Tuesday, June 28, 2016

20 godina rada Galerije Zepter

20 godina rada Galerije Zepter
20 godina rada Galerije Zepter
Povodom značajnog jubileja - 20 godina rada Galerije Zepter - MUZEJA ZEPTER - 2014. godine MUZEJ ZEPTER je ustanovio nagradu koja treba da doprinese valjanoj istorijizaciji stvaralačkog opusa umetnika koji nisu adekvatno valorizovani u našoj istoriografiji. Nagradu, koja nosi naziv - STOJAN ĆELIĆ, umetnik, teoretičar i kritičar, akademik - i koja će se dodeljivati svake druge godine, prvi je dobio slikar Bogoljub Boba Jovanović (1924). Nepoznat do skora široj publici pa i stručnjacima, Bogoljub Jovanović je 1953. imao dve izuzetno zapažene izložbe u Beogradu. Od tada do 2006, kada mu je organizovana treća samostalna izložba u Beogradu, Jovanović živi u Parizu od 1953. do 1960. i Njujorku od 1960. do 1984. kada se, iako u međuvremenu povremeno dolazi gotovo tajanstveno i na kratko u Beograd, konačno nastanjuje u gradu njegovog rođenja. Ameriku ne zaboravlja i vraća joj se kad god je to moguće.

Iako danas samo nekako fragmentarno poznajemo Jovanovićevo delo, u pripremanju izložbe i monografije učinjen je veliki istraživački rad da bi se što više osvetlila malo zagonetna Bogoljubova ličnost kao i što više kompletiralo njegovo delo. To pokazuje izložba koju otvaramo: BOGOLJUB JOVANOVIĆ – POVRATAK BLUDNOGA SINA kao i monografija ovom prilikom objavljena.

Koliko je i šta je sve uradio teško je u potpunosti rekonstruisati. Nestalo je ono što je stvarao u Parizu, mnogo toga što je u Njujorku uradio. Od slika (ulja na platnu) danas je vrlo malo pronađeno: dve apstraktne i nekoliko portreta. U većem broju su sačuvane « male slike na hartiji » ili « figurativni gvaševi i crteži malog formata » iz dva ciklusa: ciklus Poslovica i ciklusMađioničara, kao i dela rađenih mastilima u boji i voskom na papiru, nastalih u Americi. Malo toga je doneo u Beograd a puno ostavio u Njujorku. Iako je čitava serija tih radova nazvana jednostavno radovi na papiru i u Beogradu prvi put bila izložena u Galeriji Grafički kolektiv 2006. godine mi smo to imenovali radovima iz serije NEŠTO LIČNO budući da se tu često, kako kaže Jovanović, javljaju prizori iz sopstevnog života i ličnih stavova.

Koliko je slikao? Još više je čini se crtao. Sačuvani su crteži u velikom broju na malim formatima hartije, često kancelarijskog papira. Koristio je olovku, ugljen, pero (tuš, bajc, mastilo), četku (lavirung, tempera) i obilno u nekim komadima vosak. Uradio je bezbroj autoportreta (olovkom, ugljenom, u boji), muških i ženskih portreta znanih i neznanih ličnosti, aktova u najrazličitijim položajima, pejzaža i veduta, značajnih zgrada, slobodnih kompozicija i dr. Mnoge je crteže datovao, na nekima pisao i mesto nastanka. Svi su oni iz vremena pre Bogoljubovog odlaska u Pariz. Tek poneki su doneti iz Amerike.

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila