Thursday, September 22, 2016

Muzički program na Festivalu romske kulture i aktivizma

Festival romske kulture i aktivizma
Festival romske kulture i aktivizma

Festival romske kulture i aktivizma (FRKA)

Romski kulturni centar Srbije u saradnji sa Kancelarijom visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR) i Centrom za proizvodnju znanja i veština organizuje dvodnevni Festival romske kulture i aktivizma. U okviru večernjeg programa, u Mikser hausu će se održati koncerti romske muzike, a dnevni programi će pružiti priliku za diskusije o gorućim temama i pitanjima, kao i o trenutnoj situaciji u pogledu društvenog uključivanja Roma u Srbiji. Platforma za diskusije će se obezbediti prikazivanjem nekoliko novijih filmova o temama koje se tiču Roma koji žive u ovom regionu.

30. septembar
Lokacija: Mikser House
12:00-12:45 Uvodno izlaganje: Romi i poglavlje 23

Položaj Roma u Srbiji, kao i u drugim delovima Evrope, je prepoznat kao pitanje od najvećeg prioriteta u obasti zaštite ljudskih prava. Nadležna tela Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope redovno pozivaju na akciju radi poboljšanja položaja Roma u Srbiji. Nova Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period 2016-2025, usvojena u martu 2016. godine, predstavlja važan korak napred jer sadrži niz ključnih mera koje će biti preduzete u narednom periodu. Trenutni podaci o položaju Roma u ključnim sektorima ukazuju na to da politike koje se trenutno primenjuju nemaju vidljiv uticaj na promenu teškog položaja Roma u praksi i da postoje brojne prepreke koje sprečavaju efektivno uključivanje Roma. Kako je navedeno u nastavku teksta, sada su stvorene prilike za promene društvenog konteksta, pod uslovom da se ozbiljna pažnja posveti: (1) udvostručavanju napora za uvođenje inkluzivnog obrazovanja, i to po hitnom postupku, u cilju izmeštanja romske dece iz ustanova za specijalno obrazovanje, odnosno desegregacije osnovnog obrazovanja; (2) unapređenju politike u oblasti zapošljavanja, uključujući i davanje stvarnih ovlašćenja Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i/ili Inspektoratu za rad ili drugom relevantnom telu da nadgledaju primenu načela diverziteta kod zapošljavanja, kao i značajnom poboljšanju okvira za pružanje podrške malim preduzećima i malim poljoprivrednim gazdinstvima u vlasništvu najmarginalizovanijih Roma; (3) unapređenju okvira za realizaciju prava na stanovanje, između ostalog i u kontekstu usvajanja novog zakona o stanovanju; (4) uklanjanju prepreka za integraciju interno raseljenih Roma sa Kosova kao i Roma povratnika iz zapadne Evrope; (5) kao i da se posveti znatno veća pažnja situaciji romskih žena i devojčica. Uvodno izlaganje biće prilika da se utvrde vizije za inkluziju Roma, u kontekstu planova i ambicija Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji.

13:00-14:30 Panel diskusija: Mogućnosti i izazovi u realizaciji prava Roma na stanovanje i akcija u toj oblasti
Projekcija: Kratak film OHCHR-a o romskom naselju Grmeč

U svom izveštaju podnetom u martu mesecu 2016. godine Savetu UN za ljudska prava o poseti Srbiji 2015. godine, specijalna izvestiteljka za pravo na adekvatno stanovanje posvetila je veliku pažnju „licima koja žive u neformalnim naseljima, posebno Romima“: „Širom Srbije navodno postoji 583 neformalnih romskih naselja, različitih veličina. Mnogi Romi, Aškalije i Egipćani koji žive u naseljima poreklom su iz Srbije; drugi su interno raseljena lica sa Kosova ili iz bivše Jugoslavije. Životni uslovi u naseljima su često neadekvatni, praktično bez ikavih komunalija ili infrastrukture kao što su električna energija, pijaća voda iz vodovoda, kanalizacija ili redovno odnošenje smeća. U drugim slučajevima, ostale osnovne usluge kao što su hitna pomoć ili javni prevoz nisu dostupne. Mnogi nemaju pristup zapošljavanju, školama i medicinskim centrima. Neka naselja koja je specijalna izvestiteljka posetila bila su puna glodara; u drugima, deca nisu imala gde da se igraju osim na gomilama đubreta, na polomljenom staklu, u potpunoj prljavštini. Ovakvim uslovima se krši pravo na adekvatno stanovanje“.

Specijalna izvestiteljka se osvrnula i na problem prinudnog iseljavanja Roma, navodeći da u toj oblasti problemi postoje već dugi niz godina. Specijalna izvestiteljka je navela da je učinjen pozitivan pomak u rešavanju ovog problema time što je sud u Beogradu zaustavio izvršenje rešenja građevinske inspekcije opštine Zemun (Beograd) o prinudnom iseljenju jedne romske zajednice, koju većinom čine interno raseljena lica sa Kosova, iz neformalnog naselja Grmeč. Međutim, tim licima ni do danas nije obezbeđen adekvatan smeštaj. Pored toga, mnogim licima koja su ranije već preseljena iz neformalnih naselja, kao što je bilo ono ispod mosta Gazela, sada preti iseljenje iz socijalnih stanova jer kasne sa plaćanjem stanarine i komunalija.

Rasprava o nacrtu novog zakona o stanovanju, koji pruža važnu priliku za jačanje prava Roma na adekvatno stanovanje, vodi se već skoro dve godine. Evropski i drugi donatori su aktivno pružali pomoć u cilju poboljšanja stambenih uslova u kojima žive Romi. Mreže i organizacije za zaštitu prava Roma u Srbiji bile su aktivne u predlaganju rešenja u oblasti stanovanja. Kratak film OHCHR-a o naselju Grmeč otvara mogućnost za diskusiju o ključnim problemima i mogućnostima za unapređenje zaštite prava na stanovanje za Rome u Srbiji. Među važnim pitanjima o kojima će se raspravljati biće i kako ojačati pristup socijalnim stanovima, u okruženjima bez segregacije; načini za poboljšanje uslova stanovanja u neformalnim i neuslovnim naseljima, u stvarnom dogovoru sa njihovim žiteljima; izuzetno loš položaj Roma raseljenih sa Kosova; kao i pitanje jačanja zaštite od prinudnog iseljenja u praksi.

15:00-18:00 Projekcija filma: „Naša škola“ (2011, 95 minuta)
Interaktivna rasprava o filmu „Naša škola“

Obrazovanje Roma u Srbiji i dalje je na nezadovoljavajućem nivou. U specijalnim školama, 18% dece koja pohađaju specijalnu nastavu su iz romskih porodica – što predstavlja dramatično nesrazmeran broj u odnosu na veličinu ove etničke grupe. Segregacija je takođe jasno prisutna u redovnim obrazovnim ustanovama, posebno u urbanim sredinama, gde postoji praksa da se Romi šalju u tačno određene osnovne škole iz kojih izlaze nedovoljno obučeni i loše pripremljeni za bilo kakvo dalje školovanje osim za najprostija zanimanja. Vršnjačko nasilje, posebno ono zasnovano na rasnoj i nacionalnoj osnovi i dalje predstavlja sistemski problem, kao i rano napuštanje škola, koje je često i povezano sa problemom vršnjačkog nasilja. Zahvaljujući novim politikama i merama, u zadnjih desetak godina u ovoj oblasti je postignut izvestan napredak. I pored toga, za rešavanje ovih
problema, koji i dalje postoje, potrebna je snažna akcija uz učešće vlade, civilnog društva, roditelja, dece, prosvetnih radnika i školskih uprava.

Posle projekcije višestruko nagrađivanog dokumentarnog filma „Naša škola“, o jednom pokušaju desegregacije škole u Rumuniji, (autorke: Mona Nikoara i Miruna Koka-Kozma), održaće se panel diskusija o problemima u oblasti obrazovanja Roma. Film „Naša škola“ prati troje romske dece u jednom selu u ruralnom delu Transilvanije koja su pristala da učestvuju u jednoj novoj inicijativi za integrisanje rumunskih škola u kojima postoji segregacija po nacionalnoj osnovi. Kada su postigli desegregaciju u svojoj školi, Alin, Benjamin, i Dana krenuli su u jednu gradsku školu sa optimizmom da će tamo steći obrazovanje i prijatelje uprkos tome što su sredstva namenjena sprovođenju integracije diskutabilno upotrebljena za izgradnju škole „samo za Rome“ u njihovom selu. Njihov nevini optimizam je brzo nestao kada su se ova deca suočila sa niskim očekivanjima i daljom izolacijom. Ovaj film na čije snimanje su njegovi autori utrošili četiri godine, daje nežan prikaz ruralnog seoskog života čiji ritam nas dovodi u prisnu vezu sa realnošću koja okružuje ovu decu i u nama izaziva divljenje za njihov neuništiv duh, izložen stalnim napadima izazvanim predrasudama i neznanjem. Njihova priča se bavi problemima koji idu od institucionalizovanog rasizma, problema u državnom obrazovnom sistemu, do posledica siromaštva koje je nemoguće izbeći.

Muzički program
21:00-21:30 – GRUBB

GRUBB (Gypsy Roma Urban Balkan Beats) fondacija u dva centra u Srbiji, u Beogradu i Nišu, podstiče redovno školovanje oko 700 romske dece mlađe od 18 godina. Originalno povezivanje obrazovanja i izvođačkih umetnosti, inspirisalo je nastanak GRUBB mjuzikla koji je rezultat saradnje mladih Roma i međunarodnih umetnika. Ovaj svojevrstan spoj savremenog hip hopa i tradicionalne romske muzike, daje glas Romima kako u Srbiji tako i internacionalno. Slavi romsku kulturu i ohrabruje mlade izvođače da budu ponosni na svoje korene. GRUBB ujedinjuje obrazovanje, umetnost, kulturu i socijalno preduzetništvo kako bi podržao dugoročno uključivanje romske omladine u društvene tokove. Sajt: www.grubbmusic.com

21:30-23:00 – KAL, gosti na koncertu: Zoran Kesić, Sergej Trifunović, Slobodan Boda Ninković, Marko Šelić (Marčelo)

KAL je urbani romski bend iz Beograda. Od osnivanja, 2006. godine, grupa je nastupala na najznačajnijim domaćim, evropskim i svetskim festivalima. Muzički stil koji je KAL kreirao od svog osnivanja, zapadni kritičari su nazvali Rock’n’Roma. U sastavu benda se nalaze Dragan Ristić (vokal i gitara), Dejan Jovanović (harmonika), Milorad Jevremović (violina, vokal), Ivan Kuzev (bas) i Miloš Veličković (bubnjevi). Sajt www.kalband.com

Likovni program
Izložba fotografija – autorka: Natalia Salnikova

Natalia Salnikova, rođena 8. februara 1988. godine u Rusiji. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2010. godine. Posle diplomiranja radila je u Kancelariji za nacionalne manjine Gradske Opštine Lazarevac do 2014, a zatim u Centru za socijalni rad i Ministarstvu za rad i zapošljavanje. Fotografijom se bavi, pre svega, iz velike ljubavi prema ovoj umetnosti i velike želje da lepotu koju vidi i koju zabeleži fotoaparatom, prenese na druge ljude. Jedna od njenih fotografija je ušla u 12 najboljih na foto konkursu „Pod istim krovom“ o životu Roma u Srbiji u organizaciji Civil Rights Defenders. Radovi su bili predstavljeni na izložbi u UK Parobrodu u januaru 2014, a zatim i na regionalnoj izložbi u Mixer hausu u septembru iste godine. Učestvovala je na grupnoj izložbi fotografija „Na točkovima života“ povodom obeležavanja Svetskog dana Roma u Centru za kulturu Lazarevac u aprilu 2016. Osnivač je i član Centra za razvoj multikulturalnosti „Nova generacija“, NVO iz Lazarevca, koja se bavi edukacijom, razvojem kreativnosti i interkulturalnim povezivanjem. U okviru svojih aktivnosti, „Nova generacija“ sprovodi i kreativne foto radionice za decu, u okviru kojih oni imaju priliku da savladaju osnove fotografije.

Live act – autor: Zoran Tairović
1. OKTOBAR
Lokacija: Mikser House
12:00-13:30 Panel diskusija: Zapošljavanje: Prevazilaženje problema sistemske isključenosti

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) na dan 31.12.2014, godine na evidenciji nezaposlenih NSZ-a bilo je 21.791 Roma, od kojih su 10.053 bile žene. Od ukupnog broja nezaposlenih Roma na evidenciji, 14.669 njih spada u grupu dugoročno nezaposlenih lica. Ovi podaci obuhvataju samo lica koja se formalno registruju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje; smatra se da je stvaran broj nezaposlenih Roma daleko veći. U državnim institucijama postoji vrlo visok nivo isključenosti Roma. Pored toga, prema podacima sa kraja 2014. godine, samo 51 lice romske nacionalnosti je uspelo da dobije subvenciju za samozapošljavanje koja je dostupna preko Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Zahtevi kao što su detaljan poslovni plan, obezbeđivanje žiranata, kao i drugi uslovi očito predstavljaju prepreku za lica koja žive na društvenim marginama – uključujući velike segmente romskih zajednica – da dobiju ovakvu vrstu pomoći. Ovaj problem je donekle rešen uvođenjem nevladinih projekata. Ipak, ovakvi projekti su neodrživi u dugoročnom pa čak i u srednjoročnom periodu.

Panel diskusija će biti posvećena ključnim aspektima ovih problema i koracima koje treba preduzeti da bi se veliki i srednji poslodavci podstakli da više vode računa o diverzitetu i jednakosti pri zapošljavanju; kako da se ojača zapošljavanje i zadržavanje Roma na poslovima u javnom sektoru; kako da se subvencija za samozapošljavanje, otvaranje malih preduzetničkih radnji i poljoprivrednih gazdinstava učini dostupnijim; i na kraju, kako dodatno ojačati i proširiti prioritete u pogledu sprovođenja politike diverziteta na tržištu rada.

13:40-16:50 Projekcija filma: “Papusza” (2013), 131 minut
Panel Diskusija: Prava romskih žena i devojčica

Situacija romskih žena i devojčica u Srbiji je već neko vreme pod lupom međunarodnih tela za zaštitu ljudski prava, a posebno Komiteta UN za eliminisanje diskriminacije žena (CEDAW). Romske žene i devojčice izložene su višestrukoj diskriminaciji i suočene su sa uvećanim preprekama za pristup uslugama, uključujući i pristup uslugama koje se pružaju žrtvama nasilja. Prerani, ugovoreni brakovi i dalje predstavljaju problem u nekim segmentima romskih zajednica u Srbiji sa vrlo ozbiljnim posledicama u smislu socijalne isključenosti – posebno kada su u pitanju ovako udate devojčice. Rano isključivanje romskih devojčica iz obrazovnog sistema, rana udaja i roditeljstvo za posledicu imaju isključenost sa tržišta rada i život u siromaštvu, za njih i njihovu decu. Status Romkinja, kako unutar romske zajednice tako i van nje, u društvu, dodatno je otežan zbog rodno-zasnovane ranjivosti, isključenosti iz donošenja odluka i ograničenog pristupa uslugama. Nasilje nad Romkinjama se dodatno pogoršava zbog nedostatka međusobnog poverenja između Romkinja i institucija zbog čega je broj slučajeva nasilja koje prijavljuju same žrtve vrlo nizak a policija vrlo retko interveniše i kad dođe do prijave. Romkinje su nesrazmerno nepismene u odnosu na opštu populaciju ali i u poređenju sa romskim muškarcima; one čine 70% nepismenih lica u ukupnoj romskoj populaciji. Nacrt Okvira razvojnog partnerstva između Srbije i UN (2016-2020.) sadrži i posebne smernice za povećanje zastupljenosti romskih žena i devojčica u javnom životu.

Posle projekcije nagrađivanog filma „Papusza“ (2013) čiji su autori Joana Kos-Krauze i Krištof Krauze predviđena je panel diskusija o trenutnim problemima u ovoj oblasti. Film je istinita priča o Papuszi, prvoj Romkinji koja je svoje pesme stavila na papir i objavila ih, što je bilo u suprotnosti sa tradicionalnim ponašanjem žena u romskoj zajednici. Film prati njen život od rođenja do starosti: ugovoren brak dok je još bila mala devojčica, njen život u tradicionalnoj romskoj čergi tokom i posle Drugog svetskog rata, prisilno preseljenje u komunističkoj Poljskoj i gradski život u bedi. Njen susret sa poljskim pesnikom Jeržijem Ficovskim, koji je otkrio njen veliki talenat za poeziju i objavio njene radove doveo je do tragičnog paradoksa: sada čuvena pesnikinja nastavila je da živi u bedi ali i odbačena od romske zajednice zbog toga što je javno objavila dešavanja unutar zajednice.

17:00-18:30 Konsultativna sednica: Kratko upoznavanje sa mehanizmom za praćenje i izveštavanje o postupanju po preporukama međunarodnih tela za zaštitu ljudskih prava u Srbiji

Dana 10.12.2014. godine, Kancelarija za ljudska i manjinska prava Republike Srbije pokrenula je nacionalni mehanizam za praćenje implementacije preporuka organa UN za zaštitu ljudskih prava. Ovaj mehanizam obezbeđuje vladinu koordinaciju rada na implementaciji preporuka organa UN za zaštitu ljudskih prava. Koordinacija mehanizma se vrši iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava Republike Srbije. U toj aktivnosti, organizacija za zaštitu ljudskih prava YUCOM je glavni saradnik iz redova civilnog društva i predstavlja ključnu tačku dodira mehanizma sa ciljnim grupama.
Završni panel koji će se održati uveče, 1. oktobra, biće prilika da se predstavi rad mehanizma, trenutnog stanja razvoja i planova za dalje aktivnosti, kao i da se čuju mišljenja šire javnosti o narednim koracima i preporukama za implementaciju obaveza koje je na sebe preuzela Republika Srbija u pogledu zaštite ljudskih prava.

Muzički program

21:00-22:30 – Dame pevaju romski bluz
VERY NAISS bend i Bilja Krstić, Ana Stanić i Bojana Stamenov
Very Naiss Bend je osnovan 2015. godine. Nastao je kao potreba grupe prijatelja da prošire svoje muzičke vidike uz istovremeno druženje i dobru zabavu. Čine ga niški muzičari različitih generacija, različitih muzičkih afiniteta ujedinjenih u istoj želji da donesu neki novi zvuk i žanr koji će biti prepoznatljiv na muzičkoj sceni Srbije i šire. Very Naiss Bend kombinuje tradicionalnu balkansku muziku sa primesama gypsy jazza, fanka, roka, bluza.

KAL
KAL je urbani romski bend iz predgrađa Beograda. Muzički stil koji je ovaj bend kreirao zapadni kritičari su nazvali Rock’n”Roma i to svakako najbolje oslikava njihovu muziku. Od 2006-te godine, kada su otpočeli svoju karijeru, do sada, u inostranstvu su odsvirali preko 400 koncerata. Nastupali su na najznačajnijim domaćim, evropskim i svetskim festivalima i postigli zavidnu evropsku karijeru. Dovoljno je reći da su svirali na festivalima poput Roskildea u Danskoj, Fuzion Festivala u Berlinu, Pepsi Sziget Festivala u Budimpešti kao i na domaćem EXIT Festivalu.
U USA su bili 2006. i 2008. godine gde su obišli sve značajnije klubove poput Joe’s paba u Njujorku, gde su svirali svi najznačajniji svetski muzičari poput Leonard Cohen-a, David Byrne-a, Richard Thompson-a, Dolly Parton, Sinead O’Connor, Norah Jones, Youssou N’Dour-a, David Gilmore itd. Na USA turneji 2008. godine odsvirali su 45 koncerata i ostvarili saradnju sa jednom od najpoznatijih njujorških muzičkih atrakcija, Gogol Bordelo-m, bendom koji je svirao sa Madonom na Global Warmingu u Londonu.
Producent oba njihova albuma je Mike Nielsen, poznat po saradnji sa najvećim svetskim muzičkim atrakcijama poput sastava: Underworld, Snow Patroll, The Cure, Jamiroquai itd.
Na prestižnoj World Music Chart Europe sa oba albuma zauzeli su prva mesta i iza sebe ostavili bendove poput: Gotan Project, Natasha Atlas, Ojos de Bruho. Na istoimenoj listi 2006. godine bili su treći na godišnjem nivou što nijednom bendu sa ovih prostora nije pošlo za rukom. KAL je jedini bend sa ovih prostora koji je izabran među preko 1000 bendova iz celog sveta da 2006. godine svira na najznačajnijem sajmu World muzike u Španiji WOMEX.
Na domaćoj sceni sarađivali su sa Rambom Amadeusom u numerama Dikh Tu Kava i Komedija za koje su 2007. godine dobili nagradu Davorin Popović za najbolji video spot na prostoru ex’ Jugoslavije, a na poslednjem albumu sarađivalli su sa reperom Marcellom u pesmi Krasnokalipsa.
Njihovi spotovi su vrlo prepoznatljivi po posebnoj estetici i danas se vrte na svim domaćim televizijama od kojih svakako moramo izdvojiti MTV Adria kao reprezent vrhunskog kvaliteta u domenu muzičkih televizija.
Članovi benda su: Dragan Ristić (gitara, lead vocal), Miloš Veličković (bubanj), Ivan Kuzev (bas), Dejan Jovanović (harmonika), Milorad Jevremović (violina). 

GRUBB
GRUBB (Gypsy Roma Urban Balkan Beats) fondacija u dva centra u Srbiji, u Beogradu i Nišu, podstiče redovno školovanje oko 700 romske dece mlađe od 18 godina. Originalno povezivanje obrazovanja i izvođačkih umetnosti, inspirisalo je nastanak GRUBB mjuzikla koji je rezultat saradnje mladih Roma i međunarodnih umetnika. Ovaj svojevrstan spoj savremenog hip hopa i tradicionalne romske muzike, daje glas Romima kako u Srbiji tako i internacionalno. Slavi romsku kulturu i ohrabruje mlade izvođače da budu ponosni na svoje korene. GRUBB ujedinjuje obrazovanje, umetnost, kulturu i socijalno preduzetništvo kako bi podržao dugoročno uključivanje romske omladine u društvene tokove.

GRUBB centri
Prvi centar je otvoren 2006. godine u Nišu, gradu sa brojnom romskom populacijom, a potom u Beogradu. Obezbeđujući dopunsku nastavu iz svih školskih predmeta, GRUBB ohrabruje decu da uspešno završe redovno školovanje. Muzičke i plesne radionice su kasnije dodate u nastavni plan. Narednih godina pokrenute su i radionice fotografije i kreativnog pisanja. GRUBB blisko sarađuje sa roditeljima, romskom zajednicom i školama; uslov da deca dolaze u GRUBB centar je da redovno pohađaju školu. U našim centrima zajedno rade romski i ne romski nastavnici, neumorno se trudeći da podrže i olakšaju društvenu integraciju. GRUBB podstiče samopouzdanje, samopoštovanje i akademska dostignuća romske omladine i tako doprinosi povećanju mogućnosti za njihovo zapošljavanje.
Revolucionarnost u radu ovih centara leži u kombinovanju programa za podučavanje sa umetničkim programima, čime se motiviše školovanje Roma i uvećava njihovo samopouzdanje i veštine. GRUBB-ov duh socijalnog preduzetništva od ključne je važnosti za njegovu samoodrživost i zapošljavanje. Veliki broj GRUBB predavača su alumni, danas mentori i uzori novim članovima. Profit koji GRUBB šou pravi, nastupajući širom sveta, u potpunosti je namenjen GRUBB centrima za edukaciju mladih Roma. 

GRUBB mjuzikl
U GRUBBu verujemo da je umetnost put ka društvenoj integraciji. GRUBB mjuzikl su kreirali mladi Romi i međunarodno priznati umetnici. Ova neobična ekipa predvođena je svetski poznatim rediteljem Serž Denonkurom (Serge Denoncourt). Nastupajući u Kanadi, Sjedinjenjim Američkim Državama, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Holandiji, mjuzikl je doživeo veliki međunarodni uspeh. Izvodeći ovu predstavu, prvi put su se na ovaj način čuli mladi čiji se glas retko čuje. Koristeći koreografiju, muziku, svetlo, video i fotografiju, mjuzikl predstavlja njihovu priču. U planu su turneje po Francuskoj i Nemačkoj. Sav prihod od nastupa ide za finansiranje tekućih obrazovnih aktivnosti u GRUBB centrima u Srbiji. 

GRUBB koncerti i nastupi u Srbiji
Od 2007, na mesečnom nivou, polaznici GRUBBa izvode svoje kompozicije na brojnim manjim koncertima i nastupima po celoj Srbiji, svake godine na prestižnom EXIT Festivalu. Zahvaljujući nastupima veća je zastupljenost i GRUBBa u medijima, što doprinosi većoj popularnosti i brojnosti dece koja dolaze u centre. Širenjem pozitivne slike, dajući glas romskoj deci koji im omogućava da slave svoje jedinstveno kulturno nasleđe, GRUBB daje svoj doprinos društvenoj integraciji. 

GRUBB projekti
GRUBB trenutno radi na različitim projektima, pored dnevne dopunske nastave, muzičkih i plesnih radionica, tu su:

GRUBB Stories
Prvu knjigu GRUBB Stories,koju su napisali mladi Romi, objavio je Albion Books 2013. GRUBB Stories 2 je objavljen decembra 2014, a na engleski, nemački i francuski jezik su je preveli mladi internacionalnih škola u Srbiji. Knjige su rezultat jednogodišnjih radionica kreativnog pisanja,pokrenute u saradnji sa First Story, britanskom dobrotvornom organizacijom koja sprovodi pionirski program krativnog pisanja u pojedinim školama u Velikoj Britianiji. Ove radionice, drže zajedno afirmisani pisac i nastavnik srpskog jezika, i trenutno se sprovode u svim našim centrima. Ilustracije za knjigu predstavljaju izbor fotografija nastalih na našim foto radionicama.

Iza pruge
Za polaznike GRUBB centra u Nišu, foto radionicu ”Iza pruge” vodio je čuveni francuski fotograf Ferante Feranti (Ferrante Ferranti). Fotografije nastale na ovim radionicama ne ilustruju samo knjigu GRUBB Stories 2, već će biti izložene i na predstojećim izložbama. 

Pretty Loud
”Pretty Loud” je projekat pisanja i izvođenja pesama, a namenjen je isključivo devojkama. Vođene iskusnim kolegama i profesionalcima, devojke polaznice projekta, uče sve segmetne produkcije uključujući: komponovanje, pisanje tekstova, koreografiju, itd. Njihove prve pesme (tri) su snimljene februara 2015. Učesnice projekta ponosno govore u ime Romkinja i postaju uzor mlađim polaznicama GRUBBa.

GRUBB politika integracije
U našoj organizaciji, radimo na uspostavjanju integrisanog društva. 40% zaposlenih u našim centrima su Romi, uključujući i upravljačke nivoe. Neki od njih su bili polaznici GRUBBa. U centru u Nišu 10% polaznika nisu Romi. Organizujemo i učestvujemo u mnogim projektima sa romskom i neromskom omladinom, i tako zagovaramo i podržavamo integraciju. 

Neki od tih prejakata su:
GRUBB Stories; Muzička akademija Bern; radionice i concert KC Grad, Beograd;

Projekat 11 zemalja, Pozorište na Terazijama, Beograd; TEDX; Rima Roma muzički projekat, Beograd; Zajedno do interkulturalnsti, Leskovac; Festival srca u harmoniji, Novi Sad; Festival etnomuzike, Beograd; Muzikom ka integraciji, debata, Beograd


Pesničenje, Rex, Beograd; FESTKA Festival, Sopot, EXIT Festival, NoviSad; Ulica otvorenog srca, koncert za pomoć ugorženima od poplava, Beograd; Moj, tvoj, naš svet, strip konkurs, Dom omladine, Beograd; Međunarodnidan Roma, Kulturnicentar, Novi Sad.

Na samom početku, polaznici GRUBBa su uglavnom bili dečaci, međutim zbog našeg aktivnog podsitcanja uključivanja devojčica, sada je taj odnos skoro 50/50; kroz obrazovanje i umetnost svi polaznici dele zajedničke ciljeve integracije i emancipacije.

Saradnja GRUBBa sa drugim organizacijama
GRUBB je sarađivao sa brojnim organizacijama, kako u Srbiji tako i u inostranstvu. Neke od njih su:

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
Sekretarijat za kulturu Grada Beograda
Omladinska fondacija Shuler Helfen Leben, Berlin
Muzička akdemija u Bernu
Montreal Jazz Festival
Kanadska ambasada, Beograd
Ambasada Velike Britanije, Beograd
Ambasada SAD, Beograd
Ambasada Australije, Beograd
Nemačka i Francuska iInternacionalna škola, Beograd 
Gete Institut, Beograd
Savet Evrope
MTV
First Story
Festival Mondial des Cultures, Quebec, Canada
Lincoln center, New York
GSL (Global Students Leadership)US
Beogradski centar za ljudska prava

GRUBB Mjuzikl internacionali kreativni tim
GRUBB kretivni tim čine interanacionalno priznati umetnici koji su učestvovali u stvaranju GRUBB mjuzikla. Oni i dalje aktivno učestvuju u našim projektima i dolaze redovno u GRUBB centre kako bi dodatno inspirisali naše polaznike.

VERY NAISS bend 
Very Naiss Bend je osnovan 2015. godine. Nastao je kao potreba grupe prijatelja da prošire svoje muzičke vidike uz istovremeno druženje i dobru zabavu. Čine ga niški muzičari različitih generacija, različitih muzičkih afiniteta ujedinjenih u istoj želji da na muzičku scenu Srbije a i šire donesu neki novi zvuk i žanr koji će biti prepoznatljiv.
Very Naiss Bend kombinuje tradicionalnu balkansku muziku sa primesama (gypsy jazza,fanka,roka,bluza). Ima 8 članova: saksofonista Iva Barčić, klavijaturista i aranžer Saša Barčić, gitarista Lazar Davidović, basista Marjan Manja Marković, bubnjar Zoran Kostić Kosta,perkusije Milan Jovanović Sima i vokali Ninoslav Dumitru i Elvin Eki Pavković.

0 komentara:

Post a Comment

E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila