Thursday, July 14, 2016

Razgovor sa Ruijem Zinkom

Razgovor sa Ruijem Zinkom
Razgovor sa Ruijem Zinkom
Gradska biblioteka i čitaonica Herceg Novi i Izdavačko preduzeće Klio

pozivaju vas na razgovor sa Ruijem Zinkom, portugalskim piscem, autorom romana "Ugrađivanje straha"

Susret sa Ruijem Zinkom biće održan  u okviru festivala Trg od knjige 

Utorak 26. jul, u 21 čas, Trg Herceg Stjepana

To što su čitaocima širom Evrope prepoznatljive situacije o kojima piše jedan portugalski pisac govori da nam je osećanje straha svima blisko. Svet u kom nam neznanci, državni službenici, nepozvani upadaju u kuću sa misijom da nam ugrade strah kao da se iz sveta distopije preselio u našu svakodnevicu. Ovom utisku doprinosi i način njihovog izražavanja, u mnogome nalik jeziku kojim nam se obraćaju političari i mediji.

– Ako želite da zaplašite ljude, draga gospođo… – Ugasite svetlo.

– Čemu policija i tenkovi na ulicama ako možete samo da ugasite svetlo?

– Da ugasite svetlo i šapućete.

Rui Zink

(1961, Lisabon, Portugalija) piše pripovetke, romane, eseje, pozorišne komade i knjige za decu. Profesor je književnosti na lisabonskom Fakultetu društvenih nauka.

Njegova najpoznatija dela su: zbirka pripovedaka Ljudi pauci (Homens-Aranhas,1994) i romani Rezervni igrač (O Suplente, 2000) i Turistička destinacija (O destino turístico, 2008). Portugalska PEN Klub nagrada Zinku je dodeljena za roman Božji dar (Dadiva Divina, 2005), koji je 2011. preveden je na srpski i objavljen u ediciji Gral. Rui Zink je svoju zemlju predstavljao na međunarodnim literarnim događajima poput Bijenala u Sao Paolu, Sajma knjiga u Tokiju i Edinburškog književnog festivala. Dela ovog autora prevedena su na nemački, engleski, francuski, španski, rumunski, hrvatski i hebrejski.

Rui Zink

UGRAĐIVANjE STRAHA

Dva državna službenika, govornik i majstor, prvi elegantan i slatkorečiv, drugi neotesan i mrzovoljan, pojavljuju se na vratima stana samohrane majke koja živi sa svojim malim sinom. Dolaze s nalogom da ugrade u kuću strah, kao da je posredi plin, klima, kablovski internet ili neka slična uobičajena instalacija u svakom domaćinstvu. Dijalozi, pridike o strahu i njegovoj poučnosti, ispresecani pričama, slikovitim pripovestima o tome kako je strah koristan za život (priča o majci koja odvodi svog sina u šumu i ostavlja da ga pojedu vukovi, priča o silovanju starice u pustoj gradskoj četvrti, o epidemiji izazvanoj nekim čudnim virusom, o jadnim siromasima koji pljačkaju ljude u javim prostorima, o biljki ljudožderki…) u osnovi čine sadržaj ovog dinamičnog romana, koji se po mnogim svojim karakteristikama približava pozorišnom uprizorenju.

Očigledno je da se radnja romana odvija u Portugalu, ali se ove lokalne odredbe vrlo lako prevazilaze, te pitanja koja nam Zinkova naracija postavlja uzdižu ovu priču na globalni nivo, odnoseći se na savremeno društvo uopšte. Roman govori o sadašnjosti, o tome šta se dešava ovde i sada, o društvu u kome se strah širi sistematski, od kuće do kuće, od jedinke do jedinke, od građanina do građanina koji ćuti i prihvata jer ne želi da se protivi napretku, jer je dobar i želi dobro svima. A ugrađivanje straha je patriotski cilj kome se mora težiti - širenju straha, ućutkivanju štampe, ućutkivanju čitalaca, ućutkivanju glava koje misle.

prevela s portugalskog Hristina Vasić Tomše

tvrdi povez sa omotnicom, latinica, F 19.5 x 12.5, S 169

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila