, ali i smelo preispituju tradiciju, te koketiraju sa aktuelnim muzičkim žanrovima. Jedan od najuspešnijih i kreativno najuzbudljivijih bendova ovog usmerenja osnovali su pijanista Itan Ajverson, kontrabasista Rid Anderson i bubnjar Dejvid King. Trojica američkih muzičara različitih senzibiliteta, ali zajedničke umetničke vizije, svom triju su dali duhovito ime The Bad Plus i strpljivo započeli put do zvezda.
Istoimeni diskografski prvenac objavili su 2001. godine i postavili temelj na kome će ubuduće razvijati svoj izraz :raskršće modernog i rasviranog post-bapa, klasičarske elegancije, i pop-rok senzibiliteta. Njihov osobeni talenat i potencijal za privlačenje nove, mlade publike, prepoznaje veliki izdavač Columbia Records, te im objavljuje drugi album „These are the vistas“. Atraktivne, rasvirane obrade starih i novih hitova poput „Smells like teen spirit“ (Nirvana), „Heart of glass“ (Blondie), „Flim“ (Aphex Twin), donose im prepoznatljivost i zavidan renome na džez sceni.

Paralelno sa novim repertoarom obrada (Pink Floyd, Black Sabbath, itd.), marljivo rade i na podjednako upečatljivim autorskim numerama, te bivaju sve više prepoznati i po svom kompozitorsko-aranžerskom radu. Njihova bogata diskografija danas broji preko 10 studijskih i koncertnih izdanja, na kojima uspešno održavaju svežinu i kvalitet vlastitog izraza. Povremeno i proširuju postavu, pa su tako sa pevačicom Vendi Luis objavili album „For all I care“ (2008), dok sa renomiranim saksofonistom Džošuom Redmanom sarađuju već tri godine. Drugoplasirani su džez sastav na svetu na prošlogodišnjim listama kritičara Daunbita (iza kvarteta Vejna Šortera), te dokazuju da su podjednako omiljeni i od publike i od novinara.
Upravo u ovoj širokoj prihvaćenosti muzike The Bad Plus otkrivamo i njihovu najveću vrednost – čak i kada su okrenuti mladom auditorijumu i prepoznatljivom atraktivnom repertoaru, sposobni su da ga interpretiraju sa vrhunskom džezerskom kompetencijom i u duhu razmahane improvizacije. Sa druge strane, autorski repertoar predstavljaju kroz dinamične i zabavne aranžmane, koji spajaju Ajversonov lepršav i virtuozan pijanistički stil s modernim gruvom ritam sekcije. Ukratko, The Bad Plus predstavljaju ono što najbolje što nudi savremena džez scena.


Više o sastavu Get The Blessing:
U poslednjih 10-ak godina, britanska džez scena nezadrživo hvata korak sa najprogresivnijim strujanjima iz prekookeanske kolevke džeza. Zasnivajući svoj izraz na njujorškom “dauntaun” zvuku, koji je džez-roku oduzeo pretencioznost i doneo mu neobuzdanu pankersku energiju i vedar humor, čitava plejada ostrvskih bendova zaplovila je na ovom talasu. Bristolski kvartet Get the Blessing ne samo da je pronašao svoje mesto na matičnoj sceni, već se izborio i za poziciju jednog od rado viđenih sastava ove orijentacije na prestižnim evropskim koncertnim binama.

Svoj muzički put započeli su 2000. godine, okupljeni oko fascinacije delom fri džez pionira Orneta Kolmena. Predvođeni basistom Džimom Barom i bubnjarem Klajvom Dimerom, ritam sekcijom čuvene trip-hop grupe Portishead, uz podršku trubača Pitera Džadža i saksofonista Džejka MekMarčija, za nekoliko godina stigli su do jednog od najvećih priznanja za svoj rad: BBC-jeve nagrade za najbolji džez album 2008. godine (“All is yes”). Sedam godina i nekoliko albuma kasnije , Get the Blessing se nalaze na vrhuncu forme.
Njihova muzička zaleđina i interesovanja najbolje dočaravaju i suštinu izraza kvarteta – stabilan rokerski ritam i “mastan” bas postavljaju podlogu preko koje se nadigravaju i prepliću dvojica duvača. No ove improvizatorske pretenzije ne sprečavaju ih da zasnuju izraz koji je pre svega pitak, melodičan i jednostavan na polju tema i aranžmana, te pristupačan publici koja dolazi sa različitih strana, iz miljea pop kulture. U tome im dodatno pomaže i koketiranje sa elektronskim efektima, koji su zaslužni za atmosferičnost i slojevitost u izvornom zvuku benda.

“Astronautilus” je peti album grupe Get the Blessing, a treći koji objavljuju za prestižnu britansku kuću Naim Label. Ovo izdanje posvećeno je njihovom najvećem uzoru i inspiraciji, legendardnom saksofonisti Ornetu Kolmenu, koji je preminuo pre nekoliko meseci. “Astronautilus” će imati svoju koncertnu promociju na jesenjim koncertima, a Pančevo će biti među prvim gradovima u kojima će biti predstavljen ovaj atraktivan materijal.

Black Box - Predrag Damjanović i Gordana Žikić

Blak Box - Predrag Damjanović i Gordana Žikić
Blak Box - Predrag Damjanović i Gordana Žikić
Kulturni centar GRAD
Braće Krsmanović 4, 11000 Beograd 

U četvrtak 29. oktobra od 20 časova čeka nas otvaranje još jedne izložbe iz redovnog godišnjeg programa galerije, u okviru jednog većeg projekta dvoje beogradskih umetnika.

Black box je projekat Predraga Damjanovića i Gordane Žikić, koji se razvija i koji je predstavljen serijom izložbi koje se menjaju i prilagođavaju različitim prostorima. Projekat kroz seriju izložbi naglašava, razvija i produbljuje konceptualna polazišta oba autora. Svaka nova izložba podrazumeva istraživanja koja se nastavljaju i obogaćuju. 
Svaki novi rad uključuje nove elemente i drugačiji je.
Umetnici subjektivno rekontekstualizuju prepoznatljive slike iz savremenih medija i istorijskog konteksta. U vizuelno dominantnoj kulturi, ne postoje opšta značenja, već subjektivna gledišta koja umetnici uočavaju kao lične i socijalne fenomene na asocijativan način.

Damjanović pronalazi inspiraciju u savremenim medijima i njegovi radovi uključuju neobične predstave nasilja, kolektivne i individualne psihološke slojeve, predrasude i savremene mitove. Rekontekstualizujući prepoznatljive slike i istražujući njihove relacije, on stvara nove ikoničke predstave društva.

Žikićeva istražuje drevne i simboličke tragove ljudskog iskustva i daje im savremni kontekst. Njeni radovi nastaju iz postojećih slika mitova i legendi, šamanističkih simbola i arhetipskih predstava, direktnim intuitivnim pristupom i interpretacijom vizuelnih paterna. Eklektički miksevi i vizuelni hibridi drevnih i savremenih predstava u njenim radovima, definišu subjektivni pogled na svet, koji izražava lični simbolički jezik kao vrednosti i referentni okvir.
Projekat Black Box je neočekivan susret ove dve poetike.

Izložba će biti otvorena do 8. novembra

Promocije knjige "Korčulanski đir"

Promocije knjige "Korčulanski đir"
Promocije knjige "Korčulanski đir"

U organizaciji Grada Zrenjanina, Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin” i Narodnog muzeja Zrenjanin, u Baroknoj sali Skupštine grada, u utorak, 3. novembra 2015. godine sa početkom u 19h biće predstavljena knjiga “Korčulanski đir” Olivere Skoko, spisateljice i istoričarke umetnosti zrenjaninskog Narodnog muzeja.

Na promociji će, pored autorke, učestvovati Milan Bjelogrlić, direktor GNB “Žarko Zrenjanin”, Zoran Kusovac, novinar, Jelena Đorđević Perc, moderatorka promocije i Srpski hor Sveti Serafim Sarovski.

“Korčulanski đir” objavljen je krajem leta u izdanju GNB “Žarko Zrenjanin” uz podršku Grada Zrenjanina. Reč je o drugoj knjizi Olivere Skoko, koja radnju smešta u mediteranske predele, u dva različita vremena kroz dve paralelne priče. Glavni junak prve priče je barokni slikar Tripo Kokolja (Perast 1661 – Korčula 1713) koji je oslikao Gospu od Škrpjela. On biva prinuđen da napusti rodni grad i odlazi na Korčulu kako bi doslikao svod crkve Svih svetih... Paralelna radnja upoznaje nas s drugim protagonistom, onim iz 21. veka. To je pripovedač sam, 40-godišnji Ivan, istoričar umetnosti, koji za potrebe pisanja doktorskog rada o Kokolji boravi na Korčuli. Tamo upoznaje korčulanski hedonizam: ukus domaćih delicija preko poljupca, mirisа konoba, čari tradicionalnih fešti, a uporedo provodi vreme u crkvi Svih svetih, pokušavajući sve vreme da razazna Kokoljin slikarski i životni đir...

O autorki:
Olivera Skoko (Zrenjanin, 1974) diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radi kao kustos u Narodnom muzeju Zrenjanin, rukovodeći Likovnom zbirkom, organizujući izložbe, promocije, predavanja, te razne druge kulturne sadržaje. Član je ICOM-a (International Council Of Museums) i Muzejskog društva Srbije. Roman „Perast-Amsterdam“ objavljen joj je 2004. godine u izdanju Matice srpske (edicija – Prva knjiga) i sledeće godine se našao u najužem izboru za nagradu „Žensko pero“. Objavljuje tekstove u stručnim publikacijama i književnim časopisima.

Joana Prvolesku, dobitnica EUPL-a


Joana Prvulesku - "Život počinje u petak"
Joana Prvulesku - "Život počinje u petak"

Ovogodišnji gost Izdavačke kuće Heliks na Sajmu knjiga je Joana Prvolesku, autorka knjige "Život počinje u petak" za koju je dobila Evropsku nagradu za književnost. Knjiga je izdata u okviru EACEA projekta "Kreativna Evropa" čiji smo dobitnici po treći put.

Joana će biti na štandu Heliksa u petak od 15-17h zajedno sa predstavnicima Ministarstva za kulturu Rumunije.
Pozivamo vas i na promociju knjige koja će se održati istog dana u sali "Branko Ćopić" od 20h (na promociji će govoriti: Joana Prvolesku, Razvan Voncu, Tamara Krstić).

Mapa sajma
Mapa sajma

Projekat „Identiteti: istrajnost potrage za ljudskim vrednostima u evropskoj književnosti“ sačinjava pažljivo odabrana kolekcija od osam romana i jedne zbirke priča koje sa pet evropskih jezika prevodimo na srpski. 
Odabrana dela su izrazito autentična u svojim narativnim domenima i žanrovima i predstavljaju duboke i vredne književne uvide, bez obzira na epohu kojoj pripadaju i, kao takva, sa temom projekta Identiteti: istrajnost potrage za ljudskim vrednostima u evropskoj književnosti komuniciraju na različite načine. Ipak, sva dela predstavljaju književnu analizu suprotnosti: između bogatih i siromašnih, eksploatatora i eksploatisanih, moćnih i potlačenih, sputanih i onih koji sputavaju, između budućih i prošlih vremena. Našavši se u procepu između tih suprotnosti, pod uticajem rata i ljubavi – univerzalnih katalizatora unutrašnjih previranja i preispitivanja sopstvenog identiteta – junaci i junakinje ovih knjiga pokušavaju da redefinišu sebe, a da pritom očuvaju svoju individualnost. Postavljaju pitanja o sopstvenom poreklu (na primer, u rumunskoj knjizi “Život počinje u petak” ili viktorijanskom klasiku “Danijel Deronda” Džordž Eliot), o ličnoj i društvenoj savesti u korporativnom ili rano-industrijskom svetu (“PopCo”, “Severi i jug”), o budućnosti čije temelje je poljuljao rat (zbirka “Galicijske priče” poljskog autora Andžeja Stasjuka ili francuski roman “Oficirska soba” Marka Digena), o nametnutim ulogama u konzervativnom društvu u kome pojedinac mora duboko da potiskuje svoje emocije (kao u delu “Posle razvoda” Gracije Delede, ili u savremenom francuskom romanu “Ljubav sama” Lorans Plazne). Različiti glasovi postavljaju ova pitanja na različitim jezicima, izražavajući ih kroz lokalne prizme i dajući predstavu kako ličnih, tako i grupnih odnosa, tradicija i društvenih okolnosti – ipak, zajedno proizvode sazvučje epoha i regiona Evrope. 
Jedan od glavnih ciljeva EACEA programa “Kreativna Evropa” i, konkretno, potprograma “Kultura” je obogaćivanje, odnosno produbljivanje čitavog evropskog kulturnog prostora putem međunarodne kulturne komunikacije između zemalja članica EU, kandidata za članstvo u EU i drugih zemalja koje Evropska komisija prepoznaje kao “evropske”.
Glavna odlika ovog programa je globalnost, višejezičnost i širi kontekst (zajednički evropski kulturni prostor) kakav nedostaje nacionalnim konkursima za prevode kojima su obuhvaćene tipično samo po dve zemlje. Taj širi kontekst je nešto na šta se Heliks nadovezuje projektom Identiteti i iz čega proističe dodatna vrednost projekta: posle turbulentne prošlosti, Srbija je na putu da postane punopravna članica Evropske unije. Te nove i obećavajuće okolnosti se odražavaju na kulturu. Jedan od glavnih ciljeva kulture, naročito književnosti, jeste istraživanje slojeva ljudskih identiteta i povezivanje ljudi. Zato su i knjige u ovom projektu izabrane ne samo zbog njihovog estetskog kvaliteta, iako su u skladu s najvišim standardima svetske književnosti, već i radi činjenice da srpski čitaoci dele iste vrednosti sa drugim stanovnicima evropskog geografskog prostora.
Knjige obuhvaćene projektom Identiteti odabrane su tako da podržavaju protok evropske književnosti na više nivoa. Svaka za sebe se ubraja među vredna dela evropske literature i zbog svojih jedinstvenih književnih kvaliteta će, ponaosob, biti predstavljene srpskim čitaocima. S druge strane, u širem kontekstu projekta i programa, ova dela zajedno tvore sistem provokativnih ideja koje preispituju ključne aspekte ljudskih društava u različitim fazama moderne evropske istorije.
Projekat čini devet naslova napisanih na pet jezika: engleskom, francuskom, rumunskom, poljskom i italijanskom.

NASLOV
AUTOR
JEZIK
PREVODILAC
Život počinje u petak (Viaţa începe vineri)
Joana Prvulesku
Rumunski
Đura Miočinović
Galicijske priče (Opowieści galicyjskie)
Andžej Stasjuk
Poljski
Biserka Rajčić
Posle razvoda (Dopo il divorzio)
Gracija Deleda
Italijanski
Aleksandar Stefanović
Ljubav sama (L’amour seul)
Lorans Plazne
Francuski
Jelena Stakić
Oficirska soba (La chambre des officiers)
Mark Digen
Francuski
Jelena Stakić
Sever i jug (North and South)
Elizabet Gaskel
Engleski
Aleksandra Dragosavljević
PopCo (PopCo)
Skarlet Tomas
Engleski
Ana Imširović
Kapuljača (Hood)
Ema Donohju
Engleski
Ana Ješić
Danijel Deronda (Daniel Deronda)
Džordž Eliot
Engleski
Dušan Maljković i Ana Ješić


Većina autora je već poznata ovdašnjim čitaocima zahvaljujući postojećim prevodima drugih njihovih dela na srpski (Deleda, Donohju, Dž. Eliot, Gaskel, Stasjuk, Digen, Tomas), dok je za ostale (Lorans Plazne i Joana Prvulesku) ovaj projekat prilika da se prvi put predstave srpskim čitaocima. 

Danijel Deronda (Džordž Eliot; engl. jezik; prvo izdanje 1876)
Klasik evropske književnost iz pera Džordž Eliot, koja spada u najznačajnije pisce viktorijanske epohe. To je poslednji roman ove autorke i predstavlja detaljnu, satiričnu sliku tadašnjeg društva. Roman ima nekoliko važnih tema, među kojima su potraga za identitetom glavnog junaka, potom klasne suprotnosti i, konkretno, pozicija Jevreja u britanskom i evropskom društvu u to vreme, a posebna vrednost su pronicljivo i detaljno predstavljeni likovi iz bogatog miljea viktorijanskog doba.

Život počinje u petak (Joana Prvulesku; rumunski jezik; prvo izdanje 2009)
Ovaj roman je mešavina krimi priče, romanse i fantazije. Radnja se dešava u Bukureštu tokom 13 dana 1897. godine i vrti se oko jednog neznanca kog građani nalaze bez svesti u polju prekrivenog snegom. Ispostavlja se da je tajanstveni stranac posetilac iz budućnosti koji, kako se odvija roman, ulazi u domove raznih ljudi i otvara čitaocu vrata Bukurešta kakav je bio pre sto godina. Filmski detaljno, autorka slika ulice, odeću, enterijere, verno i temeljno dokumentovano, zbog čega je ovaj evropski grad glavni lik ove knjige. Za knjigu Život počinje u petak Joana Prvulesku je nagrađena Evropskom nagradom za književnost 2012. godine. Joana Prvulesku takođe piše poeziju, bavi se i kritikom i esejistikom, a napisala je još jedan roman – Budućnost počinje u ponedeljak.

Ljubav sama (Lorans Plazne; francuski jezik; prvo izdanje 2005)
Autorka ove knjige je doktor književnosti čiji uži fokus je francuska književnost 17. veka. Zato ne iznenađuje što je napisala ovaj roman koji je smešten upravo u taj vremenski period, i to jezikom donekle arhaičnim koji odražava tadašnji stil i posebna je vrednost knjige, ali i izazov za prevodioca. Lorans Plazne pripoveda ljubavnu priču koja je i biografija jedne plemkinje toga doba, Katrin Dalbre. Ispod stega koje joj nameće njena društvena pozicija, junakinja otkriva slobodu kroz ljubav. Lorans Plazne je za ovaj roman dobila Evropsku nagradu za književnost 2012. godine.

Oficirska soba (Mark Digen; francuski jezik; prvo izdanje 1998)
Glavna tema romana Oficirska soba je rat i njegove posledice kroz prizmu nekolicine ratnih invalida Prvog svetskog rata. Glavnom junaku, Adrijanu Furnijeu, metak nemačkog vojnika unakazi lice na samom početku rata. Iako će ga operisati više puta, ne uspeva da povrati svoj lik, ali ni svoju ličnost. Najveći deo romana odvija se u bolnici, u okviru odeljena za maksilofacijalnu hirurgiju, gde ostali unesrećeni, nalik njemu, pokušavaju da nađu kopču s normalnim životom. Digen je za ovaj naslov dobio je prestižnu francusku nagradu za književnost De Mago, kao i nagradu za mlade autore Rožer Nimije. 

Kapuljača (Ema Donohju; engleski jezik; prvo izdanje 1995)
Kapuljača je priča o dubokoj represiji nad homoseksualnošću u konzervativnom društvu katoličke Irske. Na drugom, jednako važnom nivou, intimna je hronika jedne ljubavi, dočarana u prvom licu glavne junakinje, Penelope, koja nagli gubitak voljene dugogodišnje partnerke mora da proživljava nemo, u sebi, jer gotovo niko nije znao za njihovu vezu. Posebnu vrednost ovog romana predstavlja dinamika pripovedanja: smenjuju se scene iz sadašnjice u kojoj Penelopa tokom nekoliko dana mora da obavlja pripreme za sahranu i druge normalne, svakodnevne stvari, i prizori iz prošlosti, odnosno sećanja na njihovu vezu, koja previru u njoj. Autorka, Irkinja Ema Donohju, napisala je veći broj romana, zbirki priča i drama.

PopCo (Skarlet Tomas; engleski jezik; prvo izdanje 2004)
PopCo je roman koji se jednako uspešno čita kao triler, potom kao kritika korporativno-kapitalističko-konzumerističkog društva u kome kompanije ne prezaju od manipulisanja i eksploatacije ljudi u trci za profitom, i, na kraju, kao biografija glavne junakinje, neobične preobraćenice od radnika kompanije iz naslova do pripadnice pokreta NoCo za zaštitu prava životinja i ljudi. Zabavan stil pun matematičkih i drugih zagonetki, sa sajber-pank referencama, zvuči autentično kao glas savesti današnje mlade generacije kojoj je tehnologija jednako bliska koliko i aktivizam. Skarlet Tomas je napisala osam romana od kojih su većina, u osnovi, krimi-priče s postmodernističkim tretmanom. Godine 2008. bila je u užem izboru za nagradu Oranž, jednu od najprestižnijih nagrada za književnost u Velikoj Britaniji.

Sever i jug (Elizabet Gaskel; engleski jezik; prvo izdanje 1855)
Elizabet Gaskel je jedna od najznačajnijih engleskih književnica viktorijanske ere. Njenu književnost odlikuje izrazita socijalna angažovanost, te u svojim knjigama često detaljno prikazuje siromašne slojeve engleskog društva toga vremena koje izlaže kritici. U romanu Sever i jug dočarava kontrast između siromašnog ruralnog juga i industrijskog severa, kao i boljke društvene svesti tokom često bezobzirnog procesa industrijalizacije. Ljubavnu priču između Margaret Hejl, devojke koja je primorana da se sa idiličnog juga preseli u tmurni industrijski grad, i Džona Torntona, vlasnika fabrike, Elizabet Gaskel koristi da kroz lična preispitivanja toga para predstavi moralne izazove modernizacije i da pozove na socijalnu pravdu. Zanimljivo je da je ovaj naslov doživeo nekoliko uspešnih ekranizacija.

Posle razvoda (Gracija Deleda; italijanski jezik; prvo izdanje 1902)
Deleda se u romanu Posle razvoda bavi zabranjenom ljubavi mladog para koje su surove društvene i životne okolnosti pre toga primorale na razvod. Roman sadrži kritiku strogog, izrazito tradicionalnog i striktno moralnog društva italijanskog juga. I u ovom romanu je, kao u gotovo svim delima Gracije Delede, jedan od glavnih junaka njena rodna Sicilija koju Deleda živopisno i detaljno opisuje kao i prelepu i surovu pozornicu za lične tragedije njenih stanovnika. Gracija Deleda dobitnica je Nobelove nagrade za književnost 1926.

Galicijske priče (Andžej Stasjuk; poljski jezik; prvo izdanje 1995)
Galicijske priče su zbirka kratkih priča koja bi se mogla nazvati i mozaikom pesama u prozi. Reč je o poetičnom portretu izmišljenog sela u Galiciji, oblasti na jugoistoku Poljske. Stasjuk je kroz petnaest priča koje zalaze i u domen fantastičnog, dao sliku čudnog sveta postkomunističke Poljske čiji stanovnici ne uspevaju da se nose sa realnošću slobodnije, više materijalističke Istočne Evrope posle pada gvozdene zavese. Zbog specifičnog poetičnog stila kojim je oslikan ogoljen književni krajolik u kome su mrtvi u stalnom kontaktu sa živima, gde prošlost prodire u sadašnjost, zbirka je prilično zahtevna za prevod, te je prevodilački zadatak poveren nagrađivanoj prevoditeljki Biserki Rajčić, koja je već objavljivala prevode segmenata Galicijskih priča. Andžej Stasjuk je jedan od najpoznatijih poljskih savremenih pisaca. Stasjuk je i putopisac i esejist, a jedna od preovlađujućih tema u njegovim tekstovima je realnost Istočne Evrope i odnos tog regiona sa Zapadom. Stasjuk je dobitnik nagrade Nike, najprestižnije poljske nagrade za književnost.



E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila