Friday, March 25, 2016

Intervjui sa rediteljima filmova "Kembridž" i "Spomenik"

63. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma
63. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma


Film Spomenik je na programu 63. festivala danas u 17h, dok je film Kembridž na programu danas u 21h, oba u velikoj sali Doma omladine.


"Kembridž"
"Kembridž"
Intervju sa Eldorom Trajkovom, rediteljkom filma Kembridž

-Ovo je film o stanovnicima jednog sela u Bugarskoj koje ima izuzetno visok procenat obrazovanih. Kako ste pronašli temu za svoj film i šta vas je podstaklo da ispričate ovu priču?

Nisam znala ništa o ovom selu pre nego što sam krenula da radim film, to je selo na Dunavu između dva grada u kojima su nuklearne centrale. Većina stanovnika u selu radi tamo. Htela sam da snimim film o tom delu Bugarske, jer je to ne samo najsiromašniji deo u Bugarskoj već i u evropskoj uniji. Kad smo počeli da istražujemo šta tačno da radimo u toj oblasti, pronašli smo jedno selo od oko 2000 stanovnika koji su većinom Romi. Romi su u Bugarskoj najsiromašniji, nisu obrazovani, ne rade, samo se žale i traže pomoć od države. Ali u ovom selu ti ljudi su potpuno drugačiji, njima je obrazovanje najvažnije, centar njihovih života. Nije to samo trenutno, to je tradicija u ovom selu, i to je ono što me je privuklo, jako su mi se dopali. Snimila sam nekoliko filmova o Romima, ali ovakve nikad nisam srela. Ovo je film o edukaciji i o seoskom životu, ali nisam htela da se fokusiram na to kako je njihov život težak, to smo već mnogo puta videli. Htela sam da pokažem njihovu svakodnevnicu i šta moraju da rade, i kako uprkos tom teškom životu ne odbijaju obrazovanje.



-Je li ovo jedino selo sa takvom situacijom u Bugarskoj?

Većina Roma u bugarskoj je nepismena, ali ovo nije usamljen slučaj. Oni ne govore romski, govore bugarski i to ispravnije nego naši političari. Rekla sam im da sam iznenađena time, a oni nisu razumeli moje čuđenje jer je i u sledećem selu ista situacija, i u sledećem posle njega, tako da je u tom kraju očigledno takva situacija, odlučili su da se obrazuju.



-Kako je započeo taj proces edukacije?

To nije organizovan program, to je njihova lična odluka koja je krenula još od starijih generacija. Jedan od mojih junaka kaže da je njegov otac imao samo osnovnu školu, on ima srednju školu, ali želi još više za svoju decu jer oni sanjaju da odu na Harvard i Kembridž. Zamislite, mali Romi pričaju o Kembridžu, zato smo i nazvali tako film. 



-Da li planirate da im se vratite i ispratite njihov put ka fakultetu?

To je često pitanje, većina ljudi kad pogleda film me pita da li ću da snimim nastavak posle nekoliko godina. Nisam sigurna, možda, ali radoznala sam da vidim šta će biti sa tom decom, jer su veoma ambiciozni i vredno uče. Držim im palčeve!



-Kakav je bio rad sa njima, da li su bili otvoreni za saradnju?

U početku su bili zatvoreni, dosta novinara je dolazilo na par sati, snimalo neke priloge, tako da su bili obazrivi. Ali mi smo snimali godinu dana, u 4 godišnja doba, zato kažem da je Vivaldi moj kompozitor. Nismo ostajali tamo sve vreme, ali smo ih u svakom godišnjem dobu posećivali nekoliko puta, tako da su se korak po korak navikli na nas. Kad smo završili film izgrlili smo se i izljubili jer smo postali prijatelji. 



-Ovaj film može značajno da utiče na neke predsrasude, kakvi su mu planovi za neko masovnije prikazivanje?

Prvo ćemo otići u to selo da im pokažemo film, pošto je završen tek krajem prošle godine, premijerno smo ga prikazali na festivalu u Amsterdamu, a posle smo krenuli na druge festivale tako da nismo imali vremena da svratimo u selo. Imamo ponudu da ga prikažemo u bioskopu, a ima interesovanja i sa televizije. 


"Spomenik"
"Spomenik"


Intervju sa Igorem Grubićem, rediteljem filma Spomenik 


-Koja je motivacija iza ovog projekta, kako ste odlučili da se bavite ovom temom?

Inicijalna tema je bila činjenica da su se tokom devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije sistematično uništavali antifašistički spomenici, u Hrvatskoj ih je oko 3000 uništeno. Tu spadaju značajne spomeničke forme, biste, skulpture, memorijalne ploče. Prva ideja je bila, referirajući se na tu činjenicu, da snimam aktivistički film koji bi uključivao intervjue s aktivistima, borcima za ljudska prava, teoetičarima i istoričarima. Nakon što sam krenuo da snimam vizuale i došao na lokacije počeo sam da menjam diskurs i rediteljski pristup i odlučio sam se da snimam film koji će isključivio biti neka vrsta dokumentarnog eseja, reflektovati dato stanje, situaciju i kontekst u kojima se ti spomenici nalaze. 



-U filmu nema naracije ni dijaloga, kako ste došli do dramaturgije svog filma?

Čitava stvar se dešavala postepeno, krenuo sam s inicijalnom idejom koja je i dalje prisutna u filmu, ali proces spoznavanja toga šta tačno želim se dešavao postepeno. Nakon što sam odbacio prvu ideju sa intervjuima sledeća ideja je bila da radim dokumentarni esej gde sam hteo da koristim tekst koji je napisala jedna mlada istoričarka umetnosti. Ali kako sam se kretao dalje u procesu rada, snimanja i montaže, odustao sam i od teksta, odlučio sam da se zadržim na vizuelnom pripovedanju gde sam koristio samo sliku i muziku. Tu se radi o 9 portreta značajnih spomenika iz perioda socijalističkog modernizma, u načelu naraciju sam pokušavao da pripovedam promišljajući kako da oformim karakter svakog od tih spomenika. Njih sam dovodio u određeni suodnos i to je način na koji sam kreirao neku vrstu dramaturgije. Ta dramaturgija je vidljiva kroz promenu godišnjih doba, kroz promenu konteksta u kojem spomenici, mogao bih reći, žive. Tu se promatra njihov odnos s prirodom i živim bićima koja ih okružuju, tako da svi ti elementi čine određenu vrstu dramaturgije. Razvijao sam naravno i nekakav fluid što se tiče atmosfere pripovedanja, promišljao sam u montaži kako zadržati pažnju gledalaca s obzirom da nisu svi navikli na takvu vrstu forme. Radi o filmu od 50 minuta koji je bez konkretnije, uobičajene naracije, o eksperimentalnom dokumentarnom filmu sačinjenom od slike i zvuka. 



-Jeste li imali neku inspiraciju na umu, nekog umetnika koji je pokušao nešto slično?

Ne, ali mogu reći da mi je u poetskom smislu jako blizak Tarkovski, ali to nije bila primarna nit vodilja. Filmski jezik koji sam koristio sam razvijao postepeno, ja sam ga sam kroz vreme otkrivao. U nekom simboličkom smislu kao referenca bilo je bitno i to što sam te spomenike počeo da doživljavam kao živa bića. Našao sam se u prirodi, okružen zelenilom, suočen oči u oči sa tim prekrasnim skulpturalnim formama i jedna od prvih asocijacija koja mi se javljala, ako već vučemo neku paralelu, je bio monolit iz Kjubrikove Odiseje. Ali to je bila više referenca na simboličkom nivou, iako i on u filmu ima meditativan pristup. Taj meditativan pristup sam zapravo pokušao da zadržim u filmskom pripovedanju jer mi se sam nametao kad sam se našao oči u oči sa spomenicima. Kako se i sam bavim meditacijama, u tim trenucima doživeo sam potrebu i za duhovnim smirajem i nekom vrstom punjenja baterija. 



-Da li je ovaj film doneo neke rezultate, pokrenuo neke reakcije? Da li je ovakva vrsta aktivizma delotvorna?

Ja smatram da se svi ti pojedinačni napori i mali gestovi negde zbrajaju i da vrše neku vrstu uticaja na publiku, na građanstvo. Ako makar jednu osobu podstaknete da izrazi svoj kritički stav jasno i glasno, ili je podstaknete na neko delovanje u zajednici, to je doprinos samog tog umetničkog čina. Doprinos je u smislu nekih demokratskih načela, da jasno možemo reći ono što mislimo i osećamo u odnosu na određenu političku situaciju. Da li dolazi do konkretnih društvenih promena? Nekad se to i dešava. Dugi niz godina sam prisutan na sceni nevladinih organizacija, imao sam iskustvo da doživim da velike humanitarne kampanje nisu proizvele neke velike pomake u društvu, a s druge strane neke male umetničke akcije su znale da isprovociraju određenu vrstu dijaloga u zajednici i dovedu do rezultata, pokretanja lančane reakcije. U tom smislu nema pravila, ne možete unapred znati da li će nešto postići rezultat, ali je bez obzira bitno delovati. Na kraju krajeva ostajete dosledni sebi, toj ideji da tragate za istinom i pravdom.

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila