Nemačka

Nemačka - Božićni vašar (fotografije)

Nirnberg

Nemačka - Božićni vašar (fotografije) - drugi deo

Thursday, December 31, 2015

Promocija knjige "Istorija prirode"

Istorija prirode
Istorija prirode
PLINIJE STARIJI, Gaj Plinije Sekund (Gaius Plinius Secundus, 23–79. g.), jedan od najcitiranijih autora u istoriji, ima izuzetno značajno mesto u tradiciji i rasprostiranju kulture Zapada. Istorija prirode, inače jedino njegovo sačuvano delo, kao sveobuhvatni izveštaj o stanju naučnog znanja u Rimu u prvom veku, ima jedinstvenu vrednost za našu ocenu nauke i tehnologije ranog razdoblja carstva.

Ovo izdanje, sa preko hiljadu fusnota, objašnjenja, komentara i dopuna, predstavlja prvi izbor iz Plinijevog dela (iz svih 37 knjiga) koje se pojavljuje na srpskom jeziku i namenjeno je, kako stručnjacima iz oblasti istorije prirodnih nauka, istorije društva, antropolozima, arheolozima, sociolozima, etnolozima, tako i ostalim radoznalim ljudima – a radoznalost, kao preduslov za razumevanje sveta oko nas, jeste osobina koja možda najpreciznije definiše i samog autora Istorije prirode.

* * *

U želji da našim čitaocima predstavimo jedan širi izbor tekstova iz Plinijevog dela Historiae Naturalis, opredelili smo se da za osnovu ove knjige uzmemo „Pingvinovo” izdanje Pliny the Elder – Natural History: A Selection, objavljeno u poznatoj biblioteci “Penguin Classics”, koje, kao prevodilac s latinskog, autor brojnih fusnota i autor izbora, potpisuje prof. Džon Hili (John Healy).

Oko ovog izdanja okupili smo redakciju, sastavljenu uglavnom od dugogodišnjih prijatelja kuće, koji su prihvatili da volonterski, u jednom eksperimentu „zajedničkog čitanja”, pomognu čitaocu ovog štiva da se lakše snađe u veličanstvenom Plinijevom „inventaru” znanja, dometa nauke i umetnosti njegovog doba. Pored obilja fusnota prof. Hilija, dodali smo bar još toliko napomena i komentara naše redakcije, pa se tako broj intervencija penje do ukupno oko hiljadu objašnjenja, komentara i dopuna, što će, bez sumnje, bitno olakšati snalaženje u bogatoj Plinijevoj faktografiji.

Takođe, iz drugih prevoda Plinija, na pojedinim mestima smo dodali još neke delove, prevedene, šta s latinskog, šta s engleskog jezika, koji se nisu nalazili u Hilijevom izboru. Prilikom prevođenja, od naročite pomoći bilo je izdanje Džona Bostoka i Henrija Tomasa Rajlija iz 1855. godine (J. Bostock and H. T. Riley, 1855), kao i prevod H. Rakama, V. H. S. Džonsa i D. E. Ajholca (H. Rackham, W. H. S. Jones and D. E. Eichholz, Harvard/Heineman, 1949–1954), oba dostupna u digitalnom obliku, uz naporedni tekst na latinskom.

Ovo izdanje je, dakle, namenjeno, kako stručnjacima iz oblasti istorije prirodnih nauka, istorije društva, antropolozima, arheolozima, sociolozima, tako i ostalim radoznalim ljudima – a radoznalost, kao preduslov za razumevanje sveta oko nas, jeste osobina koja možda najpreciznije definiše i samog autora Istorije prirode.

* * *

PLINIJE STARIJI, Gaj Plinije Sekund (Gaius Plinius Secundus, 23–79. g.) ima izuzetno značajno mesto u tradiciji i rasprostiranju kulture Zapada. Rođen u današnjem Komu, počeo je karijeru u vojsci u Germaniji, a kasnije je bio upravitelj (prokurator) u Galiji, Africi i Španiji (70–75). Po povratku u Rim posvetio je svoju darovitost pisanju. Poznato je njegovih sedam dela, ali je preživela samo Istorija prirode. Ovaj sveobuhvatni izveštaj o stanju naučnog znanja u Rimu u prvom veku ima jedinstvenu vrednost za našu ocenu nauke i tehnologije ranog razdoblja carstva. Istorija prirode otkriva i ličnost i karakter pisca, kao važan dodatak onome što znamo iz Pisama njegovog sestrića, Plinija Mlađeg. Dok je rukovodio flotom Rima u Mizenumu, ironijom sudbine, naučna radoznalost je dovela do njegove smrti. Predugo je bio na licu mesta, posmatrajući erupciju Vezuva, i umro od posledica trovanja 24. avgusta 79. godine.

DžON HILI je bio stipendista koledža Triniti, univerziteta Kembridž, a kasnije predavač klasičnih jezika i klasične arheologije na univerzitetu Mančestera (1953–1961), lektor za grčki u Bedford koledžu u Londonu (1961–1966), profesor klasičnih nauka u koledžu Rojal Holovej u Londonu (1963–1985), a posle spajanja ova dva koledža 1985. godine, prvi šef katedre za zajednički Odsek klasičnih nauka. Profesor Hili je 1983. godine bio jedan od organizatora kolokvijuma o Pliniju Starijem i nauci Rima, održanom u Kraljevskom institutu. Objavio je veliki broj članaka u časopisima za umetnost, nauku i klasičnu nauku.

Rezultati konkursa „Savremeni pesnici 21. veka u čast Jesenjinu - Snovi injem posuti“

Snovi injem posuti
Snovi injem posuti
Rezultati konkursa „Savremeni pesnici 21. veka u čast Jesenjinu - Snovi injem posuti“

Redakcija e-časopisa za umetnost i kulturu Zvezdani Kolodvor objavljuje da je završen konkurs za antologiju "Savremeni pesnici 21. veka u čast Jesenjinu – Snovi injem posuti". Klub umetnika Zvezdani kolodvor je obeležio 28. decembar - 90. godišnjicu od smrti velikog ruskog pesnika na način da je pozvao pesnike koji su učestvovali u konkursu i čije su pesme zastupljene u antologiji da u fb grupi „Kolodvor pod zvezdama“ i na stranici časopisa Zvezdani kolodvor postave stihove koje su mu posvetili.

Antologija će se štampati u januaru mesecu, a početkom februara možete očekivati poziv za promociju. Molimo sve autore koji su na spisku, a žele štampani primerak da nam se jave na mail adresu klubumetnika.zvezdanikolodvor@gmail.com (oni koji nisu platili kotizaciju). Nakon promocije, antologija će biti i elektronski objavljena. 

Svim autorima se zahvaljujemo i čestitamo.

1. Aleksandra Nikolić, Brestovac

2. Ana Ilić, Vladičin Han

3. Ana Jakopanec, Koprivnica

4. Anastazija Rajić, Kikinda

5. Anđela Andrić, Beograd

6. Avdulah Ramčilović, Linz, Austrija

7. Balša Rajčević, Beograd

8. Bojan Broćilović, Banja Luka

9. Borislav Kosanović, Kljajićevo

10. Branka Vojinović Jegdić, Podgorica

11. Bratislav Bogdanović, Beograd

12. Damir D. Ocvirk, Pula

13. Darko Habazin, Beograd

14. Desanka Ristić, Kikinda

15. Dijana Redžić, Beograd

16. Dijana Uherek Stevanović, Subotica

17. Dragan Maljik, Sremska Mitrovica

18. Dragana Ćatić, Beograd, Srbija

19. Dragica Beka Savić, Bačka Palanka

20. Dušan Varićak, Beograd

21. Eva Rančić, Pirot

22. Franjo Frančić, Piranj, Slovenija

23. Gordana Dimitrijević, Vranje, Srbija

24. Igor Divković, Opatija

25. Ilinka Marković, Novi Beograd

26. Irena Sretić, Niš

27. Ivan Gaćina, Zadar

28. Jasna Bzdilik, Loznica

29. Jelena Cvetinović, Beograd

30. Jelena Dimitrijević, Beograd

31. Jelena Radosavljević Stanišić, Beograd

32. Jovan Bajc, Aranđelovac

33. Jovanka Božić, Valjevo

34. Jozing Mirjana, Bjelovar

35. Kristina Janković, Zemun

36. Danijela Ražov Paloma, Zadar

37. Dušica Radosavljević, Mladenovac

38. Luka Đorđević, Niš

39. Ljiljana Gligorijević, Žitkovac

40. Ljiljana Popović, Knjaževac

41. Maja Familić, Novi Sad

42. Marija Rožić, Mrkonjić Grad

43. Marijana Stanković, Rabrovo 

44. Marina Adamović, Niš

45. Marina Milosavljević, Niš

46. Mario Lovreković, Petrinja

47. Marko Poropatić, Beograd

48. Matija R. Drljača, Beograd

49. Milan S. Kosović, Beograd

50. Milen Šelmić, Novi Sad

51. Mileva Pešić, Gacko

52. Milo Bešović, Podgorica

53. Miomir Dejanović MiDej, Vranje 

54. Mirjana Stefanički Antonić, Novi Sad 

55. Mirjana Magura, Beč, Austrija

56. Miro Matijaš, Zagreb

57. Miroslav Lj. Ranković, Beograd

58. Miroslav Mišel Boltres, Smederevo

59. Nada Vučičić, Split

60. Nada Vukićević Lukić Drinska, Beograd

61. Neda Dukarić Kostelac, Otočec

62. Nerandža Nena Kostić, Mosna

63. Nevenka Pupek, Split

64. Nikola Spasojević, Valjevo

65. Olivera Šestakov, Beograd

66. Predrag Patijarević, Lazarevac

67. Ramo Asanović, Novi Sad

68. Radmila Bogosavljević Milićević, Beograd

69. Robert Detki, Senta

70. Ružica Ciko, Tivat

71. Salja P. Slovenski, Ljubljana

72. Sandra Anina Klarić, Zagreb

73. Sanja Mančić Aleksić, Smederevo

74. Saša Mićković, Pariz

75. Slađana Milijić, Sokobanja

76. Slađana Milivojević Stošić, Kruševac

77. Slavica Klein, Lassee, Austrija

78. Slavoljub Radovanović, Crna Bara

79. Snežana Marko Musinov, Zemun

80. Sonja Smolec, Velika Gorica

81. Stevo Bzdilik, Loznica

82. Sveto Prodan, Nevesinje

83. Tea Vrsalović, Split

84. Tihomir Stuhne, Beograd, Srbija

85. Tomislav Smoljan, Zagreb

86. Valentina Novković, Beograd, Srbija

87. Valentina Vulić, Vrbas, Srbija

88. Velibor Antanasijević, Beč, Austrija

89. Vera D. Rajaković, Užice, Srbija

90. Vesna Andrejić Mišković, Slavonski Brod

91. Vesna Stanković, Beograd

92. Vladanka Cvetković, Beograd

93. Vladimir Zaharov, Rusija

94. Zdravko Lukanović, Pelagićevo

95. Zorica Tijanić, Beograd

Iz SNP-a: Novosadska premijera dokumentarnog filma "MAESTRO"

Maestro
Maestro
Obaveštavamo vas i ujedno šaljemo pozivnicu na novosadsku premijeru dokumentarnog filma MAESTRO (2015), 55 min, koja će se održati u Srpskom narodnom pozorištu, 8. januara 2016. godine, na sceni "Pera Dobrinović" u 19.30.

Na premijeri će govoriti Aleksandar Milosavljević, upravnik Srpskog narodnog pozorišta i Boško Milosavljević, reditelj filma.

Pred vama je gotovo nepoznata priča o ruskom reditelju Juriju Ljvoviču Rakitinu (1882, Harkov, Rusija - 1952, Novi Sad, Srbija) koji, kao briljantni umetnik, emigrant i nepomirljivi neprijatelj komunizma, 1920. godine dolazi na naše prostore i postaje nezaobilazan deo srpske pozorišne istorije. U Srpsko narodno pozorište Rakitin dolazi 1945. godine. 
Njegovi učenici bili su neki od najznačajnijih reditelja i glumaca sa ovih prostora: Mira Banjac i Renata Ulmanski. Ovo su njihova sećanja.

Narator u filmu je Miloš Biković, a Rakitinove citate izgovara Milan Caci Mihajlović.

ULAZ JE SLOBODAN!

Belem: muzej Berardo

Belem: muzej Berardo
Belem: muzej Berardo

Ako se po izlasku iz modernog centra Lisabona, kod Praça da Figueira sedne u tramvaj 15, oko 6 kilometara kasnije stiže se u Belém, centar kulturnog života portugalske prestonice. Jedan od istorijski najvažnijih gradskih kvartova, Belém se ponosi plažom koja je bila poznata u istoriji kao najsigurnije mesto za usidravanje na reci Tejo. Odavde su se, na doku nedaleko od današnjeg manastira Jerónimos, na put svetskih otkrića otisnule sve važnije portugalske ekspedicije: Infante D. Henrique ka Maroku, Bartolomeu Dias ka Rtu Dobre Nade, Fernando Magelan i Vasco da Gama. Ovde se takođe po prvi put usidrila ekspedicija Kristofera Kolumba na povratku u Evropu iz Novog Sveta. Sećanje na slavu tog perioda danas još uvek čuva veličanstveni Belém toranj. 

Moderni Belém je mozaik istorijskih spomenika, vrtova i mnoštva muzeja, sa klubovima i restoranima koji se nižu duž plaže, uključujući Belém Palatu, dom portugalskog predsednika i Manastir Jerónimos. Završen u 16. veku, manastir je arhitektonsko remek delo manuelinskog gotičkog sveta. Crkva manastira je mesto u kom počiva nekoliko kraljeva i značajnih ličnosti portugalske istorije, uključujući i grob Vaska da Game koji je premešten ovde u 19. veku. Na ovom mestu je navodno 08.jula 1497. njegova ekspedicija primila poslednju misu pre nego što će se otisnuti na put Atlantskog okeana, ka Aziji. 

Belem: muzej Berardo
Belem: muzej Berardo

U neposrednoj blizini manastira, praktično preko puta, u izložbenom kompleksu kulturnog centra Belém čuva se jedna od najvećih kolekcija moderne i savremene umetnosti u Portugalu. Muzej Berardo osnovan je 2007. godine odlukom vlade kako bi bio omogućen smeštaj ogromne umetničke zbirke Žoze Berarda, pasioniranog kolekcionara i jednog od najuticajnijih poslovnih ljudi u zemlji. Sa preko 1800 dela čija je ukupna vrednost iznosila oko 316 miliona eura 2006.godine kada je Christie izvršio procenu, kolekcija posebno pokriva modernu i savremenu portugalsku umetnost. Stalna postavka muzeja danas obuhvata sve bitne umetničke pravce od nadrealizma do pop-arta, minimalističke umetnosti do konceptualne umetnosti, uključujući ostvarenja Poloka, Pikasa, Maljevica, Mondriana, Warhola, Massona, Dalija, Krasnera i drugih. 

Belem: muzej Berardo
Belem: muzej Berardo

Pored tri stalne i dve privremene izložbe (Stan Douglas: Interregnum i Ernesto de Sousa: O teu corpo é o meu corpo), muzej je trenutno domaćin izložbe “Četiri varijacije ni o čemu ili pričanje o onome što nema ime” (“Quatro variações à volta de nada ou falar do que não tem nome”), koju priređuje gostujući umetnik iz Kolumbije, Nicolas Paris. Rođen 1977.godine u Bogoti, Paris nam izložbu predstavlja kao proces, seriju umetničkih intervencija u kojima posetilac sam odlučuje šta želi da nauči i gde će iskusiti nove načine postojanja. Izložba je organizovana kao četiri varijacije, kroz četiri koncepta, u četiri sobe, koristeći alat, metod, ideju i sistem kao osnovne strukturalne pravce razmišljanja. Prva soba je organizovana oko odeje “alat”, sa crtežima, edukativnim vežbama, instrumentima, modelima i igrama. Misao je ovde viđena kao vežba, dok različita sredstva treba da pomognu oko organizacije ideja, ne kao jednostavna tehnika reprezentacije, već više kao sistem misli koji omogućava razmenu različitih stavova. Druga soba, “metod”, poigrava se konceptom učionice. Svaka učionica (npr. “učionica za čitanje između redova”, “učionica u kojoj se uči kako reći ne”) predstavlja strukturu u kojoj se umetnikov interes suočava sa iskustvom posmatrača tako što svaki model omogućava otkrivanje veza, kao okidač za razmišljanje o različitim vidovima socijalizacije kroz proces istovremenog učenja i neuspeha. Odavde, izložba fokus pomera ka “ideji” koristeći malu arhitektonsku instalaciju. Predmet ovde sugeriše da je ideja nešto što se uvek iznova gradi i razvija, promenljivo i nikada potpuno dostupno, nešto što moze da raste tokom vremena u razlicitim pravcima, i koje na kraju zapravo počiva u rukama samog gledaoca. U poslednjoj sobi koja tretira “sistem”, obrazovanje se tretira kao konceptualna ustanova - proces koji stimuliše razmisljanje i generiše ideje. Umetnik ovo postiže kroz kombinaciju kratkih filmova kao poetičnih eseja. 

Ovakav koncept izložbe Paris objašnjava kao istraživanje fokusirano više na procesu difuzije nego stvaranja, navodeći kao njegovu svrhu preispitivanje umetnosti kao razmene mišljenja. Ovim poetičnim protivljenjem konvencijama, pravilima i ustaljenim sistemima verovanja, umetnik traga za otkrivanjem novih mogućnosti za posmatranje i doživljavanje prostora. Na taj način, sam muzej se pretvara u sredstvo koje stimuliše interakciju sa posmatračem i promoviše različite forme novih načina saznanja i razumevanja. 

Izložba je otvorena do šestog marta 2016. 

Autor: Nevena Tatović 
Foto: Nevena Tatović

Wednesday, December 30, 2015

Otvorena izložba "Ibeđi - dva puta rođeni"

"Ibeđi - dva puta rođeni"
"Ibeđi - dva puta rođeni"

Na svečanom otvaranju, večeras u 19č u Muzeju afričke umetnosti, otvorena je izložba posvećena motivu blizanaca u afričkoj skulpturi, pod nazivom: IBEĐI: DVA PUTA ROĐENI.

Na otvaranju su se prisutnima obratili: Nj.E. Harold Augustus Koko, Ambasador Nigerije, dr Senka Kovač, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Ljiljana i Boris Pavlić, kolekcionari i vlasnici zbirke koja je izložena u Muzeju, kao i direktorka Muzeja afričke umetnosti, Marija Aleksić, i autorka izložbe Aleksandra Prodanović Bojović.

Na afričkom kontinentu rađa se natprosečno veliki broj blizanaca u odnosu na druge delove sveta. Najveću stopu rađanja blizanaca na svetu ima narod Joruba koji živi na jugozapadu Nigerije. Narod Joruba, kao i druge afričke kulture, pripisuje blizancima natprirodno poreklo i posebnu duhovnu moć. Prema njihovim verovanjima, svaka osoba ima na nebu svog dvojnika. Blizanci su deca koja se rađaju zajedno sa svojim nebeskim parom. Naziv za blizance na joruba jeziku glasi ibeđi ili u prevodu „dva puta rođeni“, što je ujedno i ime božanstva koje ih štiti. Blizanci se smatraju božjim blagoslovima koji donose sreću svojoj porodici, ako se o njima vodi računa i ako su poštovani. Na tim verovanjima zasnovan je kult posvećen blizancima.

Sačuvane skulpture pružaju uvid u jednu izvanrednu ritualno-umetničku praksu, čije vrednosti su upisane u kulturu i sećanje naroda Joruba. Figure blizanaca, koje sa izuzetnim zadovoljstvom prikazujemo na ovoj izložbi, prikupljane su krajem 1970-tih godina u Nigeriji, sa strpljenjem i posvećenošću koji svedoče o kolekcionarskoj strasti i umetničkom osećaju njihovih vlasnika i čuvara, Ljiljane i Borisa Pavlića.


Tokom januara u utvrđenom terminu za porodičnu posetu muzeju - nedelja od 11-13č - biće organizovane kreativne radionice za decu i javno vođenje kroz tematsku izložbu IBEĐI: DVA PUTA ROĐENI. 


Izložba traje do juna 2016.

Darkwood Dub za početak 2016. u DOB-u

Darkwood Dub
Darkwood Dub

Legendarni beogradski bend Darkwood Dub će, u sali Amerikana Doma omladine Beograda, održati koncerte 1. i 2. januara od 22 časa. Treću godinu zaredom ovaj sastav poziva publiku na punjenje baterija i uživanje u rege i dab ritmovima uz elektroniku i gitare, a ove godine kao njihovi gosti nastupiće i grupa Lira Vega. 

Ulaznice po promotivnoj ceni od 1000 rsd za prvi i drugi januar prodaju se još danas. Od sutra (30.12.) cena ulaznice je 1200 rsd a možete ih kupiti na sledećim pretprodajnim mestima: Eventim , Gigs Tix, DD Tickets prodajne mreže kao i u kafeu Šikarica (Skadarska 22). Na dan koncerta, cena ulaznice će biti 1400 rsd. Broj ulaznica je ograničen!

Darkwood Dub prkose pravilima i žanrovima, spajaju nespojivo, izmišljaju trendove i prihvataju sve izazove. Grupa je ime dobila po šumi u kojoj je živeo Zagor, a osnovana je krajem 1988. godine. Darkvudi su do sada objavili osam albuma i sa svakim novim izdanjem su sve više rušili stereotipe o reggae-u i dub-u, elektronskoj muzici i rokenrolu. Grupu čine Dejan Vučetić Vuča (vokal), Bojan Drobac Bambi (gitara), Milorad Ristić Miki (bas) i Lav Bratuša (bubnjevi).


Intervju
Sa Dejanom Vučetićem Vučom, pevačem Darkvuda, porazgovarali smo o planovima benda, domaćoj muzičkoj sceni i predstojećem koncertu.

Skoro tri decenije postojite i stvarate - šta se za to vreme promenilo na muzičkoj sceni Srbije, a šta vidite kao najveću promenu u radu benda?
Dejan Vučetić Vuča: Promenilo se puno toga. Osamdesetih je rokenrol pripadao mejnstrim kulturi, devedesete su bile vreme kad je rokenrol dosta marginalizovan i taj trend je nastavljen u kasnijem periodu. Što se nas tiče, mislim da smo prešli dugačak put. Najveća promena desila negde krajem devedesetih, oko albuma "Elektro pionir". Tad smo malo izašli iz senke i relativno širi krug ljudi se upoznao sa našim radom. 

Kada možemo očekivati novi album i da li su u planu neke turneje u 2016. godini? 
Dejan Vučetić Vuča: Snimamo novi album već neko vreme, planiramo da u januaru objavimo prvi singl kao najavu. Ostatak albuma će najverovatnije biti objavljen do leta. Sve će to biti ispraćeno pojačanim koncertnim aktivnostima.

Vidite li naslednike vaše muzike i autentičnosti na domaćoj muzičkoj sceni? 
Dejan Vučetić Vuča: Ima puno talentovanih muzičara, scena je aktivna i raznolika. Pratimo i podržavamo sve mlađe i starije kolege. Što nas je više, svima je bolje.

Koncerti DD za početak godine već su postali tradiocionalni, zašto ste odlučili da baš koncerti 1. i 2. januara budu redovan termin za vaše beogradske koncerte?
Dejan Vučetić Vuča: Postaje tradicija, evo već treću godinu zaredom popravljamo ljudima post-novogodišnje raspoloženje. Razlozi su jednostavni, neradni su dani, ima puno ljudi u gradu koji imaju vremena da odvoje celo veče za rok koncert. Prošla je novogodišnja histerija i sve je znatno opuštenije nego u "najluđoj noći".

Kako će biti koncipiran predstojeći koncert u Domu omladine, kako ste osmislili repertoar? 
Dejan Vučetić Vuča: Uvežbavamo neke pesme koje nismo dugo svirali, malo menjamo neke aranžmane i zvučno ujednačavamo pesme iz različitih faza našeg rada. Biće nešto duži koncerti, preko dva sata.

Ove godine vaš gost na koncertu biće bend Lira Vega, da li postoji neki poseban razlog da sa njima podelite binu?
Dejan Vučetić Vuča: Po mom mišljenju njihov album "Duhovi" je jedan od najboljih domaćih albuma protekle godine, zrelo autorsko delo. Drago mi je što sam gostovao na tom albumu i imao priliku da pratim njegovo nastajanje. 

Šta želite sebi i svojim fanovima u 2016. godini?
Dejan Vučetić Vuča: Želim svima da u 2016. godini sve bude dubwise!

Nova predstava Hleb teatra "Doček"

"Doček"
"Doček"

Hleb teatar u koprodukciji sa Bitef teatrom i organizacijom „Pekarna Magdalenske Mreže” iz Maribora priprema premijeru koncert predstave „Doček”. Premijera je planirana za 12. januar 2016. godine u Bitef teatru, a pretpremijera će biti izvedena u Magacinu u Ulici Kraljevića Marka, 30.decembra. 

Predstava je inspirisana dramom Semjuela Beketa „Čekajući Godoa”, a u njoj se dijalozi iz Beketove drame, citati iz dela Ernsta Bloha, Eduarda Galeana , Darka Suvina i originalni tekstovi prepliću sa partizanskim i revolucionarnim pesmama nastalih pre, za vreme i nakon Drugog svetskog rata. 

Pesme se izvode u novim, svežim, ponekad i iznenađujućim obradama.

Predstava je započeta u Beogradu, ali se glavni rad na njoj ostvario u Mariboru, tokom letnjeg rezidencijalnog programa za umetnike GuestRoomMaribor u organizaciji Pekarna Magdalenske Mreže.

Radne verzije predstave igrane su sa velikim uspehom u Mariboru, Kopru, na Festivalu Koperground Marka Brecelja, i na Festivalu Patosofiranje, gde je predstava dobila i svoje prvo priznanje za najprogresivnije delo Festivala.

Režiju predstave uradila je Sanja Krsmanović Tasić, a pored nje u predstavi igraju Jugoslav Hadžić i Anastasia Tasić, koji su uradili aranžmane i obrade pesama koje izvode, kao i gosti.

Pretpremijera je planirana pred doček Nove godine, a premijera pred doček srpske Nove godine jer se predstava izvodi u formi koncerta upriličenog za doček. Doček koga ili čega – na vama je da zaključite!

TEKST IZ PROGRAMA PREDSTAVE:
„(...) Jer pišem u doba nadmoćnog, olovnog i zagušljivog kontrarevolucionarnog pokrova. Ideološki, on nameće obezvređenje cijele povijesti SFRJ ne samo kao loše odrađenog posla, nego i kao od samog početka pogrešno zamišljenog ili čak opasnog pothvata. A ipak, kada razmišljam o projektu oslobodilačke Jugoslavije, sjećam se talijanske poslovice: „Kada se stablo sruši, nema više hlada”, izloženi smo punoj silini kapitalističkog opustošivanja.” 
Darko Suvin

Puštene karte u prodaju za bioskopski spektakl "Povratnik"

Povratnik
Povratnik

Novi film reditelja Alehandra Gonzalesa Injaritua „Povratnik” stiže na repertoar domaćih bioskopa 21. januara sledeće godine, a od danas karte možete kupiti na blagajnama bioskopa Cineplexx UŠĆE Shooping Center, Cineplexx Delta City i Rode Cineplex u Beogradu, Arena Cineplex u Novom Sadu, bioskopa Vilin Grad u Nišu i bioskopa Cineplexx Kragujevac Plaza.

Izuzetno ambiciozni projekat, u kojem glavne uloge tumače Leonardo Dikaprio i Tom Hardi, sniman je u zabačenim predelima Kanade i Argentine. Injaritu i direktor fotografije Emanuel Lubecki, Oskarom nagrađen za filmove „Gravitacija" i „Čovek ptica", insistirali su da se tokom snimanja koristi samo prirodno svetlo. Snimali su u ekstremnim uslovima u popodnevnim časovima, obično između 17:30 i 19:30 časova.

Mnogi predviđaju da pored toga što će „Povratnik” ostati upamćen kao ostvarenje neverovatne vizuelne lepote, mogao da bude i film koji će Dikapriju napokon doneti prvog Oskara. Između ostalih, do sada je dobio 4 nominacije za Zlatni Globus, uključujući nominacije za najbolji film, najbolju režiju i najboljeg glumca. Kritičari ga nazivaju spektaklom godine koji se ne sme propustiti u bioskopima:

- Do sada neviđeno vizuelno remek-delo. (Robert Abele, THE WRAP)
- Osetite divlju stranu bioskopa. (Peter Travers, ROLLING STONES)

- Epski rolerkoster na velikom platnu. (Sasha Stone, AWARDS DAILY)

Snimajući ovaj film četrdesetogodišnji glumac je proveo devet meseci u konstantnoj hipotermiji u jezivoj hladnoći severnih kanadskih i južnih argentinskih predela. Leonardo je snimio oko četrdesetak scena, koje su verovatno najizazovnije od svega što je uradio u svojoj karijeri. Da bi ušao u lik američkog lovca Hjua Glasa morao je da radi stvari koje nikad do sada nije radio: spavao u utrobi mrtvih životinja, jeo sirovu džigericu i kupao se u smrznutim rekama.

,,Povratnik’’ je uzbudljivo filmsko remek-delo koje prikazuje epsku avanturu preživljavanja jednoga muškarca i izuzetnu moć snage ljudskoga duha. Lovac Hju Glas (Leonardo Dikaprio) koga su teško povređenog, ostavili da umre duboko u neispitanoj američkoj divljini njegovi pratioci predvođeni Džonom Ficdžeraldom (Tom Hardi), vođen je jakom voljom kao jedinim oružijem, okružen surovom zimom i neprijateljskim plemenima. Glas se bori za život, dok mu želja za osvetom ne jenjava.

Borba sa medvedom i opstanak u teško pristupačnim predelima Severne Amerike su prikazani u veličanstvenim slikama, zbog čega ovaj film mora da se pogleda na velikom platnu od 21. januara.

Oslobodite Vaše knjige zatvorenicima!

Oslobodite Vaše knjige zatvorenicima!
Oslobodite Vaše knjige zatvorenicima!

Knjige otvaraju vrata u nove svetove, nova saznanja i znanja. Ovo iskustvo je sigurno najpotrebnije nasim sugrađanima koji ove godine provode Novu godinu između četri zida. Ako imate knjige, časopise ili neiskorišćene sveske, budite slobodni da nas kontaktirate preko Facebook stranice “Novogodišnji poklon zatvorenicima” ili nas pozovete na 064 322 1183, kako bi se dogovorili oko njihovog preuzimanja, a ako Vam je usput, knjige uvek možete doneti na Dorćol, u Kneginje Ljubice 9, samo se prethodno najavite.

Načelnica Okružnog zatvora u Beogradu je zamolila da svako ko donira knjige napiše pismo sa svojom adresom i kratkim tekstom da se knjige doniraju zatvoru, jer bi želeli da Vam se zahvale za ovaj gest. (To je njihova želja, ali nije obavezno.)

Knjige bi se uručile zatvoru uoči srpske Nove godine. Nemamo puno vremena, s toga bi trebalo brzo da se organizujemo! Ako nemate knjige, možete da pomognete da drugi čuju za ovu inicijativu tako što ćete ovu vest širiti dalje.

Inspiring Excellence u Airport City-ju

Inspiring Excellence u Airport City-ju
Inspiring Excellence u Airport City-ju

U AIRPORT CITY-ju je održana promocija kalendara pod nazivom Inspiring Excellence (Izvrsnost koja inspiriše) koji je na veoma neobičan način spojio u jednom izrazu savremenu igru, sofisticiran grafički dizajn sa arhitekturom i konceptom najuspešnijeg biznis parka – Airport City-jem.

Hrabro, neobčno i sudeći po prvim reakcijama prisutnih poznatih poslenika kulture, savremenog dizajna i biznisa, veoma atraktivan rezultat.

Kreativni tim koji je uradio kalendar: naš prestižni dizajner Slavimir Stojanović, sjajna fotografija Sonja Žugić, proslavljena Ashen Ataljanc, igrači Bitef dance kompanije s umetničkom direktorkom Jelenom Kajgo. Koncept projekta Marina Deleon. Štampa Margo art.

“Ova saradnja je deo našeg programa socijalne odgovornosti za sledeću godinu u okviru koga ćemo pomoći baš Bitef dens kompaniji donacijom za organizaciju nove predstave.”

Naime, 3.marta 2016. biće premijerno izvedena predstava L’Histoire du soldat u izvedbi Bitef dans kompanije uz učešće Gaja Vajcmana koji je jedan od najuspešnijih koreografa savremene igre u svetu.


“Biće to posebna povlastica i poslastica za sve ljubitelje umetnosti modernog pokreta kojih ima puno u Beogradu. Za nas u Airport City-ju biće to prilika da pretočimo u realnost naše slogane u kojima se prepliću lepota , preciznost i perfekcija pokreta sa sličnim osobinama koje krase neke od biznis aspekata uspešnih projekata. I da aktivno, kroz našu donaciju, postanemo deo umetničke scene koja čini naš grad bogatijim za još malo lepote” izjavila je Marina Deleon, savetnica za komunikacije Airport City-ja.

Magija baroknog Božića na Kolarcu

Magija baroknog Božića na Kolarcu
Magija baroknog Božića na Kolarcu


Studio za ranu muziku u saradnji sa Kolarčevom zadužbinom u mesecu decembru, Beograđanima darovaće čaroliju baroknog Božića. U sredu, 30. decembra, u foajeu Kolarca sa početkom u 20 časova barokni vokalni i instrumentalni solisti na istorijskim instrumetnima, pod umetničkim vođstvom čembaliste, orgulaša i dirigenta Predraga Goste, izvešće dela baroknih kompozitora stvaranih u čast Božićnih praznika. Nakon uspešno održanog prošlogodišnjeg božićno-novogodišnjeg koncerta kojim su Kolarac i Studio započeli ovaj serijal, po drugi put u Beogradu ljubitelji i poštovaoci ove muzičke epohe imaće priliku da uživaju u magičnim notama Korelija, Vivaldija, Hendla, Bukstehudea, Skarlatija, Fišera i Pičininija na istorijskim instrumentima – baroknim violinama, baroknom violončelu, blok i traverzo flauti, teorbi, čembalu i orguljama. Kao voklani solista nastupiće sopran Radoslava Vorgić, sjajna solistica koja već duže vremena živi i radi u Nemačkoj. Svečana dekoracija uz sveće, praznično osmišljen ambijent hola Kolarca i mistična muzika slušaocima će obogatiti ove dane i učiniti da se osećaju posebno. 

Uz Gostu i Vorgićku na koncertu će nastupiti i Karolina Beter, blok i traverzo flauta (Nemačka-Srbija); Katarina Đorđević (Engleska), Dušica Blaženović i Ivana Zavišić, barokna violina; Milica Mihailović, barokna viola; Ivana Grahovac, barokno violončelo; Dušan Kostić, violone; i Darko Karajić, teorba. Među kompozicijama koje će biti izvedena čuće se Barokna kantata “O di Betlemme altera povertà” Alesandra Skarlatija, sjajni Končerto groso u D-duru Arkanđela Korelija, kao i Koncert za flautino Antonija Vivaldija.

Predrag Gosta svoj umetnički izraz usredio je pre svega ka izvođenju i proučavanju muzike 17. i 18. veka. Svirajući na originalnim instrumentima ili replikama muzičkih instrumenata iz toga perioda, kao i kroz saradnju sa muzičarima koji se bave istorijskom interpretacijom, Gosta je u poslednjih 17 godina tokom svog boravka u SAD-u postigao značajne rezultate, pre svega sa svojim ansamblom Nju triniti barok (New Trinity Baroque), ali i sa radom sa značajnim umetnicima na tom polju – Evelin Tab, Majkl Filds, Endrju Lorens-King, Entoni Ruli, i drugima. Maestro Gosta od prošle godine sve je više ponovo kod nas, gde je započeo inicijativu Barokne akademije zajedno sa našom poznatom baroknom umetnicom Marijanom Mijanović, a od prošle godine vodi i Novu beogradsku operu koja se bavi pre svega baroknom operom. Gosta je nastupio na značajnim festivalima rane muzike u Bostonu, Amherstu i Dartingtonu, na “Pikolo Spoleto” festivalu u Čarlstonu, Varaždinskim baroknim večerima, festivalu barokne muzike na Korčuli i mnogim drugima, a u Beogradu je umetnički direktor Festivala rane muzike.

Jedan od naših najpriznatijih stručnjaka za ranu muziku u svetu i objavio desetak kompakt diskova. Za svoj rad priznat je i nagrađivan od mnogih renomiranih institucija, uključujući Američki kongres, Državni univerzitet Džordžije, i međunarodno udruženje Faj Beta Delta. Takodje deluje i kao dirigent, te vodi Novi simfonijski orkestar “Makris” u Beogradu i Gvinet balet-teatar u Atlanti. Dirigovao je među ostalima i Beogradskom filharmonijom, Ruskim nacionalnim orkestrom, Nacionalnom filharmonijom u Vašingtonu, Simfonijskim orkestrom “Glinka” u Sank-Peterburgu, a i prvi je dirigent sa prostora vibše Jugoslavije koji je dirigovao i snimio CD sa renomiranim Londonskim simfonijskim orkestrom.

Ovaj koncert je jedan od mnogih projekata strateške saradnje između Studija za ranu muziku, Kolarčeve zadužbine i Nove beogradske opere, i još je jedan korak ka ostvarenju zajedničkih ciljeva edukacije i obogaćivanja muzičke ponude naših prostora novim umetničkim izrazima. Želja je da se u narednom periodu ostvari još više raznovrsnih projekata i produkcija, kako koncerata tako i predavanja. Povodom predstojećeg koncerta , maestro Gosta je izjavio: “Još jednom će beogradski auditorijum biti u prilici da upije nove muzičke melodije, da istovremeno uživa i upotpuni svoju muzičku kolekciju , kao i da udje u Novu godinu prazničnog duha koji će umetnici doneti na istorijskim instrumentima.”

Ulaz na koncert je 300 i 500 dinara i mogu se kupiti na blagajni Kolarca.

Jazz u Gradu - Swing Night

Jazz u Gradu
Jazz u Gradu


Jazz u Gradu - Swing Night // Sreda 30. decembar, 21h // Kc Grad

Tokom 2015. godine sredom smo u KC Gradu slušali be-bop, hard-bop, fusion, uživali u kombo-postavama trija, kvarteta, prisećali se velikih imena iz istorije jazz muzike. Godinu ćemo ispratiti u velikom stilu - čeka nas Swing Night!!!! U za ovu priliku specijalno oformljenom sekstetu nastupaju Ksenija Kochetova (vokal), Aca Pejčić (piano), Miloš Čolović (kontrabas), Miloš Grbatinić (bubanj), Vladimir Krnetić (truba) i Max Kochetov (saksofon). Jedna dobra prilika da uz zvuke Paul Anke, Sinatre i ostalih džentlmena u plesnom stilu ulepšamo pretposlednje decembarsko veče ove godine.

Ulaz 100 RSD.

Roman o Zeldi Ficdžerald u izdanju "Lagune"

Roman o Zeldi Ficdžerald u izdanju "Lagune"
Roman o Zeldi Ficdžerald u izdanju "Lagune"
Roman „Z: Roman o Zeldi Ficdžerald“, čiji je autor Teris En Fauler, nalazi se u prodaji u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.

Kada se dražesna, bezobzirna južnjačka lepotica Zelda Sejr upozna sa F. Skotom Ficdžeraldom na igranci u kantri klubu 1918, ona ima sedamnaest godina a on je mladi poručnik u vojsci raspoređen u Alabami. Nedugo potom „neosvojiva“ Zelda se zaljubljuje u njega uprkos njegovoj neprikladnosti: Skot nije ni bogat ni ugledan, pa čak ni Južnjak, i neprestano tvrdi, besmisleno, da će mu pisanje doneti i bogatstvo i slavu. Njen otac nije nimalo pod utiskom. Ali nakon što Skot proda prava za prvi roman „S ove strane raja“, Zelda se optimistično ukrcava u voz za sever, da se uda za njega, a da ostalo rešava usput.

Za tim će, tu u osvit doba džeza, uslediti nezamislivi uspeh, pažnja i slava, a Skot i Zelda će postati žive legende. Svi žele da upoznaju vatrenog mladog pisca skandaloznog romana – i njegovu dovitljivu i još skandalozniju ženu. Svako mesto na koje odu postaje igralište: Njujork, Long Ajlend, Pariz i Azurna obala – gde se priključuju beskrajnoj zabavi glamurozne, katkada osuđene na propast „izgubljene generacije“, kojoj pripadaju i Ernest Hemingvej, Sara i Džerald Marfi i Gertruda Stajn.

Sjajnom pronicljivošću i maštom, Teris En Fauler nam donosi Zeldinu intrigantnu priču onako kako ju je ona sama mogla ispričati.

Tuesday, December 29, 2015

Novogodišnji koncert u saradnji sa Artlin-Kom / Urmin Nes Majstorović

Urmin Nes Majstorović
Urmin Nes Majstorović
Nedelja 3. januar 2016. u 12 č. Velika dvorana Kolarčeve zadužbine

Dobitinik nagrade ArtLink - Societe Generale
Najperspektivniji mladi muzičar u 2015. godini
Urmin Nes Majsorović - horna
David Horvat, violina
Irena Josifoska, čelo
Uki Ovaskainen, klavir

Program: Betoven, Veber, Ernst, Mocart, Rahmanjinov, Glier

ArtLink, umetnička asocijacija, dodelila je po jedanaesti put godišnju prestižnu nagradu ArtLink – Socijete Generale Najperspektivniji mladi umetnik u Srbiji. Do sada su tu nagradu dobili sada već istaknuti umetnici mlađe generacije, među kojima su violinisti Stanko Madić, Una Stanić i Natalija Isaković, pijanistkinje Sanja Bizjak, Mirjana Rajić i Sara Vujadinović, čelisti Nemanja Stanković i Irena Josifoska, gitarista Vojin Kocić i drugi. Nagrada za 2015. godine po prvi put ide u ruke jednog duvača – sedamnaestogodišnjeg horniste Urmina Majstorovića, koji je trenutno student prve godine Akademije umetnosti u Novom Sadu. Umetnička direktorka ArtLink-a Jovanka Višekruna Janković i Mirjana Lazarević, muzički urednik Centra za muziku Kolačeve zadužbine već desetu godinu čine okosnicu žiriju za nagradu u kome su se smenjivala najveća imena iz sveta umetničke muzike kod nas.
Mladi laureat će, nastupiti zajedno sa svojim gostima na desetom tradicionalnom Novogodišnjem koncertu u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine 3. januara 2016. godine u 12 časova, koji Centar za Muziku Kolarčeve zadužbine i ArtLink organizuju. Gosti će biti dobitnici nagrade iz prethodnih godina naši istaknuti mladi umetnici violinista David Horvat i čelistkinja Irena Josifoska, pijanista Uki Ovaskainen i drugi. ArtLink je pripremio i poklon za sve posetioce koncerta - najnovije CD izdanje violiniste Davida Horvata, dobitnika nagrade za 2014. godinu.
Na najnovijem CD izdanju, David Horvat izvodi dela Franka, Ernsta i Izaija.
Na programu koncerta publika će imati prilike da čuje Mocartov kvintet za violinu, dve viole, čelo i hornu kao i dela Rahmanjinova, Glijera, Čajkovskog.

Urmin Nes Majstorović rođen je 1998 u Beogradu kao najmlađe dete u porodici u kojoj su i troje ostale dece uspešni profesionalni muzičari. Od svoje pete godine svira violinu, od sedme i klavir a od jedanaeste i hornu. Urmin je student I godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na instrumentu horna u klasi profesora Nenada Vasića, a nastavio je i veoma uspešnu saradnju sa profesorom Igorom Lazićem pod čijim mentosrstvom svira od početka bavljenja hornom. 2014 godine bio je u Ljubljani na kursu kod prof. Kristijana Lamperta. 
Laureat je mnogih takmičenja svirajući kao solista i u kamernim sastavima.

Od najmlađeg uzrasta svirao je u orkestrima. Najpre violinu, u filharmoniji mladih "Borislav Pašćan", i u Beogradskoj dečjoj filharmoniji. Kasnije je u orkestru škole „Vučković“ svirao hornu, a u školama „Mokranjac“ i „Jenko“ u orkestru je svirao violinu i hornu. Samo u prethodne dve godine orkestar škole „Jenko“ održao je brojne značajne koncerte u dvorani Kolarčeve zadužbine, Sali Beogradske filharmonije, na otvaranju takmičenja u Ohridu, na otvaranju festivala u Drvengradu, na otvorenoj sceni na Kalemegdanu, u Milanu... Osim toga član je Beogradskih mladih simfoničara. Svirao je u Evropskom omladinskom orkestru Igora Koretija. Od ove godine svirao je i kao član u brojnih profesionalnih orkestara – Novog simfonijskog orkestra Makris, Nove beogradske opere, Vojvođanskog simfonijskog orkestra, Orkestra koji je nastupao na festivalu saksofona, orkestra koji je okupio Aleksandar Sedlar.

Ulaz slobodan

Izložba i predstavljanje knjige stripova "Zlato na Mesecu"

Izložba i predstavljanje knjige stripova "Zlato na Mesecu"
Izložba i predstavljanje knjige stripova "Zlato na Mesecu"
Predstavljanje izdanja Zlato na Mesecu, koju je objavio beogradski izdavač RENDE, kao i otvaranje izložbe tabli iz ove zbirke stripova, koje će KC Grad upriličiti u ponedeljak 4. januara 2016., u 20h, prilika su da se ovdašnja publika upozna sa novijim radovima uvek aktivnog Aleksandra Zografa.

Aleksandar Zograf je strip autor aktivan na domaćoj i internacionalnoj sceni, koji u svom radu putuje kroz prostor i vreme, opisujući mesta koje je posetio, i ilustrujući priče koje je pronašao u davno zaboravljenim knjigama i izdanjima novina.

Počev od 2003. godine, njegovi stripovi se redovno pojavljuju u listu Vreme, a najnovija zbirka stripova iz Vremena, Zlato na Mesecu, nosi naziv po stripu nastalom prema literaranom radu kojeg je učenica jedne beogradske osnovne škole objavila u školskom listu 1959. godine.
Izložba će biti otvorena do 17. januara 2016. u Velikoj galeriji Kc Grad.

Spot za pesmu "Beskućnik"

Spot za pesmu "Beskućnik"
Spot za pesmu "Beskućnik"
Pesma “Beskućnik” koju su snimili bend Ničim Izazvan i Darko Rundek i koja se nalazi na njihovom nedavno objavljenom drugom studijskom albumu pod nazivom “Odlaziš?”, od danas ima i video podršku.

“Priča o uspešnom, modernom a ipak nesrećnom čoveku je konačno dobila i svoj video. Sjajno smo se zabavili na snimanju a spot je sniman na više lokacija u Beogradu uz pomoć naših drugara iz BIM produkcije i GoProShop-a MANHATTAN. “ – izjavili su članovi benda Ničim Izazvan.

Spot pogledajte OVDE.
Tokom zajedničkih nastupa benda i Darkovog Cargo tria na nekoliko letnjih festivala dogovorena je ova vrlo zanimljiva saradnja do koje je moralo da dođe.“Rad sa tako velikim imenom i velikanom umetnosti na našim prostorima je ogromno iskustvo i još veća čast.” - kažu članovi benda i dodaju: ”Darkov glas i pevanje su oplemenili pesmu. Iako smo mi od samog nastanka pesme i planirali Darkovo učešće u njoj, ipak bi se moglo bi se reći da je pesma ispala i bolja nego što smo očekivali.

Album ''Odlaziš?'' u izdanju Lampshade Media, čini jedanaest pesama od kojih su četiri već plasirane kao singlovi. S obzirom da su pesme sa drugog albuma nastajale u istom periodu kada i pesme sa prvog albuma, stil je ostao nepromenjen.

www.lampshademedia.rs

Osvojite 2 x 2 besplatne karte za film "Opklada veka"

Film "Opklada veka"
Film "Opklada veka"
Opis filma: Njihove hrabre investicije su ih odvele do mračnog podzemlja modernog bankarstva gde moraju da sumnjaju u sve i svakoga. Zasnovan na istinitoj priči i knjizi Majkla Luisa („Mrtav ugao“ i „Formula uspeha“) i u režiji Adama Mekeja („Spiker“ i „Polubraća“), u filmu „Opklada veka“ igraju: Kristijan Bejl, Stiv Karel, Rajan Gosling i Bred Pit.


Originalni naslov: The Big Short
Dužina trajanja filma: 130 min
Država/Godina: USA/2015
Žanr: drama
Glumci: Christian Bale, Brad Pitt, Ryan Gosling
Režiser: Adam McKay
Distributer: Taramount film

Ukoliko želite da osvojite karte za projekciju ovog filma 30.12.2015. od 19.45 h u bioskopu Cineplexx Delta City, pošaljite mail i u subject liniji napišite ime ovog filma. Prve dve osobe koje to učine će osvojiti karte, a njihova imena ćemo objaviti u vidu komentara ispod ovog posta u sredu 30.12.2015. do 12 h najkasnije.

Monday, December 28, 2015

Novogodišnji koncert u Gvarneriusu

Veče muzike Baha i Hendla
Veče muzike Baha i Hendla

Utorak, 29. decembar u 20 časova, Gvarnerius

Lidija Jovanovic rodjena je 1985. godine u Beogradu. Klavir pocinje da uci u sedmoj godini u klasi Ljerke Vukelje. Po zavrsenoj srednjoj muzickoj skoli u klasi Olge Bauer i studija na Fakultetu muzicke umetnosti u Beogradu u klasi Ljiljane Vukelje nastavlja master studije klavira u Lausanne (Svajcarska) u klasi Jean-Francois Antonioli-a. 
Uporedo sa studijama klavira pocinje da uci solo pevanje u klasi Ane Jovanovic. Posle zavrsenih osnovnih studija solo pevanja u Neuchatel-u (Svajcarska), 2014. godine postaje clan Svajcarskog operskoj studija u Bienne-u. Trenutno je student master studija u Zenevi u klasi Nathalie Stutzmann. 
Tokom studija usavrsavala se na majstorskim kursevima umetnika kao sto su Jadwiga Rappé, Jeannette Fischer, Luisa Castellani, Alain Garichot, Agata Zubel, Anna Radziejewska. 
Dobitnica je stipendija Eurobank EFG za najbolje studente Srbije i stupindije Max D.Jost. 
Ucestvovala je na festivalima "Fete de la musique" 2013. godine u Lozani, 2014. godine u Zenevi; "Dni muzyki Andrzeja Kurylewicza" 2014. godine u Varsavi; "6. Festiwal Prawykonan" 2015. godine u Katovicama. 
Saradjivala je sa dirigentima kao sto su Norbert Carlen, Johannes Kalitzke, Antoine Marguier, Szymon Bywalec. Nastupala je sa orkestrima Orkiestra Muzyki Nowej, Ensemble Contrechamps, horom Pro Arte. 
Njena izvodjenja su prenosena na stanicama radija Polskie Radio, Espace 2, RBB-Kulturradio, Radio Suisse Romande. 
Nastupala je kao alt solo u mnogobrojnim oratorijumima (C.St.Saens: Oratorio de Noel; Bach: Markus Passion; Rossini: Petite Messe Solenelle itd), tumacila je ulogu Die Koechin beim Oberst u operi A. Reimann-a Die Gespenstersonate. 

Momirović Jana je rođena 19. 10. 1989 godine u Beogradu. Svoje muzičko obrazovanje započela je u nižoj muzičkoj školi „ Božidar Trudić“ u Svilajncu, na odseku za klavir. 
U Muzičkoj školi „Kosta Manojlović“ završila je nižu i srednju muzičku školu na odseku za solo pevanje u klasi profesorke Ane Jovanović i muzičku gimnaziju na odesku za klavir u klasi profesorke Tanje Jablanović. Završila je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. 2012 je upisala solo pevanje na Fakultetu umetnosti u Nišu. Kao solo pevač učestvovala je i osvajala nagrade na mnogim takmičenjima u zemlji. Kao učesnica mnogih master klasova, imala je priliku da radi sa cenjenim bas- baritonom Davidom Bižićem, cenjenim kontraaltom Marijanom Mijanović i sa cenjenim pianistom, kompozitorom i direktorom nacionalnog muzičkog Konzervatoriuma u Meksiku, Davidom Rodrigezom. 2013. počinje da peva 2. dečaka u Mocartovoj Čarobnoj fruli pri Operi i teatru Madlenianum. Decembra 2013. godine postala je član operskog studija Narodnog Pozorišta u Beogradu. Od 2014. student je Prayner konservatoriuma u Beču. 

Mia Kovačević, violinistkinja, rođena je u Beogradu 1985. godine. Srednje muzičko obrazovanje stekla je u Muzičkoj školi Kosta Manojlović u Beogradu, u klasi prof. Tatjane Bošković. U tom periodu osvaja više nagrada na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Maturirala je 2002. godine. Diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu 2008. godine u klasi prof. Milutina Kosanovića. Iste godine, nastavlja svoje master studije u Italiji na Conservatoro di musica ’’G. Tartini’’ u Trstu u klasi prof. Masima Belija (Massimo Belli). U toku master studija odlazi na Erasmus program u Antverpen, Belgija gde se usavršava na Kraljevskom konzervatorijumu kod prof. Guido de Neve. Master studije je završila 2011. godine i osvojila je nagradu za najbolji završni master resital. Održala je brojne solističke koncerte i koncerte u okviru kamerne grupe i orkestra u Beogradu, širom Srbije, ali i van granica naše zemlje (Italija, Holandija, Nemačka, Austrija, Belgija, Hrvatska). U svom profesionalnom radu bila je član raznih orkestara, Orchestra San Marco u Pordenoneu (Italija), Nuova orchestra da Camera Ferruccio Busoni u Trstu (Italija), Hermes Ensemble u Antverpenu (Belgija). Snimala je za Radio Vatikan u Rimu (Italija) i Radio Antverpen (Belgija). Bila je stipendista Italijanske regije Friuli -Venice Giulia (ERDISU) i stipendista Erasmus programa. Član je Ansambl Metamorphosis (Beograd) od 2011 godine. 
Potom završava master studije kulturnog menadžmenta i kulturne politike UNESKO katedre na Univerzitetu umetnosti u Beogradu 2012. godine. Učestvovala je na konferencijama i stručnim skupovima iz oblasti menadžmenta u kulturi i kulturne politike u zemlji i regionu. Priređen master rad Razvoj publike u izvođačkim umetnostima, izdat je kao monografija za Zadužbinu Andrejević 2014. godine. Posebnu pažnju u istraživanju posvećuje oblasti izvođačkih umetnosti sa posebnim osvrtom na socijalne i antropološke aspekte muzičkih događaja i interakciji između umetničkog konteksta, kulturnog, socijalnog, političkog i ideološkog okvira koji se prepliću. Trenutno je student doktorskih naučnih studija menadžmenta kulture i medija na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. 

Dušan Toroman je rođen u Čačku, gde je počeo da uči klavir sa deset godina u klasi Nade Milošević. Srednju muzičku školu završio je u Zemunu, u klasi Zlate Maleš. U toku školovanja osvojio je veliki broj prvih nagrada na omladinskim klavirskim takmičenjima, među kojima se ističu: “Citta di Gorizia”, “Petar Konjović”, Republičko takmičenje muzičkih škola Srbije, kao i EPTA takmičenje posvećeno delu Ludviga van Betovena. Diplomirao je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi Aleksandra Šandorova sa nagradom za najbolji diplomski ispit, nakon čega je specijalizovao interpretaciju muzike XVIII i XIX veka na originalnim instrumentima pri akademiji “Incontri col Maestro” u Imoli (prof. Stefano Fiuzzi). Pohađa studije čembala na Konzervatorijumu "Đ. Rosini" u Pezaru u klasi Marije Luize Baldasari, studirajući uporedo sa Emilijom Fadini. Usavršavao se na majstorskim kursevima Otavija Dantonea, Serđa Ćomeija, Malkolma Bilsona, Ćetila Haugsanda, Egona Mihajlovića, Sigisvalda Kujkena...
Pobednik je Internacionalnog muzičkog turnira u Parizu, kao i međunarodnog takmičenja “Wanda Landowska” (Italija), a žiri takmičenja “Gianni Gambi” u Pezaru dodelio mu je specijalnu nagradu za interpretaciju italijanske muzike. Kao solista i kamerni muzičar nastupao je u Italiji (Milano, Torino, Bolonja, Firenca...), Srbiji (Beograd, Kragujevac, Novi Sad...), Francuskoj, Sloveniji i Mađarskoj. Učestvuje na festivalima Settimane barocche di Brescia, Cap Ferret Music Festival, Marchesato opera festival, OKTOH... Član je ansambla “Arbor Dianae” sa kojim izvodi muziku XVIII i XIX veka na autentičnim instrumentima. 
Angažovan je kao klavirski saradnik na katedri za solo pevanje Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu. Član je Udruženja muzičkih umetnika Srbije.

Program:

J.S. Bah: Du lieber Heiland du/ Buss und Reu (recitativ i arija iz Pasije po Mateji BWV 244)
J.S. Bah: Ach, nun ist mein Jesus hin (arija iz Pasije po Mateji BWV 244)
J.S. Bah: So ist mein Jesus nun gefangen (duet sopran&alt iz Pasije po Mateji BWV244)
J.S. Bah: Preludijum i fuga D dur, 2. sveska DTKa
J.S. Bah: Erbarme dich (arija iz Pasije po Mateji BWV 244)
J.S. Bah: Preludijum i fuga c mol, 1. sveska DTKa
J.S. Bah: Erbarm es Gott/Koennen Traenen meiner Wangen (recitativ i arija iz Pasije po Mateji BWV 244)
J.S. Bah: Ach Golgatha/Sehet, Jesus hat die Hand (recitativ i arija i Pasije po Mateji BWV 244)
Dz.F. Henld: V’adoro pupille (Cleopatra, iz opere Giulio Cesare HWV 17 )
Dz.F. Hendl: Son nata/nato a lagrimar (duet Cornelia&Sesto iz opere Giulio Cesare HWV 17)
J.S.Bah: Duet "Domine Deus" iz Mise G dur BWV 236

Film "Vlažnost" Nikole Ljuce otvara 44. FEST!

Vlažnost
Vlažnost
44. Beogradski međunarodni filmski festival - FEST 2016, otvoriće film Vlažnost, beogradskog reditelja Nikole Ljuce.

Vlažnost je moderna priča sa primesama trilera, prati lik Petra, mladog menadžera čiji život dobija neočekivani obrt kada njegova žena iščezne, a on pokuša da njen nestanak sakrije od svih i nastavi sa normalnim životom. Dok danju pokušava da održi savršenu sliku koju je o sebi izgradio, noću ne može da spava; počinje da trči praznim ulicama i suočava se sa drugačijim licem grada, njegovim kontrastima i sukobima koje nikada do tada nije primećivao. U periodu od nedelju dana, Petrov život uvučen je u kovitlac događaja, njegovi strahovi i nesigurnost sve više izlaze na površinu i što se on više trudi da ih potisne, oni su sve jači.

Vlažnost je celovečernji debi Nikole Ljuce koji se istakao kratkim filmovima Četvrtak, Narednik i Scene sa ženama koji su prikazivani na mnogim međunarodnim i domaćim filmskim festivalima.

Ko-scenaristkinja filma je Staša Bajac, a u glavnim ulogama su Miloš Timotijević i Tamara Krcunović. Ostale uloge tumače Slaven Došlo, Katarina Marković, Vanja Ejdus, Maria Kraakman, Jasna Beri, Jelena Stupljanin, Borka Tomović, Biljana Keskenović, Vladimir Aleksić, Milan Marić, Feđa Stojanović, kao i holandski glumac srpskog porekla Dragan Bakema, kome je ovo prva uloga u domaćem filmu.

Ljuca je ovim rečima prokomentarisao to što njegov debi otvara 44. FEST:

” 2001. godine FEST je prikazao dva meni jako bitna filma. "Ples u tami" na otvaranju i "Magnoliju" na zatvaranju. Ta dva filma su bila prelomna da ja počnem da se bavim režijom. Oni su u meni izazvali onaj poseban trenutak koji čoveku da smisao, znao sam ko sam i šta želim od života. A to je bilo na FEST-u. Od tada je bilo još dosta filmova koji su me formirali, na tom istom FEST-u, u salama Sava centra i DKC-a. 2014. godine završavam snimanje svog prvog dugometražnog filma "Vlažnost", baš ispred tog Sava centra, i shvatam da su me Lars Fon Trir i Pol Tomas Anderson posredno i doveli tu. Sad znam da će moj film otvoriti FEST, da ću ja sa svojom ekipom moći da se poklonim posetiocima i vernoj publici baš u Sava centru i da odatle započnemo život našeg filma. Osećaj sreće i zahvalnosti je dublji i kompleksniji nego što može da se opiše rečima. “ 

“ Radujem se susretu publike FEST-a sa potpuno novom energijom koju u domaću kinematografiju donosi film Vlažnost ”, rekao je umetnički direktor FEST-a, Jugoslav Pantelić. “ Nikola Ljuca je jedan od onih autora koji je uspeo da svojim dugometražnim debijem opravda i najzahtevnija očekivanja od svih nas koji pratimo njegovo dosadašnje stvaralaštvo “, dodao je Pantelić.

Premijera ovog filma se dugo očekuje, budući da je od samog svog začetka projekat privlačio pažnju mnogobrojnim podsticajima koje je dobijao od prestižnih fondova i festivala. Prvi uspeh zabeležio je početkom 2011. kada je odabran za učešće na "Script Station" platformi za razvoj scenarija u okviru filmskog festivala u Berlinu. Scenario je bio jedan od 12 iz celog sveta koji su nagrađeni finansijskom podrškom za razvoj holandskog "Hubert Bals" fonda. Produkciju filma Vlažnost potpisuje Dart Film iz Beograda, uz podršku produkcije Cinnamon, a ceo projekat je realizovan kao međunarodna koprodukcija izmedju Srbije i Holandije. Podržan je od strane Filmskog centra Srbije.

Film Vlažnost na FEST-u se prikazuje se u okviru takmičarskog programa “Srpski film” .

44. FEST će se održati od 26. februara do 6. marta 2016. godine.

"Kapuljača" u izdanju "Heliksa"

"Kapuljača" u izdanju "Heliksa"
"Kapuljača" u izdanju "Heliksa"
Još jedan od naslova koji "Heliks" predstavlja u okviru projekta ""Identiteti: istrajnost u potrazi za ljudskim vrednostima u evropskoj književnosti" je roman "Kapuljača", autorke Eme Donohju.

Kapuljača je nesvakidašnja priča o ljubavi i identitetu, seksualnosti i odrastanju, patnji i prihvatanju, konvencijama i tabuima.

Ema Donohju je priču Kapuljače smestila u vremenski okvir od sedam dana, u sedamdesete godine 20. veka, u rodni Dablin. Prvog dana u nedelji Penelopa O’Grejdi saznaje da je njena devojka Kara Vol poginula u saobraćajnoj nesreći. Kroz rekonstrukciju njihovog dugogodišnjeg zajedničkog života, putem sećanja koja evocira Pen, autorka je opisala veliku tugu i sve etape žalosti kroz koje junakinja prolazi.

Kapuljača je dirljiva ljubavna priča, psihološki duboka i romantično tužna pripovest o gubitku voljene osobe i danima koji slede. To je složena, iznijansirana priča o intimnim tajnama junakinje i njenim tegobama koje joj nameće represija katoličke sredine. Kako oplakati voljenu osobu kada niko ne sme da zna ni da je voljena tom „posebnom vrstom ljubavi“?

Sećanja i sadašnjost prepliću se u dinamičnom pripovedanju koje je naizmenično depresivno i teško, te ironično i duhovito. Ema Donohju je veliki majstor jezika, a njen lagani i jezgroviti stil čitaoca uvlači u priču veoma veštim potezima.

Ema Donohju je dobitnica nagrade za književnost „Stonewall“, a bila je u najužem izboru za prestižnu Bukerovu nagradu.

Projekat izdavačke kuće Heliks podržan je od strane EACEA programa „Kreativna Evropa“, tačnije potprograma „Kultura“.

Hju Džekman i Taron Edžerton u priči "Edi zvani orao"

Hju Džekman i Taron Edžerton u priči "Edi zvani orao"
Hju Džekman i Taron Edžerton u priči "Edi zvani orao"
Edi zvani Orao je film inspirisan istinitom pričom o Majklu Ediju Edvardsu (Taron Edžerton) netipičnom ali hrabrom ski-skakaču koji nikada nije prestao da veruje u sebe uprkos tome što cela nacija jeste.

Uz pomoć harizmatičnog i buntovnog trenera kojeg igra Hju Džekman, Edi uspeva da postane  nacionalni heroj koji je predstavljao Veliku Britaniju na Olimpijskim igrama u Kalgariju 1988. godine.

Edi „Orao” Edvards je postao poznat po tome što je bio deset kilograma teži u odnosu na svoje rivale i izuzetno kratkovid, ali to ga nije sprečilo da nastupa sa naočarima. Njegovi loši rezultati su ga činili sve popularnijim, što je gore skakao i postizao slabije rezultate postajao je traženiji.

U filmu glume Taron Edžerton, poznat po ulozi u ostvarenju „Kingsman: Tajna služba”, Kristofer Voken i Hju Džekman, režiju potpisuje Dekster Flečer, dok je film producirao Metju Von.

Komedija za dobro raspoloženje o gubitniku koji postaje heroj, dolazi u bioskope 31.marta sledeće godine.

Na ovom linku možete pogledati trejler.

www.mcf.rs 

Saturday, December 26, 2015

Izložba "Tifus 1915. godine" Muzeja nauke i tehnike

Tifus 1915. godine
Tifus 1915. godine
MUZEJ NAUKE I TEHNIKE - BEOGRAD

Galerija „Aleksandar Despić“ – AD galerija

Skender-begova 51

„ Tifus 1915. godine“

28. decembar 2015. – 29. februar 2016. godine

Muzej nauke i tehnike u Beogradu otvara izložbu „Tifus 1915. godine“ kojom obeležava stogodišnjicu stradanja srpskog naroda tokom epidemije tifusa u Prvom svetskom ratu, koja se razbuktala početkom 1915. godine.

U istoriji ratnih zaraza epidemija tifusa u Srbiji 1914/1915. godine zauzima posebno mesto jer je, prema rečima pukovnika dr Vilijama Hantera (William Hunter, 1861–1937), šefa britanske vojnomedicinske misije u Srbiji i jednog od najzaslužnijih ljudi za njeno suzbijanje, bila „najnaglija epidemija u nastanku, najbrža u propagaciji, najveća u intenzitetu i najbrže zaustavljena od svih epidemija te vrste u istoriji.“ Epidemija tri vrste tifusa - pegavog, povratnog i trbušnog, razbuktala se početkom 1915. godine i odnela je oko 135.000 života. 

Priča o epidemiji tifusa na izložbi je predstavljena kroz lična iskustva, osećanja i sudbine obolelih: lekara, medicinara, bolničara i bolničarki, vojnika i civila. Pored toga, prikazane su karakteristike sve tri vrste tifusa, načini lečenja obolelih, uslovi koji su doveli do izbijanja epidemije i mere koje su bile primenjene u njenom suzbijanju. Naglašen je veliki doprinos britanske vojnomedicinske misije u suzbijanju epidemije.

Posetioci izložbe će imati priliku da vide dnevničke zabeleške srpskih lekara, njihove lične predmete, lekove i sredstva koja su korišćena u borbi protiv zaraze, prepisku članova medicinskih misija iz inostranstva, arhivska dokumenta i fotografije. Prvi put će biti izloženi predmeti iz Prve laboratorije srpske vojske kojom je rukovodio dr Ludvik Hiršeld, dobrovoljni lekar, bakteriolog i imunolog svetskog ugleda. Prvi put biće prikazana i fotografija potpukovnika Džordža Stamersa, drugog zapovednika Britanske vojnomedicinske misije, prema čijim nacrtima su izrađeni čuveni improvizovani aparat za uništavanje vašiju – „srpsko bure“ i specijalni voz za dezinfekciju i vakcinaciju. 

„Soba u koju su bili smešteni oni koji su preležali pegavac, u stvari „pomilovani osuđenici na smrt“, imala je preko 30 postelja, a iz svake je zračila detinja radost onih koji su se vraćali živima. Bolesnici su uglavnom bili na nogama: neki sedeći za stolom u sredini sobe, neki čitajući, neki su pisali pisma, drugi su živo pričali (vicevi nisu izostajali), a nekolicina, da ne bi prekidala dobru srpsku tradiciju, igrala je „sans“. Na sve strane vrcava reč, smeh, reske dosetke. Mladi i stari, iz raznih rodova oružja – u građanstvu umetnici, lekari, bogoslovi, pravnici i poreznici. Taj šaroliki svet pokretala je ista snaga: radost povratka živima.“

Aleksandar Đ. Kostić, medicinar, kasnije profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Autor izložbe: Jelena Jovanović Simić

Autor postavke: Svetlana Jovanović

Dizajn kataloga i štampanog materijala: Marko Jovanović

Svečano otvaranje je u ponedeljak 28. decembra 2015. godine u 19 časova, Muzej nauke i tehnike - Galerija „Aleksandar Despić“, Skender-begova 51. Izložbu će otvoriti akademik Radoje Čolović, predsednik Srpskog lekarskog društva.

Radno vreme Muzeja:

utorak – nedelja: 10 – 20 časova, www.muzejnt.rs

Otvaranje poslednje samostallne izložbe iz programa galerije SULUJ za 2015

Milica Stojšin
Milica Stojšin
Galerija SULUJ
Terazije 26, 2. sprat 2015
radno vreme 

pon-pet 13-19h
subota 11-14h
U ponedeljak 28.XII 2015 u 19 h otvara samostalnu izložbu Milica Stojšin, umetnica mlađe generacije. Dela iz ciklusa DRVO SVETA kombinovane tehnike u zanimljivoj kombinatorici dvo i trodimenzionalnih formi, materijala i kolorita interpretiraju drevnu simboliku DRVETA, koja je prisutna u arhetipskom sloju svih kultura sveta. Simbolično , na kraju izložbene sezone pred novi umetnički ciklus i godinu 2016, ova koloraturna i poetična postavka, daje ton optimizma i novog životnog impulsa.

Zbog neradnih dana tokom novogodišnjih i Božićnih praznika izložba će trajati do 23. I 2016.

Milica Stojšin

DRVO SVETA

DRVO ima važno mesto u simboličkom kanonu naroda širom sveta. Jedan je od najdubljih i najuniverzalnijih simbola, simbol je ose sveta i središta; uspona i silaska; života, smrti i vaskrsenja; individuacije; dualiteta itd.

...Posmatram drvo kao simbol i kao sliku sveta...

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila