Friday, April 08, 2016

Otvaranje izložba akvarela Dragana Novakovića

Dragan Novaković
Dragan Novaković
Obaveštavamo vas da će u ponedeljak, 11. aprila u 19č biti otvorena izložba akvarela beogradskog slikara Dragana Novakovića pod nazivom "Beograd, pogled kroz prozor".

Izložba se održava u Kući Đure Jakšića, Skadarska 24. i traje do 22. aprila. Na izložbi će biti prikazano 25 slika nastalih 2015. i 2016. godine. 

Dragan Novaković je rođen 1945.godine u Beogradu. Likovno obrazovanje je stekao na Višoj pedagoškoj školi u Beogradu. Bio je član umetničke asocijacije ,,Artistes a la Bastille” u Parizu i član je ULUPUDS-a.

Kao konzervator i restaurator radio je u manastirima u Smederevu, Priboju na Limu, Arilju, Dečanima, Ljubostinji, Pećkoj patrijaršiji i Staroj Pavlici kod Raške.

Ima preko 30 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Izlagao je više puta u Parizu i Valensu u Francuskoj, u Prešovu u Slovačkoj, u Kotoru u Crnoj Gori, u Rijeci u Hrvatskoj... U zemlji je imao izložbe u: Boru, Knjaževcu, Nišu, Kragujevcu i više puta u Beogradu.

Učesnik je više umetničkih kolonija.

Studijska putovanja: manastiri po Srbiji, Grčka, Krit, Italija, Sicilija, Venecija, Slovačka i Sovjetski Savez.

Živi i radi u Beogradu. Tel: +38163346048, +381114061409.

Beograd kroz prozor

Milena Marjanović

U nastojanju da naslika akvarele koji su ogledalo onoga što vidi i oseća, Dragan Novaković je ovog puta, pripremajući 33. samostalnu izložbu, otišao korak dalje: dela realizovana u tradicionalnoj tehnici uramio je u stara okna motivisan željom da, simbolično, predstavi preovlađujuće opšte stanje čoveka kome se, silom prilika, vidici pretežno svode na puke poglede kroz prozor. Reči “puki pogledi” trebalo je da nose značenje usamljenosti i skučenosti životnog prostora, međutim, rezultat je nadišao motiv, a sami Novakovićevi akvareli postali su neka vrsta asamblaža.

Koncepciju za izložbu „Beograd, pogled kroz prozor“ Novaković je započeo akvarelima beogradskih mostova, podsvesno vođen Andrićevim razmišljanjem. Napisao je naš Nobelovac: „Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova. Svačji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i zlo...Svi su oni (mostovi) u suštini jedno i podjednako vredni naše pažnje, jerpokazuju mesto na kome je čovek naišao na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatanju, ukusu, i prilikama kojima je bio okružen.“

Slikajući mostove na Savi i Dunavu, Novakoviću su se neminovno „kroz prozor“ provlačile i druge konstrukcije koje su ga i ranije zanimale, beogradska zdanja, ulice i priobalje: Akademija nauka i umetnosti, Knez Mihailova , Karađorđeva, Brankova, Saborna crkva, Gardoš, Spomenik „Pobednik“, kalemegdanske kule, s, ponegde, naznakama pešaka, pasa ili automobila – tragova životnog toka građana. Trebalo je imati iskustva u tehnici akvarela, netrpeljivoj prema mogućim greškama, smišljenoj da se predeo savlada u trenu (sada i ovde), da bi se složena arhitektura beogradskih kosina, šetališta i parkova prikazala baš onako kako jeste a da se sačuva lični, setan i poetičan pečat autora. Drevna slikarska tehnika poseduje svoje specifičnosti – voda, boja, papir, postupak – koje su u oštrom oku autora neizbežno proizvele interpretaciju, brzu i kompletnu, skopčanu sa in situ skiciranjem vidika. Zavodljivi su ovi Novakovićevi akvareli, bez trunke izveštačene slobode poteza koji bi arhitekturu na slici učinio nestabilnom a prizor usiljen i nestvaran. Ulice, kuće i mostovi su prepoznatljivi na prvi pogled, jer čovek voli da prepozna ono što mu je drago, a ako mu i nije za srce priraslo ili oku do sad bilo prijemčljivo, da to postane gledajući akvarele.

U više navrata, Novaković je izlagao akvarele pejzaža i urbane arhitekture, i svaki put iznova dokazivao sebi i drugima, da mu ova tehnika leži, stoji baš onako kao što most mora biti da bi svojom konstrukcijom ulivao poverenje i sigurnost ljudima. Ovim novim akvarelima Novaković je vodio specifičnu konverzaciju sa samim sobom, svojim viđenjem i pogledom svih nas. Sredstvima savladanim predanim radom, ponudio nam je autentično proveravanje slikarskog medija suočenog s brzim beleženjem impresija. Arhitektura i slikarska tehnologija, u gotovo filozofskom dvojstvu, dva su kraja umetnikove fascinacije. Jednog, statičnog a podvrgnutog promenama, drugog, trajnog i nepromenljivog. Permanentna stvaraočeva opsesija arhitekturom sledi definisane, unapred koncipirane graditeljske odnose, a brza tehnika akvarela plastičko mišljenje blisko senzibilitetu sveta i vremena u kome živimo, koje nam za čas promakne ako ga ne memorišemo.

U Beogradu, 29. marta 2016. 






0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila