Saturday, February 06, 2016

Francuska nagrada "Zlatna muza" Draganu de Lzaru

Dragan Lazarević
Dragan Lazarević

Na festivalu stripova u San-Remiju naš umetnik, poznat po međunarodnom pseudonimu Dragan de Lazare i seriji „Rubina“, toplo je dočekan kod svojih francuskih čitalaca i dobio nagradu publike za najboljeg autora
• Srbiju je predstavljao i umetnik velikog međunarodnog renomea Vladimir Krstić Laci

Festival „Festi DeBule“ /Festi DBulles/, u San-Remiju imao je od 15. do 17. januara 2016. svoje četvrto izdanje, a sedište mu je u živopisnoj istočnofrancuskoj pokrajini Burgonji, poznatoj po vinima, sirevima i medu. Prvi je stripski festival u godini, a smatraju ga kao uvod za najveći evropski festival stripa, onaj u Angulemu.
Festival gostoljubivosti i poštovanja

Naziv dešavanja znači „festival stripskih balona“, što je igra reči od francuskog izraza za strip (BD, Bande Dessinee). Do sada je u San-Remiju gostovalo preko 350 autora, a festival ima reputaciju gostoljubivosti i poštovanja prema stripskim umetnicima kao nijedan drugi u Francuskoj i Evropi. 

Na festivalu je ove godine gostovao i velikan evropskog stripa Mišel Blan-Dimon (Michel Blanc-Dumon), našoj publici najpoznatiji kao autor serija „Džonatan Kartland“ i „Bluberi“. On je poštovalac srpskog stripa i kulture, i načelno je izrazio želju da gostuje u Srbiji. 

Jedan od glavnih gostiju bio je i srpski likovni umetnik Vladimir Krstić – Laci, omiljen kod međunarodnih čitalaca pre svega zbog serija „Šerlok Holms“ u francuskoj produkciji i „Adam Vajld“ u italijanskoj.

Festival dodeljuje više uglednih priznanja, između ostalog, nagradu za najbolji album koju je za 2015. dobio Benžamen Blasko Martinez, nagradu za najbolji strip dece školskog uzrasta i druge.

Na kraju Festivala glasovima publike se dodeljuje nagrada „Zlatna muza“ za najboljeg autora Festivala (La Muse d'or du Festival de St. Remy en Bourgogne), za koju je procedura stroga: glasa se u providnoj i obezbeđenoj glasačkoj kutiji koju otvara komisija u prisustvu dva gradonačelnika — Šalon sur Sona i San Remija, jer se kulturni centar „Žorž Brasens“ gde se održava Festival, nalazi između dva grada. Skulpturu je delo umetnika Fransoa Plisona /François Plisson/.

Na uzbudljivoj ceremoniji, nagrade su uručili direktor Festivala Loran Kuatr /Laurent Quatre/, sa gradonačelnicom San-Remija Florans Plisonje /Florence Plissonnier / i gradonačelnikom Šalon sur Sona Žilom Platreom / Gilles Platret/. 

Nagrada Draganu Lazareviću je dodeljena, kako je naglašeno u najavi, „velikom većinom glasova“ (80% glasova publike).
„Moderni klasik“ napokon sa svojim čitaocima

Francuska publika sedamnaest godina nije videla Lazarevića, koji je bojkotovao javne skupove u Francuskoj zbog učešća ove zemlje u bombardovanju Srbije 1999. godine i okupaciji Kosova i Metohije. 

Na put u San-Remi, Lazarević je krenuo kao privatno lice, na poziv svog kolege i prijatelja Vladimira Krstića. Međutim, organizatori Festivala su ovu posetu shvatili kao ekskluzivni događaj festivala i tako je najavili u medijima. Čitaoci iz više krajeva Francuske došli su u San-Remi, da se sretnu sa autorom serijala „Rubina“ koji je Lazarević godinama radio sa slavnim francuskim kolegama Valterijem i Mitikom. 

Nagrada publike u San-Remiju je došla kao iznenađenje našem autoru. Kao lajt motiv ovih događaj u Burgonji je zajednički pohvalni stav francuske publike i stručnjaka o srpskim autorima, ne samo kao „fantastičnim umetnicima“, već i kao kao „srdačnim i predivnim ljudima“. Zbog svega ovoga Lazarević je pristao da učestvuje u junu na festivalu u Strazburu, a u oktobru na festivalu koji se održava u dvorcu Buk kod Versaja.

Umetnička grupa „Beogradski krug 2“ i Udruženje stripskih umetnika Srbije upriličili su 22. januara u beogradskom „Mažestiku“ svečano okupljanje kolega povodom nagrade Lazareviću. Ovo okupljanje je sabralo neke od najvažnijih imena srpskog i balkanskog stripa. 
Biografija laureata

Dragan Lazarević je rođen 8. maja 1964. u Rio de Žaneiru, u diplomatskoj porodici. Stripar je, ilustrator, karikaturista, scenarista, urednik i izdavač. Potpredsednik je Udruženja stripskih umetnika Srbije. Svetskoj publici je najpoznatiji po serijalima „Rubina“ i „Iv Rokatanski“ u Francuskoj. Na međunarodnoj sceni objavljuje pod pseudonimom Dragan de Lazare. 

Završio je Dizajnersku školu u Beogradu, a 1986. upisao je studije dizajna u Parizu. Objavljuje od svoje sedamnaeste godine u domaćim strip revijama Mladost, Strip zabavnik, Val strip, Eureka, Oskar... U 1980-im je bio član strip grupe „Beogradski krug 2“, a u tom periodu sarađuje sa scenaristom Draganom Perićem, zatim sa Lazarom Odanovićem sa kojim stvara najpoznatija ostvarenja „Iv Rokatanski“, „Iks-Ion“, „Rene Bozar“, „Zar“ i „Crno-beli svet“.

Na francuskoj sceni debituje 1989. kada objavljuje strip „Iv Rokatanski“, a zatim radi na serijalu „Rubina“ od 1991. sa čuvenim autorima evropskog stripa Žan-Klod Smitom (Jean-Claude Smit, alijas Mitik) i Fransoa Valterijem (François Walthéry). Od 1993. do 2002. objavio je u Francuskoj osam knjiga Rubine, koje se stalno preštampavaju i predstavljaju „modernu klasiku“, po rečima francuskih čitalaca.

Lazarević u Beogradu osniva strip magazin „Kontejner“ sa Božidarom Milojkovićem, Draganom Bosnićem, Zoranom Kovačevićem, Lazarom Odanovićem, a kasnije strip reviju „Finesa“ u kojoj je bio glavni urednik. U Srbiji su između ostalog zapaženi i njegov dizajn i ilustracije za knjigu „Vladika Nikolaj srpskoj deci“, u izdanju Šabačko-Valjevske Eparhije, scenario za „Žitija svetih u stripu“, u izdanju Vranjske Eparhije: Roždestvo Hristovo (2008), Car Konstantin (2012), Sveti Prohor Pčinski (2016) kao i komično-akcioni strip album Avanture u gradu svetlosti, u izdanju kuće „Rozenkranc“ (2012). •
Potpisi slika 
„Zlatna Muza San-Remija“ 
Publika Festivala u San-Remiju 
Dragan Lazarević i Vladimir Krstić (De Lazare et Laci) 
Krstić i plakat festivala 
Legenda stripa Mišel Blan-Dimon 
Dragan Lazarević sa Mišelom Blan-Dimonom 
Laureat za najbolji album Blasko-Martinez dobija nagradu 
Elektronske novine o momentu pred dodeljivanje Nagrade pišu kako se Lazarević ne nada a nakon par sekundi je dobija 
Dragan Lazarević sa Zlatnom muzom 
Gradonačelnica Florans Plisonje, Dragan Lazarević, direktor Festivala Loran Kuatr i gradonačelnik Žil Platre 
Vladimir Krstić i Dragan Lazarević govore na Gala večeri 
Dragan Lazarević — posvećivanje albuma 
Dragan Lazarević — posvećivanje albuma 


Mini intervjui
Dragan Lazarević: Sada shvatam da smo i ambasadori

• Kakav je osećaj dobiti nagradu publike sa tako ubedljivom većinom? 

Neopisiv, neverovatan! Nisam zaista ničim posebno zaslužan za dobijanje te nagrade. Bilo je na Festivalu u Sen Remiju znatno boljih autora od mene, i to mnogo njih, počevši od našeg Lacija, sa kojim mi je bila čast da gostujem kao predstavnik Srbije, pa do legende francuskog stripa Mišel Blan-Dimona. Međutim publika je mene počastvovala pre svega time što su ljudi iz svih krajeva Francuske prevalili, neki i po 500 km da bi doneli albume „Rubine“ kupljene pre više od 15, pa i 20 godina, umotane u celofane i čuvane za dan i čas kada će dobiti posvetu. To je meni prosto neverovatno, i tolika čast, da sam istinski postiđen. Tri dana se nisam podizao od stola, želeo sam svima koji su satima čekali u redu da uz posvetu nacrtam i crtež, da im se zahvalim na vernosti, na sećanju, na tome što su mi rekli da su me uvrstili u klasike francusko-belgijske škole stripa, a da toga svih ovih 17 godina, koliko nisam odlazio u Francusku, nisam bio svestan. Nagrada je bila na sve to kao grom iz vedra neba... Gran Pri publike je priznanje nad priznanjima, jer nema žirija, nema lobiranja, nema interesa izdavača, nema nameštaljki, nema ličnih poznanstava... Nisam o tome nikada razmišljao, jer nikada nisam dobio nikakvu nagradu pre ove. Ali da sam mogao da biram, shvatam da bih voleo da dobijem upravo nagradu publike pre nego bilo koje drugo novčano ili profesionalno priznanje. Ovo sve ima i posebnu težinu, s obzirom na svu antisrpsku propagandu koja je godinama bila prisutna u francuskim medijima. Međutim, od svih ljudi sam čuo samo predivne reči hvale i divljenja za sve naše srpske kolege koji poslednjih godina objavljuju na tom najzahtevnijem svetskom tržištu... za njihov kvalitet, ali pre svega za to kako su srdačni, što su kvalitetni kao ljudi. To me je činilo posebno ponosnim. Zbog toga sam siguran da su i oni posredno zaslužni za ovu nagradu i ovim putem želim svima da im se zahvalim. Sada shvatam kolika je odgovornost svih nas koji smo posejali nešto u belom svetu. Mi smo najbolji ambasadori svoje profesije. Naš strip je danas nesporno u samom vrhu svetske devete umetnosti, a to je i čast i velika, ali slatka, odgovornost. 

• Da li će to imati uticaja na vaš dalji rad? 

Svakako. Vas verovatno zanima da li ću se vratiti stripu. Ja sam se stripu vratio, i to već neko vreme, ali na malo drugačiji način od onog do sada. Sa godinama, sve više mi se vraća ona početna želja koja me je prvobitno i privela strip mediju, a to je da ispričam neverovatne priče, ali ne kao ilustrator, već kao pisac scenarija. Uspeo sam da iskristališem i zapišem neke priče duboko ukorenjene u meni već decenijama, a koje su vremenom i životnim iskustvom samo obogaćene i koje su time još zanimljivije. Radujem se svakom novom danu kada samog sebe obradujem i iznenadim potpuno novim idejama. Doživljavam to kao pisanje svojih uporednih života, i to po desetak odjednom. U zavisnosti od inspiracije i boje neba svakog novog beogradskog jutra nastavljam započetu priču u kišovitom Parizu s početka veka, snežnim Andima u budućnosti, u Tunisu na srpsko-francuskom groblju tokom Prvog svetskog rata ili sunčanoj delti Nila pre 4000 godina. Pisanje me celog obuzima i ispunjava radošću, kao da sam i sam učesnik u tim neverovatnim fantazmagorijama. •


Vladimir Krstić Laci: Publika je ta koja odlučuje
• Često vas zovu na svetske festivale... Koliko je to bitno za umetnika?

Naši autori su sveprisutni na festivalima, posebno u Francuskoj, odakle i dolazi gro poziva, a razlog tome je velika popularnost srpskih strip autora kod tamošnje publike. Opšte je poznato da francuska publika ima sofisticiran kriterijum i ume da nagradi omiljene autore, a nedavno ju je ubedljivom većinom dodelila De Lazaru u San Remiju. 

Publika je ta koja odlučuje o „biti, ili ne biti“ strip autora i njen se impuls da lakše opipati upravo na festivalima. To je pouzdan pokazatelj — i za autora i za izdavača.

• Kako evropska publika reaguje na vaše lično prisustvo?

Za publiku imam samo reči hvale i to poštovanje je u mom slučaju uzajamno. Na festivalima ulažem veliki trud kako bi svi iz prisutne publike dobili dedikaciju, no nikada mi to nije uspelo, zbog velikog broja i vremenskog ograničenja organizatora.

Čitalac uživa posmatrajući čin stvaranja i odlazi srećan sa dedikacijom, a i Vi ste srećni zbog činjenice da je to još jedan od desetak i više hiljada poštovalaca Vašeg stvaralaštva samo u Francuskoj. Budu i iznenađenja — nedavno, na festivalu u San Remiju, pored dedikacija za Šerloka Holmsa, Sword i Celeste noir, potpišem i obe epizode Bonelijevog Adama Vajlda francuskom čitaocu.

• Šta mislite o nagradi publike za Lazarevića?

Drugog dana festivala prilaze De Lazaru dvoje gradonačelnika sa organizatorom i nakon kratkog i srdačnog razgovora odoše. Pitam De Lazara šta je opet „skrivio“, a on sleže ramenima. Ispostavilo se da je „skrivio“ veliku nagradu publike, „Zlatnu muzu“, i za to ga je „okrivilo“ neverovatnih 80 procenata publike!

I nakon decenijskog odsustva njegovog radnog angažmana, francuska publika i dalje poštuje ono što je stvarao, ali ga je sada obavezala „Zlatnom muzom“. To je pozitivna posledica iskrene relacije autor–publika i iznad svega ogromnog talenta i rada, kojim je ovaj umetnik utisnuo svoj pečat u srce francuske publike.

De Lazarova „Zlatna muza“ jeste strukovna, no dodeljena je i pored toga što je francuskoj javnosti poznat njegov kritički stav o ulozi Francuske u ratu 1999. godine. Publika je tako odala svojevrsnu počast ovom časnom čoveku i umetniku.

Zaista je velika privilegija biti svedok ovakvom trenutku i naravno da smo to zalili, i imao sam sa kim nazdraviti... Živeo nam, Dragane! •

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila