Friday, March 04, 2016

Mart - mesec gostovanja u Bitef teatru

"Brašno u venama"
"Brašno u venama"


09. 03.
*** Gostovanje Novosadskog pozorišta Ujvideki sinhaz u Bitef teatru ***
PIAF – MARCHE
Režija: Kinga Mezei 

Igraju: Kinga Mezei i Ištvan Kereši 
Klavirska pratnja: Ivan Varga 
Dramaturškinja: Kornelia Goli 
Prevod pesama: Oršolja Frejtag 
Koreografkinja: Aniko Kiš 
Kostimi: Andrea Čonti, Katalin Gero 
Projekcija: Atila Barat 

Izrada scenografije: Atila Rapoti

Predstava Novosadskog pozorišta/Ujvideki sinhaz “Piaf marche” omaž je čuvenoj Francuskinji koji će podsetiti na buran život i tragičnu sudbinu ove muzičke heroine. Njen život bio je pun borbe i preispitivanja. Prikazujući vreme u kojem su umetnici morali da prođu veliki put do priznanja, “Piaf marche” progovoriće o ekstremnoj ličnosti osobe čije pesme i danas imaju veliki muzički uticaj i čine značajan deo sveukupnog opusa francuskih šansona. 

Koreni francuske šansone mogu se naći u poeziji Bodlera, Verlena i Remboa, koji su svoju poeziju bazirali na ritmici reči i kratkim melodičnim formama. Ovi muzičari „bez gitare“, kroz poeziju i muziku, osmislili su tu simbiozu, taj umetnički izraz. U njihovim delima šansona se pojavljuje kao materijal kojem ritam, zvuk reči i muzika daju estetiku poezije.

Edit Pjaf najveći je umetnik francuske šansone. Kad je počela da peva ta je sitna, gotovo neprimetna žena opčinila sve. Glas joj je bio jak, pomalo prigušen, karakterističnog akcenta. Svoje pesme doživljavala je ekstatično i publika je mogla da oseti ponižavajuće siromaštvo, potčinjenost, muku ali i užitke ljubavi.

Čak ni na vrhuncu slave nije zaboravljala svoje poreklo. Koliko god da je zarađivala, uvek je bila bez novca. Bila je velikodušna, rado je pomagala svima koji su joj se obratili. Otkrila je i finansirala neke od najvećih umetnika: Iva Montana, Žilbera Bekoa, Šarla Aznavura, Žorža Muskakija. Kao umetnik, ređala je uspeh za uspehom, svet joj je ležao pod nogama ali je ona sama privatno uvek bila nesrećna.

Kinga Mezei: "„Ideja za ovakvu Pjaf već jako dugo postoji u mojim mislima, još od vremena kad sam u režiji Ljuboslava Majere odigrala ulogu Edit Piaf u „Ružičastoj smrti” Ljubomira Feldeka koja govori o životu pevačice poslednjeg dana njenog života. Ta je predstava bila bazirana uglavnom na prozi, dok je ova nova baziana na pesamama. Ovo nije tradicionalna pozorišna predstava, nije ni biografska drama, više je na granici koncerta i pozorišne predstave. Dramaturgija predstave je bazirana na šansonama Edit Piaf. Polazne tačke su njeni autobiografski spisi a ovi tekstovi su samo orijentacija koja služe da se bolje upoznaju karakteristike njene ličnosti. Njen karakter, osnovne crte ličnosti, tuga, radost, raspoloženje... sve to možemo osetiti kroz njene pesme. Zapravo, ovom predstavom želim da progovorim o njenom tragičnom životu, o borbi sa samom sobom, osećaju krivice, očaju, uspehu, neuspehu… Ujedno, tom pričom daćemo i uvid u vreme u kojem je živela. Junak predstave je njen partner kroz ceo život. On je pronalazač, učitelj, ljubavnik i suprug, kao i prijatelj, saučesnik i njen čuvar… U Novom Sadu igra ga Ištvan Kereši a u Subotici Gabor Mesaroš. Izbor pesama čine i poznate šansone ali i neke koje su, iako prava remek dela, manje poznata široj javnosti. Ulogu klaviriste igra Ivan Varga. Ivan nije imao lak posao jer je pesme skidao sa originalnih snimaka a manje poznate pesme uopste nemaju partiture. U pronalaženju partitura manje poznatih pesama umnogome nam je pomagao Andras Vigh, muzičar, naš prijatelj koji živi u Parizu.”





17.03.
*** Gostovanje Sarajevskog ratnog teatra SARTR u Bitef teatru ***
Igor Štiks

BRAŠNO U VENAMA
Režija: Boris Liješević 

Dramaturgija: Dubravka Zrnčić-Kulenović 
Scenografija: Vedran Hrustanović 
Kostimografija: Lejla Hodžić 
Muzika: Duško Šegvić
Igraju: Miki Trifunov, Kaća Dorić, Izudin Bajrović, Admir Glamočak, Selma Alispahić i Jasenko Pašić


Reč reditelja Borisa Liješevića:

DRAMA ČEKANA GODINAMA
Brašno u venama je komad o porodici koju je rat rasuo po svetu, a koja se posle više od 20 godina susreće u jednom gradu, u jednom stanu, u jednoj noći. Sve se promenilo: grad, država, stanovništvo, etnička slika, ulice, lica, ali su ostale traume koje ni protok vremena, ni promena prostora ne mogu izbrisati. One su postale pogled na svet, način razmišljanja, obrazac ponašanja. Vremenom traume postaju poznate i prijatne, a izlazak iz traume bolan i nepoznat. Pojedinac ostaje zarobljen u traumama.

Na Balkanu gde ratovi kreiraju istoriju, geografiju, ekonomiju, kulturu, politiku, obrazovanje, trauma postaje nacionalno blago, identitet, političko sredstvo, tradicija, vaspitanje. Ovo je drama na koju su njeni junaci čekali decenijama. Drama povratka, susreta, progovaranja, krivice, prevazilaženja, raspleta i na kraju pomirenja. Pomirenje postaje pretnja jer zahteva suočavanje, prihvatanje i otvaranje nove i nepoznate stranice. Pomirenje se pokazuje kao dugotrajan proces za koji je potrebno vreme, zrelost i hrabrost.


19. mart, 20h, Bitef teatar
Marijus fon Majenburg

Parče plastike
Stück Plastik, 2015
Crna komedija

Premijera: 4. februar 2016.
Predstava traje 115 minuta i nema pauze.
prevod s nemačkog na slovenački Milan Štefe

PREVOD SA SLOVENAČKOG NA SRPSKI I ADAPTACIJA Vera Konjović
· reditelj Primož Ekart
· dramaturg Ira Ratej
· scenograf Damir Leventič
· kostimograf Belinda Radulović
· muzika Davor Herceg
· lektor Maja Cerar
· MAJSTOR SVETLA Boštjan Kos
· asistent dramaturga Helena Fašalek AGRFT
· reditelj i scenarista videosnimka Primož Ekart
· direktor fotografije i snimatelj Peter Uhan
· montaža Matic Drakulič
· Nastupaju
· ulrika Iva Krajnc
· mihael Gregor Gruden
· vinsent/ Rok Prašnikar AGRFT
· haulupa Gašper Tič
· jesica Tina Potočnik

PARČE PLASTIKE je najnoviji komad uglednog i mladog nemačkog autora Marijusa fon Mejenburga (Marius von Mayenburg). To je duhovit, ali i podsmešljiv dramski portret dela evropske populacije, koji se (za razliku od drugih stanovnika starog kontinenta) valja u malograđanskom izobilju, a istovremeno ima sve manje empatije za sve što je autentično. spontano, etičko, saosećajno, a pre svega logično.

Majenburg raskraja život bivše umetnice Ulrike čija opsesivna neuroza pretvara stan u laboratorijski dezinfikovan „refugium“ - kako ga opisuje muž Mihael, lekar internista, koga muče simptomi širokog psiho-somatskog spektra od nesanice do glutenske i laktozne netolerancije koje su najverovatnije posledica stresa na radnom mestu, ali i kod kuće. U tom sterilnom utočištu živi i, više ili manje, sam sebi prepušteni sin Vinsent, još jedan iz Majenburgove serije „zanemarene dece“ koji nije tako auto-destruktivan kako smo kod Majenburga navikli. On neće da bude momak, hoće da bude devojka, što su očigledno zapazili njegovi školski drugovi koji ga posle nastave maltretiraju, dok njegovi roditelji to i ne slute. Vinsentu priskače u pomoć Jesika koja nije samo zamena za Vinsentove večito odsutne roditelje, koji se prilikom razgovora s njim služe frazama iz priručnika o seksualnom vaspitanju. Kućna je pomoćnica i postaje neka vrsta katalizatora za ispovesti, ona podstiče i samorefleksije svakog člana porodice. Maloreka Jesika koja pasivno podnosi uvrede i pristaje na sve što od nje traže poslodavci, sluša žalopojke i jadikovanja bračnih drugova koji više nemaju sluha jedan za drugog. Uvek je pasivna i profesionalno korektna. Ćuti, retko se kratkim rečenicama oglasi, u događanja se ne meša aktivno, a pri nesporazumima predstavlja neku vrstu katarze za članove porodice. Uprkos uvredama ne pruža otpor, ništa i nikoga ne odbija.

Serž Haulupa je Ulrikin šef. Priznati je umetnik na području savremene umetnosti i s njim Majenbrun uspostavlja vertikalu hijerarhijskih l socijalno-ekonomskih odnosa, koji polazr od njega i idu nadole do Jesike. Iznenada se likovi postrojavaju jedan prema drugom u prizmi društvenih položaja. Ekonomija porodice nije samo raspolaganje sredstvima za preživljavanje, već se u njoj ogleda i određuje i socijalno-materijalni položaj njenih članova. Haulupa se, kao najuspešniji i najbogatiji među ličnostima drame, beskompromisno meša u intimni život porodice, bezobzirno vređa Ulriku i Mihaela, iako se i on sam duševno i telesno povija zbog depresije koja je posledica ili uzrok njegove umetničke krize iz koje ga spasava nova muza: tajanstvena Jesika.



O AUTORU
Marijus fon Majenburg je nemački dramski pisac rođen u Minhenu 1972. Na sebe je skrenuo pažnju komadom VATRENO LICE (Feuergesicht) za koji je godine 1997. dobio Klajstovu nagradu za mlade dramatičare. Od tada je napisao niz uspešnih dramskih tekstova koji su našli put do pozornica u celom svetu. U jezgru Majenburgovih tekstova je uvek porodica, najčešće sa bar jednim problematičnim pubertetlijom, kao i bračni parovi koji su umorni od ljubavi, uspeha i sreće, te se kad tad nađu u haosu raspada sopstvenog identiteta. Majenburg za sebe kaže da ne sledi pozorišne trendove, po svom umetničkom biću je tradicionalista jer se razvijao pod uticajem Brehtove dramatike. Do danas je napisao šesnaest drama koje su većinom premijerno prikazane u berlinskoj Šaubine am leniner plac (Schaubühne am Lehniner Platz) gde je i zaposlen kao autor, reditelj i dramaturg. U poslednje vreme sam režira svoje komade. Režirao je i svetsku premijeru PARČETA PLASTIKE.

Crna komedija „Komad plastike“ u svetu priznatog nemačkog savremenog autora Marijusa fon Majenburga, o samoodricanju u porodičnom krugu, oduševila nas je između ostalog i izuzetnom uigranošću glumačke ekipe. Predstavu koja traje 2 sata režirao je Primož ekart.
Simona Kopinšek , Radio Slovenija

Ko će koga: mačka miša ili miš mačku? je pitanje skriveno u najnovijem Majenburgovom tekstu „Komad plastike“ koji je za scenu MGL režirao Primož Ekart. Mačke su bogataši, skriveni iza (kvazi)političke korektnosti, a miš njihova socijalna suprotnost.

Pitanje je kada će kap preliti čašu. Kada će miš početi da lovi mačke i u njihovom sopstvenom „refugiumu“ im pokazati da mogu samo još da se uruše sami u sebe i da je Haulupov poklič: Neka živi luksuz za sve! besmisleniji i daleko neispunjljiviji nego što on to misli.
Lejla Švabić. TV SLO

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila