Tuesday, September 06, 2016

Izložba "Anatomske mere" u galeriji Legata Čolaković

 Izložba "Anatomske mere" u galeriji Legata Čolaković
 Izložba "Anatomske mere" u galeriji Legata Čolaković 
Muzej savremene umetnosti poziva na otvaranje međunarodne izložbe „Anatomske mere“ u petak, 9. septembra u 19 časova u Legatu Čolaković.

Otvaranje izložbe prati razgovor sa kustosom izložbe prof. dr Nikolom Šuicom, prof. dr Borisom Manerom i umetnicom Karmen Dobre Hametner, u subotu, 10. septembra od 13 časova.

Umetnici: El Lisicki, Mihailo S. Petrov, Albert Glez (naslovne strane časopisa „Zenit“), Marko Ristić, Aleksandar Vučo, Dušan Matić, Vane Bor, Leonid Šejka, Radomir Reljić, Ištvan Horkai, Karmen Dobre Hametner, Markus Prošek

Kustos izložbe: Nikola Šuica (Fakultet likovnih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu)

Izložba „Anatomske mere“ nudi sučeljavanje istorijskih dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti i izbor iz stvaralaštva savremenih umetnika iz šireg geografskog okruženja. Postavka je namenski zahvat iz današnjeg iskustva realnosti življenja u senci ekonomskih, kulturnih, tehnoloških i političkih promena.

Analogiji jugoslovenskog muzejskog nasleđa kao tematske, posredne i imaginarne anatomije, pridružuju se aktivne izražajnosti umetnika iz Mađarske, Rumunije i Austrije. „Anatomske mere“ u fragmentarnim deonicama teže prevrednovanju logike merenja geopolitičkih i psiholoških trauma. Posredujuća anatomija, kao takva, obuhvata status zastarelosti, evokativnosti ili skrivenosti intenziteta umetničkih pristupa i kulturnih modela, ali i savremenih transformacija saznanja i doživljaja.

„Anatomske mere“ iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti donose pojedine naslovne strane časopisa buntovno rečitog pokretaZenit i zgusnute kolaže i fotografije srpskog nadrealizma - tajnovite podsvesne naslage predstava materije kroz mehaniku revolucionarnih težnji. Na njih se nadovezuju kasnije kriptične posledice, individualna protivljenja društvenom okruženju u anatomski začudnim neo-figurativnim alegorijama Leonida Šejke (1932-1970) i kroz slike i crteže Radomira Reljića (1938-2006), nastale u Beogradu pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Njihova biopolitička razigranost i lirska strast odaju strukturalne pristupe unutar značenjskog polja visokog napona jugoslovenske umetnosti.

Radovi Ištvana Horkaja (1945) iz Budimpešte koriste nasleđe istočne i zapadne evropske kulture modernizma i stvaraju refleksije ideologija, groteske, spiritualnosti i pamćenja u radovima. Kompozicije video radova nastalih posle 2000. godine stapaju se u anatomiji arhivskih prikaza ljudskih figura i imenovanja. Sa druge strane, rumunska umetnica Karmen Dobre Hametner (1978) u fotografskom ciklusu „Potrošnja istorije“ prenosi dokumentovane rekonstrukcije traumatskih procedura koje su sprovođene tokom decenija na teritoriji sovjetske imperije i referiše na kritičko čitanje tekućih društvenih klišea opstanka. Ovaj rad je prikazan na grupnoj izložbi kojom se Rumunija predstavila na 56. Bijenalu u Veneciji prošle godine.

Uočljive anatomske sugestije u delima austrijskog umetnika Markusa Prošeka (1981), kroz seksualnu reprezentaciju moći i političke provokacije, upućuju na subverzivne fantazme ideologije krize i strukturalnog nasilja. Umetnik preispituje i kombinuje predmete, materijale i njihova značenja kroz tipologije popularne, kao i totalitarne kulture. U svojim radovima, Prošek se često bavi načinima konstruisanja istorije, strukturama moći i njihovim transformacijama u različitim kontekstima.

Katalog izložbe je u pripremi i biće objavljen u toku trajanja izložbe. Autori studijskih tekstova u katalogu su Nikola Šuica i Boris Maner (Univerzitet primenjenih umetnosti u Beču).

Izložbu „Anatomske mere“ podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Austrijski kulturni forum Beograd, Rumunski kulturni institut u Bukureštu i Narodni muzej Kraljevo.

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila