Nemačka

Nemačka - Božićni vašar (fotografije)

Nirnberg

Nemačka - Božićni vašar (fotografije) - drugi deo

Saturday, January 30, 2016

Izložba skulptura "Svetlost u skulpturi"

Izložba skulptura "Svetlost u skulpturi"
Izložba skulptura "Svetlost u skulpturi"

Galerija savremene umetnosti
Kulturnog centra Pančeva
Vojvode Živojina Mišića 1
Pančevo

Tomislav Todorović i Slavko Živanović
03.02 – 15.02.2016.
Otvaranje izložbe 03. februara u 19h

Dvojica autora na ovoj izložbi prikazuju sličnosti I različitosti u pokušaju uvođenja svetlosti kao gradivnog elementa skulpture, koristeći pre svega staklo, ali i širok spektar ostalih materijala i materja.

Tomislav Todorović
Rođen u Sibnici 1948.
1972. završio studije Vajarstva na ALU Beograd kod prof. Aleksandra Zarina, Vojina Stojića i Jovana Kratohvila, kod koga je 1974. završio i poslediplomske studije.
Od 1988. do 1993. profesor vajanja u “Šumatovačkoj” u Centru za likovno obrazovanje.
Od 1998. zaposlen na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, trenutno u zvanju redovni profesor.
Izlagao na 12 samostalnih izložbi (Beograd: Galerija Muzeja savremene umetnosti, Galerija Cvijeta Zuzorić... Berlin, Prima centar...). Takođe izlagao na preko 400 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Učestvovao na 33 umetničke kolonije i simpozijuma u zemlji i inostranstvu (Oronjsko-Poljska, Danilovgrad, “Bor – bakar” Bor, Tera Kikinda, “Mermer i zvuci ” Aranđelovac...)
Izvedene skulpture u slobodnom prostoru u Ljubljani, Cazinu, Oronjskom, Danilovgradu i Boru.
Skulpture se nalaze u zbirkama muzeja u Beogradu: Muzej savremene umetnosti, Narodni muzej, Cepter, Muzej grada Beograda; u Požarevcu: Gradski muzej; Kraljevo: Muzej skulpture; Bor: Dom kulture – Muzej rudarstva i metalurgije, kao i u drugim zbirkama: Beograd – Beogradska zajednica kulture, Republička zajednica kulture, Dom vojske JNA, Fond za unapređenje stvaralaštva mladih umetnika, Murska Sobota – Ljubljanska banka.
Za uspehe u polju skulpture nagrađivan 20 puta (“Zlatno dleto”, “Crtež i mala plastika”, Bijenale minijature Gornji Milanovac, Prostor 88, ...)
Živi i radi u Beogradu
mob.tel. 064/ 3534 232

Slavko Živanović
1985. upisao, 1990 diplomirao na Fakultetu Likovnih umetnosti, odsek Vajarstvo kod prof. Aleksandra Zarina, potom u klasi prof. Nikole Jankovića.
Poslediplomske studije završio kod prof. Zdravka Joksimovića.
Od 1989. član Udruženja likovnih umetnika Srbije.
Od 2004. zaposlen Akademiji umetnosti u Novom Sadu, trenutno u zvanju docent. 
Izlagačka aktivnost
- Samostalna izložba skulptura i crteža, Centar za kulturu Nikšić 2007.
- Samostalna izložba skulptura, galerija Kolarac, Beograd 
- Samostalna izložba skulptura Blok galerija, Beograd 2012.
- Samostalna izložba skulptura Galerija ULUS Beograd, 2014.
Takođe izlagao na preko 50 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Realizovana dela u prostoru u Beogradu na Adi Ciganliji i u Aranđelovcu.
Skulpture u muzeju u Boru i u privatnim zbirkama.

Osnivač, organizator i selektor simpozijuma skulpture u kamenu «Šumadija granit» u Aranđelovcu 2010. 2011. i 2012.
Dobitnik više nagrada za skulpturu u zemlji i inostranstvu

Više od muzike- Bob Marley u DKSG

Bob Marley
Bob Marley 
VIŠE OD MUZIKE - BOB MARLEY U DKSG

U ponedeljak 1. februara u 19 sati u Klubu Magistrala Doma kulture „Studentski grad“ biće održan program povodom rođendana Boba Marlija. 

U okviru februarskog ciklusa „Crni pesnici“ dugogodšnji saradnik i kultni predavač DKSG Mićun Ristić održaće predavanje o Bobu Marliju.

Marli nije govorio ja, već ja i mi. Mi, oni koji su mu bili najbliži, učestvovali su u svemu što je osećao, mislio i radio. Isprva su to bili prijatelji iz geta, okruženi bedom i očajem, pazili su jedni na druge i otkrili muziku. Onda su to bili rastafarijanci, rešeni da žive ispravno i dostojanstveno sačekaju sudnji dan, kada će poslednji postati prvi. Psalmi imaju snagu mača i kralj Solomon je vladao oslanjajući se na njih. Bob je verovao da bi „Vavilon ponovo mogao biti potučen pesmom“. Na kraju se mi odnosilo na sve siromašne i obespravljene. Procena agenata CIA da je Marli „najpoznatiji potpaljivač Trećeg sveta“ nesporna je, ali jednostrana. Pre svega, Bobova muzika je moćna i ima tu mnogo, mnogo više od toga.

Mićun Ristić je veliki poznavalac istorije rock n rolla, stripa i undergrounda uopšte.

Gost na predavanju biće Vladislava Matović (Dada Selectah) artist i beogradska dj-ica koja se muzikom bavi već 7 godina, a čiji počeci karijere su upravo inspirisani stvaralaštvom legendarnog Marlija.

Drugi deo ciklusa „Crni pesnici“ održaće se 18. februara, a biće posvećeno Gilu Skotu Heronu, američkom soul i džez pesniku i muzičaru.



Kreativna radionica reciklaže za decu "Ringišpilijaža"

Ringišpilijaža
Ringišpilijaža
12 ČASOVA
1-4. FEBRUAR
GALERIJA "SAVREMENICI"

Od 1. do 4. februara u 12 časova u galeriji "Savremenici", Centar za kulturu Lazarevac održaće se kreativna radionica reciklaže za decu "Ringišpilijaža".
Radionica je nastala kao rezultata saradnje Centra za kulturu i Puls teatra na realizaciji programa "Novogodišnji pozorišni ringišpil".

Na radionici će učešće uzeti deca nižih razreda osnovnih škola iz Lazarevac i mališani predškolskog uzrasta PU "Rakila Kotarov Vuka". Tokom četiri dana trajanja radionice, po prethodno osmišljenom i uzrastu dece prilagođenom planu rada, kroz igru i kreativnost deca će sticati osnovna znanja o reciklaži i njenoj važnosti za savremeno društvo.

Radionicu će voditi Darinka Stanojević, kustos- urednik likovnog programa i autor radionice.


Radno vreme:

ponedeljak-petak 10-20 časova
subota- 10-15 časova

nedeljom galerija ne radi, osmi u slučaju unapred najavljene posete

Izložba slika Likovna sekcija

Likovna sekcija
Likovna sekcija
Foaje Kulturnog centra Pančeva

Vojvode Živojina Mišića 4, Pančevo

Izložba slika

Klub za odrasla i stara lica, Pančevo 

Likovna sekcija

1 – 10. 2. 2016.

Otvaranje izložbe 1. februara u 19h

Jednom nedelјno, u prostorijama Kluba za odrasla i stara lica, u ulici Josifa Marinkovića, okuplјa se neobična grupa lјudi. Mnogi od njih su godinama u penziji, neki su mlađi, neki još uvek rade.. Uprkos tim i drugim razlikama, svi imaju jednu zajedničku lјubav a to je umetnost. Klub im pruža odlične uslove za rad, kompletan slikarski pribor i komforni slikarski prostor ipak, dešava se, da nam je ponekad tesno koliko nas ima.. 

I posle dve godine rada sa ovim divnim slikarima-amaterima i još bolјim lјudima ja, kao neko ko ih uči slikarskim tehnikama, ostajem iznova iznenađena gledajući, iz nedelјe u nedelјu, njihov žar i želјu da još nešto novo nauče, da se usavrše i postignu svoj umetnički maksimum. Članovi likovne sekcije, kao i svi umetnici, koristeći veštinu i imaginaciju, slikaju sa namerom da nam prenesu svoje emocije, ideje i, zašto ne reći, svoje višedecenijsko životno iskustvo. I zato njihove slike nisu tek puko slikarstvo već sveobuhvatna oda najlepšim lјudskim osobinama.

Mi njih ne učimo, mi smo samo pozvani da pogledamo njihovu slikarsko-životnu izložbu.

rukovodilac likovne sekcije

Aleksandra Ksenija Milosavlјević

Izložba ,,Skice''

Skice
Skice
Izložba SKICE predstavlja retrospektivu kostimografskih ilustracija Dragane Vučetić, proizašlih iz njenog višegodišnjeg rada kao kostimografa i autora modnih i pozorišnih ilustracija. Izloženi materijal čine kostimografske skice izvedene različitim slikarskim tehnikama, prilagođenim i inspirisanim dramskim tekstovima i projektima u toku kojih su nastajale. Posmatrajući ih kao pojedinačne faze, dolazi do izražaja istraživački proces i težnja ka samoinovaciji, jer se umetnica ne nadograđuje, već svakom tekstu pristupa sa novim istraživačkim entuzijazmom. Iako stilski različite, njene skice sjedninjuje prepoznatljiv rukopis autora. Na taj način Draganine kostimografske skice osim što potcrtavaju karaktere likova, dobijaju i kvalitet samostalnog umetničkog dela, beleže promene od realizma i ekspresionizma, ka sve radikalnijim stilizacijama, do razlicitih improvizacija.

DRAGANA VUČETIĆ biografija

Dragana Vučetić je rođena 1981. godine u Beogradu. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2005.godine, na odseku Scenski kostim. Magistarske studije je završila 2008. godine, na Univerzitetu u Konektikatu(University of Connecticut), u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je zatim nastavila da radi kao pozorišni kostimograf i ilustrator.

Kostimografske skice izlagala je na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, među kojima izdvajamo:2015. Costume At The Turn Of The Century, Bakhrushin State Central Theatre Museum,Mosva; 2014. Granice tela, Kulturni centar Beograd; 2011. Odraz-Nova značenja M.P.Barili, Muzej primenjenih umetnosti u Beogradu; 2009. Clambake,Lincoln Center, Njujork; 2008. Design Showcase West Freud Playhouse, Los Angeles; 2007. Ptice Praško kvadrijenale, Prag...

Dobitnik je nagrade Connecticut Repertory Theatre Patrons Award.

Od 2012. do 2013. godine radila je kao saradnik u nastavi na Fakultetu primenjenih umetnosti, modul Scenski kostim .

Trenutno je zaposlena kao stručni saradnik na Visoj tekstilnoj strukovnoj školi za dizajn, tehnologiju i menadžment, na odseku Dizajn tekstila i odeće. Angažovana je kao kostimograf i storyboard umetnik za potrebe reklamnih spotova. Aktivni je član ULUPUDS-a.

"U stvaralačku aktivnost pre svega spada dar i smisao za shvatanje stvarnosti i njenih likova" (Hegel)

Svojim darom Dragana Vučetić, još kao student odseka Kostim na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, a potom kao poslediplomac scenskog kostima odseka Dramskih umetnosti u Konektikatu (University of Connecticut, USA), a sada i kao već potvrđen u praksi kostimograf, pokazala je da likovnom i poetičnom sintezom izvanredno i svestrano ponire u tajne crteža i slikarstva, rekonstrukcije i konstrukcije scenskog kostima.

Crteži Dragane Vučetić predstavljaju vizuelni govor.U njima se mogu prepoznati ideje, kao početna instanca na nivou razmišljanja, građenja i oblikovanja kostima za teatar, TV i film.

Njene skice možemo posmatrati kao samostalna likovna dela, ali i kao zbir zabeleški efemernog sadržaja, kompleksan intimni doživljaj i artefakt vremena. Likovno promišljene, kao multimedijalni proces i kombinacija različitog i neočekivanih iskoraka, ukazuju na mnogostruke načine eksperimentisanja i istraživanja. Varirajući od analitičkog do minimalističkog crteža, od konceptualnog do sugestivno ekspresivnog, od dominirajućeg linerizma izvedenog grafitom, perom ili kistom sa strukturalnom osnovom forme za koju je vezan ritam i dinamika, do kombinacije sa fotografijom, teksturom ,vezom, kolažom- Vučetićka smišljeno beleži epohu i određene karaktere dajući im odgovarajući psihološki sadržaj, unutrašnje sukobe, oblike kostima i međusobne odnose, prikazujući spontanost koja u vidu gestova odražava životne impulse. Delove kompozicija povezuje u određenom redosledu kao slike ili činove i na taj način realizuje sklop žive pokretne celine sa osmišljenim i komponovanim kostimima koji odslikavaju društvena i duhovna stanja. Vešto iscrtanom gestikulacijom, pokretima tela, maskom i kostimima Dragana Vučetić slikovito predstavlja šta bi lik trebalo da znači kako bi gledaocu omogućio sopstvenu individualnu iluziju.

Kroz prizmu ličnog i emotivnog, Dragana Vučetić dekonstruktivno predstavlja figure u kostimimima kao znakovne sisteme mnogostrukih identiteta. Dramaturški osmišljenim metaforama, kao potencijal "podteksta" u kostimima, ispunjava visok nivo estetskih vrednosti kostimografskih rešenja. Kvalitet likovnog uzbuđenja zavisi od rasporeda elemenata u jednoj celini. Dragana Vučetić sa stvaralačkom strašću, imaginativno, sugestivnim skicama i znalački upotrebljavajući crtez, boju i kontrast, pruža uzbudljiv taktilni doživljaj, i omogućava jasnu predstavu o oblikovanju čulnih i duhovnih prostora, o motivu i realizaciji scenskog kostima, njegovoj višeslojnosti, transformaciji, skrivenim značenjima i dramaturškoj uzajamnosti sa licem glumca.

Zadivljujuća crtačka veština i likovnost skica Dragane Vučetić najbolja su potvrda Raskinove teze (Dzon Raskin) da "nema ničeg što nas kao crtanje može naučiti da vidimo".

Ljiljana Petrović

Mr kostimograf

redovni profesor scenskog kostima na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu





Friday, January 29, 2016

Izložba "Branka Janković Knežević. Portreti"

"Branka Janković Knežević. Portreti"
"Branka Janković Knežević. Portreti" 

Muzej grada Novog Sada organizuje otvaranje izložbe „BRANKA JANKOVIĆ KNEŽEVIĆ. PORTRETI“. Autor izložbe je dr Jelena Banjac, istoričar umetnosti, muzejski savetnik.

U umetnosti Branke Janković Knežević jedan od glavnih motiva je portret. Tokom decenija svog stvaralačkog rada, uporedo sa ostalim temama i motivima koji su je pokretali na umetničku akciju, ostvarila je impozantnu galeriju predstava ljudskog lika koja broji na stotine dela. Realizovala ih je u različitim likovnim tehnikama – crtež, ulje na platnu, drvetu ili hartiji, kombinovana tehnika, kolaž, kamenina (glina), često u serijama i ciklusima. Brankini modeli su izabrane ličnosti iz njene okoline i društva, mnogi umetnici, intelektualci, književnici, mitološke ličnosti i likovi iz književnosti. Uvek je reč o ličnostima i likovima koji su u njenom životu imali važnu ulogu, a svojim delima uticali na formiranje autorkinih životnih i umetničkih stavova.

Na izložbi „Branka Janković Knežević. Portreti“ u Muzeju grada Novog Sada predstavljen je značajan deo bogatog stvaralačkog opusa novosadske umetnice. Muzejskoj publici je prikazan reprezentativan odbir autorkinih serija portreta, a među izabranim delima su zastupljene sve likovne tehnike u kojima se ona izražava. Izabrana ostvarenja sa motivom portreta prikazana na izložbi u Muzeju grada Novog Sada su nastala u vremenskom rasponu od četiri decenije. Odlikuje ih energičnost njihovog tvorca, iskrenost bez kompromisa i sklonost ka jednostavnom i istinitom sagledavanju stvarnosti.

Izložbu će otvoriti dr Irina Subotić.
Svečano otvaranje biće u ponedeljak, 1. februara u 19 časova, u Zbirci strane umetnosti, Dunavska 29.
Izložba će biti postavljena do 10. Marta 2016. godine.


Branka Janković Knežević (Novi Sad, 1950) prisutna je na našoj umetničkoj sceni pune četiri decenije. Uporedo se bavi svim likovnim disciplinama, među kojima je crtež dominantan. Inspiraciju za svoje stvaralaštvo Branka pronalazi u sredini u kojoj radi, društvenim i političkim okolnostima u kojima živi i prirodi koja je okružuje. Mnogobrojna dela iz njenog bogatog opusa zastupljena su u muzejskim zbirkama i privatnim umetničkim kolekcijama u zemlji i inostranstvu. Njena dela se čuvaju u Muzeju grada Novog Sada, Galeriji Matice srpske, Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Muzeju Vojvodine i Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu. Dela Branke Janković Knežević nalaze se u zbirkama „Grafičkog kolektiva“, galerije „Haos“, Muzeja Cepter i „Pen kluba“ u Beogradu, u kolekcijama „Mermer i zvuci“ u Aranđelovcu, Etno-selu u Sirogojnu i Kulturnom centru u Bijeljini. Oko 60 njenih radova čuva se u kolekciji „Kunst und Kultur“ Herberta Konrada (Herbert Konrad) u Beču, dvanaest slika u zbirci Erika Taubera (Eric Tauber) u Švajcarskoj, a brojna dela su u kolekcijama Jan Venemansa (Jan Veenemans) i Ursule Vitmer (Ursula Wittmer) u Švajcarskoj i M. C. Ešer fondaciji (M. C. Escher Foundation) u Holandiji.

Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1976. godine, na Odseku za slikarstvo u klasi profesora Milana Kečića, i magistrirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu kod profesora Milana Blanuše. Član je više umetničkih udruženja: ULUV-a, ULUS-a, „Ex libris“ društva u Beogradu i „Grafičkog kolektiva“ u Beogradu. Od 1994. godine je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na predmetu crtanje sa tehnologijom.
Polazište Branke Janković Knežević jeste lik portretisanog, a ishodište – likovnim jezikom saopštena metafora autorkinog unutrašnjeg doživljaja sveta, koji je, najčešće, oštra kritika savremenog društva. Imajući u vidu da je izbor portretisanih ličnosti, pa i izbor umetničkog postupka koji primenjuje u materijalizaciji svojih ideja, nedvosmisleni odraz misli i stavova umetnice, njenog sagledavanja stvarnosti i društva u vremenu u kome stvara i deluje, Brankine serije portreta doživljavamo kao svojevrsne „autoportrete“ stanja duha njenog bića u datom trenutku. Uistinu, njena ostvarenja predstavljaju neposrednu ekspresiju autorkinih unutrašnjih stanja, izraženu likovnim jezikom u materijalu.

Tokom svoje bogate stvaralačke karijere radila je i na konzervaciji i restauraciji mnogobrojnih vrednih umetničkih dela od nacionalnog i evropskog kulturnog značaja u Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada i Spomen-zbirci Pavle Beljanski u Novom Sadu. Od 1976. do 1994. godine bila je zaposlena kao slikar-konzervator u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu gde je bila angažovana na projektima zaštite kulturnog nasleđa brojnih manastira i crkava.

Poslednje pripreme pred "7 veličanstvenih"

"Još jedan tango"
"Još jedan tango"

Večeras, u petak 29. januara u 20 časova, u velikoj sali Sava Centra svečano će biti otvoren 12. Festival evropskog dugometražnog dokumentarnog filma "7 veličanstvenih" 

Svi filmovi imaju titlove i na srpskom i na engleskom.
Karte po ceni od 400 dinara za svaku projekciju, prodaju se na blagajnama Sava Centra (tel. 011/220 60 60) i EVENTIM-a. Radno vreme: 10:00-20:00 (radnim danom), 10:00-15:00 (subotom) i 1 sat pre početka manifestacije.

Upoznajte sedam veličanstvenih filmova, odabranih za 2016. godinu:


Petak 29.01. u 20h, Velika sala Sava centra, svečano otvaranje
JOŠ JEDAN TANGO

UN TANGO MÁS
Nemačka, Argentina 2015.
85 minuta
režija: Herman Kral

Noći Buenos Airesa ispunjene zvucima bandoneona, ispunjene pričama o ljubavi, ispunjene lepotom jedinstvenog i neponovljivog tanga. U takvim noćima jedna od najvećih igračica u istoriji tanga, Marija Nieves, i njen legendarni partner, Huan Karlos Kopes, otkrivaju svoja sećanja grupi mladih igrača i koreografa, a oni njihove priče pretvaraju u zadivljujuće koreografije. Zadivljujuće po tome kako su izvedene s vrhunskom prefinjenošću i majstorstvom kao i po tome koliko snažnih emocija otelotvoruju svojim pokretima. Igre se pred nama pretvaraju u priče o ljubavi i strasti, o nežnosti i bolu, o ranjivosti i snazi prožete harmonijom.

Vrhunska fotografija i kamera kao u filmovima vrednim pamćenja čine da vas scene i prizori koji se smenjuju na ekranu neprestano očaravaju. Podjednako kao i krupni planovi dvoje harizmatičnih igrača, čija lica još uvek zrače punoćom emocija i dostojanstva. Izuzetne su i rekonstrukcije milongi Buenos Airesa, tih važnih dešavanja i prostora susretanja energija u kojima se stvarao tango i koracima se ispisivala njegova živa istorija, čiju samu suštinu učesnici i autor filma pokušavaju da dosegnu. Bez sumnje Herman Kral je idealan autor za ovakav dokumentarac – po rođenu Argentinac, po filmskom obrazovanju i radovima pravi evropski autor, dugo u saradnji sa Vimom Vendersom, svojim profesorom na filmskoj školi u Minhenu, koji je svakako i više od izvršnog producenta u ovom filmu.

Uzbudljivo ostvarenje koje majstorski upliće dramatičnu ljubavnu priču u nezaboravne pokrete nadahnutih najboljih igrača tanga uhvaćenih fascinantnim kinestetičnim kadrovima.

Reč reditelja: Kada film stvarno počinje? Ne govorim o tome kada se prikazuje na ekranu, već o trenutku kada ideja počinje da se pretvara u formu. Kad počinje da dobija oblik, kada pritiska i urla da bi oživela... Sećam se izuzetno dobro kada sam prvi put video Mariju Nieves u Buenos Airesu. Bilo je to kasno noću, a ona je pušila cigaretu ispred milonge. Rekao sam joj da pripremam film o tangu i da bih veoma voleo da razgovaram s njom... Takođe se sećam kako sam se osećao kad sam našao i čitao autobiografiju Huana Karlosa Kopesa. Dok sam okretao stranice nikako nisam mogao da izbacim sebi iz glave da to mora da bude film o njih dvoje, o Mariji i Huanu, najvećem tango paru svih vremena!

Herman Kral
Rođen u Buenos Airesu, u Argentini 1968.godine.Otišao u Nemaćku 1991. da bi studirao film na Minhenskoj filmskoj školi. Kao student između 1993.i 1996. radio s Vimom Vendersom na filmu "Braća Skladanovski". Njegov diplomski film "Slike odsustva" dobio je prvu nagradu na festivalu u Jamagati u Japanu. Na sledećem filmu "Musica Cubana" ponovo sarađuje sa Vimom Vendersom, koji je bio izvršni producent. Film je imao premijeru na festivalu u Veneciji i prikazan je širom sveta. Živi i radi u Minhenu i Buenos Airesu.

Izabrana filmografija
SLIKE ODSUSTVA (Imágenes de la ausencia), 1998.
BERND AJHINGER, KAD ŽIVOT POSTANE FILM (Bernd Eichinger, When Life Becomes Film), 2000.
TO JE ŽIVOT (So ist das Leben – La vida es así), 2002.
MÚSICA CUBANA, 2004.
POSLEDNJI APLAUZ (El último aplauso), 2009.
JOŠ JEDAN TANGO (Un tango más), 2015.



Subota 30.01. u 20h, Velika sala Sava centra
U SMIRAJ ŽIVOTA

AU CRÉPUSCULE D’UNE VIE
Belgija, Izrael 2015. 
71 minut 
režija: Silven Bigelajzen

Prefinjeni dokumentaristički biser izatkan od najtananijih vlati koje povezuju naše unutrašnje svetove sa skrivenim, najdubljim svetovima drugih. Svedočanstvo o toploj, i očaravajućoj komunikaciji sa bićem u kojem, zahvaljujući veštini pesnika, vidimo malu, ali moćnu svetlost koja blista punim sjajem u telu slabijem od najmanje ptice. Majka Silvena Bigelajzena je u svojoj devedesetčetvrtoj godini odjednom potpuno onemoćala i on odlučuje da sa njom provede i snimi njene poslenje dane. A onda se dogodilo čudo, uprkos svim prognozama - život je odbio da se pokori znanju i počeo da peva svojim tananim, ali nezaustavljivim glasom. I elegija, osuđena na tamne, skučene okvire odjednom je, gotovo od prvog trenutka, počela da se razvija u himnu punoći života, snazi dodira i čistih emocija, u himnu radosti i igri, produžavajući dane u nedelje, nedelje u mesece, mesece u godine.

Minimalistički u svom postupku, crno-bele fotografije dotaknute suptilnim, jedva primetnim kolorističkim akcentima, ovaj dokumentarac kao poezija uspeva da vas potpuno očara i učini da dotaknete važne i nedokučive tajne. „U smiraj života“ je svakako i svedočanstvo o izuzetnoj veštini vrsnog terapeuta i komunikatora sa svima onima kojima je potrebna posebna pažnja i briga, kao i svedočanstvo o talentovanom pevaču i muzičaru, šarmantnom majstoru igre, koji promišljeno i beskompromisno bira poziciju diskretne i razigrane senke koja pomaže da se u svoj punoći ocrta harizmatična pojava neodoljive žene, majke, bake, zaglavljene između svetova na raskrsnici mudrosti.

Dobitnik nagrada za najbolji belgijski i najbolji izraelski dokumentarac na festivalima u Levenu i Tel Avivu, ovaj poetski dokumentarac nas opominje da je svaki trenutak onaj u kome možemo da bolje razumemo i osetimo druge, da bismo bolje razumeli i osetili sebe.

Reč reditelja: Ako bi trebalo da odredim jednom rečju ko sam, izabrao bih „pesnik". Život me je blagoslovio različitim sposobnostima za samoizražavanjem - poezija, fotografija, montaža, režija, slikanje, pisanje, vođenje grupe, da pomenem neke... Pripadam onoj vrsti koja veruje da naše lične aktivnosti i rad dovode do promene društva i da su te akcije neodvojiv deo priče o „humanosti" i „univerzumu" u celini. Verujem da se nalazimo pred novim dobom u kojem će umetnost i duh zauzimati značajan prostor, da će dozvoliti ljudima da otvore oči i srca i tako izgraditi bolji svet...

Silven Bigelajzen
Rođen u Antverpenu, u Belgiji, 1948.godine. Diplomirao pozorišnu režiju na Kibucim koledžu za edukaciju u Tel Avivu, izučavao vođenje grupa na Ženevskoj školi socijalnog animiranja. Takođe je studirao kreativnu dramu na Londonskoj školi za dečju dramu i na filmskoj školi “Institut des Arts & Diffusion” u Briselu. Osnovao je “Udruženje Lahav za promociju vrednosti u društvu” za rad na filmskim, društvenim projektima za osobe s posebnim potrebama. Udruženje je napravilo veliki broj filmova koji su nagrađeni prestižnim međunarodnim nagradama, a „Lahav“ je nagrađen specijalnom nagradom UNESKA.Razvio je jedinstveni metod fimskih radionica.Član je Izraelske asocijacije kreativnih i ekspresivnih terapija (ICET). Držao kurseve o podučavanju kreativnosti sa video integracijom kao edukativnim procesom (Univerzitet Haifa, Oranim koledž, Gordon koledž za edukaciju). Multidisciplinarni umetnik: filmski reditelj i producent, slikar i video umetnik, fotograf i muzičar, moderator grupa i pevač.

Izabrana filmografija
POSLEDNJA KARTA (La dernière carte), 2008.
U SMIRAJ ŽIVOTA (Au crépuscule d'une vie), 2015.



Nedelja 31.01. u 20h, Velika sala Sava centra
MELORI

MALLORY
Republika Češka, 2015.
97 minuta
režija: Helena Treštikova

Najnoviji dokumetarac jedne od najznačajnijih evropskih autorki dokumentarnog filma, nagrađen Gran Prijem za najbolji dokumentarac festivala u Karlovim Varima, napravljen je u jedinstvenom stilu njenih najpoznatijih ostvarenja nastalih u dugim vremenskim periodima. Ovoga puta Helena Treštikova je trinaest godina pratila i beležila sve važno što se dešava sa, u početku, problematičnom devojkom Melori, a onda je junakinja pred kamerom postala majka i od tada, trapavo i neobično, pokušava da se izbori za svoje mesto u svetu. Uprkos iskušenjima i slabostima, ona sazreva, posrće i pada, ali nekako uvek pronalazi snagu da ponovo ustane. Upravo u tim trenucima odbijanja da se preda očaju, počinju da se dešavaju neočekivani obrti koji ovu priču, jednu iz serije najpoznatijih filmova Helene Treštikove o mladim ljudima prepuštenim ulici i stradanju, postepeno pretvaraju u fascinantnu savremenu bajku ispričanu oporim tonovima precizno dokumetovane realnosti.

Majstorski režiran, analitičan i prožet empatijom „Melori“ spada u vrh savremenih dokumentaraca posmatranja. Film je snimalo čak šest snimatelja, što je svakako bilo neizbežno s obzirom na neizvesnost razvoja ovakvog projekta, ali je zadivljujuće kako fotografija i kamera imaju isti stil, a kadrovi deluju uvek promišljeno i precizno, ispunjeni autentičnom atmosferom prostora i svetlosnih štimunga. Sjajna montaža Jakuba Hejne, koji već dugo radi sa Treštikovom, filmu daje izuzetnu dinamiku, a događaji i godine lete pred našim očima gradeći savršenu dramsku kompoziciju filma.

„Melori“ je snažno svedočanstvo o čudu sakrivenom u naizged jednostavnim prizorima realnosti, koje svoj puni smisao dobija zahvaljujući jedinstvenom pogledu sposobnom da obuhvati duge periode života glavne junakinje.

Reč reditelja: Nadamo se da naš film može da inspiriše publiku koja oseće da joj ne ide dobro u životu. (A to može da se dogodi gotovo svakom.) Poruka filma je jednostavna: promena je moguća i nada uvek postoji.

Helena Treštikova
Jedna od najznačajnijih i najproduktivnijih čeških i evropskih dokumentarista. Tokom 35 godina režirala je preko četrdeset filmova.Helena Treštikova je rođena 22.juna 1949. u Pragu. Diplomirala je režiju dokumentarnog filma na praškoj filmskoj akademiji FAMU. Svoju najvažniju autorsku odluku donela je 1980.kada je počela da prati životne priče ljudi u dugom vremenskom periodu. Tokom narednih šest godina posvetila se snimanju svakodnevnih života nekoliko mladih parova od trenutka njihovog venčanja. Rezultat se pojavio 1987.u formi šestodelne televizijske serije “Bračne priće” (“Manželské etudy”) i još dva dugometražna filma. Zajedno s filmskim kolegama i sa sociolozima 1991. osniva fondaciju “Film i sociologija” sa ciljem da se pruži nova perspektiva društva posle velikih političkih promena. Ujedno započinje ciklus pet dugotrajnih filmskih projekata koji prate životne priče mladih delikvenata pod imenom “Reci mi nešto o sebi” (“Řekni mi něco o sobě”). Najčuveniji film iz tog ciklusa je “Rene” koji je završen 2008.i nagrađen je nagradom Evropske filmske akademije. Zajedno sa svojim mužem, publicistom Mihaelom Treštikom, 1994. osnovala je fondaciju “Čovek i vreme” koja je namenjena dugotrajnim projektima i filmovima koji odražavaju vreme, njegovo proticanje i promene koje donosi. Tokom 1996. počela je da prati različite žene kao junakinje za svoj novi ciklus “Žene na ivici novog milenijuma”. Najznačajniji film tog projekta zove se “Katka” i završen je 2010. Od 2002. počinje da se bavi pedagoškim radom na odseku za dokumentarni film na FAMU. Neprekidno radi na svojim filmovima.


Izabrana filmografija
S LJUBAVLJU (Z lásky), 1987.
TRAŽENJE PUTA (Hledání cest), 1988.
SLATKI VEK (Sladké století), 1997.
LJUDI, VOLIM VAS! (Lidé, mám vás rád!), 1998.
HITLER, STALJIN I JA (Hitler, Stalin a já), 2001.
MARCELA, 2006.
RENE (René), 2008.
KATKA, 2010.
PRIVATNI SVEMIR (Soukromý vesmír), 2012.
MELORI (Mallory), 2015.


Ponedeljak 01.02. u 20h, Velika sala Sava centra
LAMPEDUZA ZIMI

LAMPEDUSA IM WINTER
Austrija, Italija, Švajcarska 2015.
93 minuta
režija: Jakob Brosman

Ima li čega praznijeg od divnih morskih letovališta zimi? Baš u to vreme mira i oseke, u jedno od takvih mesta dolazi Jakob Brosman sa svojom ekipom kada svi mali lokalni problemi postaju veliki događaji, a njihovi istaknuti protagonisti počinju da liče na junake Felinijevih filmova. Na Lampeduzi sve to još prati, kao velika, neželjena senka, drama i prisustvo Ljudi iz čamaca, spasavanih dramatičnim akcijama pri burama i olujama, nekad uspešno, često i ne, ali uvek opasno. I kao vrhunac - rasprave u duhu žive tradicije antičkih foruma - da li ribari mogu da opstanu, da li će Lampeduza dobiti brod, šta rade Afrikanci pred crkvom? Duhovito i mediteranski razigrano, sa puno buke i strasti, ali i sa empatijom i istinskim razumevanjem za ljude, okolnosti i stanja. Slojevito ispričana priča o sudaru svetova – Afrike i Evrope, ostrva i kopna, provincijske zabiti i centra, i neizbežno, ispod svega, siromašnih i bogatih.

Izvesno je da od stradanja i žrtava najčešće ne uspevamo da vidimo spasioce i one koji ih prihvataju, a Jakob Brosman je za ovaj dokumentarac o jednom od najvećih aktuelnih problema Evrope izabrao neočekivanu, obrnutu vizuru. Ironično nam pokazujući gde su uperene kamere „očiju sveta“ i šta sve kao „svevideće“ ne mogu i ne uspevaju da vide, autori filma pažljivo posmatraju, još pažljivije analiziraju i grade složenu dramaturšku strukturu i kompoziciju. Tim specifičnim i istančanim postupkom omogućavaju nam jedinstvene uvide u nebrojeno puta obrađivani fenomen, vodeći ka pravoj kulminaciji – vrhunski uzbudljivo dokumentovanoj drami spasavanja u kojoj prvi put doživljavamo da istinski strepimo za sve, za podjednako ugrožene spasioce i nesrećnike s mora.

Sjajni dokumentarac razvijene mediteranske priče pune duha u kojoj sve više učestvujemo dok je gledamo - strepimo, zabavljamo se, ljutimo se, grdimo i vičemo, tugujemo i najzad, svi zajedno otkrivamo da iza svega stoji jedna hladna i distancirana, nedodirljiva moćnica!

Reč reditelja: Lampeduza je divno mesto, fantastično za odmor; tamo ima ljudi koji razumeju život, iako povremeno moraju da se bore sa najosnovnijim stvarima. Ima mnogo ekipa koje snimaju na Lampeduzi, naročito u periodu odmah nakon neke tragedije. Sve te ekipe uglavnom imaju isti pristup i pitaju ista pitanja. U našem slucaju, ljudi su primetili da smo došli zimi i da smo ostali - a ako sam postavljao bilo kakva pitanja, ona nisu bila ona uobičajena. Imao sam fantastičnog prevodioca; bez nje ne bih uspeo da savladam jezičku barijeru.Ljudi su onda počeli da uvažavaju činjenicu da smo mi zaista želeli da razumemo situaciju i ljude.

Jakob Brosman
Rođen 1986. u Beču. Studirao pozorišnu i filmsku scenografiju na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču. Bavi se pozorištem, fotografijom i dokumentarnim filmom.

Izabrana filmografija
DNEVNI RAD (Tagwerk), 2011.
LAMPEDUZA ZIMI (Lampedusa im Winter), 2015.



Utorak, 02.02. u 20h, Velika sala Sava centra
DON ŽUAN

DON JUAN
Švedska, Finska 2015.
92 minuta
režija: Jerži Šlatkovski

Ovogodišnji pobednik najvećeg evropskog festivala dokumentarnog filma u Amsterdamu, IDFA, bez sumnje je jedan od najboljih dokumentaraca nastalih u poslednjih nekoliko godina. Početna ideja autora je bila da napravi film o psihajtrijskim ustanovama i pacijentima u Rusiji, a već tokom prvih istraživanja odjednom se pojavio Oleg, mladić zarobljen autizmom i njegova majka uverena da njen sin može i treba da u životu uradi više.Posebno kad su u pitanju devojke. I Oleg počinje da vodi bitku da bi naučio kako da postane Don Žuan, da makar malo probije oklop iza koga je sigurno sakriven od sveta i devojaka. Kamera počinje da prati njegove terapije, koje se polako umnožavaju i pretvaraju u zanimljivu odiseju - od konvencionalnih razgovora, do šokantnih, grotesknih zahvata i konačno pozorišta.

Prateći junaka, Ježi Šlatkovski, sa svojom ekipom u kojoj važno mesto zauzima sjajni snimatelj Vojćeh Staron, uspeva da bude prisutan u trenucima kriza, rasprava i svađa, da zabeleži trenutke otvaranja i zatvaranja glavnog junaka, da uhvati emocije i blokade, a da nijednom ne ugrozi intimnost trenutka, niti da prekorači nevidljive granice dostojanstva učesnika. Na snimanju ove vrhunske studije ljudskog stanja autor i ekipa kao da su uspeli da ostvare idealni, nedostižni zahtev filmskih stvaralaca - postali su nevidljivi.

Dokumentarac jednog od majstora evropskog dokumentarizma, inteligentno i fokusirano režiran, istančane fotografije izrazito toplih boja, kamere uvek usklađene s ritmom dešavanja, izuzetno konstruisanih unutrašnjih ritmova, ovaj Film, polazeći od uvek zanimljivog i intrigantnog pogleda na "kišnog čoveka", razvija duboku, toplu i dirljivu priču o osobi kreirajući pravog, sjanog i ubedljivog filmskog junaka!

Reč reditelja: Najbolje priče su obično rezultat koincidencije, slučajnih susreta i sreće.Prvi period snimanja bilo je duboko nepripremljeno uranjanje u svet ruske psihijatrijske nege, bez velikih očekivanja. Ruska producentkinja Elena Pelarskaja i ja smo slučajno čuli Olega i njegovu majku kako se svađaju na psihijatrijskoj klinici u Njižnjem Novgorodu o Olegovoj nesposobnosti da zakaže sastanak s devojkom. Predstavili smo se i ja sam s njima podelio izvesna sećanja na sopstvene romantične neuspehe - to je bio početak dugotrajnog prijateljstva.

Ježi Šlatkovski
Rođen je 1945.u Poljskoj. Diplomirao na katedri za klasičnu filologiju na Univerzitetu u Torunu, a 1973. diplomirao na katedri za žurnalizam Univerziteta u Varšavi. Tokom studija, 1972.godine, počeo da radi na poljskoj televiziji, prvo kao reporter, zatim kao reditelj reportaža i dokumentarnih filmova. Napustio je Poljsku 1982.i nastanio se u Švedskoj, gde živi i radi i danas. Režira dokumentarne filmove za švedsku televiziju i Švedski filmski institut, a sarađuje sa finskom, danskom i norveškom televizijom. Od 1993. sarađuje i sa nemačkom ZDF televizijom i ARTE satelitskim kanalom. Nakon odlaska iz Poljske napravio je više od 30 dokumentarnih filmova uglavnom na socijalne teme, a mnoge od njih uradio je u Rusiji. Od 2011. sarađuje sa Poljskim filmskim institutom, a od 2012. radi kao mentor na Akademiji za dokumentarni film u Varšavi. Dobio je nagradu Evropske filmske akademije, Feliks, 1996.godine. Član je Evropske filmske akademije.

Izabrana filmografija
TROUGAO SMRTI (Dödens triangel), 1990.
DECA TUNDRE (Dzieci tundry), 1994.
VENDETA – ALBANSKA KRVNA OSVETA (Vendetta - Albańska zemsta krwi), 1996.
ŠVEDSKI TANGO (Schwedischer Tango), 1999.
LAPONSKA BOLEST (Lappsjukan), 2001.
KADETI I DEVICE (Kadetter och oskulder), 2003.
MY AMERICAN FAMILY, 2004.
POGLED IZ TAME (Utsikt från Värtan), 2005.
NAJBOLJE DRUGARICE (Bästisar), 2006.
RAJ (Paradiset), 2007.
FABRIKA VOTKE (Vodkafabriken), 2010.
DON ŽUAN (Don Juan), 2015.


Sreda, 03.02. u 20h, Velika sala Sava centra
BRAĆA

BRACIA
Poljska 2015.
68 minuta
režija: Vojćeh Staron

Već od prvog trenutka, od prvog zadivljujućeg prizora, pred nama se otvara nesvakidašnja, poetična priča o dvojici braće i još uvek nesmirenoj životnoj istoriji koja ih okružuje i ispunjava. Ovaj dokumentarac vas vodi seoskim putevima oivičenim livadama, u predivna, rasvetala polja, u tamne šume kroz koje hodaju dva starca harizmatičnog izgleda - jedan je slikar, stalno u traženju onog što uzbuđuje njegov kreativni duh, a drugi izgleda kao njegov odraz u ogledalu, koji je kao u bajkama uspeo da se oslobodi fizičke veze s likom i postao njegova suprotnost - nemi, pouzdani pratilac i zaštitnik. I šta god da se dešava, od lutanja predelima prepunih boja i utisaka, dugih vožnji bez vidljivog cilja i razloga, do svakodnevnih situacija u kojima razgovaraju i ćute istovremeno ili važnih i dramatičnih trenutaka, između dvojice braće teče neprekidno, uzbudljivo strujanje koje ocrtava neke od dubokih tajni života i ljudske komunikacije. Sve to povezuju čarobni prizori porodičnih filmova, koji kao lajt motiv filma svedoče o metafizičkoj sferi u egzistencijama junaka.

Vojćeh Staron je autor koji priča o nevidljivom, dokumentujući i gradeći, pre svega, atmosferu prostora i dešavanja. Staron je slikar i pesnik, kada kao snimatelj otkriva protagoniste u različitim ambijentima ili se približava njihovim upečatljivim portretima. Kao režiser, svoju složenu strukturu i priču razvija iz prividno jednostavnih prizora i situacija, u koje uspešno ponire duboko ispod materijalne pojavnosti realnog. Najzad, svemu tome dodaje novi, vrlo poseban vizuelni utisak koji stvaraju arhivski snimci amaterskih filmova.

Pobednik festivala u Lajpcigu, "Braća" vas opčinjavaju svojim pažljivo osmišljenom likovnošću, poetičnošću prizora i potreta i snažno govore o vezama koje prožimaju čoveka, o ljubavi, lutanju i traženju.

Reč reditelja: Dugo sam tražio odgovor na pitanje o čemu je ovaj film, koji ćee biti njegov glavni motiv i njegova struktura. Međutim, znao sam od samog početka da će to biti film o odnosu braće. Konačna struktura filma pojavila se kao rezultat godinu dana dugog procesa montaže. Morao sam da eliminišem mnoge tokove da bih postigao neku vrstu univerzalne i jasne priče.

Vojćeh Staron
Rođen 1973. u Poljskoj. Diplomirao na grupi za kameru na Filmskoj školi u Lođu. Radio kao snimatelj i direktor fotografije na brojnim dokumentarnim i igranim filmovima različitih režisera. Dobio više značajnih nagrada za svoje dokumentarne filmove i snimateljki rad; kao direktor fotografije dobio je Srebrnog medveda na Festivalu u Berlinu 2011. za izuzetno umetničko dostignuće. Bavi se profesionalno fotografijom i imao je puno samostalnih izložbi.Fotografije su nagrađivane međunarodnim priznanjima.

Izabrana filmografija
SIBIRSKA LEKCIJA (Syberyjska lekcja), 1998
EL MISIONERO, 2000
ARGENTINSKA LEKCIJA (Argentyńska lekcja), 2011
BRAĆA (Bracia), 2015.


Četvrtak 04.02. u 20h, Velika sala Sava centra
PALIO

Velika Britanija 2015.
91 minuta
režija: Kozima Spender

Već vekovima, jedan od najlepših starih gradova-republika u Italiji, Sijena, dva puta godišnje postaje podeljena i sukobljena, kada svi stanovnici, od najmlađih do najstarih žive za Palio – jednu od najstarijih trka konja u svetu. To je svojevrsni vremeplov koji magično oživi renesansne kostime, zastave, grbove i trube i svojom iskonskom snagom zaustavi sve i potpuno opčini i posmatrače i učesnike. To je istinska bitka za prestiž pretvorena u simbolično nadmetanje konja i jahača i to na iznenađujućem mestu – u samom središtu Sijene, na najvećem gradskom trgu. Stari ritual živi svojim intenzivnim životom i danas sa nikad smanjenim strastima koje nemaju skrupula – uzburkani mediteranski mentalitet i tamna tradicija političkih intriga prošlih vremena nesmetano, kao duh opsedaju svakog i građane i moćnike i niko nije pošteđen, ni igrači, ni konji.

Rediteljka filma, Kozima Spender, koja je inače odrasla u Sijeni, razvija ovaj vizuelno atraktivni, raskošni spektakl prikazujući nam Palio iz vizure četiri generacije najboljih, najvažnijih pobednika trka, od onih koji su najsjanija istorija do najnovijeg i najmlađeg koji se priprema za bespoštednu borbu da bi mogao da ostvari svoj najveći san. Autorka je „Palio“ zamislila i razvijala kao pravi uzbudljivi bioskopski film, sjajne fotografije, pažljivo isprepletanih dramaturških tokova, koji svoj dramski vrhunac postiže u scenama koje vas zaista ostavljaju bez daha! Izuzetno zaslužan za najatraktivnije trenutke u filmu, posebno one tokom samih trka, je sjajni montažer Valerio Boneli, nagrađen za svoj vrhunski rad na prestižnom Tribeka festivalu u Njujorku.

„Palio“ je veliki i nezaboravni bioskopski praznik!

Reč reditelja: Odrasla sam uz Palio, tako da sam imala jedinstvenu poziciju koja je omogućavala da steknem poverenje svih uključenih u film, a liku naratora u filmu su bila otvorena vrata koja su normalno zatvorena za sve izvan tih krugova. Ipak, kao stranac (radim iz Londona i moje poreklo je anglo-američko), delim ambivalentni odnos džokeja prema Sijeni i to sam i želela da uhvatim u filmu.

Kozima Spender
Rođena i odrasla u Italiji kao ćerka britanskih umetnika. Preselila se u Englesku sa 14 godina. Diplomirala antropologiju i istoriju umetnosti na Univerzitetu u Londonu. Završila Nacionalnu filmsku i televizijsku školu u Londonu 2001.godine. Svoje prve dokumentarne filmove radila je a BBC; režirala i komercijalne muzičke spotove.Živi u Londonu.

Izabrana filmografija
VAŽNO JE BITI ELEGANTAN (The Importance of Being Elegant), 2004.
DOLCE VITA AFRICANA, 2008.
BEZ GORKOG (Without Gorky), 2011.
PALIO, 2015.

Dodela godišnjih nagrada UBUS-a

Ricardo Freire
Ricardo Freire



Uručenje prestižne nagrade Smiljana Mandukić za najbolju plesnu interpretaciju savremene igre

Dobitnik Nagrade Smiljana Mandukić za 2015 godinu je Rikardo Kampuš Freire za izvođenje u predstavama Don Žuan i Žrtve iluzije, Bitef dens kompanije, kao i za celokupan doprinos našoj plesnoj sceni.


Nagrada će biti uručena u subotu 30.01.2016. na sceni Bitef teatra po izvođenju predstave Don Žuan koja počinje u 20 h

DODELjENE GODIŠNjE NAGRADE UBUS-a
Udruženje baletskih umetnika Srbije, već tradicionalno uz podršku Ministarstva kulture i informisanja RS, dodeljuje prestižne godišnje nagrade iz oblasti umetničke igre. 
Na dan rođenja našeg proslavljenog koreografa Dimitrija Parlića, 23.oktobra, dodeljuju se nagrade Dimitrije Parlić, Smiljana Mandukić, Nataša Bošković kao i Nagrada za životno delo i Specijalna nagrada za inovativni pristup u oblasti savremenog plesnog teatra. 

Nagrada Dimitrije Parlić, najprestižnija nagrada u oblasti baletske umetnosti u našoj zemlji, dodeljuje se za najbolje koreografsko ostvarenje premijerno izvedeno u toku jedne pozorišne sezone, kao i domaćim koreografima za celokupan koreografski opus. Žiri u sastavu: Marija Janković-Šehović, Isidora Stanišić, Tatjana Popović, Katarina Stojkov-Slijepčević i Ana Pavlović-Pešić doneo je odluku da se nagrada Dimitrije Parlić za 2015. godinu ne dodeli. Isti žiri je Specijalnu nagradu za inovativni pristup u oblasti savremenog plesnog teatra dodelio predstavi Balerine u koprodukciji Foruma za novi ples Baleta Srpskog narodnog pozorišta i Studentskog kulturnog centra Novi Sad.
Nagrada Nataša Bošković dodeljuje se za najbolju interpretaciju klasičnog ili neoklasičnog stila u oblasti baletske umetnosti. Žiri u sastavu Milica Bezmarević, Vladimir Logunov i Paša Musić doneo je odluku da se nagrada dodeli Dejanu Kolarovu i Igoru Pastoru, solistima Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, za izvanredno ostvarene uloge Dorijana Greja, u istoimenom baletu.
Nagrada Smiljana Mandukić se dodeljuje za najbolju plesnu interpretaciju u oblasti savremene umetničke igre a žiri u sastavu Danica Arapović, Tatjana Pajović i Boris Čakširan je odlučio da nagradu Smiljana Mandukić za 2015. godinu dodeli Rikardu Kampuš Freire za izvođenje u predstavama Don Žuan i Žrtve iluzija, Bitef dens kompanije, kao i za celokupan doprinos našoj plesnoj sceni.

Nagradu za životno delo u 2015. godini, Predsedništvo Udruženja baletskih umetnika Srbije dodelilo je istaknutim profesorima Baletske škole Lujo Davičo – Zineti Musić Atanacković i Mirjani Nešić koje su svojim dugogodišnjim predanim i istrajnim radom iznedrile generacije balerina i baletskih igrača koji decenijama čine okosnicu beogradskog baleta.

Nagrade se igračima dodeljuju posle izvođenja predstava.

Nagrada Smiljana Mandukić biće uručena na sceni Bitef teatra u subotu 30.01.2016. po izvođenju predstave Don Žuan koja počinje u 20 č.

Nagrada Nataša Bošković biće uručena Dejanu Kolarovu 09.02.1016. na Velikoj sceni, Narodnog pozorišta u Beogradu, po izvođenju predstave Slika Dorijana Greja koja počinje u 19:30 č.

CreativeMornings: "Ćutanje i psovanje" predavanje Jovane Gligorijević

CreativeMornings
CreativeMornings

CreativeMornings slavi prvi rođendan, posle deset uspešnih događaja ulazimo u godinu novih izazova!

Na jedanaestom CreativeMornings događaju u Beogradu koji se organizuje u subotu, 30. januara sa početkom u 11:00h u prostoru Mikser House u Karađorđevoj 46, gostovaće Jovana Gligorijević, novinarka i urednica u Nedeljniku Vreme.

CreativeMornings, nastavlja da reaguje na društvena dešavanja i ovoga puta pronalazi idealnu sagovornicu za aktuelne teme medijskog ćutanja i jezika u medijima. Na jedanaestom CreativeMornings događaju, na temu Language, koju su na globalnom nivou izabrali članovi CM tima iz Pitsburga, Jovana Gligorijević, novinarka Nedeljnika Vreme, iniciraće razgovor na temu „Ćutanje i psovanje“.

Jovana Gligorijević je novinarka, asistentkinja glavnog urednika nedeljnika Vreme, u kojem pokriva širok spektar tema uključujući nove medije i slobodu govora na internetu. U “Vremenu” uređuje pojedine sekcije sajta www.vreme.com i obavlja funkciju community managera na društvenim mrežama. Od marta 2014. članica je Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Od 2012. alumnistkinja je INTAJOUR Academy, Akademije za novinarstvo u digitalnom svetu, gde se specijalizovala za veb novinarstvo i multimedije Sarađivala je i s medijima kao što su Balkanska istraživačka mreža (BIRN), Elle, hrvatski Forum tjedni magazin i 24sata.hr, Danas i dr. Kao novinar-istraživač ili koautor radila je na više dokumentarnih filmova u produkciji Vreme filma i Medija centra Beograd.

Događaj je otvoren za sve. Svoj dolazak treba da potvrdite registracijom na CreativeMornings eventu.

Mašemo i čekamo vas!

CreativeMornings u Beogradu je Marija Ratković. CreativeMornings polazi od povezivanja regionalnog prostora u virtuelnu, ali i real life zajednicu, te razvija različite vrste saradnje sa institucijama i pojedincima. Na facebook stranici CreativeMornings u Beogradu je pod sloganom “Wants You To Become a Morning Person”, otvoren poziv za uključivanje novih saradnika i partnera, a najvažniji uslov za sve buduće ranoranioce je da sa CreativeMornings dele vrednosti i interesovanja, uz želju da se regionalna kreativna zajednica dugoročno razvija putem inovativnih pristupa kulturnoj produkciji i kreiranju novih sadržaja u oblasti kreativne industrije.


Program događaja, subota, 30. januar, 11h Mikser House:
11:00- 11:40AM Doručak
11:40- 11:50 AM Kratak uvod: Marija Ratković, CM host
11:50 – 12:00AM Jovana Gligorijević: Ćutanje i psovanje
12:00 - 12:10AM Q&A diskusija
12:30AM Početak divnog i zabavnog dana

Noćna likovna radionica DKSG-a

Treća smena
Treća smena


U petak i subotu 29. i 30. januara u Velikoj galeriji Doma kulture „Studentski grad“ od 22.00 do 04.00 biće održana radionica Prošireno polje 5 – Treća smena.

U zajedničkoj organizaciji DKSG i Korneta, radionica slavi svoj 5. rođendan pa smo odlučili da se održi noću te otuda naziv "Treća smena".

TREĆA SMENA će najviše ličiti na dve uzastopne žurke, ne samo zbog kreativnosti učesnika i moderatora, nego i zbog gostiju - muzičke pratnje koju čine Jesenji orkestar (Danijel Kovač), Umbra, Luka Činč i Kralj Čačka.

Učesnici radionice će dobiti prazne knjige, blanko stranica i korica, pa će biti u prilici da knjigu naprave sami. Teme su snovi, noćne more, nesanica, rad noću, a forma je grafički roman. Ali može, po želji, da bude i nešto drugo.

Moderatorka radionice biće Dragana Nikoletić.

Nakon radionice polaznici će započeto poneti kući i nastaviti da dopunjuju tokom godine. Na kraju 2016. biće priređena izložba svih knjiga nastalih u toku i nakon TREĆE SMENE.

U podradionici će se oslikavati zbirka Miloša Ristića „Najkraće pesme“, u izdanju Korneta. Pesme su zaista najkraće, sa prosečno tri reči, dok najduže imaju pet. Svaka pesma je sama po sebi tema. Postproizvod će biti „Ilustrovane najkraće pesme”, nastale od najboljih radova.

Materijal za rad je obezbeđen, kao i osveženje u vidu kafe, pića, grickalica, energetskog napitka i doručka.

Radionica je otvorena za sve zainteresovane.

Urednički tim radionice: Dragana Nikoletić, umetnica i novinarka, Aleksandrija Ajduković, fotografkinja, Pavle Ćosić (Kornet) i Maida Gruden (DKSG).

Sajam malih izdavača "Fijuk"

"Fijuk"
"Fijuk"

Čujte, počujte i dobro nam dođite na prvi Fijuk u 2016. godini, sajam malih izdavača, knjiga i stripova. Svi na jednom mestu u sred Beograda, od 17h i grafičari i slikari, i autsajderi i profesionalci i nepoznati i stari znalci, došli bilo na druženje i razgovor, potpisivanje grafika ili razmenu iskustava, upoznavanje, isprobavanje, da se sretnu prijatelji, da se čovek obraduje. Još uvek najjeftiniji, nudimo nove fanzine, nove knjige, nova izdanja za kolekcionare, fetišiste, ljubitelje, poznavaoce, sladokusce… Samoorganizovani, samoedukovani, radimo sami, što ne možemo sami radimo zajedno, a ako ne možemo sad moći ćemo sutra.

U CUK-Imago na prijatnom druženju 29. januara od 17h u Dečanskoj 14, očekuje vas najveći broj izlagača do sada, strip radionica s Wostokom, izložba Miroslava Lazendića, a u Fijuk bioskopu - Undergrad. Uz to i sitoštampa uživo na tekstilu - Greed Graphic, dok Aparatčik – poluproizvodi krpi vašu garderobu na Bagat Danici. Nastupaju Bitef Smrti i Ex Miša, a Mr Caki je zadužen za dobru atmosferu do kasno u noć.

Ulaz je 150 dinara, a uz plaćen ulaz dobijate poklon po izboru sa Fijukovog štanda posebno postavljenog za tu priliku.



Koncerti:

BITEF SMRTI 
Audio-video projekat subotičkih autora Predraga Vitnera aka Dr Fuzz i Petra Mitrića nastao u periodu od 2013. do 2015. godine. Kompletan audio materijal je proizvod dugogodišnjeg komponovanja, sviranja, prikupljanja, sečenja, lepljenja, sastavljanja i moduliranja raznih zvučnih zapisa sa analognih nosača zvuka Dr Fuzz-a u periodu od sredine 80-ih do danas. U saradnji sa Petrom Mitrićem sastavljen je video zapis uz koji zajedno nastupaju uživo pod nazivom BITEF SMRTI koristeći analogne instrumente, magnetofonske trake, radio aparate i modulatore zvuka.



Ex>Misha 
Lo-fi elektronski kantautor čija muzika je trusno područje susreta raznih žanrova. Stari one man band, pre nego što je takav koncept postao nešto što ne izaziva čuđenje, zabavlja svojom spontanošću dok živahno isporučuje produkte iz svoje muzičke laboratorije, digitalno grube, a opet, emocijama bremenite. 

Aktivan od 1997. godine kao Misha, 2006. dodaje prefiks “Ex>” i aktivira se u javnosti (pored učešća u drugim bendovima i projektima). Ovih dana objavljuje svoje deseto izdanje, EP “Biće smešno”, i ovaj koncert će biti prilika da se promovišu pesme sa istog. 



Sitoštampa uživo:
Greed Graphics

Subotički strip autor Miroslav Lazendić poznatiji kao Dr Gnoj i Greed Graphics prisutan je na domaćoj strip sceni od sredine 90-ih, kada je počela da deluje i subotička strip formacija Entropija.
Njegov stil karakterišu intenzivan ritam i jaki kontrasti, na potezu od art bruta do svedene ulične umetnosti.
Osim stripa, bavi se i street artom i sitoštamparskom produkcijom.

Cena dobrovoljni prilog

Fijuk Bioskop - Undergrad
Undergrad se ovoga puta na Fijuku predstavlja i kroz svoju video produkciju, verovatno najprepoznatljiviju i svakako najplodniju stranu ove družine. Kroz kompilaciju video uradaka iz desetogodišnje produkcije, urednici Marko Tešović i Danilo Stojić predstaviće pažljivo odabran program sastavljen od muzičkih, animiranih, dokumentarnih i ostalih kratkih radova, a biće pojačan sa tri premijere - premijerom muzičkih spotova za novi singl benda Radio Xanax (numere Motorola & Šicer), kao i premijerom spota za numeru Oglav od Lenhart tapes.

Strip radionica (Krpelj, Vršac)
Drugi deo stripa po tekstovima članova benda Bitlsti – Ali volim! 

Šivenje uživo
Šivaći stroj, štampane zakrpe, i sitne prepravke odeće na licu mesta. 
Cena - dobrovoljni prilog.


Spisak izlagača: 

Novo doba

Fijuk 

Kulturni Centar Pančeva

Sirius production

Jo's angels

Rende

LOM

Beopolis

Fabrika knjiga

Znak Sagite

Krpelj

Elektrika 

Belgrade raw

Studiostrip

Centar za liberterske studije

Baraba - Književno - izdavačka zadruga

Anarhija – Blok 45

Nauk 

Minimalna izdanja

Slušaj Najglasnije (Bratstvo duša)

Shlitz comics

To bi ti volela print

Aleksandar Denić

Miloš Petrović (Naša Kuća)

Asterian 

Aparatčik - poluproizvodi

Avakari Dreamass

Omča

Undergrad

Luft

Kosmogina

Milica Jovanović

Marija Janković i Gordana Ristić

Recidive Badges

Kornet

Wednesday, January 27, 2016

Otvaranje izložbe "Kratki rezovi"

Kratki rezovi
Kratki rezovi
"KRATKI REZOVI" od 28. januara - 10. februara 2016.

Kolekcija skulptura Dragana Srdića 

Otvaranje izlozbe 28. januara u 19.15 casova

Pocinje nova sezona u galeriji O3ONE! Ova 2016. godina ce biti u znaku kolekcija i svedocanstava o nekim (bliskim ali i dalekim) proslim vremenima, nasem odnosu prema proslosti, sadasnjosti, pa time i buducnosti.

Zadovoljstvo nam je da vas pozovemo na prvo otvaranje u ovoj godini: u cetvrtak 28. januara u 19:15h, O3one vam predstavlja rad Dragana Srdica u formi kolekcije skulptura, pod nazivom KRATKI REZOVI.

Dragan Srdić je roden 1958. u Beogradu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu, odsek istorije umetnosti. Spada u autore koji izlazu retko, i dugo se bave razvijanjem jednog projekta. Srdic se, kao vizuelni umetnik, od devedesetih godina proslog veka bavi rekontekstualizacijom predmeta pronadjenih na otpadima, koji imaju jake kulturoloske i drustvene implikacije.

Vise informacija mozete saznati na nasem sajtu OVDE.

ULAZ SLOBODAN

O dobitnici Nobelove nagrade za književnost u DKSG

Rat nema žensko lice
Rat nema žensko lice

O dobitnici Nobelove nagrade za književnost u DKSG

U četvrtak 28. januara u 20 sati u Maloj sali Doma kulture „Studentski grad“ na Novom Beogradu biće predstavljeno delo aktuelne dobitnice Nobelove nagrade za književnost „Rat nema žensko lice“ beloruske književnice Svetlane Aleksijevič. 

„Rat nema žensko lice“ je knjiga koju je autorka pripremala 4 godine tokom kojih je posetila 100 gradova, beležići sećanja ratnih veteranki. Oko milion sovjetskih žena učestvovalo je u II svetskom ratu. U ovoj knjizi njih 200 opisuje kako su postale vojnici '41. Svetlana Aleskijevič je zasnovala književnu vrstu „roman glasova“, glasova protiv jučerašnjeg i današnjeg fašizma. Roman je u bivšem Sovjetskom Savezu, ali i u celom svetu naišao na izuzetan prijem kod čitalaca i prodat je u više od dva miliona primeraka, a preveden na 40 jezika. Knjigu „Rat nema žensko lice“ objavila je izdavačka kuća Čarobna knjiga.

O aktuelnoj dobitnici Nobelove nagrade u Domu kulture „Studentski grad“ govoriće Enisa Uspenski, Mladen Vesković i Neda Nikolić Bobić. 

Nobelovoj nagradi u DKSG bila je posvećena i tribina koja se održala 11. januara, a o kojoj je govorila Mirjana Cvekić ugledna naučnica u oblasti elektrotehnike. Ona je objasnila koja su merila za dodelu nagrade, a govorila je i o načinu nominacije, izboru šireg kruga kandidata, proceduri glasanja i ceremoniji dodele.


Koncert Horkestar i gosti

Koncert Horkestar i gosti
Koncert Horkestar i gosti
Koncert: HORKESTAR I GOSTI

Subota, 06. februar 2016. u 20:00

Dom omladine Beograda//Amerikana

Horkestar zaokružuje proslavu svoje petnaestogodišnjice koncertom u Domu omladine Beograda, a goste su pozvali drage ljude i horove koji su kroz različite periode obeležili njihovo delovanje. Ulaznice su prodaji preko EVENTIM mreže, po ceni od 300 dinara!

Horkestar, samoorganizovani hor i orkestar iz Beograda, oformljen je jeseni 2000. godine povodom projekta TGTO, umetničke grupe Škart. U početku nazvan Horkeškart, kao asocijacija na grupu koja ga je stvorila, kasnije postaje Horkestar i nastavlja svoj život i muzički put.

Ovaj sastav se lako prilagođava novim situacijama, pritom ne menjajući svoje originalne stavove i koncept. Horkestar je zadržao deo repertoara Horkeškarta, koji se sastoji od revolucionarnih i radničkih pesama, pesama komponovanih na stihove domaćih pesnika (Vasko Popa, Stanislav Vinaver, Duško Radović), obrada pesama new-wave bendova (Šarlo Akrobata, Paraf, Dobri Isak), pridodao pesme komponovane na tekstove mislilaca (Dr. Protić, Milena Marković, Ivan Glišić) kao i autorske pesme članova hora. Nastupa i u koncertnim prostorima i na mestima gde nije uobičajeno da hor peva – ulicama, trgovima, pijacama, domovima za nezbrinutu decu, gradskom prevozu, parkovima. Horkestar je inicijator međunarodnog Festivala samoorganizovanih horova “Svi u glas”.

U subotu, 6. februara u sali Amerikana, Horkestar nastupa sa prijateljima. Svako od njih će izvesti po jednu kompoziciju zajedno sa Horkestrom i nekoliko svojih. Tako ovaj koncert predstavlja svojevrstan mini-festival alternativnih bendova i horova u Domu omladine Beograda.

Gosti: 
Daniel Kovač (Jarboli / Jesenji orkestar)
Boris Mladenović (Jarboli)
Ah Ahilej
Grupa kao takva
Duška Rajković i Vlada Živković (VIS Limunada)
Dunavski Buzukije
Hor Prrroba
Hor Praksa (Pula, HR)
DF Hor


E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila