Sunday, September 18, 2016

"Bela ruža" opera Uda Cimermana premijerno u Beogradu

Bela ruža
Bela ruža

Remek-delo savremenog operskog repertoara, „Bela ruža“ eminentnog nemačkog kompozitora Uda Cimermana (Udo Zimmermann, 1943) biće izvedena premijerno izvedena u našoj zemlji, alii u našem regionu, na tridesetogodišnjicu svog nastanka. Premijera ovog dela koje govori o tragičnoj sudbini Sofi i Hansa Šola, studenata minhenskog univerziteta, koje je zajedno sa ostalim članovima pacifističkog, antifašističkog pokreta otpora Bela ruža, Gestapo pogubio 1943. godine, prvi put će biti izvedeno u Beogradu 30.09. u Dorćol placu (Dobračina 59b). Ova opera premijerno je izvedena u Hamburgu 1986. godine i od tada je postala sastavni deo repertoara svetskih operskih kuća. 

Beogradska publika će imati jedinstvenu priliku da prva u našem regionu pogleda ovo avangardno i neobično opersko delo u produkciji udruženja za promociju muzičke i scenske umetnosti BG ART, a zahvaljujući podršci sekretarijata za kulturu grada Beograda i Rekonstrukcije ženskog fonda.
Uloge sestre i brata Šol tumače afirmisani vokalni umetnici Vesna Aćimović, sopran, i Nenad Čiča, tenor. Vesna Aćimović je docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a bogatu solističku karijeru izgradila je u zemlji i inostranstvu. Kao honorarni solista SNP u Novom Saduostvarila je brojne uloge i oprobala se u različitim žanrovima, a u protekloj sezoni je briljirala u monooperi Fransisa Pulanka „Ljudski glas“ u Bitef teatru. Talentovani Nenad Čiča iza sebe već ima zavidnu karijeru. Nastupao je kao solista na koncertima širom Srbije, u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, SAD i Kanadi. Sarađivao je sa simfonijskim orkestrom RTS, simfonijskim orkestrom RT CG, nastupa kao honorarni solista u Operi Narodnog pozorišta, SNP i Madlenianumu. Rediteljka i producentkinja opere Sofija Perović, doktor muzičke umetnosti, poznata je po režijama Monteverdijeve opere „Krunisanje Popeje“ (velika scena Madlenianuma) i Pulankovog „Ljudskog glasa“ (Bitef teatar) u kojima je pokazala svoj talenat i originalan, inovativni i za naše prilike nesvakidašnji pristup operskoj režiji koju je učila u Parizu gde trenutno radi doktorat s temom „Muzička dramaturgija i savremena operska režija“. Instrumentalni ansambl čine vrhunski solisti, dobitnici brojnih nagrada koji su sa entuzijazmom prihvatili učešće u ovom zahtevnom projektu: Radmila Vardalić (violina), Dejan Rokvić (viola), Igor Lazić (horna), Jovana Lazić (flauta), Aleksandar Andrejević (perkusije), Miloš Veljković(klavir) i Milica Ilić (muzičko vođstvo). Koreografiju potpisuje renomirani baletski umetnik,koreograf i pedagog Aleksandar Ilić, osnivač Instituta za umetničku igru i dobitnik brojnih priznanja među kojima se ističu ona Narodnog pozorišta, Grada Beograda i nagrada za životno delo Filip Višnjić. Za video projekciju zadužen je vizuelni umetnik Igor Marković. „Pored neosporne umetničke vrednosti "Bele ruže", premijerno izvođenje ove opere u našem gradu, zemlji i regionu, od izuzetne je društvene i istorijske važnosti. 
Tema kojom se ovo delo koje govori o II svetskom ratu bavi je danas poražavajuće aktuelna. U vremenu u kom živimo, u  kom se fašizam vraća u Evropu na velika vrata, a nasilje i terorizam postaju deo naše svakodnevice, neophodno je setiti se zaveštanja Bele ruže i pacifističke borbe koju su oni vodili kako bismo mi živeli u nekom boljem svetu,“ kaže rediteljka. "Cilj ovog projekta je i da se beogradskoj publici premijerno predstavi jedno savremeno opersko remek-delo koje je taj status zavredilo u proteklih trideset godina, kao i da se operska publika izmesti na jedno novo, drugačije mesto, primerenije ovakvoj avangardnoj operi i drugačijem pristupu operskoj režiji." Sofija Perović naglašava i da je cilj ovog, u svakom smislu originalnog, operskog projekta da približi ovaj žanr mladoj, urbanoj beogradskoj publici koja posećuje umetnička dešavanja na mestima kao što je Dorćol Platz.

Antifašistička aktivnost Bele ruže sastojala se u deljenju pamfleta kojima su pozivali nemački narod na savest i na pobunu protiv Trećeg rajha. U februaru 1943. godine Sofi i Hans Šol su uhvaćeni kako dele pamflete Bele ruže na Univerzitetu u Minhenu, uhapšeni su od strane Gestapo policije i osuđeni na smrt. Poslednje reči Sofije Šol pred pogubljenje bile su: „Tako divan, prekrasan dan, a ja moram da odem. Ali šta je naš život, ako smo kroz njega postigli da probudimo hiljade ljudi i prodrmamo ih da krenu u akciju?“ Na dan pogubljenja Sofi je imalasamo 21 godinu, a njen brat Hans 24.

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila