Thursday, March 10, 2016

Dragan Velikić u Gradskoj narodnoj biblioteci "Žarko Zrenjanin"

"Islednik"
"Islednik"

U ponedeljak, 14. marta sa početkom u 19 časova u Gradskoj narodnoj biblioteci "Žarko Zrenjanin" biće predstavljen roman "Islednik" Dragana Velikića, dobitnika NIN-ove nagrade za 2015. godinu. 
O romanu, pored autora, govoriće i Tamara Krstić, novinar i član NIN-ovog žirija i Vladimir Arsenić, književni kritičar.

Dragan Velikić rođen je u Beogradu 1953. godine. Diplomirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu. Od 1994. do 1999. godine bio je urednik izdavačke delatnosti Radija B 92. Pisao je kolumne za NIN, Vreme, Danas, Reporter i Status. Od juna 2005. Do novembra 2009. godine bio je ambasador Republike Srbije u Austriji. Živi u Beogradu kao slobodni književnik.
Romani: Via Pula (1988 – Nagrada Miloš Crnjanski), Astragan (1991), Hamsin 51 (1993), Severni zid (1995 – stipendija Fonda „Borislav Pekić“), Danteov trg (1997), Slučaj Bremen (2001), Dosije Domaševski (2003), Ruski prozor (2007 – NIN-ova nagrada za najbolji roman godine, Nagrada „Meša Selimović“ za najbolju knjigu godine, Srednjoevropska nagrada za književnost), Bonavia (2012), Islednik (2015 – Nagrada „Kočićevo pero“)

Knjige priča: Pogrešan pokret (1983), Staklena bašta (1985), Beograd i druge priče (2009). 
Knjige eseja: YU-tlantida (1993), Deponija (1994), Stanje stvari (1998), Pseća pošta (2006) O piscima i gradovima (2010). 
Knjiga izabranih intervjua: 39,5 (2010).
Monografija Pula – grad interval (2014) – u koautorstvu sa fotografom Igorom Zirojevićem i istoričarkom umetnosti Paolom Orlić.
Knjige Dragana Velikića prevedene su na petnaest evropskih jezika. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama. 
Dobitnik je Nagrade grada Budimpešte za 2013. godinu.

O romanu “Islednik” (sa sajta izdavačke kuće Laguna)
Ova knjiga sadrži ono po čemu je Velikić prepoznatljiv: savršen osećaj za detalj, jezičku preciznost, briljantno izbrušen stil. Roman o majci postaje autopoetička ispovest ali i povest o zemlji i ljudima kojih više nema. 

„Nije li svako pisanje podnošenje izveštaja? Pre svega sebi. Da li se pisac uvek razotkriva? Zavirivanje u sopstvenu utrobu ne može biti stvar književne taktike – njegova ishodišta su dublje, suštinske prirode. Ono po čemu se Islednik izdvaja je njegov sasvim lični ton. Samorazotkrivanje. Pisac bez maske. Pronicanje u hemijski sastav vazduha disanog u detinjstvu. Prizivanje topline osmeha starih preko stotinu godina. Filmovi koji se stalno repriziraju. Mirisi. Glasovi. Zvukovi. Predmeti. Opsesivne slike...“ Nebojša Milenković

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila