Nemačka

Nemačka - Božićni vašar (fotografije)

Nirnberg

Nemačka - Božićni vašar (fotografije) - drugi deo

Monday, February 29, 2016

"Priča o vojniku" - nova predstava Bitef teatra

27 godina Bitef teatra
27 godina Bitef teatra


Priča o vojniku
Savremena plesna predstava
PREMIJERA 4. MART, 20H, BITEF TEATAR


Koreografija: Gaj Vajcman i Roni Haver 

Igrači Bitef dens kompanije: Ana Ignjatović Zagorac, Nataša Gvozdenović, Luka Mihovilović, Vladimir Čubrilo, Nikola Tomašević, Luka Lukić 

Muziku za predstavu „ Priča o vojniku”, (L’Histoire du Soldat), komponovao je Igor Stravinski 1918. godine, a libreto je napisao Ramuz. U adaptaciji ovog dela od strane kompanije „Club Guy & Roni”, libretista Džudit Herzberg preradila je libreto tako da podstakne moralnu dilemu mladog vojnika koji se vraća iz rata. Тo je postignuto jednostavnim pitanjem – Kako se jedan pošten čovek nosi sa činjenicom da je ubijao ljude sa druge strane rovova? 

Predstava „ Priča o vojniku” spoj је intenzivnog plesa, govora, muzike, putovanje kroz imaginarne, ali i istinite događaje i emocije. Predstava je dobila prestižnu nagradu „Zlatna maska”, na istoimenom pozorišnom festivalu u Moskvi 2013. godinе.

"Priča o vojniku"
"Priča o vojniku"

O TRUPI Klub Gaj i Roni
„Klub Gaj i Roni“ je poznata holandska plesna kompanija koja prevazilazi plesni, i prelazi u sferu totalnog teatra, zbog svog zavodljivog spoja plesa, muzike i drame. Koreografi Gaj Vajcman i Roni Haver kreiraju poetična, uzbudljiva dela, koja često sadrže kritičku oštricu i ukazuju na neke društvene probleme. Oni prevazilaze teatarske konvencije i žanrovska ograničenja, i nude publici priliku da sagleda široko polje savremenog plesnog teatra, kroz inovativne i maštovite scenske forme.


BITEF DENS KOMPANIJA
Bitef dens kompanija osnovana je u septembru 2009.godine, kao prva plesna trupa vezana za jednu instituciju kulture. Tokom šest godina postojanja kompanija je realizovala dvadeset plesnih produkcija, i preko osamdeset gostovanja u zamlji i inostranstvu. 

Među njima su gostovanja u Mariboru, Ljubljani, Zagrebu, Štokholmu, Skoplju, na festivalu Delemundy u Poljskoj, na festivalu Budva grad teatar u Budvi, festivalu Purgatorije u Tivtu, INFANT festivalu u Novom Sadu, Balet festu u Sarajevu, PUF festivalu u Puli, na Dubrovačkim ljetnim igrama, Riječkim letnjim noćima, FIAT festivalu u Podgorici, DEZIRE festivalu u Subotici, THEALTER festivalu u Segedinu...

Kvalitetom svojih produkcija Bitef dens kompanija je stekla visoki renome u zemlji i našem okruženju, a brojne nagrade i odlične kritike u štampanim i elektronskim medijima, svedoče o visokom kvalitetu njenih igrača, koreografa, saradnika... Za Bitef dens kompaniju plesne komade kreirali su Gaj Vajcman, Roni Haver, Jasmin Vardimon, Isidora Stanišić, Dalija Aćin, Edvard Klug, Maša Kolar, Leo Mujić, Zoran Marković, Dunja Jocić, Matjaž Farič, Snježana Abramović, Branko Potočan...

Autori i igrači kompanije osvojili su: dve nagrade Dimitrije Parlić za koreografiju, (Edvard Klug i Jasmin Vardimon), dve Specijalne nagrade za inovativni pristup u savremenom plesnom teatru, (Isidora Stanišić i Dalija Aćin), igrači su osvojili osam nagrada za plesnu interpretaciju, a kompanija je dobila i nagrade za predstave u celini, na festivalima u zemlji i regionu.

Omaž Vladi Divljanu u Vranju

Omaž Vladi Divljanu u Vranju
Omaž Vladi Divljanu u Vranju

Petog marta 2016. godine navršava se tačno godinu dana kako nas je napustio jedan od najvećih autora jugoslovenskog novog talasa Vlada Divljan. U znak sećanja na njegov rad i stvaralaštvo u sali Javne biblioteke „Bora Stanković“ u Vranju (Američki kutak) u petak, 04. marta 2016. godine u 19 sati, biće održano veče posvećeno Vladi Divljanu.

Posetioci će tom prilikom moći da pogledaju izložbu fotografija „Nebeska tema“, autora Nemanje Đorđevića iz Vranja kao i premijerno prikazivanje dokumentarnog filma „Vlada“, autora Rudija Urana iz Maribora (Slovenija). Nakon projekcije filma, muzički deo večeri počinje od 21h u pabu Šamrok.


Nebeska tema autor izložbe: Nemanja Đorđević 

"Nebeska tema" predstavlja postavku fotografija Vlade Divljana sa jednog od najemotivnijih koncerata koji je održao u Beogradu. Radovi su nastali pre pet odnosno šest godina, kada je Vlada veoma retko svirao u Srbiji i nastupao sa beogradskom skupinom "Nevladina organizacija". Nju je "predvodio" Zdenko Kolar, njegov saborac iz kultnih Idola. 

Ovo je portret jednog od najvećih autora domaće popularne muzike koji je umeo da nas podseti na sve ono ljudsko, što nam svakodnevno fali u ovom modernom životu. Vlada je simbol mladosti, ljubavi, iskrenosti, bezvremenske lepote. Vlada i posthumno predstavlja simbol mladosti i neiskvarenosti koje su, uprkos svemu što se na ovim prostorima dešavalo i dešava, uspele da istraju. Ove fotografije samo su deo lepote ličnosti jednog od najvećih autora koji su hodali Balkanom. 


Biografija autora 
Nemanja Đorđević je rođen 1985. godine u Vranju. Fotografijom se bavi od 2000. godine. Član je foto kluba FON u Nišu. Pored socijalne i lajf fotografije posebno ga privlači i rok fotografija, kojom se intenzivno bavi od 2005. godine. Od 2008. radi kao foto-reporter (fotograf i novinar) web magazina „Balkanrock“ gde je i urednik fotografije, kao i hrvatskog „SoundGuardian“. Jedan je najaktivnijih rok fotografa na Balkanu. Sarađuje sa mnogim dnevnim listovima u Srbiji i regionu. Učestvovao je na mnogim grupnim izložbama fotografija u Srbiji. 2009. godine od EXIT-ovog foto tima dobija nagradu za najbolju fotografiju festivala. Svoje radove izlagao je na grupnim izložbama fotografija, a od 2012. broji preko 20 samostalnih postavki. U novembru 2013. godine dobija nagradu za najbolju koncertnu fotografiju, Kancelarija za mlade Subotica. U maju 2015. drži dvodnevnu radionicu umetničke fotografije u Vranju. Poslednja njegova aktuelna postavka „Senke Zvuka“ je pored Beograda, videla i Banja Luka u sklopu Demofesta. Od nedavno se bavi i snimanjem spotova i video produkcijom. Oficijelni je fotograf raznih festivala i koncerata. Živi i radi u Beogradu. 




O filmu

Vlada

dokumentarni film
Reditelj: Rudi Uran
Uloge: Vlada Divljan
Kompozitor: Vlada Divljan
Izvodjači muzike: Vlada Divljan & Old stars bend, Kiril Džajkovski
Montažer: Rudi Uran
Snimatelji: Rudi Uran, Nenad Kuzmić, Vlada Divljan, Tania Andrea Stedelman
Snimatelj zvuka: Andrej Veble
Producenti: Irena Kramberger Uran, Andrej Veble
HDV - 16:9
Trajanje: 53 min.
Proizvodnja: Nezavisna produkcija Kramberger & Uran, Slovenija, maj 2009.


Sinopsis:
Vlada Divljan, muzičar i umetnik koji je ranih devedesetih, tokom nemirnih godina na Balkanu, napustio rodni Beograd i počeo novi život kao emigrant. Poput mnogih drugih autora, i on je izgubio svoj "kulturni prostor". Nekadašnji idol svoje generacije, van svoje zemlje komponovao je filmsku muziku, želeći da ponovo nastupa u bivšim jugoslovenskim republikama. Sa vremenske i prostorne distance, govori o svom radu, svojoj zemlji i događajima koji su mu nametnuli novi život i nepredvidivu sudbinu.

O autoru:
Rudi Uran, rođen 26. maja 1961. godine u Ljubljani. Kada je završio Dizajnersku školu u Ljubljani 1980. godine, upisao je Akademiju lepih umetnosti i dizajna u glavnom gradu Slovenije, na kojoj je diplomirao 1985. godine. Član je Slovenačkog udruženja umetnika i Udruženja reditelja Slovenije. Radi kao filmski reditelj i dizajner.

Saturday, February 27, 2016

FEST i u Kragujevcu i Podgorici

Nerazuman čovek
Nerazuman čovek

U FEST-ovim filmovima ove godine neće uživati samo beogradska publika. Projekcije najatraktivnijih naslova 44. izdanja festivala biće prikazane i u Podgorici u bioskopu Cineplexx Delta City, kao i u Kragujevcu u bioskopu Cineplexx Kragujevac Plaza.

U Podogrici će se program održavati od 26.2. do 6.3. od 21.15h, a cena karte je 3 evra. U Kragujevcu se projekcije održavaju od 21:00h a program će trajati od 27.2. do 7.3., a cena karte je 250 din.

Publika će imati prilike da pogleda favorit ovogodišnjeg FEST-a: film Mladost oskarovca Paola Sorentina. Na FEST se vraćaju i kultni autori: Vudi Alen sa Nerazumnim čovekom, Verner Hercog i Kraljica pustinje i Aleks de la Iglesijia sa filmom Moja velika noć. Tu su i Klan Pabla Trapera, dobitnik Srebrnog lava za režiju u Veneciji, Poslastica japanske reditelje Naomi Kavase i Poslednji vuk Žan Žak Anoa. Publika će imati prilike da otkrije i neke nove autore kroz njihove debitantske filmove- Eli Vejdžeman dolazi sa filmom Anarhisti a Dani de la Tore sa Osvetom. Kragujevčani će moći da pogledaju i film Vlažnost - ispred koga će ih pozdraviti ekipa filma, koji je otvorio FEST, dok će Podgoričani uživati u novom ostvarenju legendarne Meril Strip Rok kraljica.

Projekat Zvezdara teatra "Da čujemo pozorište"

"Da čujemo pozorište"
"Da čujemo pozorište" 

Pozorišne predstave za gluve građane u Zvezdara teatru

Ukupno 20 predstava Zvezdara teatra, od čega 5 premijernih i 15 repriznih, će tokom naredne dve sezone postati dostupno i gluvim i nagluvim sugrađanima, zahvaljujući akciji simultanog prevođenja predstava na znakovni jezik koju je omogućila kompanija Japan Tobako Internešnal (JTI). Projekat se realizuje u saradnji sa Asocijacijom tumača srpskog znakovnog jezika (ATSZJ) i Gradskom organizacijom gluvih, uz podršku Grada Beograda.

“Pre godinu dana prvi put smo organizovali predstavu koja je simultano prevedena na sprski znakovni jezik i to je bilo odlično prihvaćeno i izuzetno zanimljivo iskustvo za sve nas. Ta akcija je sada prerasla u dugoročni projekat kojim želimo da omogućimo gluvim građanima da se u Zvezdara teatru osećaju kao kod kuće. Ovo je naš doprinos poboljšanju kvaliteta života osoba sa nekom vrstom invaliditeta, i zahvalni smo JTI-u i Gradu Beogradu što su nas u tome podržali. Nadam se da će to biti motivacioni znak drugim institucijama da učine nešto slično.” - rekao je Dušan Kovačević, direktor pozorišta.

“Ovo je veoma značajan projekat jer ovakvu priliku zajednica gluvih nikad nije imala. Bilo je jednokratnih projekata, ali ovo je sad nešto drugo. Mi ne možemo da gledamo domaće filmove, a nemamo pristup ni brojnim kulturnim događajima u gradu. Koliko je veliko interesovanje u zajednici, dokazuje i činjenica da su sve karte za predstavu koje smo dobili, razgrabljene veoma brzo.“ – rekla je Slađana Gordić, predsednica Gradske organizacije gluvih Beograda koja se zahvalila Zvezdara teatru i kompaniji JTI i dodala: „Ovo je takođe prilika da pokažemo da se konvencija UN o pristupačnosti osoba sa invaliditetom kulturnim sadržajima zaista i primenjuje.“

„Korist od ovog projekta je višestruka. Mnoge stvari razjedinjuju ljude, odvajaju nas, ali postoje i stvari koje nas spajaju. Jedna od tih stvari je potreba i glad za umetnošću koja nas sve spaja. Veoma sam uzbuđen i jedva čekam ponedeljak, kada ćemo moja koleginica Mina Lazarević i ja igrati prvu u nizu predstava prilagođenih gluvim osobama.“ – rekao je Ljubomir Bandović, glumac.

Glumac Ivan Jevtović je ističući značaj projekta za pozorište, zajednicu gluvih i kulturnu ponudu našeg grada naglasio da se raduje radu sa tumačima srpskog znakovnog jezika, jer će kako je naveo „zajedno činiti ekipu predstave Tramvaj zvani želja“. 

Polazeći od toga da civilizacija menja svet a kultura čoveka, ovaj projekat osmišljen je sa ciljem da svima obezbedi mogućnost da uživaju u magiji pozorišta. Iako zajednici gluvih pozorište nije „prirodni“ medij, ovakve inicijative mogu da im ga približe i omoguće da i oni uživaju u scenskoj umetnosti, podjednako kao publika koja može da čuje dijalog. 

Prva predstava koja će simultano biti prevedena na znakovni jezik je Čorba od kanarinca, Miloša Radovića u režiji Staše Koprivice, sa Minom Lazarević i Ljubomirom Bandovićem u glavnim ulogama. Izvođenje je zakazano za 29. februar u 20 časova, a u planu je da budu prevedene i predstave Tramvaj zvani želja, Voz, Bajka o pozorištu i Savršen kroj. Unapred se zahvaljujemo što nam pomažete da promovišemo akciju i zajednički animiramo zajednicu gluvih.

Počeo 44. FEST

Počeo 44. FEST
Počeo 44. FEST

Sinoć je u prepunoj sali Sava centra svečano otvoreno 44. izdanje najvećeg domaćeg filmskog festivala. Pred otvaranje, uvažene zvanice i zvezde domaće javnosti prošetale su crvenim tepihom.

Aleksandra Kovač i Marko Tolja otpočeli su veče duetom Ljubav, a zatim su na scenu istupili voditelji Tamara Dragičević i Nebojša Milovanović. Oni su predstavili prvog gosta, ruskog reditelja Pavela Lungina koji će predsedavati žirijem Glavnog programa. Nebojša Milovanović ga je pitao koliko voli da ocenjuje rad svojih kolega i koliko voli da njega ocenjuju. „To je pitanje za psihoanalitičara. Svi oni koji se bave filmom samo to i rade, ocenjuju rad svojih kolega. Problem žirija je da se oslobodi kompleksa i da se potrudi da bude otvoren i dobar,“ odgovorio je Lungin, a zatim odgovorio i na pitanje koji kriterijum koristi za ocenjivanje filmova: „Za mene postoji samo jedan kriterijum, da li postoji talenat i živ život u filmu.“

Voditelji su zatim predstavili predsednika žirija nacionalnog takmičarskog programa, Dragana Bjelogrlića, i upitali ga šta autori mogu da očekuju od njega. „Strogost i pravičnost“ skromno je odgovorio Bjelogrlić.

Bilo je vreme za dodelu nagrada Beogradski pobednik. „Poslednji akcioni heroj Holivuda, legenda koja hoda“ reditelj Džon Mektirnanizašao je na scenu da primi nagradu Beograski pobednik za dosadašnje stvaralaštvo. Nagradu mu je uručio glumac Gordan Kičić koji je izjavio da su Mektirnanovi junaci bili junaci njegovog detinjstva, a zatim citirao Džona Meklejna „Jipikajej, gospodine Mektirnan“. „Pomešanih sam osećanja zbog nagrade. Divno je dobiti je, ali užasno shvatiti da ste stigli u to životno doba kad dobijate takve nagrade,“ rekao je Mektirnan.

Beogradskog pobednika za dosadašnje stvaralaštvo dobila je i glumica Viktorija Abril, kojoj je nagradu uručio Jugoslav Pantelić. Ona se zahvalila svima, posebno onima koji su zaslužni za to što je postala glumica, a nagradu je posvetila reditelju Visenteu Arandi, koji je preminuo prošle godine. „30 godina prijateljstva, 14 filmova, Visente, hvala!“ Takođe je pozvala publiku da sutra pogleda dva njena filma u Jugoslovenskoj kinoteci, a Jugoslav Pantelić je dodao da će imati čast da Viktoriji uruči još jednu nagradu- Zlatni pečat jugoslovenske kinoteke.

Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti ustanovljen prošle godine dodeljen je „prvom domaćem akcionom heroju“, čoveku koji je ostvario 272 uloge do sada- Velimiru Bati Živojinoviću. Publika je gromoglasnim višeminutnim aplauzom pozdravila dirljivu montažu ikoničnih scena iz Batinih filmova uz koje su odrastale generacije. U njegovo ime, nagradu je primila njegova supruga Julijana Živojinović, a uručio je glumac Miodrag Dragičević. „Ovo je mnogo emocija za mene. Da je Bata tu to bi bilo mnogo jednostavnije i šarmantnije, ja sam ga samo 50 godina pratila, gledala i uživala u njemu, a sad on i vi gledate mene, nije mi lako.“,“ izjavila je vidno dirnuta Julijana. „U ime našeg i vašeg Bate prenosim vam zahvalnost za ovu značajnu nagradu, za ovaj festival čiji je jedan od osnivača i sam nekada bio.“

Nakon dodele specijalnih nagrada, voditelji su priredili interesantno iznenađenje za publiku- izvedbu pesme Ah taj FEST koju su pre 40 godina pevali Milena Dravić, Dragan Nikolić i Đorđe Marjanović.

Nakon ceremnonije svečanog otvaranja, publika je imala priliku da pogleda film Vlažnost Nikole Ljuce, premijerno prikazan na nedavno završenom Berlinalu.


Uživajte u filmovima 44. FEST-a!

Otvaranje izložbe “Mozaik praksis”

Otvaranje izložbe “Mozaik praksis”
Otvaranje izložbe “Mozaik praksis”

Galerija "Čedomir Krstić", Pirot
Petak, 26.02. u 19h

Primeri savremene mozaičke prakse u radovima Ivana Pavića, Dragana Vasića i Olivere Gavrić Pavić

Izložba “Mozaik praksis” je autorski koncept Olivere Gavrić Pavić. Ovom postavkom ona upotpunjuje i ilustruje svoju novu knjigu “Mozaik u Srbiji 1950-2015”, koja je izašla prošle godine iz štampe uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja. Autorka je i sama slikar-mozaičar, i jedan od osnivača Umetničke grupe Ametist koja se dugo godina bavila popularizacijom ove tehnike na prostorima bivše Jugoslavije. Do sada je realzovala tri samostalna autorska projekta sa više grupnih izložbi, uglavnom mozaika, a u okviru grupe Ametist organizovala je 41 grupnu izložbu mozaika.

Postavka izložbe “Mozaik praksis” predstavlja primere različitih pristupa savremenom mozaiku koji su inače opisani u knjizi “Mozaik u Srbiji 1950-2015”, u odeljku “Mozaik između dekoracije i umetnosti”. Radi se o sagledavanju mozaika kao slike, reljefa ili skulpture, zatim o kategorizaciji ovih dela prema koloritu i prema metodama izrade, što u krajnjoj liniji dovodi do različitih mozaičkih poetika. Izložba se sastoji od 28 mozaika i 14 panoa koji objašnjavaju ove radove prema navedenim kategorizacijama.

Na otvaranju izložbe Olivera Gavrić Pavić održaće predavanje sa projekcijama “Pregled istorije savremenog mozaika u Srbiji”.

Rezidencijalni program "Kreativni vikend"

Rezidencijalni program "Kreativni vikend"
Rezidencijalni program "Kreativni vikend"

Galerija Remont
Maršala Birjuzova 7
U ponedeljak, 29.2.16. u 19h

Kreativan vikend je rezidencijalni program, platforma za razvoj novih umetničkih formi a održava se u mestu Lazaropole i u Skoplju, Makedonija. 

Od aprila do novembra tokom jednog vikenda u mesecu, u velikoj planinskoj kući na visoravni od 1350m u Lazaropolu, borave umetnici okupljeni oko određenih tema: Figure (instalacije, skulptura, arhitektura ), Vibracije (perkusije, pevanje, instrumentalna muzika ), Pogledi (strip/crtež, slikarstvo, fotografija ) i Priče (književnost, pozorište, film).
Deo programa se realizuje i u Skoplju tokom godine.
Osim uvodnih reči organizatora koji će vas informisati o uslovima boravka, predstaviće se vizuelni materijal nastao prethodnih godina. 
Ova prezentacija je još jedna u nizu prezentacija koje su organizovane po većim evropskim gradovima i služi prevashodno informisanju umetnika sa lokalne scene o mogućnostima zajedničkog rada sa makedonskim umetnicima. 

Konkurs za XIV Međunarodnu izložbu Žene slikari Majdanpek 2016.

Konkurs za XIV Međunarodnu izložbu Žene slikari Majdanpek 2016.
Konkurs za XIV Međunarodnu izložbu Žene slikari Majdanpek 2016.
Centar za kulturu Majdanpek objavljuje konkurs za učešće na XIV Međunarodnoj izložbi „ŽENE SLIKARI” u Majdanpeku – SRBIJA, 2016.godine.

KONKUR XIV MEĐUNARODNA IZLOŽBA “ŽENE SLIKARI” 2016 . je otvoren od 27. januara 2016. do 31. marta 2016. godine

Odluka žirija biće objavljena do 15. Aprila 2016. godine,

Otvaranje izložbe je 14.maja 2016. godine u 14 časova.

Izložba traje od 14. maja do 14. juna 2016. godine,

Vraćanje radova autorima 30 dana a najkasnije 60 dana nakon zatvaranja izložbe.

Prijavni formular, pravilnik i uputstvo za plaćanje kotizacije možete preuzeti sa www.centarart.rs ili elektronskom poštom.

Učešće mogu uzeti umetnice sa teritorije Republike Srbije i iz inostranstva sa po dva rada.

Tehnike: 1 - Slikarstvo, 2 - Crtež, 3 - Grafika, 4 - Skulptura, 5 - Digital art.

Dimenzije:

- za dvodimenzionalna dela maksimalne 70×50 cm i minimalne 30x30 cm. 

-za trodimenzionalna dela maksimalne 40×40×40 cm i minimalne 20x20x20 cm.

Radovi ne moraju da budu opremljeni za izlaganje.
Konkurs je otvoren za sve umetnice koje prihvataju uslove učešća.

Kotizacija za učešće na konkursu je 1500 dinara.

Uplatu izvršiti na: 

Uplatni račun br.: 840 – 731668 – 40
Korisnik: Centar za kulturu Majdanpek,
Svrha plaćanja: za izložbu “Žene slikari 2016“
Poziv na broj: 36/1

Radovi se dostavljaju lično ili poštom na adresu: Centar za kulturu Majdanpek, ul. Svetog Save 12, 19250 Majdanpek, SRBIJA.
Troškove dostave i vracanja radova snose umetnice.
Za sve učesnice organizatori će obezbediti katalog u boji sa jednom reprodukcijom rada svake autorke – učesnice izložbe kao i celodnevni program za sve učesnice i goste 14. maja 2016. godine.

Kontakt: Centar za kulturu Majdanpek +381(0)30 584056,

Osobe za kontakt: Vesna Radosavljević +381(0)64 338 7016,

Gordana Mitrović +381(0)63 733 2790 i 

Dragan Klčesko +381(0)60 5583 750, zaposleni u Centru za kulturu Majdanpek

Omomartovski sajam knjiga i NURDOR-ov bazar u biblioteci "Žarko Zrenjanin"

Omomartovski sajam knjiga i NURDOR-ov bazar u biblioteci "Žarko Zrenjanin"
Omomartovski sajam knjiga i NURDOR-ov bazar u biblioteci "Žarko Zrenjanin"
Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin" i Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR) pozivaju vas da posetite osmomartovski sajam knjiga i podržite NURDOR učešćem u Bazaru rukotvorina.

Bazar i sajam koji će se održati knjižari biblioteke, Klubu knjige, trajaće od 29.februara do 12. marta.

Uz cene knjiga niže od 20-50%, posetioci sajma će imati priliku da kupovinom nekog artikla (magneta, majice, knjige, balona) sa NURDOR-ovog štanda pomognu NURDOR i izgradnju Hemato-onkološkog odeljenja klinike u Nišu.
NURDOR i Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin" na ovaj način nastavljaju saradnju započetu prošle godine, kao i kampanju "I ja se borim" koja je 15. februara, na Svetski dan dece obolele od raka održana u 23 grada Srbije.

Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin" kroz ovu akciju, zajedno sa sugrađanima, želi da pomogne koliko može.

Osmomartovski sajam i Nurdorov bazar podržao je veliki broj izdavačkih kuća iz Srbije, CEKOM iz Zrenjanina i brojni prijatelji zrenjaninske biblioteke.

Izložba "Uramljena slika tišine"

Izložba "Uramljena slika tišine"
Izložba "Uramljena slika tišine"
Otvaranje izložbe URAMLJENA SLIKA TIŠINE održaće se 03. marta u 19h u Galeriji Milorada Bate Mihailovića, u Kulturnom centru Pančevo.

Autor izložbe je Milutin Dedić, istoričar umetnosti, slikar i publicista. Rođen je u Šibeniku 1935., a diplomirao istoriju umetnosti na Beogradskom univerzitetu 1962. godine

Gost večeri je Vitomir Teofilović

Kamijev stranac iz drugog ugla

Kamijev stranac iz drugog ugla
Kamijev stranac iz drugog ugla
Predavanje „Kamel Daud: Kamijev Stranac iz drugog ugla” održaće Jelena Novaković, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, u Maloj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca, u ponedeljak, 29. februara 2016. u 18 časova.


Friday, February 26, 2016

Besplatne radionice fotografije za mlade

Besplatne radionice fotografije za mlade
Besplatne radionice fotografije za mlade
OD DAGEROTIPIJE DO SELFIJA

Besplatne radionice fotografije za mlade

Centar za likovno obrazovanje, Šumatovačka 122/ tokom 2016. godine

Tokom cele 2016. godine, u Centru za likovno obrazovanje, Šumatovačka 122, održavaće se besplatne radionice fotografije namenjene mladima, uzrasta od 14 do 19 godina. Programi se održavaju uz podršku Sekretarijata za sport i omladinu Beograda.

Šumatovačka u sklopu svojih radnih prostora raspolaže potpuno opremljenim foto studijom, salom za projekcije i prezentacije koja je namenjena teorijskoj nastavi iz ove i drugih oblasti, kao i jedinstvenom labaratorijom za izradu i izučavanje postupka izrade analogne fotografije.

Celogodišnji besplatni program pod nazivom Od dagerotipije do selfija, obuhvata teoretski i praktični rad iz oblasti razvoja i upotrebe fotografije od njenog nastanka pa sve do današnjih dana. 

Značaj programa ogleda se u upoznavanju polaznika sa fotografijom kao svojevrsnim društvenim fenomenom, koji u skladu sa tehnološkim razvojem postaje sve dostupniji i prisutniji i na taj način učestvuje u kreirnju i prezentaciji slike naše realnosti i našeg okruženja. 

Polaznici će se upoznati sa osnovama teorije i istorije fotografije kroz predavanja prilagođena njihovim interesovanjima i uzrastu. Praktičan rad uključiće rad u studiju i laboratoriji kao i na terenu. Cilj programa je da se mladi ljudi kao korisnici ovog medija, upoznaju sa mogućnostima i preduslovima neophodnim za nastanak dobre i kvalitetne fotografije. Prolaskom kroz određene faze u programu, polaznici stiču sposobnost da se osamostale u kreativnom korišćenju fotografije ali i da razumeju parametre vrednovanja u oblasti ovog medija kao i višestruke mogućnosti komunikacije koje jedan fotografski rad ima, bez obzira da li se nalazi u galeriji, časopisu ili na profilu na društvenoj mreži. 

Nastava se održava na nedeljnom nivou, u trajanju od po nekoliko sati. Nastavu vodi predavač Centra za likovno obrazovanje, Ivan Petrović, diplomirani fotograf. 

Broj učesnika na radionici je ograničen. 

Prijave (ime, prezime, kontakt), slati na adresu: art@sumatovacka.rs.

UniCredit otvorio drugi konkurs za Program letnje škole za studente

 Fondacija UniCredit i univerziteti
 Fondacija UniCredit i univerziteti
UniCredit otvorio drugi konkurs za Program letnje škole za studente 

Fondacija UniCredit i univerziteti otvorila je konkurs za drugo izdanje Programa letnje škole, u okviru kojeg dodeljuje osam stipendija za pohađanje Londonske škole ekonomije (London School of Economics) ili Škole ekonomije u Barseloni (Barcelona GSE) u maksimalnom trajanju od 3 nedelje, u periodu od juna do avgusta 2016. godine. 

Za stipendije u iznosu od 1.500 evra mogu da se prijave studenti upisani na treću godinu studija ili na master programe iz oblasti ekonomije, finansija, bankarstva, inženjerstva, političkih nauka i prava. Takođe, neophodno je da kandidati budu državljani jedne od zemalja u kojima UniCredit posluje, među kojima je i Srbija, i studenti bilo kog univerziteta u svetu. Zainteresovani se mogu prijaviti putem sajta www.unicreditanduniversities.eu, najkasnije do 15. marta. Naučni komitet će do 15. aprila izabrati osam pobednika.

Više informacija možete naći na sajtu Fondacije UniCredit i univerziteti www.unicreditanduniversities.eu

Ponoćne projekcije ponovo na FEST-u!

Poziv
Poziv
Od prošle godine na FEST se vratila tradicija ponoćnih projekcija koje su bile sastavni deo programa još na samim počecima festivala. U Sava centru će u ponoćnom terminu biti prikazana četiri filma, a ulaznice će koštati 250 dinara. Gledaoci koji žele da prisustvuju noćnim projekcijama ne moraju da brinu za povratak jer će noćne linije koje prolaze pored Sava centra i Bulevarom Mihajla Pupina u smeru ka gradu biti pojačane u terminima od 2:00h.

Legendarni njujorški klub Studio 54 ovekovećen je na filmu 1998. godine. Reditelj Mark Kristofer pet godina je istraživao klupsku scenu sedamdesetih kako bi što vernije prikazao razuzdani hedonizam u svom debitantskom ostvarenju jednostavno nazvanom 54. Rajan Felipe tumači mladog barmena koji se prepušta glamuroznom svetu dekadencije i upušta se u odnose sa klijentima oba pola. U klubu se sprijateljuje sa pevačicom koju igra Selma Hajek, i njenim mužem konobarom, (Brekin Mejer) a tu je i vlasnik kluba, Stiv Rabel, koga igra Majk Majers. Film je izazvao užasne reakcije na prvim test projekcijama i publika je bila zgrožena moralno sumnjivim likovima, njihovim ponašanjem, a posebno biseksualnošću. Studio nije želeo da rizikuje i naredio je da se skoro trećina snimljenog materijala iseče, a da se dosnimi još scena koje potpuno menjaju priču i karakter likova. Rezultat je bio katastrofalan- protiv rediteljeve želje film je bio iskasapljen i skrpljen u neujednačenu zbrku koju su kritičari sahranili a publika vrlo brzo zaboravila. Razočarani reditelj ipak je bio uveren da mu je učinjena nepravda i odlučio je da izmontira film na način na koji je želeo, za ličnu arhivu. Piratska VHS kopija njegove verzije počela je da kruži i prikazana je na nekoliko festivala, na opšte oduševljenje publike. Kvalitet snimka je bio jako loš, te je reditelj ubedio studio da mu dozvoli da iskoristi originalne snimke i izmontira svoju konačnu verziju filma koja će biti dostupna širokoj javnosti. Posle skoro 20 godina čekanja, njegova vizija je konačno ugledala svetlost dana, i to ni manje ni više nego na prošlogodišnjem Berlinalu, posle koga je nastavio bogat festivalski život. 

Film je na programu 26. februara u 23:59 u Sava centru

Neumorni japanski reditelj Takaši Mike, poznat po kultnim klasicima kao što su Audition, Ichi the killer i Visitor Q, svake godine izlazi sa makar dva filma, mada se često desi da uspe da snimi i nekoliko ostvarenja (u periodu između 2001 i 2005 snimio je preko 20!). Ove godine na FEST-u ćemo gledati njegov poslednji film, Apokalipsa jakuza, a ko je gledao maker jedan Mikeov film, zna da može da očekuje potpuno sumanutu i beskrajno zabavnu akciju. Tu su vampiri, gangsteri, zemljotresi, vulkani, čudovišta, borilačke veštine, i grupe jakuza koji štrikaju. Glavni jakuza u jednom provincijskom gradu je istovremeno i vampir- kada ga suparnički kartel ubije, on na samrti prenosi svoj „dar“ zameniku kako bi nastavio njegov posao. Mladi vampir sada mora da osveti svog gazdu i uništi suparnički klan koji na svojoj strani ima mitsko čudovište i misterioznog čoveka u kostimu žabe sa neverovatnim znanjem borilačkih veština. 

Film je na programu 27. februara u 23:59 u Sava centru

Poziv je novi triler rediteljke Karin Kusama, i po mišljenju mnogih, njen najbolji rad do sada. Karijeru je započela sa samo 27 godina filmom Girlfightkoji je dobio odlične kritike i omogućio joj rad na velikim holivudskim projektima kao što su Aeon Flux i Jennifer's body, koji nisu bili toliko dobro primljeni. Kusama se vraća nezavisnom filmu u kamernom trileru Poziv. Logan Maršal Grin igra Vila, koji dobija neočekivan poziv od svoje bivše žene. Dve godine ranije, nakon smrti njihovog mladog sina, ona ga je iznenada napustila i nestala bez traga. Sada u njihovoj bivšoj kući organizuje večeru za svoje nove prijatelje i predstavlja novog muža. Iako se domaćini trude da održe pozitivnu atmosferu, Vil počinje da sumnja da nešto nije u redu. Da li domaćini zaključavaju ulazna vrata jer brinu za sigurnost ili jer žele da spreče goste da odu? Da li je slučajnost što niko nema domet na telefonu u tom komšiluku? Film je premijerno prikazan na SXSW festivalu, a osvojio je nagradu za najbolji film u Sitdžesu i glavnu nagradu na festivalu u Strazburu.

Film je na programu 4. marta u 23:59 u Sava centru

Moja velika noć je novi film kultnog španskog reditelja Aleksa de la Iglesije, poznatog po crnim komedijama u koje često meša elemente drame i horora. Poslednji put smo ga gledali na 41. FEST-u kada je bio prikazan njegov prethodni film, Kako sreća hoće. Moja velika noć je urnebesna satira šoubiznisa, frenetična mešavina Felinija, Altmana i Almodovara koja se postepeno gradi ka grandioznom kolapsu u potpuni haos. Tek je oktobar, ali televizija snima novogodišnji specijal- i to već nedelju dana, svaki dan se boreći sa produkcionim problemima. Voditelj i voditeljka se svađaju oko svog braka i oko toga ko će biti u centru pažnje u emisiji. Sin glavne zvezde večeri je unajmio ubicu kako bi što pre dobio svoje nasledstvo, ali ubica ima ambicije da postane tekstopisac i veliki je fan svoje mete Alfonsa (koga tumači pevač Rafael). Dve žene kradu spermu drugog pevača u nadi da će moći da ga ucenjuju. Kamermani zamalo ubiju jednog statistu, a njegova zamena počinje da flertuje sa ženom koja je daleko izvan njegove lige. U međuvremenu, na ulici ispred studija se održavaju protesti protiv ogromnih otpuštanja koji prete da prerastu u ozbiljan problem.

Film je na programu 5. marta u 23:59 u Sava centru

„Koncert za staklenu harfu i orgulje” u Muzeju nauke i tehnike

Koncert za staklenu harfu i orgulje
Koncert za staklenu harfu i orgulje
„Koncert za staklenu harfu i orgulje”

Subota 27. februar u 20 sati

Nastupaju:

Tijana Đuričić – sopran

Ivan Kirn – oboa

Olga Đorđević – orgulje

Program:

Freskobaldi, Durante, Skarlati, Pergolezi, Hendl

Orguljašica Marija Družijanić iskoristiće sve mogućnosti orgulja na nastupu sa Lazarom Bojičićem, koji će svirati staklenu harfu. Ovo je instrument sastavljen od seta čaša koje se štimuju na različite tonove, najčešće tako što se čaša puni nekom tečnošću, dok se ne dobije odgovarajući ton. Zvuk se dobija povlačenjem mokrog prsta preko ivice čaše. Ovaj instrument bio je najpopularaniji u 18-om veku, ali i danas izaziva veliko interesovanje. Pink Floyd su koristili ovaj instrument za pesmu Shine On You Crazy Diamond, a Dejvid Gilmor voli da koristi ovaj instrument na koncertima. Na repertoaru će biti aranžmani poznatih kompozicija, koje će predstaviti skriveni potencijal ovog zvučnog spoja.

TIJANA ĐURIČIĆ, sopran, rođena je 1983. godine u Beogradu. Upisala je Fakultet muzičke umetnosti 2005. i u naredne dve godine sa prof. Nikolom Kitanovskim intenzivno izgrađivala vokalnu tehniku i muzički izraz. Diplomirala je u klasi prof. Radmile Bakočević na FILUM-u. Osvojila je prve nagrade na Republičkom takmičenju i takmičenjima: Vojislav Vučković, Laza Jovanović i Nikola Cvejić. Debitovala je novembra 2009. godine u ulozi Stanke (Stanislav Binički: Na uranku) u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu. Koncertirala je intenzivno (70 samostalnih i 100 zajedničkih koncerata) u Srbiji, regionu, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i Japanu. Pored projekata Šuman i njegovi dvojnici, Hajdn u Londonu, Eternal Pučini, KIBOU, Savremena muzika Srbije i Japana, Pozorište na gradilištu, predstavila je srpsku savremenu muziku premijerno izvodeći dela mladih autora u okviru projekta Zemaljski krug Srbije početkom 2013. u Tokiju i Nagoji. Zajedničkim projektom sa Andrijom Pavlovićem, Sound Clothes, u okviru Nacionalne postavke Srbije na Praškom kvadrijenala u junu 2015. godine osvojila je Zlatnu medalju za uspostavljanje dijaloga. Tokom 2015. projektom „Vajl za groš“ (serija od 20 koncerata/predstava) predstavila je retko izvođena dela Kurta Vajla za glas i klavir u formi kabarea. Diskografski opus započela je snimkom dela Đure Živkovića „I shall contelmplate“ za sopran i kamerni orkestar 2011. godine. Članica je Udruženja muzičkih umetnika Srbije. 

IVAN KIRN, rođen u Zemunu. Diplomirao je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Ljubiše Petruševskog. Osvajao je prve nagrade na raznim takmičenjima. Polaznik je Međunarodne letnje škole „Alpe-Adria Wind Orchestra”, Grožnjan – Hrvatska (1990.) pod vođstvom prof. Riharda Stjuarta (Konservatorium Würzburg, German Brass, München Brass Quintet). Uz obou završio je i srednju školu klavira u klasi prof. Božene Griner. Sarađivao je s orkestrom Beogradske filharmonije, simfonijskim orkestrima Radio Televizije Srbije i Radio Televizije Podgorica. Kao solista i kamerni muzičar, nastupao je sa Simfonijskim orkestrom Vojske Jugoslavije „Stanislav Binički” i Školom za muzičke talente iz Ćuprije kao i na mnogobrojnim koncertima u organizaciji Muzičke omladine Srbije u raznim kamernim sastavima. Stalni je saradnik proslavljenog pozorišta “Atelje 212” (predstava „Građanin Plemić”). 1989. g. snimio je koncert za klavir i orkestar u D-duru, Hob. XVIII, J. J. Hajdna kao solista, uz orkestar muzičke škole “Petar Konjović” pod vođstvom dirigenta Z. Andrića. S tim koncertom nastupio je u Veneciji na konzervatorijumu „B. Marcello“. Sarađuje sa Tomislavom Špoljarom (Hrvatska) - truba i Edmundom Borićem-Andler – orgulje, (Hrvatska). U 2013. godini nastupio je na Velikogoričkom bras festivalu kao solista uz pratnju gudačkog kvarteta Sebastian i solistima trubačima Tomas Rajner (Nemačka) i Serđu Karstea (Rumunija). Sa pedagoškim radom započeo je 1994. godine na muzičkim školama „Vatroslav Lisinski” i „Petar Konjović” u Beogradu. Trenutno je zaposlen kao profesor oboe u MŠ „Kosta Manojlović” u Zemunu. Učenici njegove klase dobitnici su mnogih nagrada na državnim i međunarodnim takmičenjima, snimali su za radio i televiziju, a brojni su i njihovi nastupi na koncertima škole kako solistički tako i u kamernim sastavima. 

OLGA ĐORĐEVIĆ, nižu i srednju muzičku školu „Dr. Vojislav Vučković” u Beogradu, odsek klavir, završila je u klasi prof. Nadežde Stanković. Diplomirala je orgulje na FMU u Beogradu u klasi profesora Andrije Galuna. Još kao mladi orguljaš, tokom studija, učestvovala je na Prvom internacionalnom takmičenju orguljaša u Gelcenkirhenu (Nemačka) i na Internacionalnom takmičenju u Pazijan di Pratu (Italija).

Održala je niz solo koncerata, kako u zemlji tako i u inostranstvu (Nemačka, Holandija, Južna Afrika, Kanada). Takođe je nastupala sa solo-pevačima, duvačima i gudačima, kao i sa horom „Braća Baruh" („Čičesterski psalmi", L. Bernštajn). Nastupala je i sa orkestrom „Collegium academicum" (Hendlovi koncerti za orgulje i orkestar) u Beogradu, u crkvi Uznesenja Blažene Djevice Marije.

Radi kao klavirski saradnik u MŠ „Petar Konjović" u Beogradu. Jedan je od pokretača ideje „Koncert profesora" na kojima je nastupala, poslednjih osam godina, u najreprezentativnijim koncertnim salama Beograda. U okviru Univerziteta umetnosti specijalizovala je mjuzikl na FDU. U Muzeju nauke i tehnike održala je na „Kauffmann“ orguljama, poklonu rimokatoličke crkve „Sv. Petar” u Beogradu, sedam koncerata. 

Muzej nauke i tehnike - Beograd

Skender-begova 51 (ulaz iz Dobračine 51)


Omaž Dejvidu Bouviju u Muzujeu jugoslovenske Kinoteke

David Bowie
David Bowie
Ekscentričan i uzbudljiv, Dejvid Bouvi zaista predstavlja jedinstvenog muzičkog heroja koji je u stvaralačkom smislu istovremeno pripadao i filmskom svetu. Energija koju je ulagao u svoj rad i nesvakidašnja predanost životu činili su ga jedinstvenim primerkom koji je i dalje obožavan među najraznovrsnijom publikom. Idzavši svoj poslednji i ništa manje veličanstven album, Dejvid Bouvi napustio nas je nedavno u 69. godini, zbog čega je 44. FEST rešio da oda počast ovom neponovljivom umetniku. Premda je nemoguće obuhvatiti celokupni Bouvijev filmski opus za svega nekoliko dana, važno je podsetiti se raznolikosti projekata u kojima se on pojavljivao: od dečijih bajki do vampirskih filmova, svojim prisustvom uveličao je razna ostvarenja, a neka od njih se odavno mogu smatrati klasicima.

Selekciju Omaž Dejvidu Bouviju možete pogledati u Muzeju jgoslovenske Kinoteke (Kosovska 11), od 27. februara do 05. marta, sa početkom u 20h. 

Program celokupne selekcije:

27. februar

«Glad» (1983)

28. februar

«Srećan Božić Gospodine Lorens» (1983)

29. februar

«Baskijat» (1996) 

01. mart

«Mi deca sa kolodvora Zoo» (1981)

02. mart

«Prestiž» (2006)

03. mart

«Lingvini incident» (1991)

04. mart

«Ljudi mačke» (1982)

Intrigantan bestseler Paula Koelja "Đavo i gospođica Prim"

Đavo i gospođica Prim
Đavo i gospođica Prim
„Đavo i gospođica Prim“ Paula Koelja od četvrtka u prodaji

U romanu „Đavo i gospođica Prim“ Paulo Koeljo prikazuje borbu koja se u svakom od nas odigrava, borbu između svetlosti i tame. Učinas da sledimo svoje snove i da ovladamo strahom koji nas sprečava da istinski živimo.

Samo oni koji se plaše da zauzmu neki stav u životu prihvataju na sebe ulogu dobre duše. Uvek je neuporedivo lakše verovati u sopstvenu dobrotu, nego se sukobiti sa drugima i boriti za svoja prava.

Stranac stiže u zabito selo Viskos sa rancem u kojem se nalazi jedna sveska za beleške i jedanaest zlatnih poluga. Stigao je tu u potrazi za odgovorom na pitanje koje ga muči: jesu li ljudi u suštini dobri ili zli? Dočekujući tajnovitog stranca, celo selo uključuje se u njegovo traganje za odgonetkom, što će zauvek promeniti njihove živote.

Intrigantan Koeljov bestseler „Đavo i gospođica Prim“ je provokativna parabola o zajednici obuzetoj pohlepom, kukavičlukom i strahom dok se koleba između dobra i zla.

„U ovoj izuzetnoj knjizi pisac nalazi snage da postavlja čudesna pitanja i pruža iznenađujuće odgovore.“ The Daily Express

„Sa ’Alhemičarem’ je Koeljo postao skoro najprodavaniji pisac na svetu. Kao i ’Alhemičar’, roman ’Đavo i gospođica Prim’ je jednostavna priča, u čijem su središtu smisao života i duhovni vodič kroz život.“ The Guardian

„Đavo i gospođica Prim“ Paula Koelja, od četvrtka, 25. februara naći će se u prodaji u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i sajtu www.laguna.rs.

44. FEST u Novom Sadu i Budvi

the commune
the commune
Ljubitelji filma ove godine nisu ograničeni na beogradske bioskope, jer će FEST premijerno prikazati neke naslove i u drugim gradovima.

Od 27. februara do 7. marta FEST-ovi filmovi će se prikazivati u bioskopu Arena Cineplex u Novom Sadu. Projekcije će se održavati u terminima 19h i 22h a karte će koštati 350 dinara.

Novosađani će imati prilike da pogledaju neke od najatraktivnijih svetskih naslova, kao što su Kerol, nominovan za 6 Oskara, Dankinja nominovan za 4 Oskara, Mladost, dobitnika nagrade Evropske filmske akademije za najbolju režiju - Paola Sorentina, Pod lupom, dobitnik nagrade BAFTA za najbolji scenario, Bruklin nosilac nagrade BAFTA za najbolji britanski film, Ave Cezare braće Koen koji je otvorio Berlinale i Trambo u kome glavnu ulogu tumači Brajan Krenston.

Tu su i kultni reditelji Verner Hercog sa filmom Kraljica pustinje i Tomas Vinterberg sa Komunom, kao i Dipan Žaka Odijara, prošlogodišnji dobitnik Zlatne palme. Publika će takođe imati priliku da pogleda premijere domaćih ostvarenja kao što su Vlažnost, nedavno prikazanog na Berlinalu, Dobra žena koja stiže sa svetske premijere na Sandensu,Otadžbina Olega Novkovića i Procep Dejana Zečevića. Kompletan program projekcija u Novom Sadu možete preuzeti na sajtu http://fest.rs/FEST-2016/1327/Program--Novi-sad.shtml

Deo FEST programa će biti prikazan i u Crnoj Gori u Budvi. Projekcije će se održavati bioskopu Cadmus Cineplex od 26.2 do 6.3, a ulaznice će koštati 3 evra (2,5 evra za mlađe od 18 i starije od 60 godina). Publika će imati priliku da pogleda 23 ostvarenja svetske kinematografije, što svetskih hitova što debitanata. Tu je najnoviji film Vudi Alena Nerazuman čovek, zatim Sikario sa Emili Blant i Benisiom Del Torom, Rok kraljica sa Meril Strip i Kevinom Klajnom i Soba koji je nominovan za 4 Oskara. Biće prikazan i dokumentarac o Dženis Džoplin, kao i favoriti sa Berlinala, Vesti sa Marsa, Veliki otac mali otac i druge priče i Komuna. Publika će takođe moći da pogleda srpske filmove Otadžbina, Panama i Sizif K. Detaljan program projekcija u Budvi možete pronaći na sajtu http://fest.rs/FEST-2016/3380/Program--Budva.shtml

Thursday, February 25, 2016

Izložba crteža "Nostalgija" Schöberle Šandora

Izložba crteža "Nostalgija"  Schöberle Šandora
Izložba crteža "Nostalgija"  Schöberle Šandora

01.-10. 03. 2016.

Foaje Kulturnog centra Pančeva
Vojvode Živojina Mišića 4, Pančevo
Otvaranje izložbe 1. marta u 19h

Čemu još jedna izložba crteža Schöberle Šandora? Prihvatanjem pitanja identiteta, feminizma, rasne i polne preokupacije se smanjuje razlika između umetnosti i života. Dekonstrukcijom portreta najznačajnijih žena svetske istorije približavamo umetnost životu.

Na 16. samostalnoj izložbi crteža formata 210 x 297 mm, korišćene su tehnike grafitne olovke, pastela, krejona, tempere, tuša u boji, laviranog tuša i tako dalje.

Šeberle Šandor je rođen 1952. u Pančevu. Studirao je arheologiju i istorjiu umetnosti.

Izlagao i učestvovao u likovnim kolonijama u zemlji i inostranstvu.

Svečano otvaranje izložbe radova studenata Fakulteta umetnosti u Prištini

Izložba radova studenata FU
Izložba radova studenata FU

Izložba radova studenata Fakulteta umetnosti u Prištini-Zvečan i promocija monografije 

Fakultet umetnosti u Prištini-Zvečan 1973-2013. 
Likovni odsek Srđana Markovića,
Utorak, 1. marta u 19h
u Galeriji FLU, 
Knez Mihailova 53.

Blagodareći ljubaznom pozivu Galerije Fakulteta umetnosti u Beogradu, Fakultet umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici – Zvečanu našao se u prilici da likovnoj publici, poznavaocima i ljubiteljima umetnosti predstavi radove svojih studenata, sa svih studijskih programa, što se nalaze na završnim godinama osnovnih akademskih i master studija.

Ovaj ljubazan gest Galerije podrazumeva potrebu da se sa zahvalnošću prisetimo stvaralaca – profesora beogradskoga Univerziteta koji su, u svoje vreme, na samom početku sedamdesetih, dali snažan podstrek nastajanju Akademije likovnih umetnosti u Prištini. Najpre valja pomenuti Umetničku školu u Peći, koja je bila nukleus iz koga je Likovna akademija u Prištini i nastala, i ulogu Bože Prodanovića i Milana Besarabića, zajedno sa kosovskometohijskim stvaraocima: Vladom Radovićem, Musom Miketićem, Svetozarom Kamenovićem... u njenome opstanku i radu. 

Prve korake, pak, Akademija je učinila uz pomoć profesora sa Likovne i Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu: Boška Karanovića, Rudolfa Gaberca, Marka Krsmanovića, Božidara Džmerkovića, Stjepana Filekija, Voje Todorića i, razume se, kosovskometohijskih stvaralaca – Svetomira Arsića Basare, Muslima Mulićija, Hilmije Ćatovića, Zorana Jovanovića Dobrotina, Nusreta Salihamidžića. 

Program
Program

U nabrajanju stvaralaca – profesora beogradskoga Univerziteta nikako ne treba smetnuti s uma i doprinos dvojice vrsnih istoričara umetnosti: akademika Gojka Subotića i Lazara Trifunovića, koji su snažno pomogli rad Akademije likovnih umetnosti u Prištini. 

Blagodareći zajedničkim naporima i, kasnije, radu kosovskometohijskih stvaralaca i stvaralaca iz drugih delova Srbije na Akademiji – koja je u međuvremenu prerasla u Fakultet umetnosti – ova institucija uspela je da, pre neku godinu, proslavi četrdeset godina svoga postojanja, što je jubilej dostojan pune pažnje i poštovanja, naročito imajući u vidu kosovskometohijsku realnost u godinama njenoga formiranja, a naravno i kasnije.

Fakultet je zapravo materijalizovao ideju svojih profesora i drugih stvaralaca koji nisu podlegli opakom duhu provincije – na tlu Kosova i Metohije valja prevazići nivo umetničke provincije (u doslovnom smislu te reči) časno vršeći svoju misiju u turbulentnim decenijama koje su ostale za nama (a sva je prilika – turbulentnih će vremena biti i nadalje).

Tokom četiri decenije, u klasama Likovnog odseka stasavale su generacije mladih nadarenih ljudi što su u zanosu verovali da će svojom umetnošću promeniti svet, učiniti ga boljim. No, po tragičnoj prirodi stvari, svet se umetnošću ne može promeniti, ali se možda može učiniti boljim i plemenitijim. Upravo iz potrebe da se stvaranjem suprotstave vremenu nesigurnom i surovom, i studenti i profesori Fakulteta umetnosti izdržali su sve izazove i iskušenja kojih je – posle 1999. godine, posle odlaska iz Prištine i konačnog zaustavljanja u Zvečanu i Kosovskoj Mitrovici, oktobra 2001. godine – bilo napretek.

Svih ovih godina Fakultet se doslovno borio za opstanak, a pravi rezultati borbe pokazali su se krajem 2012. godine, kada je novo rukovodstvo uspelo da se izbori za dobijanje novih prostora za rad kao i za bitno poboljšanje uslova za rad u prostorima koji su do tada korišćeni za izvođenje nastave.

Uporedo s tim načinjen je još jedan pravi potez – podmlađivanje nastavničkog kolektiva mladim i afirmisanim stvaraocima: stručnim saradnicima, asistentima, predavačima i nastavnicima različitih poetičkih orijentacija, koji, uz starije kolege, predano rade sa novim mladim ljudima nastojeći da im pomognu ne samo u savladavanju osnova zanata no i da ih dovedu u poziciju da, tražeći sebe, progovore vizuelnim jezikom koji je imanentan njihovome umetničkome biću.

Ova izložba upravo i jeste rezultat te pozitivne sinergije između profesora i studenata. 

Na kraju, ponovimo još jednom: Tokom četiri uglavnom surove decenije Fakultet umetnosti izborio se za mesto na likovnoj sceni Srbije – izborio se jer je svaki fakultet, nužno, živo biće okrenuto stvaralaštvu, nauci i životu. U slučaju Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini – Kosovskoj Mitrovici, njegovo biće relevantan je dokaz o kulturi jednoga vremena i postojanju jednoga naroda u njegovom povesnom prostoru.

Srđan Marković

Solistički koncert pijanistkinje Jasnine Stančul

Solistički koncert pijanistkinje Jasnine Stančul
Solistički koncert pijanistkinje Jasnine Stančul
Solistički koncert pijanistkinje Jasminke Stančul  bice održan u ponedeljak 7. marta u 20 časova u Velikoj dvorani.

O programu koncerta pijanistkinja Stančul kaze:

"Kao i obično i uglavnom vrlo često- na mom repertoaru su dela Ludviga van Betovena. Od kako sam pobedila na tom velikom Betovenovom takmicenju vrlo rado i često sviram njegove kompozicije. Beogradski koncert će početi i završiti se njegovim Sonatama , op.31 i Valdštajn. Izmedju ove dve sonate izvešću nešto sasvim specificno i maestralno napisano- odabrane odlomke iz Skica Borisa Papandopula i njegov Skerco fantastiko kao i Tokatu Hačaturijana. Nadam se da će publika uživati u ovom izboru kompozicija".

Jasminka Stančul svojevremeno student Akademije umetnosti u Novom Sadu koja nakon pobede na Internacionalnom pijanističkom konkursu Betoven (1989) živi i stvara u Beču. Ovo je njen prvi solistički koncert posle više od deset godina od poslednjeg nastupa u našoj dvorani. Nakon završenih studija u Srbiji, školovanje je nastavila u Beču i Ženevi. U toku svoje izvanredne karijere svirala je sa Bečkim simfoničarima, Salcburškom kameratom, orkestrom Mocarteum i Brukner iz Linca, Hajdn iz Bolcana, Praškim simfonijskim, Slovačkom filharmonijom, Varšavskom, Zagrebačkom i mnogim drugim. Sarađivala je sa dirigentima kao što su Aleksejev, Fiš, Graf, Horvat, Kun, Mazel, Zanderling.

Na programu su dela Betovena, Papandopula i Hačaturijana.

Ulaznice su u prodaji na biletarnici Kolarčeve zadžubine po ceni od 800, 1000 i 1200 dinara.

Generalni pokrovitelj ciklusa: TELEKOM SRBIJA

Premijera dečije plesne predstave "Naglavačke"

"Naglavačke"
"Naglavačke"

U subotu 5. marta u 12 i 17 sati, premijerno će biti izvedena savremena interaktivna plesna predstava za decu - „Naglavačke“. Koncept i koreografiju potpisuju autorke Dalija Aćin Telander i Keren Levi (Holandija/Izrael), muziku Tiam Rotvel (Holandija), a predstavu izvode plesači Milica Pisić, Jovana Rakić Kiselčić i Vladimir Arsenijević.

„Naglavačke“ je predstava koja predlaže najmlađoj publici jedinstven susret sa savremenim plesom. Obraćajući se dečijoj radoznalosti, predstava na specifičan način stimuliše percepciju i interakciju i poziva decu da učestvuju, istražuju i otkriju sebe i druge kroz neobično vizuelno i fizičko iskustvo. Njihova uloga i učešće u izvođenju ih ohrabruje i podstiče da vide sebe i druge iz nove perspektive, poziva ih na saradnju, intrigira njihovu radoznalost i doprinosi njihovom shvatanju plesa i umetnosti.

Estetika predstave insistira na minimalizmu i jednostavnosti. Odstupanjem od uobičajenih pozorišnih konvencija predstava daje prednost spontanosti, riziku i ‘open end’ pristupu.

Partneri uključeni u realizaciju projekta i autori dele stav da je prioritet projekta redovnost izvođenja i dostupnost predstave što većem broju publike, te će nakon istraživačkog i kreativnog procesa predstave biti ostavljene i izvođene u Poljskoj, Srbiji, Švedskoj i Holandiji, sa lokalim izvođačima.

Predstava „Naglavačke“ će biti izvođena u okvir redovnog repertoara Malog pozorišta, a prvi reprizni termini su 22. i 24. mart u 10.30 sati.

Projekat je realizovan zahvaljujući podršci: Ministarstva Kulture Republike Srbije, Swedish Arts Council, Stockholms Stad, Kulturförvaltningen Stockolms Läns Landsting, Arts Station Foundation by Grazyna Kulczyk.


Dalija Aćin Telander - Rođena 1974. godine. Svoje koreografske radove predstavila je na festivalima u zemlji i inostranstvu (Impulstanz, Tanz im August, URB Festival, Les Particules, Tazntendezen, Mladi levi, Tjedan suvremenog plesa, Oppla, Performa, BITEF, BELEF, Infant itd) i sarađivala sa internacionalnim koreografima. Inicijatorka je i koordinatorka Generatora - Saradničke platforme za razvoj dečijeg plesnog teatra na Balkanu, u organizaciji Stanice Servisa za savremeni ples i partnerskih organizacija iz Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Od 2012. živi u Stokholmu (Švedska).

Keren Levi - Izraelska koreografkinja koja živi u Amsterdamu (Holandija). S obzirom na to da se bavi plesnim, muzičkim i vizuelnim stvaralaštvom, njen rad je prvenstveno interdisciplinaran, ali se sama njegova suština zasniva na koreografskim načelima. Levi drži predavanja u Školi za razvoj novog plesa (The School for New Dance Development), na festivalima, obukama, a obučava i plesne grupe širom Evrope. Diplomirala je 2014. godine na master studijama koreografije u Amsterdamu.

Premijera "Legende o Ljubici Otašević"

Premijera "Legende o Ljubici Otašević"
Premijera "Legende o Ljubici Otašević"

Svečana, glamurozna premijera dokumentarnog filma '' Izbrisano iz biografije - Legenda o Ljubici Otašević'', autorke Duške Jovanić a u režiji Vuka Dapčevića, posvećena sportskoj i holivudskoj karijeri famozne Zvezdine košarkašice Ljubice Otašević održana je sinoć u prepunoj dvorani Jugoslovenske kinoteke. 

Životna priča ove srpske košarkašice čija lepota je zaustavljala saobraćaj, zapravo je priča o jednoj od najfatalnijih Srpkinja svog doba, Ljubici Otašević, zbog koje je i Ivo Andrić dolazio na Mali Kalemegdan, a sada početkom 21.veka ona kroz ''umetnički rukopis'' novinarke Duške Jovanić vraća u naše živote i javnost, pa je veliki broj javnih ličnosti iz sveta sporta, biznisa i šou biznisa, prisustvovao premijeri ovog dokumentarnog filma. Crvenim tepihom su pre projekcije prosetali a kasnije uživali u projekciji filma: 
Jelena i Ivana Žigon, Den Tana, Zdravko Šotra i Neda Todorović, Snežana Dakić, Biljana Tipsarević, Beba i Cile Marinković, Dana Mar, Robert i Sandra Čoban, Nataša Kovačević i prva petorka ženskog kluba Crvena Zvezda, Jelena Blečić, Stanko Crnobrnja, Staka Novković, Luna Lu, Milanka Udovički, Filip Maksimović, Miodrag Colić i Angelina Atlagić, Milka Forcan, Mila Litvinjenko, Lena Bogdanović, Vesna da Vinča, Andrijana Čortan, Iva Štrljić, Ines Jankovic, Nenad Radujević, Neven Bošković, Marčelo Mura.....

Reč je o umetničkom dokumentarcu koji okida vintage slike iz naše bolje prošlosti a gađa emocije kakve je u nama izazvao “Montevideo, Bog te video”. U filmu govore: Srđa Kalember, Ranko Žeravica, Jelena Žigon, Denise Minelli Hale, Den Tana, Gordana Baraga, Ljuba Radičević, Milutin Šoškić, Radovan Popović, Boban Petrović, kao i najbliži rođaci i prijatelji fabulozne Ljube Bodin, kako su je zvali u periodu kada je pravila filmsku karijeru pod budnim okom slavnog Keri Granta, pa do udaje za grofa Enrica di Portanovu kome je New York Times objavio nekrolog pod naslovom: “Umro je poslednji dandy”.

Kadrovi su snimljeni na različitim lokacijama u Ljubicinom rodnom Milanovcu i Beogradu, kao i u Rimu i Marbelli, gde žive svedoci njenog glamuroznog lifestyle-a i prijateljstva sa Frenkom Sinatrom, Marlonom Brandom, princezom Sorayom, Haroldom Robinsom, generalom Frankom, Adnanom Kashogijem, Hesusom Hillom, goficom Gunillom von Bismarck i drugim pripadnicima svetskog jet-seta.

Ono što njenu spektakularnu biografiju čini “srpskim romanom” je klasična porodična ratna drama: otac Božidar je bio u Kraljevoj vojsci, dok se njegov rođeni brat opredelio za partizanski pokret.

Ovo je film o jednoj izuzetnoj ženi koja je bila mnogo više od dublerke Sofije Loren u filmu “Ključ”.

Partneri ove svečane premijere bili su: Maestro Jewelers , Ženska tv, SkinMedic, Antipasto, Temet vinarija, Mandarina cake shop i Jana voda sa porukom.

Organizacija promocije : SuperStar world wide

BEST MeetUp

BEST MeetUp
BEST MeetUp
Meetup povodom događaja „Beogradski dani inženjera ─ EBEC Beograd” će se održati u četvrtak, 3. marta, u prostorijama Poslovno-tehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta, Ruzveltova 1a, s početkom od 17h. 

Imaćete priliku da saznate pojedinosti o najvećem inženjerskom takmičenju u Evropi EBEC-u, ko ga organizuje, gde sve postoji, kao i kakav vas program očekuje na Beogradskim danima inženjera. 

Ukoliko želite da se oprobate u sve popularnijem evropskom takmičenju, meetup će vam omogućiti da na licu mesta saznate koje osobine, veštine i znanja treba upotrebiti da bi se popeli do vrha EBEC piramide. 

Prijavite se na sledećem linku i osigurajte svoje mesto!

Ulaz na meetup je slobodan! 

Emisija "Belgrade Intro" ponovo na radio talasima

"Belgrade Intro"
"Belgrade Intro"

Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da se na talase radija vraća pravi elektronski zvuk. Emisija „Belgrade Intro“ startuje u četvrtak, 25 februara, od 21 čas na Radiju S4 102.2. Mhz.

„Belgrade Intro“ će se baviti alternativnom elektronskom muzičkom scenom u Srbiji i svetu. Gost prve emisije je naš kultni Dj Vlada Janjić. On je jedan od najuticajnijih ličnosti srpske klupske scene, na polju izdavaštva, ali i klupskog bukinga, kao i jedan od idejnih tvoraca “Apgrade-a” i “Stereo Freeze” emisije.

U emisiji će biti promovisana nova imena alternativne elektronske muzičke scene, a gosti će biti i dobro poznati izvođači i ljudi iz kreativne industrije.

Deo emisije posvećen je najboljim muzičkim dešavanjima u Beogradu, kao i klubovima koji će poklanjati ulaznice slušaocima.

Pored promovisanja novih svetskih i domaćih izdanja, slušaoci će imati prilike da čuju i gostujući muzički deo /Belgrade Intro Selected Mix/ u trajanju od sat vremena, od 22h bez komercijalnog sadržaja.

Belgrade Intro možete slušati i odloženo
Pratite MixCloud/BelgradeIntro

Izložba fotografija "Morske impresije" Rajka Karišića

"Morske impresije"
"Morske impresije"

Izložba fotografija "Morske impresije" Rajka K. Karišića biće svečano otvorena u četvrtak, 25. februara u 19 sati u Galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (Rige od Fere 4, Beograd).

"U jednoj od egejskih luka, na svom hodočašću u Hilandar, umetnički fotograf Rajko Karišić, zapazio je prevrnuti čamac i objektivom je izneo mnogo ozbiljniji sadržaj, kroz svoje slike nevidljive golim okom. Minijaturne ljušture, raščešljane vlasulje i ispreplitani pipci dobili su dimenzije vulkana, magme i prastarih formi kao kada se stvarao svet, odvajalo kopno od mora i rađao prvi život. Poetika narativa, znalački izvučena iz konteksta, sa filmskim rezovima na pravom mestu, prerasla je iz umetnikove avanture u svojevrsnu morsku impresiju efektih spojeva. Likovno zaokružena, sadržajem celovita tema, u dosluhu sa inkorporiranom prirodom, sa neograničenim mogućnostima varijacija, pretočila se u zanimljive kompozicije. Fotografsko - tehnološke mogućnosti, u ovoj sferi obrade umetnik je u trenu iskoristio i slici dao kubističko - enformelovsku determinisanost. Takođe ideju apstraktne kompozicije autor prilagođava trenutnom stanju materije, gde se korozijom načeta forma, pred našim očima zgušnjava, rastače i preobražava u filozofiju enformela. Realizacija odabranog, istovremeno je efektna zagonetka i za autora i za posmatrača. Blistavi kolorit plavih, smeđih, oker i belih tonova koji zvučno isijavaju, uklopili su se do savršenstva u skladnu i homogenu celinu ozbiljnih slika“.
Iz kataloga izložbe, Marina Lukić Cvetić istoričarka umetnosti
v.d. direktora Zavoda za proučavanje kulturnog razvirka.

Izložba traje dve nedelje.

Radno vreme Galerije: radnim danima od 10 do 16 časova
Tel: 2637 565, 2638 081



E-mail newsletter

Budite među prvima koji će saznati najnovije informacije
Unesite vaš Email:

* Pogledajte kako izgleda primer maila