Tuesday, March 08, 2016

Otvaranje izložbe Nevene Marković

Otvaranje izložbe Nevene Marković
Otvaranje izložbe Nevene Marković

Udruženje Kreativna Fabrika u okviru projekta DosijeUmetnik predstavlja izložbu Nevene Marković. Izložba će biti otvorena 10. marta 2016. u 20h u kafe - galeriji Petak u Lominoj ulici, br. 14 u Beogradu.

Izložba je otvorena do 24. marta 2016.

Diplomirala 2013. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek Primenjene grafike, modul Grafika i knjiga, sa prosečnom ocenom 9,88.
Završila master studije 2014. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, sa prosečnom ocenom 9,42 takođe na modulu Grafika i knjiga, odbranivši završni rad sa ocenom 10 kod mentora prof. Rastka Ćirića na predmetu Ilustracija.
Dobitnica specijalne diplome student generacije FPU i nagrade „Branko Šotra“ FPU iz Fonda Branka Šotre, kao student sa najvišom prosečnom ocenom tokom osnovnih akademskih studija. Tokom studija je bila stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i Fonda za mlade talente Republike Srbije, stipendija „Dositeja“.
Prvu samostalnu izložbu je održala 2013. godine u Galeriji FLU u Beogradu.
Učestvovala na više grupnih izložbi u Beogradu, Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, dve tematske izložbe u okviru sekcije srpsko-češkog prijateljstva povodom logora Jindrihovice. Neki od objavljenih radova su ilustracija u „Politikinom zabavniku“, strip u onlajn časopisu za kulturu i umetnost „Bulevar“ i projekat za mural na sajtu Designed.rs. 
Od samostalnih naučno-istraživačkih radova ističe se rad na temu „Bogdan Kršić: ciklus Benvenuto Čelini“. Oblasti interesovanja i istraživanja su filozofija umetnosti, psihologija, psihoanaliza u službi analize umetnosti (patografija), estetika, filmovi na temu Drugog svetskog rata, Dostojevski, itd. Služi se engleskim, nemačkim i ruskim jezikom.


Koncept izložbe
Samoubistvo kao tema umetnosti predstavlja seriju od deset slika koja pored umetničke poseduje i teorijsko-naučnu dimenziju, tj. sastoji se od likovnog i literarnog dela. Kroz interdisciplinarni dijalog (spoj psihologije, psihijatrije, filozofije, religije, istorije i književnosti) izložen u pisanom delu rada, izneta je iscrpna analiza fenomena samoubistva, kao i pokušaja samoubistva, i uvid u intrapsihički svet (potencijalnog) samoubice, personifikujući ključnaosećanja koja prethode samom činu suicida.

Svako delo razdvojivo je na dva dela – formu i sadržinu. Problem likovne forme u ovom slučaju jeste svođenje. Svođenje u pogledu kolorita, oblika i ideje. Boje su svedene na simbol, oblici na suštinu. Sadržina je usmerena razumevanju samoubice i identifikaciji emocija koje proživljava. U trenucima očaja i samoće, čovek gotovo da svaku od emocija doživljava kao postojeći entitet. Ti entiteti muče i progone, kao što su Erinije progonile Oresta. Zato je svaka od ključnih emocija personifikovana i pridružena glavnom, umirućem junaku u vidu nemih sagovornika, ponekad pasivnih slušalaca, a nekada surovih sudija. U ikonografiji slika ističu se dva fokusa: ljudsko telo, kao nosilac izražavanja, i koloritni trio. Njihova sinteza čini filozofsko jezgro ove serije. Iskonske boje, guste simbolike (crveno, crno, belo) simbolišu aktivna načela u ljudskom telu. Teorija V.Kandinskog, po kom crvena boja deluje kao zov na psihu, crna je večito ćutanje bez mogućnosti i nade, a bela ćutanje koje nije mrtvo, dodatno naglašava suštinsku povezanost boje sa mišlju i osećanjem. 

Izuzetno, lik samoubice odstupa od pravila, ta figura je sui generis nezavisna od okruženja. Negde se izdvaja žutim tonom, jer žuto je ženski princip, nežan, radostan i senzualan. Prostor je apstraktan, jer je imaginaran, nepostojeći u objektivnoj, ali realan u unutrašnjoj stvarnosti usamljene, otpadničke figure. Osećanja su personifikovana zato što su uvek ljudi sami po sebi izvor teškoća i nesreće sebi i drugima, a njihova odlika je da su shvaćena kao bezlična i bespolna, odno sno da ostvaruju značenje nezavisno od asocijacije na realno. 

Apstraktnom dati konkretnost formom, dati formu osećanju: nevidljivo učiniti vidljivim pomoću realnosti - to bi možda moglo zvučati paradoksalno, ali, zaista je realnost ono što čini misteriju bivstvovanja.

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila